U zoru je Mahmud Šahin primio poziv.
Bio je četvrtak, 19. oktobar, oko 6:30, a Izrael je bombardovao Gazu 12 dana zaredom.

Bio je u trosobnom stanu na trećem spratu u al-Zahri, oblasti srednje klase na severu Pojasa Gaze. Do tada je bio netaknut vazdušnim udarima.

Čuo je sve veću buku. Ljudi su vrištali. „Moraš da odeš“, rekao je neko na ulici, „jer će bombardovati kule“.

Dok je izlazio iz zgrade i prelazio ulicu da pronađe bezbedno mesto, zazvonio mu je telefon.

Bio je to poziv sa privatnog broja.

„Govorim iz izraelske obaveštajne službe“, rekao je jedan čovek telefonom, prema Mahmudu.

Poziv bi trajao više od sat vremena – i bio bi to najstrašniji poziv u njegovom životu.

"Bombardovaćemo tri kule"

Glas se obratio Mahmudu punim imenom i govorio na tečnom arapskom.

„Rekao mi je da želi da bombarduje tri kule... i naredio mi je da evakuišem okolinu.

Mahmudov toranj nije bio pod direktnom pretnjom - ali odjednom je bio odgovoran za evakuaciju stotina ljudi. „Imao sam ljudske živote u svojim rukama“, rekao je.

Sabrao se i rekao čoveku, koji se predstavio kao Abu Kaled, da ne prekida poziv.

Kao 40-godišnji zubar, Mahmud kaže da nije imao pojma zašto je izabran za taj posao. Ali tog dana je učinio sve što je mogao da zaštiti svoju zajednicu.

Vođen stranim glasovima koji su, čini se, znali kako da dođu do njega čak i kada mu je telefon ostao bez baterije, molio je da bombardovanje prestane i vrištao je sve dok mu glas nije postao promukao da ljudi pobegnu.

On je predvodio masovnu evakuaciju svojih komšija — a zatim je gledao kako komšiluk eksplodira pred njegovim očima.

Tokom ovog sukoba, izraelska vojska je nekoliko puta pozivala ljude u Gazi da ih upozori pre vazdušnog udara - Mahmudov izveštaj daje izveštaj o takvom pozivu sa neviđenim nivoom detalja.

Bi-Bi-Si je kontaktirao Mahmuda nakon što ga je nekoliko stanovnika al-Zahre identifikovalo kao čoveka koji je primio poziv upozorenja. Detalji koje je naveo poklapaju se sa onima u Fejsbuk grupi od tog dana, kao i sa satelitskim snimcima pre i posle bombardovanja.

Tog dana, stotine ljudi je ostalo bez krova nad glavom nakon što je izraelska vojska bombardovala najmanje 25 stambenih blokova sa hiljadama stanova, uništivši čitav kvart. Ovi ljudi su bili primorani da pobegnu sa ono malo stvari koje su mogli da dobiju i na kraju su rasuti po Gazi.

Izraelska vojska kaže da napada vojne ciljeve i da su te akcije u skladu sa "odredbama međunarodnog prava".

"Pucajte jednom da dokažete da je ovo istina"

Mahmud nije mogao da veruje kada je čovek počeo da priča, priseća se.

Ljudi oko njega su ga upozoravali da je poziv možda lažan. Od početka rata, u Fejsbuk grupi su kružile poruke koje upozoravaju na lažne pozive i nude savete o identifikaciji stvarnih naloga za evakuaciju iz Izraela.

Mahmud je zamolio čoveka preko telefona da udahne vazduh kako bi dokazao da je to istina. Da oni koji su još spavali ne čuju pozive sa ulice, onda bi čuli pucanj, pomislio je.

Pucanj upozorenja niotkuda, ali verovatno iz drona, pogodio je jedan od blokova, rekao je on.

"Tražio sam od njega još jedan hitac upozorenja 'pre nego što bombardujete'", dodao je Mahmud. Čuo se još jedan.

Sada kada je Mahmud znao da je to istina, pokušao je da ga zaustavi, tražeći od čoveka da bude strpljiv. „Rekli ste mu: 'Nemoj nas izdati i ne bombardovati dok ljudi još odlaze'.

Čovek je rekao Mahmudu da će mu dati vremena - rekao je da ne želi da iko umre.

Mahmud je odgovorio da ni on ne želi da bilo ko strada.

Nastavio je poziv dok je jurio kroz komšiluk, pozivajući ljude da odu. Komšija se priseća da je zubar „samo vrištao“, a onda su mu se pridružili i drugi.

„Nisam želeo da saznam da postoji neko koga sam mogao spasiti, a nisam“, rekao je Mahmudi.

Stotine ljudi izašlo je tog jutra na ulice. Obično miroljubivi stanovnici ovog grada vrištali su i trčali, neki od njih su još uvek bili u pidžamama ili kućnim haljinama.

