Datum: 01.06.2026
Uoči sednice Saveta za sprovođenje mira (PIC) na kojoj bi početkom juna trebalo da bude izabran novi visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, Stranka demokratske akcije (SDA) zatražila je očuvanje pune uloge Kancelarije visokog predstavnika (OHR), upozoravajući da bi njeno slabljenje produbilo političku krizu. Istovremeno, lider SNSD-a Milorad Dodik ocenio je da PIC nije deo Dejtonskog sporazuma i nazvao ga „zlom institucijom“, uz tvrdnju da bi narodima u BiH trebalo omogućiti da sami odlučuju o svojoj budućnosti.
Stranka demokratske akcije (SDA) ocenila je da visoki predstavnik sa punim ovlašćenjima nikada nije bio potrebniji Bosni i Hercegovini (BiH), dodajući da bi slabljenje njegove uloge dodatno ohrabrilo, kako su naveli, antidržavne snage i neumitno vodilo u produbljivanje krize, nestabilnost i konflikte, te u urušavanje kompletnog mirovnog sporazuma.
"Takav scenario nikom dobronamernom i odgovornom nije u interesu", navodi se u saopštenju SDA.
SDA je zatražila od Saveta za sprovođenje mira u BiH (PIC) da jasno i precizno javnosti u BiH saopšti da li se i kakve promene planiraju u funkcionisanju Kancelarije visokog predstavnika (OHR), kao i da daju procenu kako će se to odraziti na stabilnost BiH.
SDA od novog kandidata za visokog međunardnog predstavnika u BiH, koji bi trebalo da bude izabran na zasedanju PIC početkom juna, zahteva da javnosti predstavi svoj program delovanja, uz nedvosmislenu potvrdu da će štititi Dejtonski sporazum i da se neće ustručavati od upotrebe svih ovlašćenja koje mu mandat daje.
U saopštenju za javnost iz ove stranke su podsetili da je BiH u Dejtonu nametnut državni sistem, koji, kako su ocenili, ne može funkcionisati bez Aneksa 10, odnosno bez aktivne uloge kancelarije OHR.
"To se potvrdilo mnogo puta odlukama visokog predstavnika kojima su rešavane brojne krize i blokade, zaustavljani secesionisti, sprečavane samouprave, te u jednom danu uklanjane desetine političara koji su blokirali državu i bili pretnja stabilnosti", naveli su iz SDA.
Dodali su da je visoki predstavnik na početku mandata imao podršku 60.000 američkih vojnika, a da su mu kasnije na raspolaganje data "bonska ovlaštenja" (mogućnost da nameće odluke i zakone i smenjuje izabrane zvaničnike), ističući da je taj mehanizam, koji je ključan za deblokadu države i očuvanje mira, u proteklih 28 godina upotrebljen je više od 800 puta.
Iz SDA su ocenili da se BiH trenutno nalazi u najtežoj političkoj krizi od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, prvenstveno zbog, kako su kazali, direktnih udara secesionista i blokada državnih institucija.
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je da Savet za sprovođenje mira u BiH (PIC) nije deo Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali se nametnuo kao izraz političke volje jednog dela zapadnih zemalja.
"U njemu danas nema ni Rusije, koja je bila od početka njegovog uspostavljanja, a urušen je i konsenzus u odlučivanju", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci.
PIC je nazvao "zlom institucijom", koja je tako delovala u prošlosti i dodao da veruje da ni sada ne može doneti nešto dobro.
"Na neke stvari možemo uticati, na neke ne. U tom Savetu sede birokrate, koje prenose stavove udaljenih kancelarija koje nemaju nikakve veze sa realnošću u BiH", ocenio je on.
Prema Dodikovim rečima, PIC je sebi pribavio moć upravo na pozicijama politika koje nisu bile zasnovane na zdravom razumu.
"Da li je zadravorazumski da u jednoj zemlji 30 godina pokušavate da sprovedete jednu stvar? Da li možda nije vreme da odustanete i pokušate nešto novo", kazao je Dodik.
Jedina dobra odluka koja bi mogla biti doneta jeste da se dozvoli narodima u BiH da se mirno raziđu, dodao je on.
PIC je osnovan u decembru 1995. godine na konferenciji u Londonu da bi aktivirao međunarodnu podršku za sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i obezbedio političko usmeravanje Kancelarije visokog predstavnika (OHR).
Sastoji se od 55 zemalja i međunarodnih organizacija koje pružaju podršku i finansiranje mirovnog procesa, a Rusija je 2022. godine, kada je počela rat s Ukrajinom, istupila iz Upravnog odbora PIC.
Najavljeno je da će PIC početkom juna na sednici u Sarajevu izabrati novog visokog predstavnika, nakon što je ostavku na tu funkciju podneo Nemac Kristijan Šmit.