Radio OMEGA-3

Go to content

Main menu:

Najnovije Vjesti

KLIKNI I SLUSAJ !!

21.10.2017     'Ratno stanje' protiv Al Šababa u Somaliji

Broj poginulih u najvećem dosadašnjem napadu u Somaliji povećan je na 358, dok se deseci ljudi i dalje vode kao nestali, priopćeno je danas.

Predsjednik Somalije Mohamed Abdulahi Mohamed (Abdullahi) proglasit će "ratno stanje" protiv ekstremističke grupe Al Šabab koja je okrivljena za bombaški napad, saopćila je vlada te zemlje.

Glasnogovornik vojske Abdulahi Iman rekao je da će više tisuća vojnika pokušati protjerati snage Al Šababa iz njihovih uporišta u regijima Donji i Srednji Šabeli, u kojima su izvedeni mnogi napadi sa brojnim žrtvama.

Ta ekstemistička grupa nije se oglasila povodom napada koji je izveden 14. listopada kada je kamion-bomba eksplodirao u prometnoj ulici u blizini najvažnijih državnih institucija.

Prema riječima somalskih dužnosnika, riječ je o najvećoj eksploziji koju je Mogadiš video.

Vlasti Somalije su navele da se 56 osoba i dalje vodi kao nestalo, da je 228 ljudi ozlijeđeno, a da su 122 osobe prebačene na liječenje u Tursku, Sudan i Keniju.


21.10.2017     Peru legalizirao marihuanu za medicinsku uporabu

Peru je posljednja zemlja u nizu u Latinskoj Americi koja je dopustila uporabu marihuane u medicinske svrhe.

Za legalizaciju proizvodnje, uvoza i prodaje marihuane glasovalo je 67 zastupnika Kongresa Perua, dok je pet bilo protiv.

Zastupnici su kazali da je ta odluka donesena u cilju unapređenja kvaliteta života više tisuća pacijenata.

Odluku je podržao predsjednik Perua Pedro Pablo Kučinski (Kuczynski).

Čile i Kolumbija su također dopustile uporabu marihuane u medicinske svrhe, dok je Urugvaj 2013. godine postao prva država Latinske Amerike koja je omogućila "rekreativnu uporabu" marihuane.

21.10.2017     UVEDENE DODATNE MERE ZBOG MALIH BOGINJA

Povodom pojave malih boginja na Kosovu, načelnik Infektivnog odeljenja u Severnoj Mitrovici Danica Radomirović rekla je da je situacija stabilna i pod kontrolom.

"Na odeljenju su dva pacijenta koji su hospitalizovani od morbila, a kroz ambulantu je prošlo devet osoba za koje smo na osnovu kliničke slike utvrdili da se radi o morbilama. Kod pet osoba je registrovana tačna dijagnoza", istakla je Radomirović za RTS i dodala da su sa Torlaka dobili potvrdu.

"Pacijenti su stizali iz Južne Mitrovice, najpre se javljala romska polulacija, gde je to bila porodična epidemija, a kasnije su se javljali pacijenti i iz Severne Mitrovice, da bi se juče javila dva slučaja iz Gračanice i Prilužja", kaže Radomirović.

"U pitanju je srednje teška klinička slika, komplikacije su na plućima, zbog čega su hospitalizovani", objasnila je doktorka.

Prvi pacijenti koji su se javili su dobro i pušteni su kući.

Epidemiolog Zoran Vukadinović kaže da su prva dva obolela slucaja romske nacionalnosti koja su hospitalizovana 2. oktobra na infektivnom odeljenju mitrovačke bolnice.

Kako on kaže, klinička slika je ukazivala da se radi o morbilama. Laboratorija je rađena na Torlaku i oba slučaja su pozitivna.

"Na osnovu potvrde laboratorije iz Torlaka prijavili smo porodičnu epdimiju koja sada polako izlazi iz okvira porodične epidemije", rekao je Vukadinović.

Prema njegovim rečima, naloženo je da se sprovodi epidemiološki nadzor, vrši se imunizacija, pozivaju se deca na imunizaciju, nadzorne jedinice su aktivne na severu i jugu, izveštaji se dostavljaju Batutu.

"Nema meste panici", zakljucio je Vukadinovic.

