Tokom protekle dve decenije prodaja dodataka ishrani naglo je porasla. Danas se čini kao da postoji tableta za skoro svaku tegobu koje možete da zamislite. Iako njihove potencijalne koristi mogu delovati obećavajuće, postoje razlozi za oprez.

Neki suplementi mogu biti skupi, a da pritom donose malo ili nimalo koristi. Drugi mogu imati neočekivane negativne posledice.

Nova studija ukazuje upravo na mogućnost takve štete.

Preliminarna analiza, objavljena u časopisu Nature Metabolism, pruža prve dokaze da je popularni suplement, koji uzima više od 40 miliona Amerikanaca, povezan sa bržim napredovanjem ka demenciji kod ljudi koji već imaju rane probleme sa pamćenjem.

Glukozamin je prirodni molekul povezan sa šećerima koji se u SAD široko prodaje kao suplement bez recepta.

Posebno je popularan među starijim osobama, koje ga koriste za očuvanje zdravlja zglobova i ublažavanje simptoma artritisa ili nelagodnosti u zglobovima.

Međutim, kod određenih starijih osoba mogao bi da ima neželjene posledice, prenosi Science alert.

Koristeći podatke iz elektronskih zdravstvenih kartona, istraživači sa Univerziteta Florida (UF) otkrili su da je upotreba glukozamina bila povezana sa 25 odsto većom verovatnoćom da blago kognitivno oštećenje napreduje u demenciju.

„Ljudi uzimaju ovaj suplement na osnovu iskustava drugih da poboljšava zdravlje zglobova, posebno kolena“, piše biohemičar Ramon San sa Univerziteta Florida za The Conversation.

Glukozamin može da prođe krvno-moždanu barijeru, ali još nije poznato na koji način bi mogao da utiče na napredovanje demencije.

„Manje poznat problem povezan sa Alchajmerovom bolešću jeste to što moždane ćelije i proteini stvaraju dodatne šećerne omotače“, objašnjava San.

Glukozamin omogućava telu da stvara lance šećera, poznate kao glikani, koji mogu da se vezuju za proteine.

Analizirajući postmortalno moždano tkivo tri osobe koje su umrle sa Alchajmerovom bolešću, istraživači sa Univerziteta Florida utvrdili su ukupno povećanje glikanskih struktura u poređenju sa tri zdrave kontrolne osobe.

U drugom skupu uzoraka mozga, razvrstanih prema stadijumu bolesti, istraživači su uočili da je sa napredovanjem Alchajmerove bolesti rasla i količina ovih šećernih struktura u sivoj masi pacijenata.

Ove „šećerne oznake“ mogle bi, zapravo, da budu jedan od mogućih pokazatelja Alchajmerove bolesti i srodnih demencija.

„Proteini su molekularne mašine ćelije, a mnogima od njih šećerne oznake moraju da budu dodate na pravi način kako bi se pravilno savili, stigli na odgovarajuće mesto i obavljali svoj posao“, objašnjava molekularni biolog Met Džentri sa Univerziteta Florida.

On dodaje i da ono što su otkrili kod Alchajmerove bolesti jeste da ovaj sistem dodavanja šećernih oznaka izgleda radi prekomerno.

"Mozak osobe sa Alchajmerovom bolešću dodaje previše ovih šećernih struktura, a čini se da to doprinosi bolesti umesto da štiti od nje", rekao je.

Ranija istraživanja povezivala su suplemente glukozamina sa manjim rizikom od demencije kod odraslih osoba bez kognitivnih problema.

Ali šta ako je metabolizam mozga već poremećen? Da li bi glukozamin tada mogao da doprinese problemu?

Jedna nova hipoteza sugeriše da je Alchajmerova bolest u svojoj osnovi zapravo metabolički poremećaj. Neki istraživači otišli su toliko daleko da su je nazvali „dijabetesom tipa 3“.

„Negativni efekti glukozamina mogli bi da zavise od postojećeg neurometaboličkog stanja“, pretpostavljaju istraživači sa Univerziteta Florida.

Da bi proverili tu pretpostavku, San i njegove kolege analizirali su zdravstvene kartone 24.000 pacijenata sa demencijom i 41.000 osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem.

Oko osam odsto ljudi iz ove objedinjene grupe uzimalo je glukozamin.

Među osobama koje su već imale Alchajmerovu bolest ili srodne demencije, upotreba glukozamina bila je povezana sa 25 odsto većim rizikom od smrti u periodu od pet godina.

To ne znači da glukozamin nužno izaziva napredovanje Alchajmerove bolesti. Da bi se to potvrdilo, bilo bi potrebno randomizovano kontrolisano ispitivanje. Međutim, s obzirom na popularnost ovih suplemenata i njihovu potencijalnu štetnost, potrebna su dodatna istraživanja.

„Podaci iz elektronskih zdravstvenih kartona veoma su intrigantni. Iako je reč o povezanosti, a ne dokazu uzročno-posledične veze, rezultati otvaraju važno kliničko pitanje koje sada zaslužuje mnogo više pažnje“, kaže Džentri.

Rezultate dodatno podržava eksperiment na miševima. Džentri i njegove kolege sproveli su dodatno istraživanje na životinjama koje su genetski modifikovane tako da imaju simptome slične Alchajmerovoj bolesti.

Kada je tim blokirao enzim koji stvara šećere poput glukozamina, simptomi demencije kod miševa su se poboljšali.

Kada su istraživači miševima davali glukozamin, gubitak pamćenja se pogoršao.

Zanimljivo je, međutim, da kod zdravih miševa koji su dobijali isti suplement nije primećen nikakav efekat.

Rezultati ukazuju na mogućnost da glukozamin doprinosi kognitivnom propadanju, ali samo u određenim slučajevima.

Kako bi proverili da li se ovi rezultati mogu potvrditi kod ljudi, San kaže da se on i njegove kolege nadaju da će pratiti pacijente sa demencijom koji su ranije uzimali glukozamin, a zatim prestali.

Cilj im je da istraže kako njihova bolest napreduje u poređenju sa pacijentima koji nastavljaju da uzimaju suplement.

U pratećem tekstu za časopis „Nature“, biohemičar Jasuhiko Kizuka, koji nije učestvovao u istraživanju, piše da bi ove „šećerne oznake“ u mozgu osoba sa Alchajmerovom bolešću mogle da predstavljaju novu metu za lekove.

„Ova studija otkriva da je hiperglikozilacija proteina novo obeležje Alchajmerove bolesti“, piše Kizuka i dodaje da taj rad ne samo da unapređuje naše razumevanje patološkog mehanizma Alchajmerove bolesti već pruža i novu strategiju za borbu protiv ove teške bolesti.

Ako ništa drugo, rezultati su dobar podsetnik da treba biti oprezan prilikom uvođenja suplemenata u svakodnevnu rutinu.

Koristi mogu izgledati obećavajuće u jednoj meta-analizi, ali neće svi nužno reagovati na isti način. Takođe se naglašava da mogu postojati i rizici.