Prebacivanje na ishranu bogatu svežim povrćem i siromašnu prerađenom hranom može da bude značajno za biološko starenje vašeg mozga, pokazuje istraživanje.

Prema studiji objavljenoj u aprilu, konzumiranje mediteranske ishrane bogate povrćem, morskim plodovima i integralnim žitaricama, ili čak samo praćenje dijetetskih smernica, čini se da usporava znakove ubrzanog starenja mozga koji su uobičajeni kod gojaznosti sa gubitkom telesne težine od samo jedan odsto.

Skeniranje mozga nakon 18 meseci pokazalo je da je biološki uzrast učesnika izgledao gotovo devet meseci mlađe nego što se očekivalo, u poređenju sa procenama hronološkog uzrasta njihovog mozga.

Kao učesnici u kliničkom ispitivanju, možda ne osećate da ste toliko stari koliko godina koje ste proživeli, ili možda vaše telo oseća da brže stari od vas, ovo je razlika između biološkog i hronološkog uzrasta.

U svakom slučaju, istraživanja pokazuju da je biološki uzrast vašeg tela mnogo više od osećaja: znakovi biološkog starenja mogu se pronaći rasuti duž vaše DNK, urezani na krajevima vaših hromozoma, ili kako ovo istraživanje sugeriše, u slabljenju veza vašeg mozga.

I dok sve više istraživanja ukazuje na to da biološko starenje izazvano stresnim događajima može biti reversibilno, ovo istraživanje pokazuje da poboljšanje ishrane može biti jedna od najjednostavnijih opcija za poboljšanje telesnog stanja, bez obzira na godine.

U studiji su istraživači snimili mozgove 102 učesnika koji su učestvovali u većem kliničkom ispitivanju sprovedenom na jednom radnom mestu u Izraelu. Snimci mozga su napravljeni jednom pre početka ispitivanja i ponovo nakon 18 meseci, zajedno sa nizom testova funkcije jetre, nivoa holesterola i telesne težine.

Grupe su konzumirale jednu od tri dijete: mediteransku dijetu sa puno orašastih plodova, ribe i piletine umesto crvenog mesa; mediteransku dijetu sa nekoliko dodatih stvari kao što su zeleni čaj za polifenole; ili dijetu zasnovanu na zdravim dijetetskim smernicama.

Procene biološkog uzrasta mozga bazirane su na algoritmu koji je treniran na snimcima mozga iz odvojene grupe od skoro 300 ljudi, pri čemu je model tačno predviđao uzrast na osnovu mera povezanosti mozga.

U proseku, ljudi u ispitivanju izgubili su oko 2,3 kilograma. Za svaki procenat gubitka telesne težine nakon praćenja određene dijete ili smernica za zdravlje, mozak učesnika izgledao je gotovo devet meseci mlađe od njihovog hronološkog uzrasta, zaključili su istraživači.

Međutim, nije poznato da li promene u povezanosti mozga zaista dovode do poboljšanja funkcije mozga. Mozak je kompleksna mreža fleksibilnih veza koju tek počinjemo da mapiramo, iako jedan nedavni pregled nagoveštava da mediteranska dijeta može pozitivno uticati na pamćenje starijih osoba.

Znakovi usporenog starenja mozga takođe su povezani sa nižim nivoima masnoće u jetri i poboljšanim profilom lipida, ali opet, ove promene mogu biti površne ili kratkotrajne.

„Naše istraživanje ističe važnost zdravog načina života, uključujući smanjenu konzumaciju prerađene hrane, slatkiša i napitaka, u očuvanju zdravlja mozga“, rekao je vodeći autor i neurolog Gidon Levakov sa Univerziteta Ben-Gurion u Izraelu.

To bi mogao biti koristan savet i iako su ova saznanja iz kliničkog ispitivanja gde su učesnicima nasumično „propisivane“ dijete, postoje i neki drugi limiti koje treba razmotriti.

Većina učesnika bili su muškarci, a ispunili su onlajn ankete o svojim dijetetskim i životnim navikama, što znači da podaci mogu biti izobličeni onim što su mogli da se sete ili su izabrali da prijave.

I nije sve u vezi hrane: u obzir su uzeti nivoi aktivnosti učesnika na poslu; takođe su dobili besplatnu članarinu za teretanu kao deo ispitivanja, pa je vežbanje takođe bilo faktor.

Prethodna istraživanja su otkrila kako dobre masti mediteranske dijete deluju na ćelijskom nivou. Ali su takođe pokazala jasne nesuglasice u tome ko ima zdravstvene koristi od dijete bogate mediteranskim sastojcima, prenosi City Magazine.