Na Kosovu je više od 100 osoba obolelo je od malih boginja, a dvoje zaraženih je preminulo.

Širenje ove bolesti primećeno je uglavnom u sredinama u kojima nije bilo redovne vakcinacije, navodi javni servis.

21.10.2017      Malezija: U klizištu zatrpano do 20 ljudi

U klizištu koje je zahvatilo gradilište u Džordžtaunu u državi Penang na sjeverozapadu Malezije zatrpano je između 15 i 20 ljudi, saopštile su danas vlasti te zemlje.

Vatrogasna služba saopštila je da su do sada iz ruševina izvučene dvije osobe.

U saopštenju se ističe da je između 15 i 20 ljudi zatrpano u klizištu te da je u toku operacija spasavanja.

Prema navodima u saopštenju, za većinu zatrpanih sumnja se da su strani državljani zaposleni na gradilištu.

19.10.2017     Sve spremno za  održavanje lokalnih izbora 22. oktobra

Centralna izborna komisija održala je konferenciju za novinare čija je glavna tema bila obezbeđivanje regularnosti i sigurnosti na predstojećim lokalnim izborima. Sa konferencije je poručeno da će, sudeći prema broju incidenata u predizbornoj kampanji, i sam predizborni dan proteći mirno. Nadležne bezbednosne institucije posebnu pažnju će posvetiti severu Kosova.

Predsednica Centralne izborne komisije Valjdete Daka najavila je da je sve spremno za  o
državanje lokalnih izbora 22. oktobra, što će omogućiti građanima da izraze svoju volju.
"Zaštita ljudskih prava je garantovana Ustavom Kosova i to je naš zajednični osnov i  tokom ovog izbornog procesa koji vodi CIK. Kao i na proteklim izborima, CIK se potrudio da osobe koje su krivično gonjene za kršenje prethodnih izbornih procesa ne budu uključene u ove izbore“, rekla je  Valjdete Daka, predsednica CIK-a.
Iz Državnog tužilaštva je saopšteno da je određen tužilac koji će nadgledati izbore. Kreirana je operativna soba iz koje će  biti praćen izborni dan,dok će se jedan tužilac nalaziti u sedištu CIK-a. Državno tužilaštvo nadzire čitav izborni proces.
"Tužilaštvo Kosova je odredilo 4 koordinatora za svaki region za koje je državni tužilac odredio procedure.
Određeno je 46 tužilaca, ne samo za dan izbora, već i za drugi krug, koji rade još od prvog dana izborne kampanje", kazala je Sevdije Morina, zamenica državnog tužioca Kosova.
Tokom predizborne kampanje održano je 2.253 najavljenih skupova, 415 skupova je najavljeno, ali ne i održano dok je 39 skupova održano bez prethodne najave. Tokom predizbore kampanje policija je intervenisala 17 puta.
"U proceni situacije rizika sa sveobuhvatnog aspekta i sa aspekta konkretnih dela, zaključujem da  nema povišenog stepena rizika. I pored toga, tokom izbornog dana bićemo angažovani i na lokalnom i na centralnom nivou. Takođe ćemo obezbeđivati osoblje koje prikuplja i transportuje materijal iz biračkih centara", naglasio je Naim Redža, zamenik generalnog direktora policije za operativu.
Zamenik generalnog direktora policije za opertivu ističe da je Policija Kosova posebnu pažnju posvetila bezbednosnoj situaciji na severu Kosova. Policija je na ranijim sastancima sa međunarodnim organizacijama, pre svega Kforom i Euleksom, isplanirala zajedničke aktivnosti delovanja u datim okolnostima. Kao dodatna mera, na dan izbora biće odloženi svi veći skupovi i sportska dešavanja.

19.10.2017     Talibani ubili 58 avganistanskih vojnika

Talibani su ubili najmanje 58 pripadnika avganistaskih snaga bezbednosti u talasu napada širom zemlje, uključujući i na vojnu bazu koja je skoro uništen, prenosi Asošiejted pres.

Portparol avganistaske armije je izjavio da je u napadu na bazu u Kandaharu, u kojem su učestvovala dvojica bombaša samoubica sa automobilima, ubijeno najmanje 43 vojnika, devet ih je ranjeno, šest je nestalo. On je dodao da je ubijeno 10 napadača.

