Specijalni predstavnik Evropske unije (EU), za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, rekao je da postoji rizik od destabilizacije Zapadnog Balkana, ukoliko se strane ne uključe u dijalog i nastave da preduzimaju nekoordinirane i hitne akcije.

Lajčak je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), na marginama foruma Globsec, koji se održava u Pragu, priznao da nije dovoljno urađeno na implementaciji Ohridskog sporazuma, koji su Beograd i Priština postigli prošle godine, ali da bolji dogovor nije moguće postići i da dve strane moraju da shvate da je napredak u dijalogu duboko povezan sa njihovim putem ka EU integraciji.

„Ako mene pitate, problem je što dva društva (na kosovu i u Srbiji) nisu spremna za normalizaciju“, istakao je Lajčak.

Na pitanje kako treba da se završi dijalog, čak i ako bi to podrazumevalo međusobno priznanje, on je rekao da je na dvema stranama da se o tome izjasne. Lajčak je govorio i o napadu u Banjskoj, na Severu Kosova i o optužbama kosovskih zvaničnika na njegov račun da je zauzeo stranu u dijalogu.

Intervju

Gospodine Lajčak, blizu ste završetku mandata kao specijalni predstavnik EU za dijalog Kosova i Srbije. Mnogi kažu, čak i sama EU, da je malo toga urađeno, pojedini čak govore da je dijalog propao i da je mrtav. Šta je pošlo po zlu?

Dijalog je ključan za Kosovo i Srbiju ako su ozbiljni u pogledu svojih evropskih aspiracija. Zato što je EU vrlo jasno stavila do znanja da pre nego što se ozbiljno razmotri pristupanje, Kosovo i Srbija moraju normalizovati svoje odnose. Dakle, nema načina da se to zaobiđe. To je jedna stvar. Drugo, EU je posrednik u ovom procesu, ali proces je u vlasništvu dve strane, Kosova i Srbije. I činimo sve da im pomognemo da normalizuju svoje odnose. Ali, kao što sam rekao, brzina procesa i rezultati procesa ne zavise od EU, zavise od strana u tom procesu. Kada se osvrnem na svoj mandat, postoje konkretni rezultati.

Pomenuo bih priznavanje ličnih karata i registarskih tablica, veoma važan višemilionski posao u energetici. Od početka ove godine imamo standardnu proceduru da se ljudi prijavljuju i plaćaju električnu energiju koju utroše. Naravno, najvažnije dostignuće je sporazum o putu normalizacije koji je postignut i dogovoren prošle godine u Ohridu. Sa ovim sporazumom, u suštini, više nema potrebe za pregovorima, ali postoji potreba za implementacijom. I da, nažalost, i govorim to sa žaljenjem, implementacija nije ozbiljno počela. Određene stvari su urađene, ali očigledno sam marta prošle godine u Ohridu očekivao da ćemo biti mnogo uspešniji u realizaciji (sporazuma).

Zašto se to ne dešava?

Ne pitajte posrednika, pitajte strane. One moraju da urade svoj deo posla. A ako ne želite da uradite svoj deo posla, onda tražite izgovore. Ali, ništa ne sprečava ni Kosovo ni Srbiju da urade ono na šta su se obavezali u Ohridu. I jasno je napisano, ovaj dokument je javan. Opet, ako mene pitate, problem je što dva društva nisu spremna za normalizaciju. Ne vidim pritisak iznutra, odnosno da političke partije, akademske zajednice i civilno društvo zahtevaju od lidera da napreduju u normalizaciji. Naprotiv. Kad god postoji dogovor, više je kritika (prema liderima) da su popustili. Lideri ne dobijaju ohrabrenje da ostvare napredak u normalizaciji.

Dakle, moramo da radimo na promeni načina razmišljanja. Ljudi moraju da shvate da normalizacija znači kompromis. Normalizacija znači win-win situaciju (da svi dobijaju). Normalizacija znači da se sporazum može prodati javnosti, parlamentima, i na Kosovu i u Srbiji. Dokle god živite u iluziji da je ovo pobeda za jednog, a poraz za drugog, neće biti napretka. A ako ne bude napretka u normalizaciji, neće biti napretka u evropskim integracijama. Sve ostalo je iluzija i obmana.

Ali, vi ste rekli da nijedna strana nije spremna, ni voljna da do normalizacije dođe. Čini se nekako znamo šta je problem. Šta bi novo rukovodstvo EU trebalo da uradi? Da li bi trebalo da promeni taktiku, prioritete, s obzirom da ste vi posrednik? Možete li učiniti nešto više da ih ubedite?

