Transparenci International je danas objavio svoj Indeks percepcije korupcije za 2022.

Ovaj indeks se objavljuje na godišnjem nivou, za 180 zemalja sveta, koristeći metodologiju evaluacije koja se zasniva na kredibilnim izvorima međunarodnih institucija. Ocena se kreće od nula do 100 poena – gde je nula najviši nivo korupcije, a 100 poena znači društvo bez korupcije.

Rezultati indeksa potrošačkih cijena za 2022. pokazuju da je većina zemalja postigla mali napredak ili nikakav napredak u borbi protiv korupcije, pri čemu više od 2/3 svjetskih zemalja ima ozbiljne probleme s korupcijom i ispod prosječne ocjene od 50 bodova.

Za 2022. godinu Kosovo je ocenjeno sa 41 bodom, zauzimajući 84. mesto na svetskoj rang listi od 180 zemalja. Ovaj rezultat odražava kontinuiran i ohrabrujući trend poboljšanja na Kosovu u poređenju sa prethodnim godinama. U poređenju sa zemljama Zapadnog Balkana, Kosovo je drugo, posle Crne Gore (45), a iza sebe ostavlja Severnu Makedoniju (40), Albaniju i Srbiju (36), kao i Bosnu i Hercegovinu (34). Međutim, Kosovo je i dalje daleko od svetskog proseka od 50 poena, dok je daleko od proseka EU od 66 poena.

Napredak se pripisuje unapređenju pravnog okvira za finansiranje političkih partija, kao i paketa zakona za reformu pravosudnog sistema. Međutim, učešće relevantnih aktera u ovim reformama smatra se nedovoljnim, često praćeno bojkotima. Rad institucija, sa akcentom na izvršnu vlast, često je praćen smanjenjem nivoa transparentnosti.

Nedostatak skandala, posebno velikih koruptivnih, vezan je za veoma nizak nivo kapitalnih izdataka i investicija – što je kao faktor smanjilo potencijal za slučajeve korupcije. Međutim, ovo ne treba posmatrati kao strategiju koju izvršna vlast treba da sledi u borbi protiv korupcije.
Kada je u pitanju sektor pravosuđa, evidentni su slučajevi mešanja izvršne vlasti u rad i nezavisnost pravosuđa, posebno odlukama o smanjenju plata i javnim izjašnjavanjem o pojedinim sudskim predmetima. Takođe, smanjenje budžeta za institucije koje se bave prevencijom korupcije, poput Agencije za prevenciju korupcije, protivreči se prioritetima izvršne vlasti u borbi protiv korupcije.

Uprkos pokretanju predmeta „Brezovica“ i „Subvencije“ od strane pravosudnih institucija, neefikasnost pravosuđa se i dalje manifestuje kroz nisku politiku kažnjavanja i odugovlačenje rešavanja velikih slučajeva korupcije – uključujući i poznate slučajeve poput kao "Hidroelektrane", "Zemlja", "Veterani", "Stenta" ili "53 miliona".

Štaviše, i tokom protekle godine nastavljen je fenomen politizacije odbora, kroz praksu imenovanja članova iz redova vladajuće partije. U nekim od glavnih javnih preduzeća u zemlji, u kojima je došlo do promene rukovodstva, imenovani su bliski ljudi, bivši politički funkcioneri ili ljudi povezani sa vladajućom strankom.

U cilju što efikasnije borbe protiv korupcije, posebno na visokom nivou, Vlada mora garantovati reformu pravosuđa u skladu sa međunarodnim standardima i uz najbolju moguću koordinaciju sa svim relevantnim akterima. U tom pravcu, Vlada mora da se uzdrži od bilo kakve intervencije u pravosudnom sistemu, da garantuje kontrolu i ravnotežu između vlasti. Vlada ne bi trebalo da okleva da troši javni novac iz straha od slučajeva korupcije. Naprotiv, u ovom periodu sa rekordnim nivoima inflacije, trebalo bi da bude što više javnih i kapitalnih ulaganja, kako bi se zadovoljili prioriteti i potrebe građana, uvek obezbeđujući da se javne nabavke sprovode potpuno transparentno i odgovorno.