Datum: 12.08.2024
U martu ove godine Ministarstvo kulture otvorilo je prvu fazu radova na ovom spomeniku koji se nalazi u okviru istorijskog područja Prizrena. Čišćenje podruma ili hipokausta, erozija oštećenog maltera, popunjavanje fuga i pukotina, zamena oštećenih pločica, cigle i kamena, uzeo je iznos od 180 hiljada evra.
Zajedno sa preliminarnim ulaganjima koja su završena na proleće, cena je blizu pola miliona. Uz one iz prethodnih godina, nudi se milionskim. Ponovno funkcionisanje sa bilo kojom destinacijom ostaje izazov. Kao što biva sa skoro svakim spomenikom u koji država ulaže. Ugovorom je predviđena zamena postojećih vrata i prozora, unutrašnje čišćenje, čišćenje zidnih površina i njihova popravka, popravka stepeništa, radiće se na kupolastim prozorima i svim oštećenim delovima. Uključujući popločavanje dvorišta.
Kakva će biti destinacija, nema cilja, postoje samo predlozi. Ali sledeći cilj za Hamam Gazi Mehmed-paše u Prizrenu je druga faza restauracije. Kroz ugovor koji je na granici od 300.000 evra, Ministarstvo kulture ima za cilj da vrati sjaj starom spomeniku.
Zajedno sa preliminarnim ulaganjima koja su završena na proleće, cena je blizu pola miliona. Zajedno sa onima iz prethodnih godina, to je blizu milion. Ponovno funkcionisanje sa bilo kojom destinacijom ostaje izazov. Kao što biva sa skoro svakim spomenikom u koji država ulaže.
Ministarstvo kulture je u naletu konzervacije i restauracije, gde dominiraju hitne intervencije. Društvene mreže ove ustanove otkrivaju sve vrste fotografija, ulaganja u restauracije. Ali nedostaje revitalizacija spomenika da je u normalnim uslovima restauracija sama po sebi ulaganje u funkcionalizaciju.
Sledeći ugovor je „Druga faza – restauracija Hamama Gazi Mehmed-paše, Prizren“.
Ima fiksnu finansijsku težinu od 299.620 evra. Poslodavac je preduzeće "N.N 100% Design Sh.p.k." iz Srbice. Ugovorom je predviđena zamena postojećih vrata i prozora, unutrašnje čišćenje, čišćenje zidnih površina i njihova popravka, popravka stepeništa, radiće se na kupolastim prozorima i svim oštećenim delovima. Uključujući popločavanje dvorišta.
U martu ove godine Ministarstvo kulture otvorilo je prvu fazu radova na ovom spomeniku koji se nalazi u okviru istorijskog područja Prizrena. Čišćenje podruma ili hipokausta, erozija oštećenog maltera, popunjavanje fuga i pukotina, zamena oštećenih pločica, cigle i kamena, uzeo je iznos od 180 hiljada evra.
Kada je sagrađen 1564-1574, Hamam, koji nosi ime skadarskog sandžakbega, koji je dao nalog za njegovu izgradnju, bio je u centralnoj tački grada. Srce grada je tu i danas, kao i značaj spomenika za kulturnu baštinu. Više puta je zatvaran kao rezultat intervencija i imao je različite funkcije. U jednom delu, radovi započeti u februaru prošle godine, završeni su u proleće ove godine.
Pored restauratorskih radova, urađeno je i na bezbednosnom planu. Postavljen je sistem alarmnih kamera, kao i instalacije struje i vode.
Ministar kulture Hajrula Čeku rekao je da ove intervencije doprinose razvoju turizma, a samim tim i lokalne privrede.
„Naš moto za intervenciju u kulturnom nasleđu od početka je 'Zaštita, restauracija i funkcionalizacija', jer funkcionalizacijom spomenika vraćamo ih u službu zajednice“, rekao je ministar Čeku pred prisutnima.
Međutim, direktor Regionalnog centra za kulturno nasleđe u Prizrenu, Samir Hodža, istog dana je saopštio da funkcionalizacija ostaje posebno pitanje.
„Ulaganja su u prošlosti bila oko 2010. i 2012. godine, oko 300 hiljada dolara koliko ja znam. Tada je u manjim vrednostima od 60-70 hiljada evra bilo nekih hitnih intervencija, pričinjenih šteta, mi smo ih sanirali. Ovo poslednje su najveće investicije“, rekao je Hodža.
On je najavio da još nema odluke o destinaciji Hamama, ali da postoje različite ideje o tome, uključujući i onu da se vrati na funkciju koju je imao ranije.
„Nakon što završimo projekat, radićemo na izradi plana upravljanja u saradnji sa drugim akterima i videti. Postoje neke ideje o kojima razgovaramo, ali one nisu konačne: pretvaranje jednog od prostora u muzejski prostor, druga ideja je da se Hamam vrati u funkciju kao što je bio u jednom delu, druga opcija je da ostane otvoren za različite aktivnosti“, rekao je Hodža za KOEN. Hodža je u nedelju potvrdio da još uvek nema odluke o konačnoj destinaciji.
Gazi Mehmed-pašin hamam je tokom 1573-1574. godine podigao Gazi Mehmed-paša (skadarski sandžakbeg), kao deo graditeljske celine koja je obuhvatala i Bajrakli džamiju, gimnaziju (madrese), osnovnu školu (mejtepe), biblioteku i grobnica.
Hamam karakteriše struktura od dvadeset kupola: dve najveće kupole su obložene crepom, dok su ostale manje kupole i svodovi pokriveni olovom.
Kako se navodi u napomenama, građena je od raznog kamenja i cigle i predstavlja primer dvostrukog hamama, za upotrebu kod oba pola.
Hamam je do 1964. godine bio okružen privrednim objektima, koji su potom srušeni, kada su počele konzervatorske intervencije u zgradi. Sedamdesetih godina prošlog veka počele su fragmentirane inicijative za restauraciju, koje nisu završene, a zgrada je na kraju napuštena. Od 2000. godine hladni deo Hamama se koristi kao prostor za različite kulturne, umetničke i obrazovne aktivnosti.