Teško da u Americi danas postoji kontroverznija ličnost od Grega Bovina, a svaka nova aktivnost Uprave za imigraciju i carinu SAD (ICE), kojom on rukovodi još više polarizuje društvo.

Ubistvo medicinskog tehničara Aleksa Pretija mnogi u Americi smatraju pređenim Rubikonom posle kojeg nema nazad.

Ko je čovek zaljubljen u zmije, koga je za profesiju inspirisao Džek Nikolson?

Ko je prvi čovek službe ICE?

Gregori Kent Bovino (56) je američki službenik za sprovođenje zakona koji je služio kao visoki zvaničnik u Graničnoj patroli Sjedinjenih Država od 2019. godine. Bovino je odrastao u italijansko-američkoj porodici u Severnoj Karolini. Njegovi pradeda i prababa su emigrirali iz Kalabrije u Pensilvaniju 1909. godine, postavši naturalizovani državljani 1927. godine.

Bovinova fascinacija granicom i patrolom započeta je kada je imao 11 godina, nakon što je gledao film „Granica“ iz 1982. godine, u kojem je glumio Džek Nikolson. Navodno je odlučio da se pridruži Graničnoj patroli upravo zato što mu se nije sviđalo što je film prikazivao agente kao „loše momke“ i želeo je da dokaže da može da postoji i dobar granični policajac.

REUTERS/Leah Millis

Odrastajući u Severnoj Karolini, Bovino je bio fasciniran zmijama, pa je tačno znao gde da pronađe otrovne vrste u lokalnom području. Tokom svog vremena u srednjoj školi Vatauga, Bovino je bio član rvačkog tima. Iako su se njegov trener i saigrači sećali da nije bio prirodno nadareni sportista, njegova upornost je navela saigrače da ga izglasaju za onog koji je najviše napredovao u njegovoj završnoj godini.
Sport je bio i beg od surove realnosti, pošto je njegov otac Majk ubio ženu 1981. godine, vozeći pijan i izazvavši čeoni sudar. Bovinovi roditelji su se razveli ubrzo nakon toga, kada je imao samo 14 godina. Nedaće mu nisu prekinule akademske ambicije, pa je godinama kasnije diplomirao na Univerzitetu Zapadne Karoline, da bi zatim pohađao postdiplomske studije na Državnom univerzitetu Apalačija. Nakon postdiplomskih studija, Bovino se pridružio policijskoj upravi Buna.

Godine 1996, inspirisan autobiografijama bivših agenata, Bovino se pridružio Graničnoj patroli Sjedinjenih Država u Akademiji granične patrole. Bio je raspoređen u sektorima u ​​El Pasu i Jumi (Teksas i Arizona), a u periodu od 2004. do 2010. godine radio je i u sektorima u Kaliforniji i Nevadi. Godine 2019. godine, Bovino je postao šef sektora Granične patrole u ​​Nju Orleansu, a dve godine kasnije u El Centru u Kalifornija (2023. godine je bio razrešen dužnosti).

Pred kraj predsedničkog mandata Džoa Bajdena, Bovino je uhapsio desetine ljudi u Centralnoj dolini u Operaciji "Povratak pošiljaocu“. Iako je Bovino tada tvrdio da su cilj bili "opasni kriminalci", operacija je postala simbol kršenja ustavnih prava i obrazac za kasnije masovne deportacije.

Tramp kao zaleđina, i ICE kao tajna policija

Tokom drugog predsedništva Donalda Trampa, Bovino se uključio u imigracionu politiku administracije. ICE više nije "obična" birokratija, već je postala udarna snaga operacije "Metro Surge". Služba je dobila naređenje da izvrši najveće proterivanje ljudi u istoriji SAD, dok agenti na terenu nose maske, civilnu odeću i koriste neobeležene kombije. Zbog toga su postali sinonim za "tajnu policiju".
U junu 2025. godine, imenovan je za taktičkog komandanta masovne racije u Los Anđelesu koja je dovela do protesta širom grada. Nakon završetka operacije, prešao je u Čikago da bi služio kao komandant operacije Midvej Blic.

U operacijama u Los Anđelesu i Čikagu, Bovino je istupio u javnosti kao onaj koji donosi odluke, i kao najbliži savetnik Kristi Noem, američke političarke koja obavlja funkciju 8. ministarke unutrašnje bezbednosti SAD (Secretary of Homeland Security).

Do oktobra 2025. godine, nazvan je „komandantom po opštoj odgovornosti“ Granične patrole. Svoju poziciju branio je bezrezervno, često i na ivici prekomerne upotrebe sile. U Čikagu se sukobio sa demonstrantima, a u jednom momentu je i snimljen kako baca suzavac na masu demonstranata.

Prepoznatljiv po svojoj besprekornoj frizuri i taktičkoj zelenoj jakni, Bovino je postao čest gost nacionalnih vesti, dok je njegova sektorska kancelarija u El Centru navodno zaposlila pet agenata posebno posvećenih produkciji visokokvalitetnih, „holivudskih“ video snimaka njegovih akcija sprovođenja zakona za društvene mreže. Sve veća odgovornost sa sobom je nosila i sve veće nasilje, koje je ubrzo i kulminiralo.

Ubistva u Minepolisu, umesto svetlosti mrak

Prvo ubistvo u Mineapolisu, koje je potpuno uskovitlalo javnost u u Americi dogodilo se 7. januara 2026. godine, kada je agent imigracione službe (ICE) Džonatan Ros usmrtio 37-godišnju američku državljanku Rene Nikol Gud, u okviru operacije "Očuvajmo svetlost" do sada nezabeležene unutrašnje bezbednosne inicijative pod vođstvom ministarke Noem i Bovina.

Ministarstvo unutrašnje bezbednosti (DHS) i Kristi Noem su tvrdili da je Rene Gud pokušala da pregazi agente i da je koristila vozilo kao oružje, opravdavajući pucnjavu kao "samoodbranu".

Snimci svedoka i mnogobrojne analize sugerisale su da se vozilo udaljavalo od agenta u trenutku kada je on otvorio vatru, što je izazvalo oštre osude lokalnih zvaničnika, uključujući gradonačelnika Džejkoba Freja, koji je postupak agenta nazvao "bezobzirnim".

Dok su se u tom slučaju federalne vlasti i hvatale za neke opravdavajuće slamke, nedavno ubistvo medicinskog tehničara Aleksa Pretija, 24. januara pod komandom ICE-a dovelo je ovu službu u još težu situaciju i pod još veću lupu i ovako gnevne javnosti.