Prethodna istraživanja su pokazala da se neki regioni mozga mogu da se oporaviti kada neko prestane da pije

Ljudi sa poremećajem upotrebe alkohola imaju tendenciju da prorede kortikalne regione; naborani spoljašnji sloj mozga važan za mnoge kognitivne funkcije višeg reda.

Američka studija otkrila je da oni koji prestanu da piju dobijaju debljinu korteksa tokom vremena, brže u prvom mesecu i nastavljajući kroz 7,3 meseca, u kom trenutku je debljina uporediva sa onima bez poremećaja upotrebe alkohola.

Prethodna istraživanja su pokazala da se neki regioni mozga mogu oporaviti kada neko prestane da pije, ali nije jasno koliko brzo dolazi do oporavka, piše Science Alert.

„Nekoliko longitudinalnih studija koje istražuju promene u debljini korteksa tokom apstinencije ograničeno je na prvi mesec trezvenosti“, piše tim, predvođen psihijatrom i naučnikom Timotijem Durazom i dodaje da stepen oporavka regionalne debljine korteksa tokom dužih perioda apstinencije, duže od šest meseci je nepoznat.

Procenjuje se da 16 miliona ljudi u SAD pati od prekomerne konzumacije alkohola. To je veliki javnozdravstveni problem, a razumevanje ovog kompleksnog poremećaja je važno za lečenje, prevenciju i smanjenje stigme.

Promene u strukturi i funkciji mozga tokom hronične konzumacije alkohola mogu otežati ljudima da prestanu da piju, uprkos njihovim najboljim namerama. Na primer, prefrontalni korteks, oblast uključena u planiranje i donošenje odluka, može postati manje aktivna, što otežava ljudima da donose zdrave odluke.

Durazo i njegove kolege su takođe ispitali kako određena medicinska stanja, zavisnost od pušenja, psihijatrijska stanja i poremećaji zloupotrebe supstanci utiču na dugoročne promene u debljini korteksa kod ljudi koji se oporavljaju od prekomernog pijenja.

U studiji je učestvovalo ukupno 88 osoba sa ovim problemom, koje su podvrgnute skeniranju mozga nakon otprilike 1 nedelje, 1 meseca i 7,3 meseca apstinencije. Neki učesnici su se pridružili nakon 1 meseca, što znači da 23 osobe nisu obavile skeniranje nakon 1 nedelje, a samo 40 od 88 je ostalo apstinentno od alkohola tokom celog perioda.

Takođe su ispitali 45 ljudi koji nikada nisu imali problem sa zavisnošću od alkohola, mereći njihovu debljinu korteksa na početku i ponovo oko 9 meseci kasnije kako bi potvrdili da su merene površine ostale iste.

Za posmatranje mozga učesnika korišćena je vrsta magnetne rezonance, koja je posebno korisna za dobijanje jasnih slika unutrašnje strukture tela. Istraživači su zabeležili debljinu korteksa za 34 regiona, usrednjavajući merenja na levoj i desnoj hemisferi mozga.

Nisu pronađene značajne veze između promena debljine korteksa i trenutne zloupotrebe supstanci (uključujući druge lekove osim alkohola), ili psihijatrijskih poremećaja i pušenja cigareta u prošlosti. Dakle, prestanak pušenja takođe može doprineti oporavku debljine korteksa.

Ovi rezultati pružaju ohrabrenje i novo razumevanje oporavka mozga nakon prestanka konzumacije alkohola, iako zbog male veličine uzorka i nedostatka raznolikosti, možda se ne mogu generalizovati. Takođe, važno je napomenuti da ovi nalazi ne pokazuju da li su promene uticale na funkciju mozga.