Treći put za godinu dana proširena je Lista kulturnog nasleđa pod trajnom zaštitom. Obogaćen je i sa 13 spomenika. Sada država trajno štiti 44 spomenika. Od ponedeljka trajni spomenici su i Kuća Džafera Deve u Mitrovici sa oznakom „Stara ambulanta“ i Istorijski centar Prizrena. Tu su i Bajrakli džamija u Peći, Kuća muzej Ukshin Hoti u velikoj Krusi i drugo.

Država je broj kulturnih dobara koja trajno štiti dovela na 72. Ova cifra je postignuta u ponedeljak, kada je Kosovski savet za kulturnu baštinu odobrio trajnu zaštitu za 13 dobara, koja će, po odobrenju ministra kulture Hajrule Čekua, biti dodata na Listu kulturnog nasleđa pod zaštitom trajnog. Do sada je lista imala 59 sredstava. Prethodno je poslednjeg dana jula dodato još 13. U junu je dodato 18 spomenika.

Ali, uprkos ovakvim dešavanjima „na papiru“, država je još daleko od ispunjavanja obaveza prema spomenicima.

Kuća muzej Ukshin Hoti u Krushe e Madhe, Kula Rekhe Gashi, Abri e Poshtme, Skenderaj, Trepča džamija, Mitrovica, Istorijski centar Prizrena, Stara ambulanta - Kuća Džafera Deve, Mitrovica, Gradski Hamam, Mitrovica, Kula Astri Tahsum , Gjakove, Kulla e Hisni Koshit, u ovom gradu, Katolička crkva Svetog Antonija i Kuća Mazllum Zherka u ovoj opštini su među imovinama koje je KKTK odobrila u ponedeljak. Tu se takođe nalaze kula Ali Geci, Ulet Lluke, opština Dečani, Bajrakli džamija u Peći i bazilika Svetog Petra u Mitrovici.

Zanita Halimi, predsednica KKTK, rekla je da je pravna zaštita obezbeđena trajnom zaštitom, dok ono što treba da se uradi jeste da je imovina prioritet u smislu ulaganja i promocije.

„Izveštajem o proceni imovine proglašene pod trajnom zaštitom u 2016. godini dali smo preporuke da imovina proglašena pod trajnom zaštitom bude prioritet kako u investicijama tako i u planovima upravljanja i unapređenju. Ima poboljšanja u ovom pravcu, ali je još potrebno raditi”, rekao je Halimi u ponedeljak uveče.

Kosovo ima Listu nasleđa pod privremenom i trajnom zaštitom. Prema zakonu, privremena zaštita je preventivni vid i u roku od godinu dana spomenik mora biti ocenjen da li ispunjava uslove za trajnu zaštitu. Ali, od 2012. godine, kada je odobrena Lista kulturnog nasleđa pod privremenom zaštitom, država nije uspela da ispuni zakonsku obavezu u zakonskom roku.

Prema Zakonu o kulturnom nasleđu, dobra kulturnog nasleđa predložena za trajnu zaštitu moraju se podneti Kosovskom savetu za kulturno nasleđe na pregled, adaptaciju ili odbijanje. Nakon ovog procesa, utvrđuje se da na odluke ove ustanove daje saglasnost ministar kulture.

„Odluku o uvrštavanju objekata na Listu kulturnog nasleđa pod trajnom zaštitom koju utvrđuje Kosovski savet za kulturnu baštinu potpisuje ministar, u kom slučaju stupa na snagu njihova trajna zaštita ovim zakonom. Lista kulturnog nasleđa biće otvorena za javnost“, definisano je članom 4. ovog zakona.

Među novim dobrima koja već uživaju trajnu zaštitu, Istorijski centar Prizrena i Kuća Džafera Deve, koja sada nosi naziv Stara ambulanta, tokom godina imaju najveći odjek. Prošle godine pokušaj restauracije ovog spomenika izazvao je oštre reakcije čak i međunarodnih institucija. MKRS je za početak projekta ove godine izdvojio budžet od 300 hiljada evra, ali to nije urađeno.

