Datum: 26.11.2024
Finansijske brige, teška veza ili bolest – često se pretpostavlja da su uzrok depresije spoljne okolnosti. Pitanje je međutim zašto neki ljudi razviju depresiju, a neki ne?
Kod više od jedne od deset osoba u Nemačkoj 2022. je dijagnostifikovana depresija. Ukupno, to je oko 9,9 miliona ljudi. I trend je u porastu. To je rezultat istraživanja zdravstvenog osiguranja AOK. Iz istog istraživanja proizlazi da su žene češće pogođene nego muškarci.
„Morate da razlikujete stres, tugu i druge normalne reakcije na teške životne okolnosti s jedne strane i depresiju kao bolest s druge. To su dva različita sveta“, kaže dr Ulrih Hegerl, psihijatar i predsednik nemačke Fondacije za prevenciju depresije i samoubistva.
„Većina ljudi, a i ja sam to mislio, veruje da je depresija reakcija na teške životne okolnosti“, kaže dr Hegerl. Ta pretpostavka bi mogla da postane problem i da odvede na pogrešan put.
Prema Hegerlu, odlučujući faktor u depresivnim bolestima je: predispozicija. Kod osoba s takvom predispozicijom, određene životne okolnosti mogu da izazovu razvoj jedne faze bolesti.
Takva takozvana predispozicija mogla bi da bude genetske prirode. „Sklonost se može steći i traumatičnim događajima u detinjstvu“, kaže psihijatar.
Jedna nedavno objavljena studija takođe pokazuje da je depresija mnogo više od običnog emocionalnog pada, odnosno stanja u kojem se jednostavno osećamo loše. Istraživači su uspeli da pokažu da je određena mreža u mozgu osoba s depresijom gušće i intenzivnije formirana nego kod zdravih ljudi.
Ta takozvana mreža pažnje deluje kao neka vrsta filtera u mozgu. Ona kontroliše našu pažnju i usmerava je na relevantne spoljne podražaje, a to je važno za regulisanje našeg emocionalnog odgovora na te podražaje.
Još nije sasvim jasno kako to tačno funkcioniše. Prema studiji, veličina „mreže pažnje“ u korelaciji je s određenim simptomima depresije, poput gubitka radosti i motivacije.
Istraživači zato sumnjaju da povećanje veličine „mreže pažnje“ može da posluži kao pokazatelj depresije – čak i ako osoba još uvek ne oseća simptome depresije.
„Dakle ja nisam kriva za to što mi se događa“, kaže osoba koja se suočava sa ovim problemom i dodaje da je osetila olakšanje kada je dobila dijagnozu i tada je mogla da prestane da se oseća loše zbog toga što se oseća loše.
Kako navodi, Hegerlove izjave i rezultati studije takođe znače i da ću uvek ostati osetljiva na depresivne epizode. Ali, kako kaže Hegerl, psihoterapija i lekovi mogu da spreče recidiv.
„Oni koji su pogođeni trebalo bi da naprave plan za hitne slučajeve“, predlaže psihijatar. „Koji su prvi znaci? Šta tada mogu da uradim?“ Međutim, to takođe može da znači i da oni koji su pogođeni moraju svoju situaciju da predoče drugima i da razgovaraju o svojoj depresiji.
To obično teško pada i ljudi osećaju sramotu.
„Jedan od najvećih izazova u suočavanju s depresijom jeste stigmatizacija uzrokovana lažnim razumevanjem bolesti“, zaključuje dr Hegerl.