Datum: 16.05.2026
Alkohol može delovati duboko utkan u naše živote. Pivo ili čaša vina dok razgovaramo sa prijateljima. Koktel na kraju napornog dana. Zdravice na proslavi.
Teško je poverovati da tako naizgled bezazleno ponašanje smanjuje naš imunitet na zarazne bolesti i povećava rizik od raka i drugih hroničnih bolesti - ali prema nauci, upravo je tako, prenosi CNN.
"Alkohol je sam po sebi toksičan. Koristimo alkohol za dezinfekciju, koristimo ga za uništavanje organizama. Zato se postavlja pitanje - da li je bilo koja količina bezbedna?", rekao je dr Endru Friman, direktor prevencije kardiovaskularnih bolesti i programa za očuvanje zdravlja u Nacionalnom jevrejskom zdravstvenom centru u Denveru.
Sve veći broj studija kaže - ne.
Najnoviji podaci pokazuju da je konzumacija alkohola direktno odgovorna za 62 različita poremećaja, uključujući srčane bolesti povezane sa alkoholom, psihotične poremećaje, gastritis, čireve, pankreatitis i masnu jetru, kao i poznatija stanja poput fetalnog alkoholnog sindroma i ciroze jetre.
"Ova stanja su stoprocentno povezana sa alkoholom, što znači da te bolesti ne bi ni postojale bez upotrebe alkohola", rekao je Jirgen Rem, viši naučnik Instituta za istraživanje politika mentalnog zdravlja u Torontu. Rem istražuje alkohol još od 2003. godine u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i naučnicima iz SAD, Evrope i Velike Britanije.
"Postoji još 30 bolesti u kojima alkohol igra određenu ulogu, poput raka dojke i drugih karcinoma, srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa i demencije", rekao je Rem. "Te bolesti bi postojale i bez alkohola, ali je alkohol odgovoran za određeni procenat slučajeva."
Alkohol takođe narušava sposobnost organizma da se bori protiv infekcija. Čak i jedno piće oštećuje imuni sistem i smanjuje njegovu sposobnost da se izbori sa infekcijama već 20 minuta nakon konzumacije. Dugotrajno konzumiranje alkohola može trajno oštetiti ključne imune ćelije.
Zdravstvene posledice alkohola najveće su kod ljudi koji svakodnevno mnogo piju, kaže Rem, ali postoji jedna zamka: istraživanja često definišu prekomerno konzumiranje kao više od 40 grama čistog alkohola dnevno za žene i 60 grama za muškarce.
Dovoljno je samo da gledate kako barmen sipa čašicu ili više žestokog pića u vaš omiljeni koktel - i već tog dana možete ući u kategoriju teških konzumenata alkohola. Alkohol nije ograničen samo na žestoka pića: crno i belo vino, pivo, cider, šeri, porto, vermut takođe sadrže alkohol.
"Naš tim je napravio besplatnu aplikaciju koja pokazuje koliko minuta i dana života gubite sa svakim pićem", rekao je Rem. "Takođe pokazuje koliko vremena dobijate kada prestanete da pijete."
Ipak, uz sve zabrinjavajuće podatke o uticaju alkohola na zdravlje, postoji i dobra vest. Mnoge bolesti povezane sa alkoholom mogu da se uspore, zaustave pa čak i preokrenu ako se reaguje dovoljno rano. Evo šta je nauka do sada otkrila.
Ako niste znali koliko jedno piće utiče na sposobnost organizma da se izbori sa infekcijama poput prehlade, gripa ili kovida-19, to je razumljivo. Iako je veza između alkohola i upale pluća poznata još od 1785. godine, ozbiljnija rasprava o uticaju alkohola na imunitet počela je tek devedesetih godina prošlog veka.
Alkohol remeti sposobnost urođenog imunog sistema - onog sa kojim se rađamo - kao i stečenog imuniteta koji razvijamo tokom života. Potrebna je vrlo mala količina alkohola da bi se odmah smanjila sposobnost ključnih belih krvnih zrnaca, poput makrofaga, neutrofila i prirodnih ćelija ubica, da se bore protiv virusa, bakterija i ćelija raka.
Jedna epizoda opijanja (obično četiri ili više pića tokom nekoliko sati) može da poremeti imuni odgovor organizma tokom 24 sata. Nekada se smatralo da je to problem uglavnom kod tinejdžera i studenata, ali je opijanje u porastu u SAD, posebno među ženama starijim od 30 godina i osobama starijim od 65 godina.
Srećom, neposredni efekti alkohola na imuni sistem ne traju dugo. U zavisnosti od količine alkohola, organizam se oporavlja za nekoliko dana do nedelju dana, kaže Rem.