Vidite, osnovni parametri se neće menjati. Osnovni parametri ovog procesa su dobro poznati. I naravno, to znači da srpska zajednica na Kosovu treba da bude u stanju da sačuva svoj identitet, da se oseća bezbedno, da ima institucionalne odnose sa Srbijom u skladu sa evropskim standardima i u okviru pravnog okvira Kosova. Hajde da budemo vrlo jasni. Zauzvrat, Srbija treba da ispuni sve elemente normalizacije odnosa. Dakle, to se ne može promeniti. I opet, mislim da neće biti novog sporazuma. Jer da je bilo boljeg sporazuma, neko bi ga predložio. Neki od najbistrijih umova su radili na ovom sporazumu. Sporazum u potpunosti podržavaju Sjedinjene Američke Države, 27 članica EU, a posebno Nemačka, Francuska i Italija. Dakle, opet je zabluda verovati da će sa novim visokim predstavnikom odjednom doći do novog procesa. Ključni parametri se neće promeniti. I stoga, osnovni princip je pacta sunt servanda, odnosno, ono što je dogovoreno mora biti sprovedeno. I što pre to shvatimo, to bolje.

Spomenuli ste da, što se tiče kosovskih Srba, njihova prava treba da se poštuju. Šta očekujete kao prioritet na drugoj strani? Pomenuli ste i kompromise. Koja su dva najveća kompromisa koje svaka strana treba da napravi?

Vidite, sve je u sporazumu. To znači da se Srbija obavezuje da će priznati simbole, dokumenta i institucije Kosova. Postoji dogovor o razmeni (diplomatskih) misija. Postoji dogovor da se ne sprečava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Dakle, pročitali ste sporazum i sve je tamo. I kao što sam rekao, ništa ne sprečava dve strane da urade svoj deo posla. Pored toga, među njima postoji vrlo malo poverenja. Nažalost, moj mandat je verovatno više bio posvećen upravljanju krizama nego promovisanju normalizacije. Ali, jedan važan element koji ću, naravno, naglasiti i svom nasledniku i novom visokom predstavniku, jeste da ovaj proces mora biti vidljivo i direktno povezan sa evropskim integracijama. Jer u prošlosti, kada je strana znala da će napredak u normalizaciji doneti i vidljiv napredak na putu ka EU, to je bila veoma jaka motivacija.

Strane same odlučuju kako će se dijalog završiti

Radite li na novom sastanku na visokom nivou između Kosova i Srbije?

Trenutno pripremamo naredni sastanak glavnih pregovarača. I za to smo uvek spremni. Mora da postoji dnevni red, mora da postoji spremnost. Dakle, za sada, naredni korak su glavni pregovarači.

Kako bi dijalog trebalo da se završi? Šta bi trebalo da bude konačan dogovor dve strane?

Odgovarajući na ovo pitanje, u mom sadašnjem svojstvu, mogu da pribegnem samo zvaničnom jeziku Evropske unije, a to je da je konačni kraj dijaloga pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije koji će rešiti sva otvorena pitanja i utrti put ka evropskoj budućnosti.

Pitam vas to zbog toga što se na početku naširoko govorilo da se dijalog završava međusobnim priznanjem. Ali, kako je vreme prolazilo, ovo je nekako izbledelo. Dakle, treba li dijalog da se završi međusobnim priznanjem?

Stav Evropske unije se nije promenio. I Evropska unija takođe kaže da je na dve strane da odluče šta je konačni kraj. Ne namećemo se, ne diktiramo. Naravno da imamo svoja očekivanja. A kada govorim o pravno obavezujućem sporazumu, on takođe mnogo govori. Ali mi nismo još tamo i očigledno bi bila diplomatska greška da ja kažem kako vidim kraj procesa. Ovde sam da pomognem stranama da postignu pravno obavezujući sporazum o normalizaciji njihovih odnosa.

‘Lični napadi ne pomažu’

Lideri na Kosovu su vas i Evropsku uniju optužili da ste nepravedni prema Kosovu. Kako to komentarišete?

Dovoljno sam dugo u ovom poslu da znam sve te igre. Pre svega, lični napadi nisu evropski put. Mi to ne radimo u Evropi. Morate razmotriti probleme. Drugo, ono što se od Kosova traži u Ohridskom sporazumu je nešto na šta se Kosovo već obavezalo 2013. godine, pa čak i ratifikovalo u parlamentu. Recite mi kako je to nepravedno.

