Kosovski premijer poziva EU da Srbiji pripreti povlačenjem investicija i vraćanjem viza. U intervjuu za DW, Kurti je krivicu za stanje na severu pripisao Beogradu, a zapadne mere protiv Prištine nazvao „bizarnim“.

Posle višemesečnog zatišja, u četvrtak (14. septembar) se u Briselu sastaju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti.

Uoči sastanka, Kurti insistira da se primeni sporazum koji je ovog februara postignut u Briselu, a konkretizovan u martu u Ohridu.

„To treba učiniti bezuslovno, potpuno i bez odlaganja. Ja sam bio spreman da to tada i potpišem. Zato ne sme biti sumnje da sam ja premijer okrenut rešenjima“, rekao je Kurti u intervjuu za DW.

Na pitanje kada će biti formirana Zajednica srpskih opština, Kurti nije odgovorio konkretno, nego je podsetio da je i ZSO deo tog sporazuma.

„Ne želim kršenje prava Srba, ne želim nikakav vid diskriminacije. I sam sam predugo diskriminisan kao Albanac i politički aktivista. Ali, istovremeno ne može biti privilegija kojima bi se drugi diskriminisali. Trebaju nam jednakost, vladavina prava i evropske vrednosti“, rekao je kosovski premijer.

Kurti je pozvao Srbe da uzmu učešća u peticiji za smenu četiri albanska gradonačelnika opština na severu Kosova, kako bi se otvorio put za nove izbore.

„Ti gradonačelnici imaju šupalj legitimitet, ali niko drugi tamo nema nikakav legitimitet. Na funkciju se dolazi izborima, a ne nasilnim ekstremizmom“, rekao je on.

Zahteva pritisak na Srbiju

Prema Kurtijevim rečima, EU treba Srbiji da pripreti povlačenjem ekonomskih investicija i uvođenjem viza. Tada bi, uveren je, Beograd odmah pristao da sprovede sporazume iz Brisela i Ohrida.

„Srbija se ne distancira, niti od svoje kriminalne prošlosti iz doba Miloševića, niti od trenutne saradnje s Ruskom Federacijom i Putinom. Potrebna je ta dvostruka distanca“, dodao je Kurti.

„Srbija nije demokratska zemlja, nju vodi autokrata. Ako ste velikodušni i tolerantni prema autokratama, oni to pogrešno shvataju kao znak slabosti i straha. Zato šargarepe ne funkcionišu“.

Kako je ocenio, dešavanja na severu Kosova određuju dve stvari koje su još aktuelne: „Prvo, projekat takozvane razmene teritorija koji je na severu stvorio fantaziju da će se oni pridružiti Srbiji – to se neće desiti“.

„Drugo su pokušaji Srbije da ukrug destabilizuje Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo, pokušavajući da poruči EU i SAD: ’Dajte nam nešto negde, jer smo nezadovoljni nasilnim raspadom Jugoslavije’. A znamo da su oni izazvali taj raspad“, dodao je Kurti.

Sankcije protiv Prištine „bizarne“

Sagovornik DW je američke i evropske sankcije protiv Prištine nazvao „bizarnim“.

„Jer, svi su krajem maja videli ko je napadao vojnike Kfora, kosovsku policiju i novinare. Ti nasilni ekstremisti, ta fašistička paravojska, sastavljena je od desetina ljudi. Desetine njih su u kosovskim zatvorima, ostali su otišli u Srbiju“.

Lider „Samoopredeljenja“ misli da je nepravedno optužen za eskalaciju na Severu Kosova i kaže da krivce treba tražiti u Beogradu.

„Ne slažem se s mojim evropskim i američkim prijateljima kada recimo govore o ’erupciji nasilja’ na severu. Na severu nemamo vulkane, pa ne možemo pričati o erupcijama – nasilje ima agendu i ljude koji ga sprovode“, dodao je Kurti.

„Imenovao sam ih u parlamentu Kosova kako bih pokazao da nemam problem sa srpskom zajednicom, već sa malenom manjinom srpske manjine koju direktno finansira i kojoj naređuje Beograd kako bi pokušali da destabilizuju našu mladu demokratsku republiku“.

Kurti je zaključio da je trenutno situacija mnogo bolja nego pre nekoliko meseci. „Ali, da li će ostati mirno mnogo zavisi od toga koje ciljeve i ponašanja će Beograd slediti ove jeseni“.