U februaru prošle godine, kada je sve bilo spremno za početak konzervacije i restauracije, situacija je bila uznemirena, kada je ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rohde reagovao pozivom „da se ne iskrivljuje istina o holokaustu ili počinjenim ratnim zločinima“. od nacista i lokalnih kolaboracionista“. Kancelarija EU na Kosovu zajedno sa Kancelarijom UNDP-a je 8. februara objavila zajedničku izjavu u kojoj se najavljuje obustavljanje projekta. MKRS je upozorio da će malo sačekati, ali da će sam projekat realizovati ako međunarodni partneri odustanu. Pre nego što se to pitanje pretvorilo u veliku nevolju, zbog aktivnosti bivšeg vlasnika kultne zgrade, MKRS je sarađivao na restauraciji sa Kancelarijom Evropske unije na Kosovu i UNDP-om. Ove dve međunarodne institucije nisu preduzele nikakve druge korake osim suspenzije. Džahefer Deva je bio ministar unutrašnjih poslova vlade koju su Nemci podržavali tokom Drugog svetskog rata.

I Istorijski centar Prizrena je jedan od najslavnijih kompleksa u državi. Ali, pre nekoliko godina, to se pretvorilo u crnu hroniku. Uzrok urušavanja spomenika 2016. godine u ulici „Marin Barleti” bila je smrt trogodišnje Dženete Gašija.

U avgustu, kada je država stavila pod trajnu zaštitu još 13 dobara, Sali Šoši, šef kosovske fondacije za kulturnu baštinu bez granica „CHvB Kosova“, rekao je da nije dovoljno njihovo proglašenje pod trajnom zaštitom. Opet je ponovio isto.

„Naprotiv, ovo je prvi korak gde država mora da obrati pažnju na nešto što naziva nacionalnom vrednošću. Kada nešto pravite nacionalnom vrednošću, moraju postojati mere poput održavanja i promocije”, rekao je Šoši. Prema njegovim rečima, uvrštavanje na Listu kulturnog nasleđa pod trajnom zaštitom bez ovih mera nema uticaja na spomenik. „Prvo se ne promoviše i ljudi ne znaju gde je i šta nudi, onda kada se izostane održavanje spomenik gubi na vrednosti. Sa formalne strane spiskova to treba pomeriti na nešto konkretno”, rekao je Šoši. Prema njegovim rečima, dobra koja uživaju trajnu zaštitu treba da uživaju blagodeti nečega što je nacionalna vrednost i da se to radi posebnim strategijama i planovima upravljanja.

„Plan upravljanja ima za cilj da vrati društvenu vrednost imovine kao društvenog i ekonomskog dobra, bez uticaja na vrednosti zbog kojih je navedena. Dakle, nije dovoljno ući na listu bez drugih radnji koje obezbeđuju zaštitu i održavanje spomenika“, rekao je Šoši. Pokazalo se da na terenu ne postoje razlike između imovine koja je pod zaštitom i druge koja ima potencijal da bude pod zaštitom.

"Ove radnje ne garantuju vraćanje imovine u javni resurs", rekao je on.

Od oktobra 2016. godine, kada su 23 dobra kulturnog nasleđa deo Liste kulturnog nasleđa pod trajnom zaštitom, država do prošle godine nije uspela da dodeli ovaj status nijednom drugom spomeniku. Nije uspela čak ni da se pridržava zakonskih odredbi koje nastaju nakon što neko sredstvo dobije ovaj pravni status, kao što su planovi upravljanja. Jedan od primera je arheološki park „Ulpijana”. U oktobru ove godine usvojen je Plan upravljanja za najposećeniji lokalitet kulturnog nasleđa na Kosovu, koji nema stalno osoblje i mesecima je bez čuvara. O ciceronu i drugim uslovima do sada nema pomena. Krajem 2016. godine deo je proglašen za Arheološki park.

Što se tiče trajne zaštite, do jula 2021. godine – kada je Skupština izabrala sedam članova KKTK – Ministarstvo kulture nije imalo ko da predloži spomenike za trajnu zaštitu. Tri godine ovaj Savet nije bio u funkciji. Od svog osnivanja 2009. godine radila je samo od 2015. do 2018. godine, u ostalom nikada nije bila popunjena svim članovima.

U oktobru ove godine – kako to obično biva – obnovljena je Lista kulturnog nasleđa pod privremenom zaštitom, na kojoj su bila 1683 dobra, uključujući pokretna i duhovna. 13. na stalnu listu je dodato 1670. Ove godine na privremeni spisak upisan je i kamen Vaskršnje majke i bar „Panda” u Peći.