To je na vama…

Ako mislite da sve možete dobiti besplatno, onda, naravno, kada se od vas traži da uložite svoj deo, onda možete misliti da je to nepravedno. Ali u stvarnom životu, među odraslima, morate dati da biste dobili. To se odnosi na obe strane. To je jedini način na koji možete postići dogovor. A lični napadi neće pomoći, jer oni zapravo diskredituju one koji napadaju.

Vidite li rizik od nestabilnosti na Balkanu, ako se dijalog nastavi ovim ritmom i obe strane nastave da čine ono što smatrate jednostranim potezima?

Da. Jer ili imamo normalizaciju, koja će doneti stabilizaciju, otvoriti put za regionalnu saradnju, koja se trenutno nalazi u problemu, ili ćemo nastaviti sa akcijama koje nisu koordinisane, brzom reakcijom koja opet nije koordinisana, i može postati neprijateljska ili čak nasilna, i mogli bismo godinama biti zauzeti ovim ponavljanjem ovih, rekao bih, izliva nestabilnosti. A to očigledno sprečava region da napreduje na evropskom putu. Dakle, normalizacija odnosa između Kosova i Srbije nije samo pitanje između te dve strane. To je u velikoj meri i regionalno i evropsko pitanje.

‘Srbija se nije povukla iz Ohridskog sporazuma’

Predsednica Kosova (Vjosa) Osmani je izjavila u nedavnom intervjuu za RSE kako smatra da se Srbija već povukla iz osnovnog sporazuma. I usled toga, ako bi se od Kosova tražilo i dalje da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, da bi Kosovo trebalo da sedne i razgovara sa svojim saveznicima i traži bezbednosne garancije. Koliko je to realno?

Srbija se nije povukla iz sporazuma. Sporazum je i dalje pravno obavezujući i važeći u celini. EU je to rekla više puta. Takođe, sve obaveze Srbije u okviru sporazuma su sada ugrađene u plan pristupanja Srbije EU, u okviru poglavlja 35, pa su i pravno obavezujuće između Srbije i Evropske unije. Dakle, nema potrebe za alternativnim pristupima. Mislim da je predsednik (Francuske Emanuel) Makron to rekao juče veoma jasno: Put je postavljen, i taj put je Ohridski sporazum.

On je rekao da Srbija ima svoje mesto u Evropi. Ali, takođe je kritikovao Kosovo zbog…

Mislim na delove koji se tiču dijaloga. I jasno je stavio do znanja da u potpunosti podržava Ohridski sporazum. Francuska je igrala veoma važnu i aktivnu ulogu. I drugo, da nema alternative primeni Ohridskog sporazuma. To je, mislim, bilo vrlo jasno iz onoga što je rekao. A za ostalo ću ostaviti drugima da komentarišu.

‘Nije urađeno dovoljno da se sudi odgovornima za napad u Banjskoj’

Novi američki izaslanik za Balkan Aleksandar Saša (Alexander Sasha) Kasanof učestvuje ovde u Globsecu. Hoćete li ga upoznati? Da li ste ga kontaktirali?

Da, naravno. Već smo bili u kontaktu preko telefona. Ali se prvi put lično srećemo ovde u Pragu na Globsecu.

Postoji mogućnost i da neki lideri Zapadnog Balkana dođu ovde. Hoćete li se sastati sa njima? Imate li nešto u planu?

Uvek to radim. Globsec je za mene druga od tri konferencije koje se održavaju otprilike u to vreme. Bio sam u Albi. Ja sam u Globsecu. I biću na Bledu sledeće nedelje. I naravno na svakoj od ovih konferencija imam mnogo sastanaka sa liderima sa Balkana kao i uvek tokom ovih godina. To je uvek dobra prilika da nadoknadimo propušteno i naravno razgovaramo o aktuelnim temama.

Malo ćemo promeniti temu. Kosovo stalno govori da predsednik Srbije Aleksandar Vučić stoji iza napada u Banjskoj (na severu Kosova u septembru 2023). Koji je Vaš komentar?

Vidite, ovo je… Mislim da su bezbednosne agencije već dale svoje izjave i mogao bih samo da ponovim ono što je rečeno. Dakle, ovo je… Naravno da je to bila veoma strašna i veoma opasna stvar i promenio bi mnoge stvari, inače, u regionalnoj dinamici. I naravno stav Evropske unije je da se sve mora propisno ispitati i da ljudi koji su za to odgovorni moraju odgovarati.