Oblast - severno od reke Vadi Gaze, tačke sa koje je Izrael od početka rata naređivao civilima da napuste i odu na jug - činili su moderni stambeni blokovi, kao i prodavnice, kafići, univerziteti, škole i parkovi. Ljudi su počeli da se okupljaju u ovim parkovima.

Mahmud nije razumeo zašto je ovo naselje gađano.

„Dao sam sve od sebe da ga zaustavim. Pitao sam ga: 'Zašto hoćeš da ga bombarduješ?'

„Rekao je: 'Postoje neke stvari koje mi vidimo, a vi ne.

Čovek nije razjasnio šta je time hteo da kaže.

„To je naređenje od ljudi većih od vas i mene, a mi imamo naređenje da bombardujemo“, dodao je čovek, prema Mahmudu.

Kada su oblasti oko zgrada očišćene, čovek je obavestio Mahmuda da će bombardovanje početi.

Mahmud se uspaničio – šta ako greškom bombarduju pogrešnu zgradu? "Čekaj malo", rekao mu je čovek, kaže.

Izraelski avion je kružio iznad njih.

Mahmud je pogledao u tri kule. Tada je jedan od njih bombardovan.

"Ovo je toranj koji želimo, klonite se", rekao je čovek telefonom dok se zgrada srušila, prema Mahmudu.

Zatim su druga dva bloka srušena.

Na snimcima snimljenim u al-Zahri tog jutra vide se ruševine na mestu ta tri bloka, dok se na snimku vidi kako stanovnici u šoku lutaju okolo dok posmatraju posledice napada. U postu na Fejsbuk grupi dva sata kasnije navodi se da su tri kule "potpuno zbrisane".

Kada je bombardovanje prestalo, Mahmud se seća glasa koji mu je rekao: "Završili smo... možete se vratiti."

Mahmud nije razumeo čemu je bio svedok u tom trenutku. Živeo je u ovom kraju Gaze 15 godina.

„Rekao sam mu da je al-Zahra civilno područje. Ovde niko nije stranac... Pokušao sam da ga razumem. To nije pogranično područje, ranije nismo imali sukobe. To je uvek bila zona bez problema", rekao je on.

Ljudi su tražili sklonište ili mesta za odlazak. Lokalne vlasti počele su raščišćavanje puteva od ruševina i gašenje požara na njima.

Vratili su se oni čije kuće nisu bile pogođene. Neki su se osećali sigurno.

„Otišli ​​smo kući misleći da nas više neće bombardovati“, rekao je jedan.

Propušteni poziv sa privatnog broja

Kasnije tog dana, Mahmud je završio noćnu molitvu u svom stanu kada je video propušten poziv sa privatnog broja.

Srce mu je zadrhtalo. „Odmah sam shvatio da će doći do evakuacije i bombardovanja, ali nisam znao šta je cilj. Mislio sam da bi to mogla biti moja kuća, mogla bi biti kuća pored mene“, kaže on.

Telefon mu je ponovo zazvonio. Još jedan čovek je bio na liniji.

Glas mu je rekao da su posle događaja od tog jutra shvatili da je Mahmud „mudrac“, zbog čega su ga ponovo zvali.

Čovek se predstavio kao Daud.

Mahmuda je uznemirio nivo detalja koji je čovek imao o svom životu – način na koji mu se čovek obraćao i nazivao svog sina imenom.

Prema Mahmudu, ovaj čovek je tada pokušao da objasni šta se dešava u Gazi.

„Počeo je da mi govori: ’Jesi li video kako su (Hamas) sekli tu decu noževima?“

Rekao sam mu da je to prema našoj islamskoj vjeri zabranjeno“, prisjetio se on.

Apelovao je na čoveka protiv "masovnog kažnjavanja", ali Mahmud je znao da je beznadežan.

Mahmud kaže da mu je čovek rekao da će te noći biti uništeno još zgrada i da će zubar morati još jednom narediti komšijama da odu. U početku mu je rečeno da je meta bila dva bloka blizu tri druga koja su bombardovana.

„Evakuisali smo sve ljude, čak i treći blok jer je bio preblizu drugom.

U ovom trenutku, al-Zahra je bio prestravljen. Stanovnici kažu da nisu imali struju i da su koristili svoje telefone da osvetle dok su punili ulice.

Mahmud je nastavio da pokušava da kupi vreme tako što je razgovarao sa čovekom sve dok svi nisu napustili to područje.

Tri zgrade su uništene. Dok je Mahmud posmatrao uništavanje, čovek na telefonu je rekao da će još trojica biti bombardovana i da bi se stanovnici mogli vratiti.

Ali, došlo je do promene naređenja.

Oni su nameravali da bombarduju čitav niz stambenih blokova na istočnoj strani ulice, priseća se Mahmud da mu je rečeno.

Bilo je više od 20 blokova i stotine kuća.

„Bilo je ljudi koje još nismo evakuisali jer nije bilo upozorenja o tim zgradama. Rekao sam: 'Daj nam bar vremena do jutra, do noći u koju će ovi ljudi otići'.

