Mnogi ljudi nakon šezdesete misle da je kasno menjati navike koje imaju decenijama, pa čak i one loše, poput svakodnevnog ispijanja gaziranih pića ili dodavanja soli u gotovo svako jelo.

Ipak, naučna istraživanja pokazuju da se zdravlje može poboljšati u bilo kom životnom dobu. Na primer, početak redovnog vežbanja posle 60. godine donosi koristi za mozak, srce i ceo organizam, prenosi Index.

Posebno je važno obratiti pažnju na zdravlje srca, jer je prosečna starost za prvi srčani udar 65 godina kod muškaraca i 72 kod žena. Lekari ističu da upravo svakodnevne navike mogu napraviti veliku razliku – pa čak i ono što jedemo za doručak.

Zbog toga su kardiolozi upozorili na popularne opcije za doručak koje svakodnevno opterećuju srce: kobasice i slaninu. Prema njihovim rečima, redovno konzumiranje ovih prerađenih mesnih proizvoda ima negativan efekat i kratkoročno i dugoročno.

„Ključ je u ravnoteži“

„Na kratak rok, redovno jedenje kobasica ili slanine može povisiti krvni pritisak i holesterol zbog visokog sadržaja natrijuma i zasićenih masti“, objašnjava dr Lars Sondergard za Parade. Dodaje da se time povećava pritisak na srce i krvne sudove, što otvara put problemima poput povišenog pritiska i loših vrednosti holesterola – često bez ikakvih simptoma.

Kardiološkinja dr Estel Džin naglašava da takav doručak može izazvati upale u telu i podstaći gojenje, a istovremeno uskraćuje unos važnih hranljivih materija iz drugih, zdravijih namirnica. Dugoročno, upozorava kardiološkinja dr Dženifer Vong, rizici postaju ozbiljniji i uključuju srčani i moždani udar, otkazivanje bubrega i demenciju.

Kardiolozi savetuju da se konzumacija prerađenog mesa svede na minimum, ali upozoravaju i na druge manje poželjne doručke poput peciva, mafina i krofni, koji su bogati zasićenim mastima i šećerima. Umesto toga preporučuju namirnice kao što su grčki jogurt, belanca, sveži sir, dimljeni losos, tofu i puter od orašastih plodova.

„Ključ je u ravnoteži. Birati proteine koji pogoduju srcu i kombinovati ih s voćem, povrćem i integralnim žitaricama može doprineti zdravijem načinu života“, zaključuje dr Sondergard.