Da li je Srbija učinila dovoljno da procesuira one koji su odgovorni za napad u Banjskoj, uključujući Milana Radoičića koji je još na slobodi i za koga se veruje da se nalazi u Srbiji?

Jasno je da se ne može reći da je dovoljno urađeno kada se odgovorni, počev od Milana Radojičića, koji je priznao odgovornost, još uvek ne suočavaju sa pravdom. Očigledno je da niko ne može reći da je dovoljno urađeno. I naš stav je da ponavljamo da on mora da odgovara za ovu akciju.

‘Sve je teže ukinuti mere’

Zašto Evropska unija još uvek nije povukla mere prema Kosovu?

To je u rukama država članica. I države članice su donele odluku da uvedu mere i države članice sada razgovaraju šta da rade sa merama. Dakle, to nije pitanje dijaloga. A dinamika država članica je da morate imati konsenzus 27 država članica.

Razumem, Ali, čuli smo od nekih diplomata da pojedine države oklevaju. Da li ste bili u mogućnosti da razgovarate sa tim državama? Šta su dileme? Zbog čega ne žele da povuku mere?

Ja sam svoj stav vrlo jasno izneo u javnosti. Odmah posle Banjske, javno sam pozvao na ukidanje mera protiv Kosova kao gest podrške i solidarnosti u ovom teškom periodu. I mislim da smo propustili veoma dobru priliku za to. Kasnije, kao što vidimo, postaje sve komplikovanije, teže. Ali to je na dnevnom redu Saveta EU i države članice nastavljaju da razgovaraju o tome.

‘Sa novim izaslanikom neće biti novog procesa dijaloga’

Hoće li biti novog predstavnika EU za dijalog nakon što završite mandat? Čuli smo od nekih diplomata u Briselu da takva pozicija više neće postojati i da visoki predstavnik za spoljne poslove treba da se bavi dijalogom, što znači Kaja Kalas u narednom sazivu EU.

Tokom narednih dana idem kod nove visoke predstavnice EU i o svemu tome ćemo, naravno, detaljno razgovarati. Imamo zakazan sastanak. Tako da ne želim da predviđam šta će biti ishod, ali mogu sa sigurnošću reći da će biti novog specijalnog predstavnika EU i da će tim nastaviti (sa radom) jer se pokazao važnim, posebno za visokog predstavnika, jer visoki predstavnik ima toliko stvari kojima treba da se bavi, a (Zapadnom) Balkanu i procesu normalizacije je zaista potrebna osoba koja će biti fokusirana i koja će pratiti situaciju 24 sata sedam dana u nedelji. To je upravo ono što smo radili. Posao nije završen i zato posao mora da se nastavi. I vjerujem da bi trebao postojati predstavnik EU koji pomaže visokom predstavniku dok se ne implementira Ohridski sporazum. Dakle, ovo je vrlo jasan stav.

‘Novi zamah EU za proširenje’

I na kraju, proširenje EU je zaustavljeno 2013. godine. Hrvatska je poslednja ušla. Hoće li se dinamika promeniti ili bi dinamika trebalo da se promeni pod novim vođstvom EU?

Dinamika se već promenila. Za žaljenje je činjenica da je proces proširenja zaustavljen i to je velika greška i doprinela je nizu negativnih dešavanja i dinamike u regionu. Evropska unija je shvatila da je to greška i da moramo biti ozbiljniji u pogledu proširenja. Paradoksalno, ovo buđenje je došlo kao posledica Putinove agresije na Ukrajinu kada je Evropska unija takođe odlučila da pozove Ukrajinu i Moldaviju da se pridruže EU. Dakle, ovo je velika nova prilika za Balkan. Vrata koja su bila zatvorena 10 godina su sada otvorena. Geopolitika jeste otvorila vrata, ali geopolitika neće doneti članstvo Zapadnom Balkanu. Tako da je na svakoj zemlji Zapadnog Balkana da iskoristi ovu priliku dok su vrata otvorena. Dakle, postoji novi zamah, ali morate da uradite svoj domaći zadatak, morate da sprovedete svoje reforme. Ali ono što je zaista važno, u prošlosti ste možda bili spremni, ali su vrata bila zatvorena. Sada su vrata otvorena. To znači da oni koji su spremni i posvećeni imaju istorijsku šansu.