Talibani su preuzeli odgovornost za napad. U drugom napadu u provinciji Balk ubijeno je šest policajaca, a u oblasti Farah devet pripadnika snaga bezbednosti, izjavio je šef policije Abdul Marouf Foulad. On je dodao je da su ubijena 22 militanta u borbi koja je usledila.

Avganistanske snage se suočavaju sa teškoćama u borbi protiv talibana nakon što su američke snage okončale svoju borbenu misiju krajem 2014, ograničivši ulogu na logističku podršku.

Talibani su započeli seriju napada u utorak u kojima je ubijeno najmanje 74 ljudi.

Zamenik ministra unutrašnjih poslova Avganistana Murad Ali Murad, nazvao je ove akcije „najvećim terorističkim napadom ove godine“.

19.10.2017    Haradinaj osuđuje mešanje Srbije u predizbornu kampanju

Premijer Kosova, Ramuš Haradinaj, oštro je osudio mešanje institucija Srbije u kampanju za lokalne izbore na Kosovu.
„Takva dela su u suprotnosti sa principom dobrosusedstva i krše suštinu normalizacije odnosa između dve zemlje“, napisao je Haradinaj na Facebook-u.
Na predstojećim lokalnim izborima 22. oktobra takmiče se 19 srpska politička subjekta, dok je zvanični Beograd podržao samo Srpsku listu.
Samo Srpsku listu podržava i Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije, a u sredu je i Ministar odb
rane Srbije Aleksandar Vulin rekao „da je Srpska lista veza sa Vladom Srbije, da je ona garant da će Vlada nastaviti da finansira život na prostoru Kosova i da će nastaviti da bude opredeljujući faktor na Kosovu“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je u sredu da pojedine zapadne ambasade vrše veliki pritisak i uticaj sa ciljem da "rasture" Srpsku listu i smanje uticaj Srbije na Kosovu.
Oni koji ne pripadaju Srpskoj listi, kao što je Građanska inicijativa SDP-a Olivera Ivanovića, suočili su se sa brojnim napadima, pretnjama i zastrašivanjima tokom kampanje.
Haradinaj je rekao da je integracija kosovskih Srba je u recipročnom interesu i svaki napor da se to ugrozi smatraće se nepoštovanjem njihove političke volje.
„Kosovski Srbi imaju pravo na izbor, a taj izbor njihovih predstavnika, bez mešanja, poštovaće vlasti Republike Kosova“, dodao je Haradinaj.

19.10.2017     Broj insekata smanjen za 75 odsto, preti ekološki Armagedon

Broj letećih insekata je u poslednjih 25 godina opao za 75 odsto, navodi se u studiji koja upozorava da se bliži "ekološki Armagedon".

Uticaj na čovečanstvo može biti ogroman, jer insekti imaju nezaobilaznu ulogu u životu na Zemlji kao oprašivači biljaka i hrana za veće životinje, preneo je list Independent.

Iako je bilo poznato da su vrste poput pčela i leptira u opadanju, naučnici su bili šokirani padom broja jedinki u nacionalnim parkovima u Nemačkoj.

Kao verovatni faktori su navedeni uništavanje divljih područja zbog poljoprivrede, korišćenje pesticida kao i klimatske promene.

Profesor Dejv Gulson, koautor studije, naveo je da je došlo do "užasavajućeg pada".

"Ogromna područja tla činimo negostoljubivim za najveći deo živog sveta i trenutno smo na putu ka ekološkom Armagedonu. Ako izgubimo insekte sve će propasti", rekao je on.

Studija o opadanju broja insekata je objavljena u magazinu Plos One.

19.10.2017     Bugarska je strateški partner Kosova

Predsednik Kosova,
Hašim Tači dočekao je danas na sastanku zamenicu premijera i ministarku inostranih poslova Republike Bugarske, Ekaterinu Zaharievu.

