Tačno u 11 sati autobus TravnikTransa dolazi na autobusku stanicu u Kruščici u BiH, naselje iznad Viteza za čijim volanom se nalazi žena, Edina Trako (43). To je samo jedna od ukupno pet vožnji koju Edina napravi svaki dan osim nedelje na relaciji Kruščica - Travnik- Kruščica.

Na prvu vožnju Edina kreće već u 6.20 sati ujutro kada put Viteza i Travnika vozi mnoge ljude na posao, ali i decu prema školi, a poslednja u 19.15 sati iz Travnika kada srednjoškolce iz druge smene vraća kući. Na licu nema umora, samo osmeh, vedar duh i želja da odgovorno i tačno preveze putnike sa i do odredišta, piše Anadolija.

Edina je položila C i D kategoriju, napustila raniji posao i pre nekoliko meseci sela za volan autobusa, čime je kako kaže, ispunila svoj san i dokazala da žena kada nešto hoće može sve.

“Ovo je moja želja od ranije. Još dok sam bila devojka. Završila sam srednju školu, udala se. Došlo je troje dece. Ali, nikada nisam gubila nadu da ću jednoga dana da položim sve kategorije i ostvarim sebi želju tu koju sam imala još u detinjstvu i razmišljala o tome”, započinje svoju priču za Anadolu Edina Trako.

Iako je Kruščica poznata po hrabrosti žena u celoj Bosni i Hercegovini jer su svojim aktivnostima sprečile gradnju mini hidroelektrana i uništavanje okoline, Edina priznaje da je njena odluka da sedne za volan autobusa bila kao grom iz vedra neba za meštane naselja u kojem živi.

“Da budem iskrena jeste. Čudili su se. Govorili su mi – jao šta će ti to, pa imaš posao, nije to baš za ženu. Ono i nije za one koje nemaju tu jaku želju i volju i hrabrost. Ovo je prvo odgovornost. I to velika. Drugo je obaveza. Posebno za jednu ženu. Jer, nije samo voziti. Mora se dosta paziti na saobraćaj, na putnike. Jer, ja kao ja veoma sam odgovorna za sve i jednog putnika, njih 57”, ističe Edina.

Navodi da u firmi u kojoj radi ima svu podršku, ali da je čudnih reakcija bilo od drugih kolega vozača, muškaraca.

“Što se tiče kolega u firmi, TravnikTransu oni su me stvarno prihvatili. Zahvaljujem im na tome. Ali, je bilo iznenađujuće u saobraćaju u mimoilaženju. Mnogi se čude, okreću se. Čak znaju da pričaju telefonom, pa blago spuste pogled začuđujući se kada me vide za volanom. Dosta je bilo narodu čudno. Ali, ja bi pre rekla čak i zanimljivo što me vide. Ali, složili su se svi većinom. Daju mi podršku. S tim da moram naglasiti da tu podršku baš i nisam imala ni od koga na početku. Svi su govorili – zašto, neki se i smejali, savetovali mi da to nije za mene, da to nije za jednu ženu. Ali, sve je to iza mene”, rekla je Edina.

Smatra da je dobrim delom razbila predrasude o ženama u Bosni i Hercegovini.

“Sve žena može. I imati brak i decu. Isto radim kući. Hranimo junadi, posejem, sušim seno… Sve radim kao i ostale žene. Plus radim u firmi. Kako uspevam i stižem? Uz dobru organizaciju se može. Šest dana sam za volanom i opet sve stignem. Organizacija je pola posla”, navodi Edina.

Smatra da žene ne treba sputavati u pokušajima da sebi promene život i da to nije dobar stav sa kojim se ona susreće na početku.

