Hitno potrebna intervencija kategorisana kao hitna u Prizrenskoj tvrđavi neće se obaviti ni ove godine. Ministarstvo kulture nije uspelo da pronađe kompaniju kroz dva poziva koja bi popravila mnoge pozicije unutar ovog spomenika. Na poslednjem tenderu nije bilo zainteresovanih kompanija. Oni koji dobro poznaju spomenik kažu da je predviđena cena bila niska. Meteorološki uslovi ne dozvoljavaju intervencije restauracije na nekim delovima do proleća.

Prizrenska tvrđava, koja još nije unutar ograde, može se posmatrati kao neka vrsta napuštenog lokaliteta. U kom god pravcu posetioci krenu, ne primećuju ništa. Informativne table su vremenom nagrizale. Služe samo kao ružni prizori i ostaci koji svedoče o nebrizi države. Drvene staze su degradirale do te mere da ugrožavaju posetioce. Zakrpljene su daskama, ali kao opcija koja ih je učinila ružnim, malo je povećana bezbednost. Degradacija staza je toliko ozbiljna da je pre više od dve godine jedan posetilac pao sa dela staze kojim je hodao. Povređen je i otišao je u policiju da podnese tužbu sa optužbom da je stradao u spomeniku kojim upravlja država. Zakonski, država je odgovorna za taj deo, ali u praksi niko ne preuzima odgovornost.

Arheolog Šafi Gaši, koji je vodio projekat konzervacije i restauracije Prizrenskog zamka, rekao je da su kriterijumi tendera bili takvi da nije bilo interesovanja kompanija. „Takođe ne verujem da je budžetiranje odgovarajuće. Sa tim budžetom nije moglo biti završeno ni 70 odsto radova. Geografski položaj je problematičan za slanje materijala tamo“, rekao je Gaši. Procenjena vrednost je bila 84.755.000 evra. Postupak je otkazan ovog meseca zbog toga što se nijedan ekonomski operater nije prijavio. Potreba za intervencijom je velika.

„Prvo je pešačka staza i informativne table koje se nalaze na nultoj tački. Za ovu godinu, vreme za rad na restauraciji krečnim malterom je isteklo, zbog vremena. Biće teško raditi do kraja aprila“, rekao je arheolog Arheološkog instituta Kosova, Šafi Gaši. Prema njegovim rečima, potrebe su brojne i hitne.

„Potreba za intervencijom je veoma velika. Postoje i manji urušenja“, rekao je on. Zamak je jedan od najposećenijih spomenika u Prizrenu, a i na Kosovu. Prema Gašijevim rečima, čak i u snežnim danima, oko 50 posetilaca se penje na spomenik.

Ovaj spomenik čak nema ni vodiča. Pitanje nedostatka vodiča u spomenicima kulturne baštine je dugogodišnja tema, iako se smatraju neophodnim. Od ovog meseca, „Ulpijana“ i zamak Novo Brdo su prvi put zvanično opremljeni vodičima. Biće tamo najmanje godinu dana, kako je određeno konkursom. Zapošljavanje dva vodiča u „Ulpijani“ je predviđeno pre dve godine, kada je za ovo dobro – koje je otvoreno kao prvi arheološki park pre skoro decenije – napravljen plan upravljanja. Ministarstvo kulture nije pronašlo dva vodiča za Prizrenski zamak.

Među kriterijumima za konkurs za pet turističkih vodiča na tri spomenika – otvoren u julu – Ministarstvo je navelo: temeljno poznavanje istorije i arheologije Kosova, odlične komunikacijske i prezentacijske veštine, dobro poznavanje engleskog jezika, spremnost za rad u otvorenom okruženju i duže vreme peške, kao i sposobnost za samostalan i timski rad. Kao prednost je navedeno prethodno iskustvo u turističkom vodinju ili muzejskom obrazovanju, kao i poznavanje drugih jezika osim engleskog. Dve osobe su se prijavile, ali prema MKUS-u, nisu ispunjavale kriterijume.

MKIS već neko vreme pokušava da osposobi spomenike putem nevladinih organizacija.

2023. godine, u prvom pokušaju, od pet spomenika koje je nameravalo da osposobi sa nevladinim organizacijama, Ministarstvo je donelo odluku samo za dva: spomen-kompleks „Isa Boletini“ u Boletiniju i Kuću Katarine Josipi u Zimu, Prizren, za koje plan nije uspeo, dok je šest drugih organizacija diskvalifikovano uglavnom zbog neispunjavanja suštinskih i administrativnih kriterijuma.

I u drugom pokušaju, MKIS je prošle godine ponovo počeo da traži nevladine organizacije za osposobljavanje kulturne baštine zemlje koja nije uspela u prvom pokušaju. Ovog puta, na listi su se našli arheološki park „Ulpijana“ i Prizrenski zamak. Kroz javni poziv, cilj je bio da period sprovođenja programa bude tri godine. Za Prizrenski zamak i „Ulpijanu“, finansijska podrška bi bila od 50 hiljada do 100 hiljada evra godišnje.

Kada je MKUS prvi put pokušao da sprovede ovu inicijativu, KOHA je pitao ovu instituciju zašto nije angažovano stručno osoblje kako bi ovi spomenici bili odvojene institucije, kojima bi se upravljalo kao i drugim državnim institucijama. MKUS je to drugačije smatrao.

„Ovih pet spomenika su odvojene institucije, u okviru MKUS-a, koje jačamo kroz različite programe, počevši od intervencija fizičke restauracije, planova upravljanja, angažovanja osoblja, a sada i kroz poziv za angažovanje nevladinih organizacija, koje imaju stručnost i znanje u oblasti promocije i razvoja kulture“, napisano je u odgovoru. Međutim, za većinu ovih spomenika ne postoje akti o osnivanju kao institucija.

Pre tri meseca, MKOS je takođe uputio poziv nevladinim organizacijama da funkcionalizuju još dva spomenika: Hidroelektranu - Muzej elektroekonomije u Prizrenu i Ministarsku kulu u Peći. Ova dva spomenika su bila na listi novih objekata za funkcionalizaciju u prethodnom pozivu, a sada kada je došao njihov red, nakon restauracija koje je sprovela država, ostalo je da ih organizacije preuzmu i održavaju tri godine, uz plaćanje od 20 hiljada do 60 hiljada evra godišnje od strane države, u zavisnosti od izabranog projekta.