Datum: 01.06.2026
Korišćenje medicinske ili rekreativne marihuane za ublažavanje simptoma brojnih mentalnih poremećaja ne deluje, prema dve nove analize postojećih istraživanja koja se smatraju zlatnim standardom.
Medicinska marihuana uključuje proizvode sa kanabidiolom, odnosno CBD-om, i delta-9-tetrahidrokanabinolom, odnosno THC-om, delom biljke koji izaziva euforiju.
„Nismo pronašli dokaze da je bilo koji oblik kanabisa efikasan u lečenju anksioznosti, depresije ili posttraumatskog stresnog poremećaja, koji su tri glavna razloga zbog kojih se kanabis propisuje“, rekao je za CNN Džek Vilson, postdoktorski istraživač u Matilda centru za istraživanje mentalnog zdravlja i upotrebe supstanci Univerziteta u Sidneju.
Vilson je glavni autor jedne od studija objavljenih u časopisu Lancet Psychiatry, koja je analizirala rezultate 54 nasumično kontrolisana ispitivanja objavljena između 1980. i 2025. godine.
„Lekovi na bazi kanabisa koji su korišćeni u ovim studijama uglavnom su bili oralne formulacije, kao što su kapsule, sprejevi ili ulja“, rekao je. „U stvarnom životu ljudi najčešće koriste kanabis koji se puši, a za njega postoji još manje dokaza o efikasnosti kada je reč o mentalnom zdravlju.“
Upotreba marihuane takođe nije poboljšala druga mentalna stanja kao što su anoreksija nervoza, bipolarni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) ili psihotični poremećaji poput šizofrenije, rekao je Vilson.
Studije o marihuani često su male i teško ih je sprovesti, kažu stručnjaci. Ipak, nasumično kontrolisana ispitivanja koja su činila osnovu pregleda u časopisu Lancet predstavljaju zlatni standard u istraživanjima, rekao je dr Dipak Siril D’Souza, profesor psihijatrije i direktor Centra za nauku o kanabisu i kanabinoidima Univerziteta Jejl u Nju Hejvenu, Konektikat.
D’Souza, koji nije učestvovao u studiji iz Lanceta, stariji je autor nedavnog rada objavljenog u časopisu JAMA, koji je takođe istraživao efikasnost prirodnih i sintetičkih oblika CBD-a i THC-a na mentalne poremećaje.
„Ova dva rada jasno pokazuju da ne postoje dokazi koji bi preporučili upotrebu kanabisa ili njegovih derivata za lečenje mentalnog zdravlja“, rekao je D’Souza. „Ipak, gotovo svaka savezna država u SAD odobrava medicinsku marihuanu za mentalne poremećaje.“
Iako postoji malo dokaza o koristi, upotreba medicinske i rekreativne marihuane za mentalno zdravlje raste, kažu stručnjaci. Oko 27% ljudi starosti između 16 i 65 godina u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi koristilo je marihuanu u medicinske svrhe, pri čemu je „oko polovine koristi za upravljanje mentalnim zdravljem“, rekao je Vilson.
„Uprkos nedostatku dokaza o efikasnosti, lekari i dalje propisuju medicinsku marihuanu za lečenje mentalnih poremećaja“, dodao je. „Pored toga, industrija kanabisa ima veze sa nekim od ovih studija, što predstavlja sukob interesa koji može uticati na nalaze.“
Redovna upotreba snažne marihuane može biti opasna, kažu stručnjaci, posebno za najranjivije. Korišćenje marihuane tokom trudnoće, adolescencije i ranog odraslog doba može ometati razvoj mozga. Teška upotreba marihuane kod tinejdžera i mladih odraslih sa poremećajima raspoloženja — kao što su depresija i bipolarni poremećaj — povezana je sa povećanim rizikom od samopovređivanja, pokušaja samoubistva i smrti.
Kod osoba sa visokim rizikom od bipolarnog ili psihotičnog poremećaja, poput onih sa porodičnom istorijom, studije pokazuju da upotreba marihuane povećava rizik od razvoja psihotičnog ili drugog mentalnog poremećaja. Korišćenje nakon pojave mentalnog stanja može pogoršati kognitivne funkcije i povećati verovatnoću ponovnog javljanja bolesti.
„Iako možda postoje hiljade, možda i milioni ljudi koji povremeno koriste kanabis, u vrlo malim količinama i ne doživljavaju neželjene posledice, znamo i za ljude koji su ga koristili nekoliko puta i pretrpeli katastrofalne neželjene događaje koji su zauvek promenili tok njihovog života“, rekao je D’Souza.
„Ako svakodnevno koristite kanabis visoke potentnosti, na primer, možete imati šest puta veći rizik od razvoja psihotičnog poremećaja poput šizofrenije ili bipolarnog poremećaja u odnosu na nekoga ko nikada nije koristio kanabis“, rekao je.
Dodatni problem predstavlja to što je količina THC-a u današnjoj marihuani naglo porasla - sa oko 4% sedamdesetih godina na prosečnih 18% do 20% danas, rekao je D’Souza.
„Danas u prodavnicama možete kupiti kanabis sa sadržajem THC-a od 35%“, rekao je. „Koncentrati marihuane, slični nikotinskim koncentratima, imaju sadržaj THC-a od 80%. To je oko 20 puta više nego u kanabisu iz šezdesetih i sedamdesetih godina.“
Marihuana visoke potentnosti takođe doprinosi porastu zavisnosti. U Sjedinjenim Američkim Državama, oko 3 od 10 osoba koje koriste marihuanu imaju poremećaj upotrebe kanabisa, medicinski naziv za zavisnost od marihuane, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti SAD.
Poremećaj upotrebe kanabisa, poznat i kao poremećaj upotrebe marihuane, povezan je sa zavisnošću od kanabisa. Osobe se smatraju zavisnim kada nakon prestanka osećaju jaku želju za upotrebom ili imaju gubitak apetita, razdražljivost, nemir, kao i probleme sa raspoloženjem i snom, prema Nacionalnom institutu za zloupotrebu droga.
Postoje dokazani načini lečenja problema mentalnog zdravlja, kažu stručnjaci. Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, poznati kao SSRI, predstavljaju uobičajen farmakološki pristup za depresiju i anksioznost.
Vodeći oblik psihoterapije za ova stanja je kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), koja se često kombinuje sa SSRI lekovima. Kognitivno-bihejvioralna terapija je usmerena na ciljeve i fokusira se na promenu negativnih misli i ponašanja kako bi se poboljšala emocionalna regulacija i raspoloženje.
Udruženje za bihejvioralne i kognitivne terapije ima spisak terapeuta obučenih za KBT koji se može pretraživati po poštanskom broju. Američko psihološko udruženje takođe navodi KBT terapeute u okviru „metoda lečenja“ u svom alatu „Pronađi psihologa“.