“Loše je. Ja opet kažem, što bi želela dati savet svima. Ja isto nisam ni od koga imala podršku ispočetka. Ali, bila sam uporna, odlučna. I poručila bi svim ženama, ono što imaju želju, što stvarno osete da mogu to postići, naravno da ne ugrožavaju porodicu da ona to ne oseti, na to se i odvaže. I meni je bilo pod broj jedan da ne ugrozim porodicu. To je bio meni u životu cilj da imam porodicu i da mi je porodica na okupu. Ali, žene treba da budu uporne, da sebi ostvare ono što žele. Nisam ni ja mogla odmah. I ja sam radila u jednoj firmi pa trčala još radila privatno i ko me god zvao radila sam da zaradim sebi i da ostvarim sebi ono što želim. Jer, ipak to košta. To košta i vremena i novca i živaca i svega. Jer, samo koliko puta se mora izaći pred komisiju, gde su ljudi profesionalni i normalno neće pustiti nikoga i potpisati papir ako niste sposobni i ako niste zadovoljili to što oni traže, te kriterije. Ja sam uspela da položim”, kazala je Edina.

Ističe da je ka konačnom cilju, sedanju za volan autobusa, koračala 24 godine, da niti jednog trenutka od toga nije odustajala. Međutim, i proces polaganja vozačkih ispita bio je sam od sebe poduhvat.

“Od momenta kada se započne treba nekoliko meseci. Mora se napraviti razmak u polaganju između kategorija, C i D. Tu je i polaganje testova”, pričala je Edina.

Nakon polaganja D kategorije Edina nije čekala na novi posao.

“Iz firme TravnikTrans su me pozvali. Čuli su za mene i pružili su mi šansu. Omogućili su mi da probam da ostvarim svoju želju. Čuli da je to moja želja i zaista im se zahvaljujem. To je jedna agencija za pohvaliti. Drago mi je i čast mi je što sam u toj agenciji. Nadam se da ću do penzije biti tu”, govorila je Edina kroz smeh.

Edina ima poseban odnos prema njoj najvažnijim ljudima, putnicima.

“Nije bilo nikada problema sa putnicima. Osetim ja onaj osmeh i onu dragost. Bilo je čuđenja, ali u pozitivnim smislu“, kaže Edina.

Bilo je kaže, zanimljivih i šaljivih situacija.

“Par puta se gospoda, muškarci uozbilje pa kažu: Žensko si, ima li pojas, ovo ili ono’. Ali sve je zezancija. Posle kada izlaze čestitaju i kažu nismo nikada imali bolju vožnju, udobniju i ležerniju”, ističe Edina.

Na pitanje da li ćemo je uskoro videti za volanom i na nekim drugim linijama širom Bosne i Hercegovine, Edina ima jasan odgovor.

“TravnikTrans je jedna velika agencija i ja verujem da ću uz njih još više napredovati. Mislim da je i njima to cilj”, poručuje.

Edina kaže da žene ne smeju biti slabe, sedeti i kukati i čekati da se nešto samo od sebe desi. Ježi se vesti o maltretiranju, zlostavljanju i ubistvima žena širom Bosne i Hercegovine kojim svedočimo poslednjih meseci.

“Samo se treba boriti. Ostvarivati se i dokazivati. Graditi sebe. Što se tiče tog maltretiranja ne podržavam to ni u kom obliku. I ja imam muža, imam sa njim lep brak koji traje 24 godine i trajaće do smrti. Ali, potrebna je samo borba i jednostavno raditi. Ne zavisiti ni od koga. Bez obzira koliku podršku imate od porodice i od muža ipak, treba da niste zavisni ni od koga nego da imate svoj dinar, da ste odlučne i hrabre”, Edinina je poruka ženama u Bosni i Hercegovini.

Ističe da je njen primer bio podsticaj i drugim ženama da polažu vozački ispit, posebno C kategorije, za kamione, a verovatno će potom i za autobuse.

“Mislim da jeste. Već se nekoliko žena izjasnilo da će polagati i da sam im ja podrška i uzor, da za to imaju želju. Nismo se, kažu, nešto odlučile ranije. Sada se vozača dosta traži da li kamioni ili autobusi. I ima jako sposobnih žena, hrabrih žena. Samo ne znam šta ih koči pa ne mogu da se odluče i da kažu – idem ja sada i polagaću. Pa bar da probaju. Ja sam isto kada su mi govorili Edina pa nemoj to, ko će te zaposliti, neće te niko u 43. godini, ti si nana, deca su ti velika, idu godine. Međutim nađu se uvek pravi ljudi da prepoznaju kvalitet u nekom. Tako će i kod drugih isto. Ja bi ih molila bar da probaju. Meni bi bilo lično veliko zadovoljstvo da sa sobom imam par koleginica u svojoj firmi, u svojoj agenciji. Da jednostavno osvežimo drumove”, navodi Edina.

