U evropskom regionu je 2024. godine registrovano 127.350 slučajeva malih boginja što je dvostruko više nego 2023. i najveći broj za 27 godina, saopštila je danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

U 53 zemlje Evrope i Centralne Azije je 2024. godine najviše zaraženih malim boginjama imala Rumunija, 30.692 slučaja, a zatim Kazahstan, koji je prijavio 28.147 osoba obolelih od morbila.

U analizi SZO i Fonda UN za decu (UNICEF) se navodi da je oko 40 odsto infekcija morbilama u evropskom regionu zabeleženo kod dece mlađe od pet godina i da je više od polovine obolelih od morbila moralo da bude hospitalizovano.

Po preliminarnim podacima pristiglim do 6. marta, od malih boginja koje prenosi jedan od najzaraznijih virusa koji napada ljude, zabeleženo je 38 smrtnih slučajeva.

U saopštenju se navodi da je u evropskom regionu koji obuhvata ukupno 53 zemlja Evrope i Centralne Azije, broj obolelih opadao od 1997. godine, kada je prijavljeno oko 216.000 slučajeva.

Posle dugogodišnjeg opadanja broja zaraženih, ponovni rast je primećen 2018. i 2019. godine sa 89.000, odnosno 106.000 slučajeva, a tokom pandemije korona virusa u mnogim zemljama je ozbiljno posustala i vakcinacija koja tek treba da se vrati na pretpandemijski nivo.

Samo 2023. godine oko pola miliona dece u regionu nije primilo prvu dozu imunizacije vakcinom MCV1 koju treba rutinski da se primi u zdravstvenim ustanovama.

U saopštenju se kao primer navode Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Rumunija gde je vakcinisano manje od 80 odsto dece u uzrastu za vakcinu što je daleko ispod 95 odsto neophodnih da bi se stekao kolektivni imunitet, takozvani „imunitet stada“.

SZO i UNICEF su napomenuli da je u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori manje od 70 odsto, odnosno 50 odsto dece vakcinisano protiv morbila u poslednjih pet i vše godina.

Male boginje su među najzaraznijim bolestima na svetu i prenose se i kroz vazduh.

Procenjuje se da su dve doze vakcine protiv malih boginja 97 odsto efikasne u prevenciji bolesti koja obično napada respiratorni sistem i izaziva simptome groznice, kašlja, curenje iz nosa i osip. U težim slučajevima, boginje mogu izazvati upalu pluća, encefalitis, dehidraciju i slepilo.

Naučnici procenjuju da više od 95 odsto stanovništva treba da bude vakcinisano da bi se sprečile epidemije.

UN su saopštile da je broj slučajeva malih boginja širom Evrope činio jednu trećinu od približno 359.521 infekcije u svetu prošle godine.

Britanski zvaničnici rekli su prošlog meseca da je u Velikoj Britaniji bilo više od 200 prijavljenih slučajeva i da se očekuje mnogo više.

U Teksasu i Novom Meksiku, u SAD, epidemija se širi i do sada je zabeleženo 250 slučajeva, uključujući dva smrtna slučaja kod ljudi koji nisu bili vakcinisani.

U saopštenju SZO se ističe da su male boginje značajna opasnost i da i zemlje u kojima se ne šire, treba da budu pripremljene kroz otkrivanje i ispravljanjue propusta u imunizaciji, jačanje i održavanje poverenja javnosti u vakcinaciju i izgradnju snažnih zdravstvenih sistema.