Broj obolelih od velikog kašlja u Beogradu ove godine je drastično porastao u poređenju sa prethodnih pet godina.

Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje koje je dobio N1, 2018. godine bilo je 29 registrovanih slučajeva, 14 slučajeva 2019. godine, tri slučaja 2020. godine, dva slučaja 2021. godine, dok u prošle godine nije bilo prijavljenih obolelih od velikog kašlja. Tokom ove godine, do 10. novembra prijavljeno je već 67 slučajeva.

Tim povodom razgovarali smo sa dr Aleksandrom Vukov koja je za N1 govorila o ovoj bolesti.

„Pertussis ili veliki kašalj (takođe i magareći ili stodnevni kašalj) izaziva gram negativna bakterija bordetella pertussis. Nijedan od naziva verodostojno ne oslikava težinu kliničke slike ove bolesti. To je visoko kontagiozna respiratorna infekcija koja se prenosi kapljičnim putem“, kaže dr Vukov.

Kako izgleda klinička slika?

Prema rečima doktorke rezervoar infekcije je čovek.

„Težina kliničke slike zavisi od uzrasta deteta, vakcinalnog statusa, kao i prethodnih infekcija. Mora se napomenuti da je veliki kašalj bila infekcija sa visokim procentom smrtnih ishoda do pojave vakcine sredinim prošlog veka. Nakon toga se procenat smrtnih slučajeva znatno smanjio“, objašnjava sagovornica.

Dodaje da se obično infekcija javlja u letnjim mesecima i među ženskom decom, ali se može javiti tokom cele godine i u svim uzrasnim grupama.

Klinička slika, navodi, ima nekoliko stadijuma.

„Prvi je kataralni stadijum, koji liči na svaku uobičajenu prehladu sa curenjem nosa, kašljem, povišenom temperaturom i malaksalošću i traje do 2 nedelje. Sledeći stadijum je paroksizmalni sa zacenjivanjem, borbom za vazduh i povraćanjem. Paroksizmi se javljaju tokom celog dana, ali češće noću i predstavljaju veliki problem i strah od ugušenja za decu, kao i za roditelje“, upozorava.

Ovaj stadijum, kako kaže doktorka, može trajati do 6 nedelja.

„Poslednji stadijum je stadijum ozdravljenja, koji moze trajati čak do 3 nedelje. Osoba je infektivna sedam dana pre paroksizmalnog stadijuma i tokom paroksizmalnig stadijuma bolesti“, kaže dr Vukov.

Shutterstock

Dalje navodi da ovakva klinička slika može da utiče i na kvalitet sna, pa vrlo često se pacijenti žale da ne mogu da spavaju po 2-3 nedelje.

Ko je najugroženiji?

„Najugroženija su odojčad mlađa od 3 meseca života jer nisu vakcinisana, a i zbog slabije razvijenih pluća, stoga im je vrlo često potrebna kiseonična potpora i bolničko lečenje“, naglašava doktorka Vukov.

Ona dodaje da Infekcija velikog kašlja ne izaziva sistemski zapaljenski sindrom, ali se u krvnoj slici može primetiti limfocitoza, tj povećan broj limfocita.

„Dijagnoza se, osim kliničke slike koja je u fazi zaceljivanja vrlo karakteristična, dobija i PCR testom. Komplikacije poput upale pluća, konvulzije ili encefalopatije mogu biti vrlo opasne“, ističe doktorka.

Saveti i preporuke

Svakako na prvom mestu je, kako kaže dr Vukov, prevencija.

„Redovnom vakcinacijom možemo izbeći zaražavanje nakon kontakta sa bolesnom osobom, a u slučaju oboljevanja vakcinisana osoba će imati blaže simptome. Pranje ruku, izbegavanje kontakta sa osobom koja kašlje, kao i što manje boravka u zatvorenom prostoru su samo neki od načina zaštite od infekcije.“

Doktorka Aleksandra Vukov kaže da je preporuka da se u slučaju kašlja, koji traje duže od 2-3 nedelje, prvo javite na pregled pedijatru, a nakon toga i pulmologu.