Na pitanje odakle hrabrost žena Kruščice koja je prepoznata nadaleko, Edina, jasno ukazuje.

“Takve smo po prirodi. Takve su sve žene. Bore se. Rade, imaju firme i školuju se i zaista ima dosta borbenih žena. Takva je skoro sva Kruščica. Govorim i za mlađe i za starije. Zaista se bore. To su žene borbene”, ističe Edina.

Putnici o Edini

Gotovo svakodnevno autobus što do Viteza ili Travnika koristi i Namka Hurem iz Kruščice.

“Ovo je početna stanica. To što je Edina za volanom iznenađenje za puno naroda. Vidim ja kako ko gleda. Ali, poznavajući Edinu i njenu upornost, žrtvuje se, koliko ima svoj cilj i pravac, i hvala bogu uspeva, nije me iznenadilo”, kaže Namka.

Ništa manje, veli ne oseća se nesigurnijom što je Edina za volanom, umesto nekog muškarca.

“Ja sam puno po svetu išla. Videla sam ko sve i šta radi. Tamo je to sve normalno, Kod nas je ovde mogu reći, ti poslovi još su na nekom početku, kao neko iznenađenje. Mislim da žena ima sposobnijih od muškaraca u nekim poslovima. I što ako je žena sposobna što bi sedela u kući”, ističe Namka.

Prepoznatljivost žena Kruščice, kaže, je to što su odbranile vodu tog naselja koja život znači. To je kaže, Namka, vrhunac uspeha, kruna svega.

“Valjda će još neka žena krenuti sličnim putem, kao Edina. Ima još žena uspešnih. Ali, ne smeju nekako da krenu. Možda ih nešto sputava. Ali, možda će još biti. Verujem da hoće. Da sam mlađa i sama bi krenula”, rekla je Namka.

Sedamdesetogodišnji Bahajija Muslimović, nekadašnji policajac, iz Kruščice za Edinu i njenu vožnju ima samo reči hvale.

“Operisao sam oči i već nekoliko godina ne mogu da vozim. Mi stalno imamo ovu liniju još od pre rata. Znao sam pre nego što će Edina početi voziti da ona to polaže. Mnogi su se iznenadili. Mene nije, da budem iskren. Čak sam joj ja možda i među prvima i neku podršku davao. Rekao sam joj da ne odustaje kada je već to naumila. Ja ne znam da vozim autobus. Imam B kategoriju, to je za ovo amaterska kategorija, a ona je profesionalac. Ja kao čovek, koji ima 70 godina koji je radio u policiji, tako da imam iskustva sa vozačima i vozilima i kontrolama raznim, nimalo, nijedne sekunde da ja osetim nešto da Edina lošije vozi nego naš nekadašnji vozač kako smo ga mi oslovljavali Strikan koji je otišao u penziju. Uopšte nema razlike. Možda je u pitanju još osećajnija vožnja nego što su muškarci kada je u pitanju Edina”, istakla je Behajija.

Od pre, kaže, nije imao neki osećaj, žene su žene, ali kako je bio rat, pa kako su žene preuzele mnoge poslove i stav o njima se promenio.

“One su sada došle do izražaja. Ove devojčice već su sada udate, završavale su fakultet dok ranije, u moje vreme to je bilo znatno manje, samo poneko. Sada je masa onih koje se školuju. Verovatno u tome je ta moć kod tih žena koja se stvara. Imaju pogled na život drugačiji, koji nije samo na selu. Nije mene stoga uopšte iznenadilo za Edinu što je uspela. Biće verovatno i drugih primera”, kazala je Behajija.