Biotehnološke firme žele da već za nekoliko godina na tržište izbace vakcinu protiv kancer. To im omogućava takozvana mRNK-tehnologija.

Takozvana mRNK-tehnologija je za samo nekoliko napravila revolucionaran zaokret u medicini. U vreme pandemije korone je, zahvaljujući toj tehnologiji, bilo moguće u roku od nekoliko meseci razviti efikasne vakcine protiv virusa SARS-CoV2, uzročnika bolesti kovid.

Zahvaljujući toj tehnologiji mogle su da se razviju odgovarajuće vakcine čak i kada je taj virus razvio nove agresivne mutacije.

Ali mRNK-tehnologija, koja je nedavno nagrađena Nobelovom nagradom za medicinu, može i mnogo više od toga. Ona je dala nove podsticaje u istraživanju kancera.

Kada se može očekivati vakcina?

Šef Uprave biotehnološke kompanije Kjurvek (Curevac) Aleksander Cender kaže da najkasnije za pet godina želi da na tržište izbaci vakcinu protiv kancera zasnovanu na mRNK-tehnologiji. Kada bi bilo razvijena vakcina protiv nekih vrsta kancera, ostvario bi se san čovečanstva.

„Istraživanja u vezi s vakcinom protiv kancera sprovode se već 20 godina, a najnoviji napredak je izuzetan“, kaže Cender.

On dodaje za nemački „Bild“ da su u vreme pandemije sakupili mnogo iskustava, a veštačka inteligencija u međuvremenu je toliko dobra da ona rešava brojne probleme kod programiranja mRNK.

Vakcina protiv kancera trebalo bi da podstakne imuni sistem čoveka da se ciljano bori protiv ćelija tumora.

„Kod kancera je smrtonosno to što on stalno raste. Vakcina protiv kancera bi trebalo da zaustavi taj rast, čak i kada je kancer razvio metastaze. Kancer bi onda postao hronična bolest s kojom bi moglo da se živi decenijama. Kancer neće više biti smrtna presuda“, prognozira Cender.

Trka u razvijanju vakcine

Pored Kjurveka i druge kompanije intenzivno istražuju mogućnosti razvoja vakcine protiv raka. Početkom oktobra 2023. biotehnološko preduzeće Bajontek (BioNTech) objavilo veoma obećavajuće rezultate jedne kliničke studije koja je još uvek u toku.

U tom istraživanju već se proverava efikasnost Bajontekove vakcine protiv kancer „CARVac“ na dobrovoljcima obolelim od kancer.

Predsednik uprave Bajonteka Ugur Šahin optimistično je objavio da očekuje da će već idućih godina da postoji vakcina protiv kancer.

„Verujemo da će to u većem obimu za pacijente biti moguće pre 2030. godine“, izjavio je Šahin u intervjuu za nedeljnik „Špigel“.

Nada za obolele

Dugoročno bi vakcina protiv kancer trebalo da zameni dosadašnje terapije obolelih od kancera. To bi bio neverovatan napredak, jer su dosadašnje terapije, zračenje ili hemoterapija, veliko opterećenje za pacijente.

„Hemoterapija ili terapija zračenjem nikada ne uništavaju samo tumor, već oštećuju i zdravo tkivo. Zato kod njih postoji tako mnogo nuspojava“, kaže Cender i prednost kod upotrebe mRNK-tehnologije je to što imuni sistem bude stimulisan da se ciljano bori protiv kancera i ničega drugog.“

Kako funkcionišu vakcine protiv kancera?

T-ćelije pomažu organizmu da se bori protiv upala tako što uništavaju obolele ćelije ili podstiču druge imune ćelije stanice da napadaju obolele ćelije. Ali, T-ćelije teško mogu da prepoznaju ćelije kancera. Ali zato to mogu CAR-T-ćelije.

Terapija uz pomoć CAR-T-ćelija u Evropi je dozvoljena od 2018. godine i koristi se pre svega za lečenje leukemije. Ali, ta vrsta imuno-terapije mnogima je još uvek teško dostupna zbog visoke cene. Prema navodima Nemačkog centra za istraživanje kancera, proizvođači zahtevaju i do 320.000 evra po jednom pacijentu za proizvodnju imunih ćelija.

Kod te terapije se iz leukocita, dakle belih krvnih zrnaca pacijenta, filtriraju takozvane T-ćelije. Nakon toga se T-ćelije genetski tako promene da na površini stvaraju CAR-receptor (Chimeric Antigen Receptor). Nastaje, dakle, receptor čiji različiti sastavni delovi ne odgovaraju jedni drugima.

Vakcine čine ćelije tumora vidljivim

Ako se tako proizvedene CAR-T-ćelije injekcijom unesu u čovekov organizam, one se onda ciljano spajaju sa ćelijama kancera. Imuni sistem se aktivira i napada ćelije tumora. Buduća vakcina mogla bi da potpomogne taj proces ako CAR-T-ćelije ne nalaze ćelije tumora ili su suviše slabe da bi ih efikasno uništavale.

U tome pomaže protein claudin-6, koji se gotovo isključivo pojavljuje kod raka. Uz pomoć mRNA-tehnologije genska informacija claudina-6 ubacuje se u ćelije raka. Tako nastaje antigen koji se spaja na površinu ćelije tumora. Tako su ćelije tumora lakše prepoznatljive i CAR-T-ćelije ih uspešnije uništavaju.

Do sada su se modifikovane T-ćelije koristile samo za terapiju leukemije, ali brz napredak mRNA-tehnologije budi nadu da će uskoro biti moguće efikasno lečenje i drugih vrsta raka, a bez loših nuspojava za pacijenta. Dosadašnja istraživanja pokazala su obećavajuće mogućnosti za lečenje raka kože (melanoma), raka pluća, raka dojke i raka gušterače.