Kardiovaskularne bolesti su vodeće po smrtnosti, a jedan od glavnih faktora rizika je povišeni holesterol. Doktorka Katarina Lalić savetuje šta je sve važno da se uradi kako bi se izbegli ozbiljni zdravstveni problemi.

Kardiovaskularne bolesti su vodeće po smrtnosti u svetu i odnose više života nego bilo koji oblik maligniteta zajedno. U Srbiji svake godine više od 60.000 ljudi umre od posledice kardiovaskularnih bolesti. Jedan od glavnih faktora rizika za razvoj tih bolesti je povišen nivo tzv. lošeg holesterola, zato doktorka Katarina Lalić ističe da je jako važno da se razvije svest o prevenciji i lečenju.

„Veliki broj stanovnika ima povišen holesterol i to je ozbiljan i neprepoznat problem. Mi smo pokrenuli kampanju o podizanju svesti, da ponovo vratimo u fokus interesovanja jer holesterol je nešto še se može lečiti, prevenirati a jedno je od osnovnih razloga začepljenje krvnih sudova, nastanka infarkta, šloga i uopšte kardiovaskularnih bolesti“, objanila je Lalić.

Prema njenim rečima, muškarci skrining treba da urade makar jednom do 35 godine, a žene do 45. To je samo u slučaju da nema nekih drugih faktora rizika, kao redovna i regularna kontrola. U prevodu, ističe, svi bi trebalo da znamo koliki nam je holesterol još dok smo mladi.

Ona navodi da loš holesterol treba da bude što manji, a da su refernetne vrednosti danas prevaziđene.

„Sada važe druga pravila – najniže je najbolje, a na biohemijskoj listi stoje vrednosti koje više nisu operativne. Pokušaćemo i to da promenimo, da bi ljudi shvatili da na primer 3.0 nije dobro za holesterol i da neko ko je preležao neku kardiovaskularnu bolesti, referentna vrednost ne bi trebalo da prelazi 1.4, što je jako malo, a nigde ga nema na biohemijskoj listi“, objasnila je doktorka.

Važno je uzimati lekove, holestrol ne daje nikakve tegobe

Lalić ističe da holesterol ne daje nikakve tegobe, ne boli i da prva manifestacija, nažalost, na kraju bude infarkt. To su ljudi koji nemaju tegobe, ali imaju čitav niz faktora rizika. Zato je na preporuku uzimanja lekova treba uzimati terapiju bez pogovora.

Na pitanje kakav način života se preporučije kako bi se izbegao povišeni holestrol, doktorka savetuje: „Dve stvari su važne – imate jednu grupu pacijenata koji nemaju povišeni holesterol zbog ishrane, već zato što imaju genetsku grešku, odnosno on se nasleđuje. To su osobe koje moraju da primaju lek, dijetom neće ništa da urade. Druga grupa treba da vodi računa o ishrani. Holestrol se nalazi u svim namirnicama životinjskog porekla. Masno, pa u kombinaciji sa majonezom, velika količina jaja i mesa – to su stvari koje sadrže jako puno holesterola i mora to malo više pomeriti ka povrću, ka posnijem mesu, bez pohovanja.“