Skoro polovina starijih od 65 godina redovno se bori sa nesanicom, ali stručnjaci upozoravaju da loš san nije neizbežna posledica starenja.

Uoči Svetskog dana spavanja 13. marta, stručnjaci poručuju da poremećaje sna ne treba automatski pripisivati godinama. Iako se struktura sna vremenom menja, kvalitet može da se očuva pravilnim navikama i odgovarajućom terapijom, prenosi T portal.

Prema podacima British Geriatrics Society, oko 40 odsto osoba starijih od 65 godina redovno pati od nesanice, dok ih do 75 odsto ima neki oblik poremećaja spavanja.

Više faktora rizika nakon 60

Profesor Džejson Elis sa Northumbria University upozorava da se starijim osobama često pogrešno sugeriše kako je loš san „normalan“. „U šezdesetim godinama povećava se niz faktora ranjivosti – hronične bolesti, terapije, životni gubici. Ali to ne znači da je kvalitetan san nedostižan“, ističe.

Sa godinama raste i rizik od problema sa disanjem tokom noći, naročito uz porast telesne težine. Kod žena dodatni uticaj ima menopauza jer pad estrogena i progesterona može narušiti stabilnost sna.

Manje melatonina, više buđenja

Nivo melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i budnosti, počinje da opada već nakon puberteta. Taj proces postepeno menja strukturu sna. Od srednjih dvadesetih smanjuje se udeo dubokog sna ključnog za fizički oporavak. U kasnijoj dobi san postaje plići i osetljiviji na buku, svetlo i druge podražaje.

„Starije osobe i dalje treba da spavaju sedam do devet sati, ali njegov kvalitet može biti drugačiji“, napominje Lisa Artis iz The Sleep Charity.

Unutrašnji sat i penzija

Sa godinama dolazi do pomeranja cirkadijalnog ritma pa se mnogi osećaju pospano ranije uveče i bude se veoma rano. Taj „fazni pomak“ čest je u starijoj dobi.

Promene načina života, naročito odlazak u penziju, dodatno utiču na san. Nestanak dnevne rutine, češće dremanje, manje kretanja i slabija izloženost dnevnom svetlu mogu pogoršati noćni odmor.

Redovnost je ključna

Stručnjaci sve više naglašavaju važnost redovnog rasporeda spavanja. Nije presudno samo koliko spavamo, već i kada odlazimo na počinak i budimo se.

Ako promene sna utiču na koncentraciju, raspoloženje ili svakodnevno funkcionisanje, savetuje se razgovor sa lekarom opšte prakse.

Terapije bez tableta

Tablete za spavanje danas nisu prvo rešenje. Kod nesanice se često preporučuje kognitivno-bihevioralna terapija, usmerena na promenu navika i uverenja povezanih sa snom.

Kod apneje, poremećaja kod kojeg tokom noći dolazi do prekida disanja, može pomoći terapija kontinuiranim pozitivnim pritiskom vazduha (CPAP), koja održava disajne puteve otvorenim.

Stručnjaci zaključuju da je ključno prepoznati uzrok problema i prilagoditi terapiju. Kvalitetan san važan je za telesno zdravlje, mentalne sposobnosti i emocionalnu stabilnost u svakoj životnoj dobi.