Datum: 16.12.2024
U Ukrajini se poslednjih meseci ubrzano gube simpatije prema Poljacima i dok je sredinom 2022. godine 84 odsto Ukrajinaca imalo o Poljacima dobro ili veoma dobro mišljenje, sada takve simpatije gaji svega 41 odsto Ukrajinaca, pokazala je nova anketa za poljski list "Žečpospolita".
Anketa ukrajinske agencije Info Sapiens za poljski list pokazala je da se povećava procenat neutralnih, a za razliku od prve ratne godine kada antipatija prema Poljacima u anketi uopšte nije bilo sada pet odsto Ukrajinaca o Poljacima misli loše. „Žečpospolita“ za taj ubrzani nestanak simpatija kao krivca vidi pre svega proteste poljskih poljoprivrednika, koji su blokadama granica pokušavali da spreče uvoz i tranzit jeftinijih ukrajinskih žitarica i namirnica.
„Ne uspevamo da prezentujemo veličinu naše pomoći susedu, a protesti poljoprivrednika i emocije koje idu s ratom imaju veliki uticaj na raspoloženje. S druge strane Rusija zloupotrebljava istorijske strahove,“ piše danas poljski list.
U susretu sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom prošle nedelje u Varšavi, poljski premijer Donald Tusk je, upravo povodom najava budućeg američkog predsednika Donalda Trampa da bi Evropa trebalo da pošalje svoje mirovne trupe u Ukrajinu, presekao ta nagađanja. On je tada kazao da Poljska ne namerava da šalje svoje vojnike u Ukrajinu posle eventualnog prekida vatre ako se dogovori takva misija.
„Ukrajina i Poljska su 400 godina bile jedna država. Slanje poljskih vojnika samo bi bilo municija za rusku propagandu. Mi smo poslednji koji treba da šalju vojnike u tu zemlju koju je napala Rusija,“ kazao je ranije šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski.
U razgovoru za poljsku agenciju PAP prethodnog vikenda, ekspert Jakob Kirkegard iz Brisela je ocenio da je tema slanja poljskih vojnika u Ukrajinu preuranjena, jer ne preti da bi Rusija uskoro počela mirovne pregovore sa Ukrajinom, te da je sada to u stvari samo signal Trampu da su Evropljani spremni da snose troškove očuvanja mira.
„Treba ubediti predsednika Trampa da Amerika neće snositi troškove takve misije. Danas se daje signal šta Evropa može da uradi u budućnosti. Zato francuski predsednik Makron proverava ko bi mogao da učestvuje u toj misiji,“ kazao je Kirkegard.
Prama rečima tog stručnjaka, nebitno je da li Poljska želi ili ne želi da pošalje svoje vojnike, jer pregovora sa Rusijom nema.
„Moguće je da je jedan od uslova za mirovni sporazum da se Trampu da signal da pomogne Evropi da pobedi u ratu, a mi Evropljani ćemo se baviti očuvanjem mira. Razgovori o mirovnoj misiji jesu preuranjeni, ali to je poruka evropskih lidera Trampu da očekuju njegovu podršku da se ojača pozicija Ukrajine na frontu,“ kazao je ekspert iz Brisela.