Datum: 20.04.2024
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u svetu i odnose više života nego svi oblici maligniteta zajedno.
Situacija se ne razlikuje ni gde je po podacima iz 2021. godine 56. 000 ljudi umrlo od kardiovaskularnih bolesti.
Povišen nivo holesterola, pre svega takozvanog lošeg holesterola, u krvi je jedan od uzročnika i lekari se teško bore sa tim.
Statistika je loša i postavlja se pitanje šta svako od nas može da uradi da spreči kardiovaskularna oboljenja.
„Ono što može da se uradi je da se promeni način života. Kada su u pitanju osobe koje puše, da prestanu da puše. Takođe je važno da se proveri krvni pritisak, jer je neki vid prevencije neophodan kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti. Zatim promena načina ishrane, potrebno je da se vodi računa o telesnoj težini i na kraju neophodno je uraditi analizu krvi da bi se video nivo holesterola, na prvom mestu LDL holesterola, ali i ostalih frakcija – triglicerida, HDL holesterola, i ukupnog holesterola“, kaže prof. dr Miloje Tomašević, kardiolog.
On takođe dodaje da kada je u pitanju povišen nivo „lošeg“ holesterola, on ne daje nikakve simptome, tako da ljudi i ne znaju da ga imaju.
„Tek nakon puno godina izloženosti visokim vrednostima lošeg holesterola počinju da se stvaraju naslage na krvnim sudovima i tek kada te naslage počinju da daju simptome, a to su najteže bolesti današnjice, infarkt srca, angina pektoris, moždani udar, bolesti aorte, tek tada postanu svesni da nešto nije u redu. Kada se prvi put izmeri nivo holesterola, onda shvate da su godinama bili izloženi riziku od ovih bolesti“, objašnjava doktor.
On navodi da naša zemlja i ceo region pripadaju vrlo visokom rizuku od kardivaskularnih bolesti. Na osnovu toga da li je osoba pušač, koliki joj je sistolni krvni pritisak kao i koliko godina ima, i kog je pola, možemo da izračunamo koji je njen rizik.
„Ko je vrlo visok rizik onda vrednosti LDL holesterola bi trebalo da budu ispod 1.4 mmol/l. ukoliko je rizik visok onda bi vrednosti trebalo da budu ispod 1.8 mmol/l, ako je umeren onda je to ispod 2.6mmol/l. U zavisnosti od rizika, težimo sve nižim vrednostima holesterola“, kaže kardiolog i dodaje da kod LDL holesterola nasleđe utiče 90 odsto, svega 10 odsto možemo da menjamo svojim navikama.