Predsednik Tači je izrazio zahvalnost zbog konstantne podrške koju je Bugarska pružala Kosovu tokom procesa izgradnje države i učlanjenja u međunarodne organizacije, navedeno je u sapštenju predsedništva.
"Bugarska je strateški partner Kosova“, rekao je predsednik Tači dodajući  da Bugarska je konstantno bila podržavalac Kosova na njegovom evro-atlantskom putu“.
"Izgradili smo
dobre bilateralne odnose. Sada imamo potrebu za većom ekonomskom saradnjom između dve zemlje“, istakao je predsednik.
Zamenica premijera i ministarka inostranih poslova Republike Bugarske, Ekaterina Zaharieva rekla je da Bugarska podržava sve napore za mir i stabilnost u regionu.
"Treba da gledamo prema budućnosti u miru i saradnji“, rekla je ona.
Predsednik Tači rekao je da je Kosovo zahvalno na konstantnoj podršci države Bugarske.

19.10.2017     Irački sud naložio hapšenje potpredsednika Kurdistana

Sud u Bagdadu izdao je nalog za hapšenje potpredsednika iračkog Kurdistana Kosrata Rasula zbog izjave da je iračka vojska ove sedmice "okupirala" Kirkuk, saopšteno je iz suda.

Rasul je optužen za "vređanje" oružanih snaga Iraka, što je prema iračkom zakonu zabranjeno.

Hapšenje po izdatom nalogu verovatno neće biti sprovedeno, s obzirom na to da Vlada u Bagdadu nema izvršnu vlast na severu Iraka, prenosi AP.

Iračke oružane snage su u ponedeljak, 16. oktobra, ušle u Kirkuk, irački grad koji je pod kontrolom kudrskih boraca, koji su se ispred iračkih snaga povukli bez pružanja većeg otpora.

Kurdi su se već povukli iz većine područja u severnom i istočnom Iraku, koja su zauzeli tokom sukoba sa džihadistima "Islamske države", u kojima su se kurdske Pešmerga snage borile na strani iračke vojske.

19.10.2017     Delavi: Protiv korupcije za bolju i zdraviju ekonomiju

Ambasador SAD Greg Delavi je pozvao za saradnju na Kosovu u borbi protiv korupcije za bolju (zdraviju) ekonomiju i strane investicije.

"Bez investicija nema zapošljavanja", rekao je američki ambasador na okruglom stolu sa temom 'Važnost sprečavanja korupcije u ekonomskom razvoju'".
"Od kada sam ja u ovoj poziciji imao sam za cilj borbu protiv korupcije. Mi se trudimo da kroz naše mehanizme obavestimo građane i privrede da sarađuju u ovom pravcu radi zdrave ekonomije, zato što bez stranih investicija nema zapošljavanja”, rekao je Delavi.

19.10.2017     Izetbegović: Moj otac je ostavio BiH u amanet Erdoganu

Bakir Izetbegović, bošnjački član Predsedništva BiH, tokom obeležavanja 14. godišnjice smrti Alije Izetbegovića, istakao je danas da je njegov otac ostavio BiH u amanet turskom predsedniku Tajipu Redžepu Erdoganu.

Kako je naveo, jedna od posljednjih razgovora koje je Alija Izetbegović imao bio je sa današnjim predsednikom Turske, prenosi N1.

“On je u njemu prepoznao budućeg jakog lidera i ostavio mu je u amanet brigu za Bosnu i Hercegovinu. Ja mislim da Erdogan itekako dobro nosi taj amanet. Pogledajte samo ovu novu akciju da se gradi put između Beograda i Sarajeva”, kazao je Izetbegović.

On je izjavio da se mnoge poruke njegovog pokojnog oca i danas aktuelne, što se može zaključiti i po tome da se o njemu danas snimaju serije.

“Obratio bih pažnju na njegovo delovanje jer je on činio sve da se spasi bivša Jugoslavija, BiH, da se spasi mir, da ne dođe do rata, da se prihvate rešenja makar i nepravedna i bolna za patriote BiH, ali da prestane ubijanje u ovoj zemlji. A tokom rata da se sačuva supstanca BiH”, istakao je Izetbegović.