„Odgovor je bio: 'Naređenja su primljena i mi ćemo bombardovati sve kule u roku od dva sata'.

Mahmud je pozvao ljude da odu, idući od jednog bloka do drugog.

Stanovnici opisuju haotične scene vrištanja odraslih i uplakane dece.

Uprkos panici, Mahmud je sve vreme ostao na telefonu pokušavajući da odloži bombardovanje.

Glas na drugom kraju telefona nastavio je, bez emocija.

„Čak mi je rekao: 'Nemoj vremena. Neću bombardovati ako mi ne date dozvolu.

„Rekao sam mu: 'Ne, ne želim da bombarduješ. Ako želim da evakuišem ljude, hoću, ali ako želim da bombardujem, nemojte mi reći da želite moju dozvolu."

„'Nije Mahmud Šahin taj koji će bombardovati al-Zahran'.

U poslednjem bloku je živela starica. Mahmud i drugi okolo rekli su stanovnicima da odu kod nje.

Brinuli su i za dom za stara lica. Ali čovek na telefonu je rekao da će "srušiti stambene zgrade".

Mahmud kaže da ono čemu su on i njegove komšije bili svedoci te noći "nije bilo malo bombardovanje", već "potpuno uništenje zgrada", pošto su blokovi jedan po jedan sravnjeni sa zemljom.

Stanovnici više nisu znali gde da odu.

Mahmud je telefonom pitao čoveka gde može da pošalje svoje komšije.

„Rekao mi je: „Idi na istok ili zapad“. Rekao sam: 'Biće teško poslati ih na istok jer se istočno od al-Zahre nalazi Al Mugraka - područje koje je već nesigurno. Ljudi su se plašili da odu tamo“.

„Rekao mi je: „Idi na zapad“. Predložio sam Univerzitet Palestine i on je rekao da.

Mahmud je predvodio gomilu. I drugi stanovnici su potvrdili da su išli na fakultet.

Mahmud spušta slušalicu – ali komšiji zvoni telefon

Mahmudi je u jednom trenutku rekao da ga je glas na telefonu pitao koliko baterija ima. Bilo ih je 15%. Rekao joj je da spusti slušalicu i sačuva je i da će je pozvati.

Usledili su drugi pozivi.

„Zovu me da mi kažu: „Sad ćemo da bombardujemo još jednu zgradu“, „Sada ćemo da bombardujemo još jednu“. Rekli su: 'Nastavićemo da zovemo dok ne završimo'“, kaže Mahmud.

U jednom trenutku komšiji je zazvonio telefon, a glas je pozvao Mahmuda Šahina.

Mahmud se ceo dan držao na distanci od svoje žene i petoro dece - jer je bio zauzet evakuacijom ljudi i zato što se plašio da će ga kontakt sa izraelskim obaveštajnim službama učiniti metom.

Narod al-Zahre je tražio vesti i odgovore od Mahmuda.

„Rekli su mi, doktore, jesu li vas zvali da se vratimo? Jesu li vam rekli gde će da udare?“

Deljeni video snimci su uhvatili plamen koji osvetljava noćno nebo. Drugi su ujutru prikazivali dim koji se diže sa suncem nad gradom.

Mahmud i čovek koji je sebe nazvao Daud nastavili su da pričaju dok ga ulice nisu smirile. Pozivi su tada prestali bez daljih instrukcija ljudima iz al-Zahre.

„Nisu nam rekli da se vratimo svojim kućama, niti da napustimo to područje. Dakle, ljudi su sačekali do večeri i krenuli“, rekao je on.

U satima i danima koji su usledili, al-Zahrina zajednica se raspala. Čak i za one kojima se domovi nisu srušili, nije preostala služba za preživljavanje.

Mahmudov blok nije potpuno uništen, ali je teško oštećen. Komšiluk u kojem je gradio karijeru 15 godina sada više nema. Za njega više nema ništa u al-Zahri.

On i njegova porodica otišli ​​su u drugi region Gaze.

„Materijalne stvari su ništa, možete umreti svakog trenutka. Ne razmišljamo ni o čemu drugom. Samo se molim da preživim i ostanem živ“, rekao je Mahmud.

Poznato je da je Izrael upozoravao ljude u Gazi pozivima, slanjem poruka i bacanjem letaka pre bombardovanja. Ali u nekim slučajevima, civili kažu da nisu bili na vreme upozoreni.

Ministarstvo zdravlja u Gazi koje vodi Hamas saopštilo je da je Izrael ubio više od 10.000 ljudi od početka rata - od toga preko 1/3 dece. Izraelski uzvratni udari u Gazi usledili su nakon što je Hamas 7. oktobra ušao u Izrael, ubivši 1.400 ljudi, uključujući žene i decu, i uzevši stotine talaca.

Zahvaljujući Mahmudovim naporima, veruje se da tog dana niko od njegovih komšija nije umro. Ali njegov prikaz otkriva paniku i tjeskobu palestinske zajednice dok su gledali kako se njihovi domovi i sve što su voljeli kidaju na komade.