Međutim, dugotrajna upotreba alkohola može da oslabi ili uništi prirodne ćelije ubice i T-ćelije, elitne jedinice imunog sistema, što povećava ranjivost na infekcije poput upale pluća, HIV-a i tuberkuloze. Dugotrajna apstinencija može pomoći, ali stručnjaci upozoravaju da neka oštećenja mogu biti samo delimično reverzibilna, u zavisnosti od toga koliko dugo i koliko se alkohola konzumiralo. Teški alkoholičari mogu postati ozbiljno imunološki ugroženi.
Alkohol je treći vodeći uzrok raka koji se može sprečiti u SAD, posle duvana i gojaznosti, prema rečima bivšeg američkog glavnog hirurga Viveka Murtija. On je početkom 2025. godine izdao upozorenje u kojem je pozvao na ažuriranje upozorenja na alkoholnim pićima.
"Alkohol je dobro poznat i preventabilan uzrok raka odgovoran za oko 100.000 slučajeva raka i 20.000 smrti godišnje u SAD - više nego što godišnje strada ljudi u saobraćajnim nesrećama povezanim sa alkoholom - a ipak većina Amerikanaca nije svesna tog rizika", rekao je Murti.
Sve vrste alkohola doprinose razvoju raka tako što oštećuju DNK i povećavaju hronične upale, navode američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti. Kod žena je najveći rizik rak dojke povezan sa alkoholom, dok je kod muškaraca najčešće povezan kolorektalni karcinom.
Prestanak konzumiranja alkohola može zaustaviti napredovanje raka izazvanog alkoholom, ali nije garancija, rekao je Sinkler Kar, doktorand na Harvardu.
"Rak se razvija godinama. Zato je moguće da već imate rak izazvan alkoholom i da ga dobijete čak i nakon prestanka konzumiranja", rekao je Kar. "Međutim, ako nemate rak i prestanete da pijete, eliminišete budući rizik od raka povezanog sa alkoholom."
"Oko 30 godina, slično kao kod pušenja", rekao je Rem. "Ako ste relativno težak konzument alkohola, možete razmišljati ovako: jedno piće je jedna cigareta. Zvuči šokantno, zar ne?"
Nekada se govorilo da alkohol ubija moždane ćelije, ali savremena nauka pokazuje da uništava veze između neurona, što dovodi do smanjenja mozga, posebno u oblastima zaduženim za pamćenje i donošenje odluka.
Jedna od najvećih studija pokazala je da tri pića nedeljno povećavaju rizik od demencije za 15 odsto u poređenju sa jednim pićem nedeljno. Oštećenja mozga izazvana alkoholom delimično su reverzibilna, u zavisnosti od toga da li je oštećenje akutno ili dugotrajno.
"Snimanja mozga pokazuju da se smanjenje moždanog tkiva može delimično oporaviti u roku od nekoliko nedelja do nekoliko meseci nakon prestanka konzumiranja alkohola", rekao je Kar. "Kognitivne funkcije poput pažnje, izvršnih funkcija i pamćenja takođe mogu da se poboljšaju."
Ipak, dugotrajno i prekomerno pijenje povezano je sa trajnim promenama u mozgu koje povećavaju rizik od demencije. "Dostupni dokazi ne sugerišu da prestanak konzumiranja potpuno vraća rizik od demencije na nivo osobe koja nikada nije mnogo pila", rekao je Kar.
Ali zar alkohol nije dobar za srce - vodeći uzrok smrti muškaraca i žena širom sveta? Tačno je da su mnoge studije pokazale takozvanu "J" vezu između alkohola i zdravlja srca.
Mala do umerena konzumacija alkohola - ravniji deo slova "J" - može imati blago pozitivan efekat na zdravlje srca. Međutim, kako broj pića raste, raste i rizik.
"Ne samo da rizik raste sa količinom alkohola, već zaštitni efekti po srce praktično nestaju kod ljudi koji povremeno piju velike količine", rekao je Kar.
Studija iz 2023. godine pokazala je da čak i jedno alkoholno piće dnevno povećava sistolni krvni pritisak. Konzumiranje alkohola kod osoba sa visokim pritiskom gotovo udvostručuje rizik od ozbiljnog oštećenja jetre, dok kod osoba sa gojaznošću ili dijabetesom taj rizik raste više nego trostruko.
"Mislim da sada postoji dovoljno dokaza da alkohol može biti više štetan nego koristan", rekao je dr Friman. "Većina stručnih udruženja savetuje ljudima da ne počinju da piju, da piju što manje ako već piju ili da potpuno prestanu."