Knjiga žalosti je otvorena od 11h u Skupštini grada Novog Sada, a reporterka N1 javlja da je red za upisivanje veliki.

Najavljeno je da će knjiga biti otvorena tokom celog dana, dok god ljudi budu pristizali.

Reporterka N1 prenosi da je u Novom Sadu, osim tuge koja preovladava, napeto, te da su tokom prepodneva nepoznati počinioci razbili stakla na prostorijama SNS u naselju Podbara i napisali „ubice“.

Ona dodaje da se danima govori o odgovornosti, te da deo građana, aktivisti i opozicija upiru prst u nadležne.

Novinarka Dragana Prica Kovačević rekla je za N1 da je Železnička stanica u Novom Sadu otvarana – dva puta.

„Prvo otvaranje je bilo jedan PR trik, tada su rekli da je završena, došao je i predsednik Aleksandar Vučić, rekao da je stanica prvi put renovirana posle 60 godina, mislili smo da je tad sve gotovo kada je bila i gomila spontano okupljenih ljudi, Viktor Orban… Onda je došlo do drugog, malo manje svečanog, malo manje tajnog otvaranja ove godine, mnogi mediji nisu pozvani, videli smo u prorežimskim medijima da je sad otvorena, da je sad završena rekonstrukcija, da bismo u oktobru videli da se opet sprovode neki radovi. Još u oktobru smo poslali pitanje, odgovor nismo dobili“, priča ona.

Kako je rekla, prvo je bilo prokišnjavanja.

„Videlo se na plafonima, žute fleke, kante u holu… Uputili smo pitanja da vidimo šta se dešava, da li će se to srediti, opet nije bilo odgovora. Nakon nekoliko meseci došlo je do malog odronjavanja koje je zabrinulo građane, opet nismo dobili odgovor. To je pratilo projekat od početka do kraja, tražili smo ugovore, ni tu nismo dobili odgovor“, kaže Prica.

Navodi da su pitanja slali MGSI i Infrastrukturi železnice

„Od Infrastrukture smo dobili neki odgovor da imaju tri aneksa ugovora, ali da nam neće poslati, a od Ministarstva smo dobili odgovor da su se sa našim upitom obratili kineskim partnerima, koji su rekli da neće te informacije da daju trećoj strani, pre potvrde o dobro obavljenom poslu“, kaže ona.

Istakla je da može da zaključi po atmosferi da su „ljudi opravdano besni“.

„Ljudi se upisuju u Knjigu žalosti, a pre toga su dolazili, palili sveće, godinama možemo da posečemo celu šumu za te knjige žalosti, ali svi građani misle da je bolje taj papir utrošiti za optužnice i za presude“, kaže ona.