Stručnjaci za ishranu ističu da mnogi ljudi koji se osećaju iscrpljeno, iako dovoljno spavaju, možda pate od nedostatka jednog mikronutrijenta – holina.

To je esencijalna hranljiva materija koju telo delimično proizvodi u jetri, ali se većina ipak unosi putem hrane kao što su govedina, piletina, jaja, riba i mleko. Ova supstanca je ključna za funkciju jetre, razvoj mozga, mišićnu snagu, metabolizam i rad nervnog sistema, prenosi Index.

Održavanje adekvatnog nivoa kolina može doprineti povećanju energije i boljoj kognitivnoj funkciji, navode stručnjaci.

„Holin je veoma važan za zdravlje mozga, raspoloženje, pamćenje i rad jetre“, izjavila je nutricionistkinja Hanije Vidmar za The Standard.

„Ljudi koji unose premalo holina mogu primetiti simptome kao što su niska energija, poteškoće s koncentracijom, pa čak i znake masne jetre, jer kolin pomaže u razgradnji masti u jetri.“

Ona dodaje da je kolin posebno značajan za funkcije mozga: „Istraživanja pokazuju da može smanjiti anksioznost i rizik od depresije. Nizak nivo holina tokom trudnoće povezuje se s problemima pažnje i većim rizikom od ADHD-a kod dece.“

Holin se nalazi u govedini, piletini, jajima, ribi i mleku

Iako je manjak holina retka pojava, može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Holin je važan za stvaranje masti koje učvršćuju ćelijske membrane i za proizvodnju supstanci koje omogućavaju prenos signala među ćelijama. U jetri pomaže u razgradnji holesterola, što je važno za smanjenje rizika od srčanog i moždanog udara. Takođe učestvuje u proizvodnji acetilholina, neurotransmitera koji je ključan za mišićnu memoriju, rad mozga i regulaciju otkucaja srca.

Vidmar savetuje konzumaciju životinjskih namirnica kao što su govedina, piletina, jaja, riba i mleko kako bi se obezbedio dovoljan unos holina. Vegani mogu unositi holin iz biljnih izvora kao što su brokoli, kikiriki, pasulj i pečurke, ali stručnjakinja upozorava da životinjski izvori u pravilu sadrže više ovog nutrijenta.

Znakovi hroničnog umora su osećaj iscrpljenosti uprkos dobrom snu, glavobolje, promene raspoloženja i bezvoljnost. Uzroci mogu uključivati manjak gvožđa, vitamina B12 i folne kiseline, dijabetes i hipotireozu – stanje u kojem štitna žlezda proizvodi premalo hormona, što usporava metabolizam. Umor može biti povezan i sa depresijom.