Komisija za razgraničenje Crne Gore i Hrvatske sastala se poslednji put pre osam godina, rečeno je Radiju Slobodna Evropa iz Ambasade Hrvatske, uprkos poruci Evropske unije da neće primiti u članstvo zemlje koje imaju granične sporove.

I Evropska komisija je u poslednjem izveštaju o Crnoj Gori, kandidatu za članstvo u EU, konstatovala da nema napretka u procesu razgraničenja sa Hrvatskom.

O tom pitanju bilo je riječi i na sastanku hrvatskog i crnogorskog predsjednika, Zorana Milanovića i Jakova Milatovića, u Zagrebu.

Milatović je kazao da se zalaže da se „intenzivira rešavanje svih otvorenih pitanja“.

Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero kazala je za RSE da bilateralni sporovi ne treba da „ometaju proces pristupanja“.

„Odgovorne strane ih moraju rešiti uoči pristupanja. EK obraća naročitu pažnju na rešavanje ovih sporova i pruža podršku ukoliko je neophodno“.

Naglasila je da je politika proširenja strateška investicija u stabilnost i sigurnost Evrope.

Granica između Crne Gore i Hrvatske u rejonu poluostrva Prevlaka je sporna od raspada bivše Jugoslavije ’90-ih godina.

Prevlaka se nalazi na ulazu u Bokokotorski zaliv.

Posle ratnih sukoba devedesetih, kontrolu nad spornim graničnim pojasom na Prevlaci preuzeli su posmatrači Ujedinjenih nacija do 2002. godine.

Te godine je utvrđen Protokol o privremenom graničnom režimu.

Protokolom Hrvatska ima kopneni deo poluostrva i morski pojas ulaza u Boku kotorsku od 550 metara, dok je dio akvatorijuma uz lijevu obalu poluostrva proglašen „ničijim morem“. Taj status je zadržan do danas.

Dve vlade su pre 15 godina, 2008. godine, pristupile pronalaženju trajnog rešenja pitanja Prevlake, uključujući i kroz Komisiju za razgraničenje.

Komisija se, međutim, nije sastajala u mandatima posljednja tri crnogorska premijera – Duška Markovića, Zdravka Krivokapića i Dritana Abazovića.

Hrvatska „drži da je potrebno obnoviti rad“ Komisije, koja se posljednji put sastala 2015, saopštila je Ambasada u Podgorici.