Datum: 07.10.2024
Verovatno svi konzumiramo mnogo više šećera nego što pretpostavljamo, zbog količine skrivenih šećera u mnogim namirnicama koje jedemo.
Mnogi od nas su svesni da šećer nije dobar za naše zdravlje. Iz tog razloga to je nešto što mnogi ljudi pokušavaju da smanje u svojoj svakodnevnoj rutini, bilo tako što jedu manje zašećerenih grickalica ili se odlučuju za verzije gaziranih pića bez šećera.
Ali uprkos našim najboljim naporima, i dalje bismo mogli da konzumiramo više šećera nego što shvatamo – sa mnogo namirnica koje sadrže šećer za koje možda i ne znamo da postoji. To je zato što se može navesti kao sastojak pod drugim imenom, kao što je saharoza, kukuruzni sirup ili dekstroza.
A začini koje redovno dodajemo našim obrocima kao što su kečap i sos za roštilj su drugi prestupnici kada je u pitanju sadržaj šećera. Iako možda ne mislite da je ovo nešto o čemu bi trebalo previše da brinete, važno je zapamtiti da se sve to računa.
Previše šećera je povezano sa brojnim zdravstvenim problemima kao što su gojaznost, dijabetes, visok krvni pritisak, karijes i visok holesterol. Stoga je uočavanje znakova upozorenja da preterujete sa šećerom od vitalnog značaja.
Dr Lela Ahleman, specijalista za dermatologiju, flebologiju, proktologiju i nutricionističku medicinu, podelila je pet simptoma na koje bi trebalo obratiti pažnju.
Šećer je pun kalorija, što znači da previše može dovesti do brzog povećanja telesne težine. Međutim, ovo nije jedini razlog zbog kog možete da nagomilate kilograme.
Dr Ahleman je objasnio da vas takođe može ostaviti „stalno“ gladnim.
„Razlog za to je taj što šećer kratkoročno podiže nivo glukoze u krvi, ali nije zasitan zbog nedostatka vlakana. Kada ste uvek gladni, na kraju jedete više nego što vam je potrebno, što na kraju dovodi do povećanja telesne težine“, rekla je ona.
Dr Ahleman je otkrila da konzumiranje šećera može izazvati porast nivoa hormona koji se zove faktor rasta sličan insulinu 1 ili IGF-1 .
„Zajedno sa insulinom, IGF-1 stimuliše lojne žlezde i prekomernu keratinizaciju u predelu lojnih žlezda, zbog čega se one začepljuju, što dovodi do akni i upale“, rekla je ona.
Konzumiranje šećera dovodi do brzog porasta nivoa glukoze, što dovodi do oslobađanja insulina. Ali ovaj skok je često toliko jak da se šećer u krvi ne vraća na normalan nivo i umesto toga pada ispod osnovne vrednosti, rekla je dr Ahleman.
„Ovo se zove hipoglikemija, koja onda dovodi do žudnje. Kod nekih ljudi to takođe dovodi do promena raspoloženja i nervoze“, dodala je ona.
Ako se razbolite češće nego obično, to može biti uzrokovano vašom ishranom – posebno unosom šećera.
„Uobičajeno, šećer se apsorbuje u telu preko tankog creva. Međutim, ako količina jednostavnih šećera, poput glukoze i fruktoze, koju konzumiramo premašuje kapacitet našeg tankog creva, on završava u debelom crevu“, objasnila je doktorka.
Bakterije koje žive u debelom crevu tada se hrane šećerima.
„Selektivno hranjenje dovodi do proliferacije ovih bakterija. Problem je u tome što, nažalost, oni nose endotoksine na svojoj bakterijskoj površini, koji onda mogu napustiti creva i ući u krvotok, što dovodi do tihe upale, ubrzava starenje i slabi imuni sistem“, dodala je ona.
Dr Ahleman je rekla da je naučno dokazano da visok unos šećera dovodi do stvaranja naprednih krajnjih proizvoda glikacije (AGE), koji uništavaju kolagena vlakna.
Ona je dodala: da „kada ima previše AGE, naša kolagena vlakna postaju kruta, lomljiva i degenerišu se. Telo je takođe manje sposobno da se popravi, što znači da se kvalitet našeg kolagena dodatno pogoršava.
NHS preporučuje da odrasli ne bi trebalo da unose više od 30 g rafinisanog šećera dnevno (otprilike ekvivalentno sedam kocki šećera), prenosi Express.co.uk.