Prof dr Lidija Kandolf, specijalista dermatovenerologije, supspecijalista onkologije objašnjava zašto dermatolozi sve vise upozoravaju da se ne sunčamo i da povremeno proverimo kožu.

„Melanom je zloćudni tumor melanocita, ćelija kože koje proizvode pigment melanin, čija je uloga da štiti ćelije kože od prekomernog ultravioletnog zračenja. To je i razlog što koža potamni kada se izložimo suncuo“, bjašnjava za portal N1 prof. dr Lidija Kandolf.

“Melanin se stvara sa ciljem da se zaštiti genetski materijal kože i spreče dalja trajna oštećenja kože u vidu gubitka elastičnosti, stvaranja pigmentacija i različitih izraštaja na koži, pa i malignih tumora. Nažalost, zbog nepotrebnog i neopreznog izlaganja suncu, sam genetski materijal melanocita se tokom godina menja, i moguća je pojava genetskog oštećenja i u njima, što melanocite pretvara u maligne ćelije, koje se nekontrolisano dele i dobijaju sposobnost da napuste kožu i putem limfnih i krvnih sudova stignu do limfnih čvorova i unutrašnjih organa – odnosno da metastaziraju”, objašnjava profesorka Kandolf.

Značaj ranog dijagnostikovanja melanoma

Prof. dr Lidija Kandolf naglašava da ukoliko melanom nastane, ali ga mi primetimo i javimo se lekaru u fazi kada je tih malignih ćelija malo i kada se one nalaze u najpovršnijim delovima kože (u epidermu, takozvani melanom in situ), jednostavnom hirurškom procedurom u lokalnoj anesteziji koja traje manje od 15 minuta, može se ukloniti melanom i trajno rešiti problem.

“Međutim, ako su ćelije prošle ispod bazalne membrane kože i došle u kontakt sa krvnim i limfnim sudovima i pritom dobile sposobnost da do njih dođu i da metastaziraju, melanom dobija mogućnost da se proširi na limfne čvorove i unutrašnje organe. Ta verovatnoća se povećava sa debljinom tumora, što je mera količine malignih ćelija i broja različitih mutacija u njima. Ako je ona veća od 4 mm, ili ako su ćelije već dospele u limfne čvorove, postoji rizik da se bolest vrati”, navodi naša sagovornica.

Prema rećima profesorke  danas imamo saznanja da primena savremenih lekova koji aktiviraju imunološki sistem da se bori protiv ćelija melanoma ili ciljnih lekova koji ciljaju na mutaciju u ćelijam a melanoma, mogu da smanje ovaj rizik za vraćanje bolesti i njeno širenje za 50 odsto i na taj način da spreče nastanak metastaza.

“Ova, tzv. adjuvantna terapija je danas standard terapije visokorizičnog melanoma i primenjuje se u Evropi i zemljama okruženja unazad 3-5 godina. Kod nas, međutim, još uvek nije dostupna na teret osnovnog osiguranja, odnosno nije dostupna našim građanima koji su uklonili melanoma”, istiše profesorka.

Ona dodaje da je za sada na listi prioriteta i pacijenti i lekari se nadaju da će biti odobrena ove godine jer je uvek bolje sprečiti nego lečiti.

dr Lidija Kandolf

Značaj pregleda kože

Profesorka Kandolf dodaje da takođe, imajući u vidu da se rizik od rasejanja melanoma povećava sa debljinom tumora.

„Naša je odgovornost da sami obratimo pažnju na našu kožu i da ako primetimo neobičnu promenu na koži koja liči na mladež ali ima nepravilne ivice, više boja, ako se povećava tokom vremena i menja, ili primetimo novi čvor na koži koji raste i menja se iz meseca u mesec – potražimo pomoć dermatologa obavimo dermoskopiju i uklonimo takvu promenu ako je to lekar predložio kako bi proverili da li se radi o melanomu ili nekoj drugoj vrsti raka kože, ili je u pitanju samo neki dobroćudni tumor u pitanju“, savetuje naša sagovornica.

“Za ljude koji imaju preko 50 različitih promena na koži dobro bi bilo da se obrate dermatologu preventivno, radi dermoskopije i pregelda svih ovih promena kako bi se utvrdilo da li ima nekih koje su sumnjive, ali i radi saveta o daljim kontrolama ako su potrebne”, ističe doktorka.

Kako razlikovati benigne od malignih karcinoma kože

Kako kaže profesorka Kandolf najvažnija razlika između dobroćudnih i zloćudnih promena je činjenica da se zloćudne promene neprestan menjaju i rastu.

“Dakle, ako neko primeti da se na koži pojavila nova promena koja raste i menja se u obliku, boji, ivicama i raste iz meseca u meseca, vreme je da se osoba obrati dermatologu kako bi se uradila dermoskopija i procenilo da li se radi o nečem bezazlenom ili je potrebno da se promena ukloni i pošalje na histopatološku analizu radi utvrđivanja precizne dijagnoze”, savetuje naša sagovornica.

Karakteristike melanoma u ranoj fazi – nepravilan oblik, promena boje

Prema rečima profesorke za melanom je karakteristično da u ranoj fazi ima nepravilan oblik, ima više boja od svetlo braon do crne, a kasnije lako krvari, dok se druge vrste karcinoma kože karakterišu i stavranjem sitnih ranica koje zarastaju i ponovo se otvaraju.

“Dobroćudne promene mogu biti fibromi (tzv. „viseće bradavice“) koje su često na vratu, pazusima i preponama, keratoze koje se prepoznaju kao hrapave izrasline čiji površni deo može da otpadne najčeće tokom leta zbog znojenja ili angiomi koji se prepoznaju kao crveni sitni izraštaji. Za precizno razlikovanje da li se radi o dobroćudnoj ili zloćudnoj promeni potrebno je učiniti dermoskopiju kojom se koža prosvetljava i uveličava radi bolje uvida u strukture kože”, ističe naša sagovornica.

Koji su uzroci nastanka melanoma

Preama rečima dermatologa prof Kandolf da li će melanom nastati zavisi od našeg porodičnog nasleđa, da li nam je koža svetla, da li porodično imamo veliki broj mladeža i da li u našoj porodici ima neko ko je imao rak kože.

„Sa druge strane, to zavisi i od toga koliko smo se izlagali suncu pre svega u detinjstvu, ali i u odraslom dobu, da i smo izgoreli na suncu i da li smo celog života želeli da imamo taman ten koji nije naš prirodan ten, pa smo jednom ili godinam išli u solarijum.“

“Na genetsko nasleđe ne možemo uticati, ali možemo promeniti navike i prestati nepotrebno i neoprezno da se se izlažemo suncu i solarijumu. Ukratko, važno je da se ne sunčamo”, navodi sagovornica portal N1.

Dodaje da je boravak i odmor u prirodi i fizička aktivnost veoma važna za zdravlje, sunčanje radi dobijanja tamnog tena ne donosi nikakvu korist za naš organizam. Zbog toga se preporučuje boravak napolju ali je važno da budemo obučeni, da nosimo kapu, naočare i nanosimo na otkrivene delove preparate za zaštitu od sunca ako smo celog dana napolju, a da izbegavamo boravak na suncu bez odeće tj u kupaćim kostimima.

“Neki građani borave bez odeće na suncu pod izgovorom da je to neophodno zbog održavanja koncentracij vitamina D. Međutim, za dovoljnu koncentraciju vitamina D koja je takođe veoma važna za zdravlje, dovoljan je boravak od 15 minuta napolju u kratkim rukavima i nije potrebno sunčanje“, zaključuje prof dr Lidija Kandolf.