Odnosi između Rusije i Azerbejdžana, bivše sovjetske republike bogate naftom, dramatično su pogoršani nakon kampanje međusobnih hapšenja građana, što bi moglo da nagovesti veliku preorijentaciju u regionu koji je Moskva nekada smatrala svojim „zadnjim dvorištem”.

Dve zemlje su dugo uživale blisko partnerstvo u politički osetljivom regionu Južnog Kavkaza na Kaspijskom moru, ali s obzirom na to da je Rusija ometena ratom u Ukrajini, Azerbejdžan je postao smeliji u osporavanju dominacije Moskve. Takođe traži bliže saveze sa Turskom i Izraelom.

Najnovija kriza je započela nakon što je ruska policija prošle nedelje izvela akciju hapšenja 50 Azerbejdžanaca u Jekaterinburgu, piše Vašington post.

Policija je izjavila da je to deo višedecenijske istrage o naručenim ubistvima u gradu.

Dva Azerbejdžanca, braća Zijadin Safarov (55) i Husein Safarov (60) umrli su u pritvoru. Kada su tela prevezena nazad u Baku, lokalne vlasti su rekle da su obdukcije otkrile da su muškarci pretučeni na smrt. Tela su imala polomljena rebra, unutrašnje povrede i ozbiljan gubitak krvi.

„Pokrenuta je krivična istraga … u vezi sa mučenjem i brutalnim ubijanjem građana Azerbejdžana i pojedinaca azerbejdžanskog porekla u Ruskoj Federaciji,” saopštila je kancelarija državnog tužioca Azerbejdžana u utorak.

Ruski istražitelji su rekli da je šest etničkih azerbejdžanskih muškaraca sa ruskim državljanstvom — četvorica sa prezimenom Safarov — uhapšeno u okviru istrage ubistava. Tvrdili su da je jedan od braće umro od srčane slabosti tokom racije, dok uzrok druge smrti ostaje pod istragom.

Baku uzvratio odmazdama

Baku je uzvratio odmazdama. Ministarstvo kulture otkazalo je sve događaje povezane sa ruskim institucijama, osuđujući ono što je nazvalo "demonstrativnim ciljanjem i vansudskim ubistvima" motivisanim etničkom pristrasnošću.

Azerbejdžanski parlament povukao se iz planiranog bilateralnog sastanka u Moskvi, a vlada je otkazala planiranu posetu ruskog parlamentarnog zvaničnika.

U ponedeljak, azerbejdžanska policija upala je u kancelariju Sputnjika u Bakuu, lokalne podružnice ruske državne novinske agencije. Iako je Sputnjik zvanično prestao sa radom ranije ove godine, nakon nedavnih ograničenja za medije u stranom vlasništvu, nastavio je da objavljuje sadržaj onlajn.

Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana optužilo je ovu novinsku kuću za "nelegalno finansiranje" i potvrdilo da je nekoliko ljudi uhapšeno tokom racije.

Među uhapšenima su bili direktor Igor Kartavih i glavni urednik Jevgenij Belousov, koji su optuženi za zaveru radi prevare i mogli bi se suočiti sa kaznom do 12 godina zatvora.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo je azerbejdžanskog ambasadora da protestuje zbog, kako su naveli, "neprijateljskih akcija" Bakua i "ilegalnog pritvaranja ruskih novinara".

Zatim je u utorak sud u Bakuu naredio pritvaranje osam Rusa, uglavnom IT stručnjaka, u odvojenoj raciji, optužujući ih za sajber-kriminal i šverc droge iz Irana.

Na snimku iz sudnice, optuženi su delovali teško pretučeno, s jednim koji je imao sasušenu krv na licu, dok su kod nekoliko drugih bili vidljivi modrice i podlivi.

Pogoršavanje odnosa

Odnosi su počeli da se pogoršavaju u decembru, nakon pada azerbejdžanskog aviona, verovatno zbog ruskih akcija. Let 8243 Azerbejdžan erlajnza poleteo je iz Bakua sa 67 osoba na putu za Grozni, glavni grad Čečenije u Rusiji, a nakon preusmeravanja, srušio se u Kazahstanu, pri čemu je poginulo 38 osoba.

