Kosovo se gradi brzim tempom, ali iza ovog procvata se krije paradoks: hiljade domova ostaju prazni. Investicije iz dijaspore su revitalizovale tržište, ali, po svemu sudeći, bez realnog uticaja na privredu.

Za 13 godina – od 2011. do 2024. – broj stanova i kuća na Kosovu porastao je za 43 odsto.

Podaci Kosovske agencije za statistiku pokazuju da zemlja sa oko 1,6 miliona stanovnika ima 590 hiljada useljivih stanova ili kuća.

To znači da u proseku svaki treći stanovnik ima „krov nad glavom”.

Podaci prošlogodišnjeg popisa stanovništva takođe pokazuju da preko 96 odsto porodica poseduje domove u kojima žive.

Posmatrači ovog trenda kažu da je mentalitet građana da se ulaganjem u stambene zgrade obezbeđuju dugoročna rešenja za dobrobit porodice.

U poslednje vreme mladi parovi još ranije obezbeđuju sopstveni stambeni prostor i broj članova porodice je manji nego u prošlosti“, kaže za Radio Slobodna Evropa Naser Kabaši, profesor Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Prištini.

Ali jedna cifra koju on smatra zabrinjavajućom je ona o praznim stanovima.

Prema ASK-u, na Kosovu ih ima preko 182 hiljade, što uključuje stanove koji su još u izgradnji, kupljeni i namenjeni za prodaju.

Predstavnici agencija za nekretnine i vlasnici građevinskih firmi kažu da je veliki procenat nenaseljenih stanova u vlasništvu dijaspore.

Ove tvrdnje potkrepljuju i podaci Centralne banke Kosova, prema kojima je dijaspora na prvom mestu po stranim investicijama, koje se uglavnom vrše u nekretnine. Od preko 856 miliona evra stranih investicija u prošloj godini, preko 647 miliona je uloženo u sektor nekretnina.

Za Kabašija su stanovi koje kupuje uglavnom dijaspora „mrtva, neiskorišćena imovina“ koja ne donosi nikakve rezultate u ekonomskom razvoju.

Slaže se i predsednik Privredne komore Kosova (KKC) Lulzim Rafuna, koji kaže da ovakva ulaganja pomažu građevinskom sektoru, ali dodaje da kada ove nekretnine ostanu neiskorišćene veći deo godine, ne daju nikakav direktan doprinos ekonomskom razvoju.

„Dobro je što je dijaspora kupila kuće i stanove, ali kao investicija nije pravilno orijentisana“, kaže Rafuna za Radio Slobodna Evropa.

On dodaje da ako bi se ta sredstva uložila u prerađivačku industriju, korisnici bi bili ne samo sami kupci, već i ostali građani zemlje.

„Ako bi se proizvodnja povećala, iseljenici bi imali koristi od dividende [tj. raspodele profita od strane korporacije svojim akcionarima]“, kaže Rafuna.

"Kosovo bi tada proširilo svoje proizvodne kapacitete, povećalo izvoz i smanjilo uvoz. Na taj način bi se poboljšalo socijalno blagostanje i smanjila stopa nezaposlenosti", objašnjava predsednik KKK.

Stopa nezaposlenosti na Kosovu je preko 10 odsto, dok je među mladima od 15 do 24 godine skoro 20 odsto.

Kosovo ostaje izuzetno zavisno od uvoza robe, ali i od doznaka čija vrednost iznosi preko milijardu evra godišnje. Cene stanova na Kosovu počele su da rastu 2021. godine, kao rezultat poremećaja na međunarodnim tržištima izazvanih pandemijom COVID-19.

Ovaj trend se nastavio i 2022. godine, nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Sa poskupljenjem građevinskog materijala, cene stanova porasle su za preko 20 odsto.

Burim Halili, vlasnik agencije za nekretnine u Prištini, kaže da se cena kvadrata stambenog prostora u Prištini trenutno kreće od 1.000 do 2.500 evra - u zavisnosti od naselja i građevinske kompanije.

U manjim opštinama, međutim, dostiže i do 800 evra.

"Nažalost, nemamo sniženja. Naprotiv, svaki dan imamo poskupljenja", kaže Halili.