Kosovo ima svoje institucije i novu krizu. Tek što je većina formirala Vladu, predsednica u odlasku je raspustila Skupštinu Kosova. Sada se čeka Ustavni sud i, možda, opet parlamentarni izbori.

Istek mandata sadašnjeg predsednika Kosova i neuspeh parlamenta da izabere novog doveo je do toga da predsednica Vjosa Osmani raspiše dekret o raspuštanju Skupštine, preneo je N1.

Međutim, žalbu na ovu odluku najveća stranka, Samoopredeljenje, uputila je Ustavnom sudu, smatrajući da je predsednica Vjosa Osmani postupila protivustavno jer, kako ističu, proces izbora predsednika nije bio iscrpljen.

“Odluka predsednice da raspusti Skupštinu za mene je bila iznenađenje, jer je protivustavna, doneta na brzinu i naravno da ću je kao takvu osporiti i u svojstvu predsednice Skupštine. Znate da Ustav Republike Kosova predviđa okolnosti pod kojima se Skupština Republike Kosova može raspustiti. Stoga u ovom slučaju ne postoji nijedna okolnost koja daje pravo predsednici da, pre isteka roka od 60 dana i pre nego što izbor predsednika države bude neuspešan, raspusti Skupštinu Republike Kosova”, kaže Aljbuljena Hadžiu, predsednica Skupštine.

U međuvremenu, Ustavni sud je proglasio privremenu meru kojom se obustavljaju sve odluke i radnje u vezi sa dekretom predsednice Osmani o raspuštanju Skupštine Kosova, dok se ne odluči o njegovoj ustavnosti.

Rasprava koja se vodi među pravnicima, poznavaocima ustavnih i političkih prilika odnosi se na to da li je Osmani imala pravo da raspusti Skupštinu ili su poslanici imali rok od 60 dana za izbor predsednika, počevši od 5. marta.

Novi izbori neizbežni?

„Glavna bitka je između dva člana, člana 80 i člana 82 – dakle da li Kosovo automatski ide na izbore u trenutku kada parlament ne uspe da izabere predsednika, ili je potreban šestomesečni period. Predsednica Osmani tvrdi da se na izbore ide odmah. Tako da je veliko razočaranje što ponovo prolazimo kroz jednu apsurdnu situaciju. Kosovski političari nisu izvukli nikakvu lekciju iz prošle godine, blokada se nastavlja, a glavni problem je što, u kom god scenariju da se završi, opet mislim da su izbori neizbežni jer nedostaje čak i minimalna volja političkih lidera i političkih partija da sarađuju i pronađu konsenzus“, kaže analitičar Artan Muhadžiri.

Osmani, koja se 2021. godine zajedno sa Samoopredeljenjem kandidovala za mesto predsednika, ovog puta nije predložila ista stranka.

Višenedeljne konsultacije između stranke na vlasti i opozicije o pronalasku prihvatljivog kandidata za predsednika bile su neuspešne, zbog čega je Samoopredeljenje predložilo dvoje kandidata iz sopstvene partije.

Za izbor predsednika Kosova u prve dve runde potrebno je 80 glasova, dok se u trećoj rundi predsednik može izabrati i prostom većinom od 61 glasa, koliko ih Samoopredeljenje ima u parlamentu.

Međutim, ključni faktor u procesu izbora predsednika, koji ovog puta nije ni započeo, jeste postojanje kvoruma od 80 poslanika u parlamentu, koji Samoopredeljenje ne može obezbediti bez glavnih opozicionih stranaka.