Uprkos prvobitnom negiranju Rusije, nakupilo se dosta dokaza da je pogođen ruskim raketnim sistemom zemlja-vazduh.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev zahtevao je da Rusija prizna odgovornost i plati odštetu državi i porodicama žrtava nesreće. Ruski lider Vladimir Putin izvinio se za „tragični incident” u ruskom vazdušnom prostoru, ali ni on ni njegova vlada nisu preuzeli odgovornost za obaranje aviona, dodatno pogoršavajući odnose sa Bakuom.

Nekoliko meseci pre nesreće, odnosi su izgledali dobro, s obzirom da je Putin razmenjivao zagrljaje s Alijevim tokom državne posete Azerbejdžanu, pre nego što su zajedno seli na neformalnu večeru.

Ove godine, Alijev je izbegao Putina time što je u maju propustio paradu za Dan pobede u Drugom svetskom ratu, događaj koji obično u Moskvi okuplja lidere bivših sovjetskih republika. Kasnije tog meseca, ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha posetio je Azerbejdžan, što je bio signal o bližim odnosima između Bakua i Kijeva.

„Sukob s Azerbejdžanom naglo je otežao pitanje gubitka uticaja Rusije u postsovjetskom prostoru,“ rekla je Tatjana Stanovaja, analitičarka iz Karnegi centra za rusku Evroaziju.

„Geopolitičko smanjenje značaja postsovjetskog prostora direktna je posledica rata s Ukrajinom, što će naravno imati ozbiljne dugoročne posledice, očigledno ne u korist Rusije. Ali danas Kremlj ne želi stvarno da razmišlja o tome, i nema dovoljno resursa da se bori na nekoliko frontova", dodala je ona.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Alijeva da izrazi saučešće zbog dve smrti u Jekaterinburgu. Kremlj je osudio poziv kao „pokušaj da se naruše odnosi između Rusije i Azerbejdžana i izazove napetost.“

„Kijev će učiniti sve da dolije ulje na vatru, da isprovocira Baku na emotivne poteze,“ rekao je u sredu portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Slabljenje ruskog uticaja

Diplomatski krah ubrzao je uspostavljanje novih saveza i naglasio Moskvin sve manji uticaj u regionu, kojim je nekada nesporno dominirala.

Ohrabren svojom ubedljivom pobedom nad glavnim rivalom Jermenijom 2023. godine, Azerbejdžan se približio Turskoj, ključnom savezniku koji je obezbedio naprednu vojnu opremu, uključujući dronove koji su bili presudni za njegov uspeh.

Jermenija se obratila Rusiji za pomoć u sukobu, ali Moskva, zaokupljena invazijom na Ukrajinu u punom obimu 2022. godine, ponudila je malo pomoći.

Jerevan je zatim optužio Rusiju da je napustila svoje bezbednosne obaveze i suspendovala svoje učešće u Ugovoru o kolektivnoj bezbednosti pod vođstvom Rusije.

Azerbejdžan je takođe ojačao svoje veze sa Izraelom, koristeći svoju poziciju kao sekularna zemlja sa većinskim muslimanskim stanovništvom koja se graniči sa Rusijom i neprijateljem Izraela, Iranom.

Azerbejdžan izvozi značajan deo svoje sirove nafte Izraelu, dok uvozi njegovu naprednu vojnu opremu. Ovo partnerstvo se produbilo dok su se odnosi samog Kremlja sa Izraelom pogoršavale.

"Jasno je da se pre pobede u Karabahu (protiv Jermenije) i bez Erdogana iza sebe, Alijev ne bi usudio da uradi nešto ovako. Ali izgleda kao težak šamar 'ruskom svetu'," rekao je nezavisni ruski politički ekspert Vladimir Pastuhov.

Dodao je da je rat u Ukrajini primorao Rusiju da "otkrije svoje istočne i južne strane, izlažući ih bolnim udarcima, kojih će biti još više u budućnosti."