18.10.2017      SAD NA PODRUČJU POLJOPRIVREDE NA KOSOVU

Ministar poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja Nenad Rikalo sastao se sa američkim ambasadorom u Prištini Greg Delavie, sa kojim je razgovarao o aktuelnim kretanjima u sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao io ciljevima Ministarstva za naredne godine.
Rikalo se zahvalio ambasadoru na podršci koju je Vlada SAD pružila Kosovu u svim oblastima, sa posebnim fokusom na poljoprivredu i ruralni razvoj.
On je ovom prilikom upoznao ambasadora o programima podrške Ministarstva za narednu godinu, koji su već izrađeni, putem kojih je ministar naglasio da će poljoprivrednici biti podržani na celoj teritoriji Kosova.  Ministar Rikalo je izrazio svoju posvećenost produbljivanju saradnje između MPŠRR-a i Ambasade SAD u podršci razvoju i jačanju poljoprivrednog sektora


18.10.2017     VMRO DPMNE traži amnestiju za učesnike nasilja u Sobranju

Izvršni komitet najveće opozicione stranke u Makedoniji VMRO DPMNE zatražio je u srijedu amnestiju za sve učesnike nasilnog upada u makedonski parlament 27. aprila, što je vladajući SDSM odmah odbacio.

Kako se navodi u saopštenju, najviše tijelo VMRO DPMNE "traži hitno i nedložno oslobađanje i amnestiranje svih osoba koje su izvršile određene zakonske prekršaje u incidentima pred Sobranjem".

Stranka Nikole Gruevskog najavila je da će podneti amandmane na prijedlog zakona za amnestiju, koji se priprema, ili će predložiti poseban zakon za "prekidanje postupka i oslobadjanje učesnika u nemilim dogadjajima 27. aprila".

Stranka VMRO DPMNE je navela i da je imala "bliske i u nekim dijelovima identične stavove sa građanima koji su protestovali", ali i da je bila prva stranka koja je osudila nasilje.

U vladajućoj SDSM Zoran Zaeva ocijenili su da da zahtjevom za amnestiju "osoba koji su 27. aprila izvršile ili bile pomagači u terorističkom ugoržavanju ustavnog poretka i sigurnosti dokazala da je upravo VMRO DPMNE naručila i da stoji iza krvavog nasilja kada se dogodio pokušaj ubistva poslanika".

"Završilo je vrijeme selektivne pravde. Makedonija postaje pravna država i svako ko je prekršio zakone moraće da se suoči sa pravnom odgovornošću za svoje postupke", ističu iz SDSM.
Vladajuća stranka dodaje da prijedlog zakona o amnestiji, koji vlast namjerava da donese, "ne predvidja amnestiju za one koji su vršili krivična djela protiv države ili za zločinačko udruživanje".

U nasilju kada su demonstranti, pristalice tada vladajuće VMRO DPMNE, upali u Sobranje nakon što je parlamentarna većina posle višednevnog ometanja izabrala predsjednika parlamenta, povrijeđeno je više od 100 osoba, među kojima vodeći ljudi tadašnjih opozicionih stranaka.

Među povrijeđenima su bili predsjednik SDSM Zoran Zaev, negova zamjenica Radmila Šekerinska, Zijadin Sela, kao i veći broj poslanika i novinara.

18.10.2017     VUČIĆ: POŠTOVAĆEMO SPORAZUM O PRAVOSUĐU NA KOSOVU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će sprovođenje sporazuma o pravosuđu na Kosovu, odnosno uključivanju srpskih sudija u kosovsko pravosuđe, biti obavljeno u petak ili u ponedeljak, jer je Srbija pouzdan partner.

Komentarišući izjave iz Evropske unije, koja je navela da žali zbog nesprovođenja sporazuma o pravosuđu na Kosovu, Vučić je rekao da je Srbija na to "već naučila".

"Neki kasne u formiranju Zajednice srpskih opština četiri godine i šest meseci, od aprila 2013. godine ako se ne varam. I ne pada im na pamet da urade to, i imaju podršku od mnogih iz sveta... Bolje da me ne vuku za jezik", rekao je Vučić.

On je dodao da će to uskoro biti obavljeno jer Srbija nikoga ne obmanjuje i pouzdan je partner.

"A i jedni i drugi neka razmisle da li to mogu da kažu. Srbija će da ispuni šta je obećala. A oni drugima neka drže predavanja", rekao je Vučić.

Portparolka u Evropskoj komisiji Maja Kocijančič izjavila je u utorak da EU žali zbog nesprovođenja sporazuma o pravosuđu na Kosovu i da očekuje da se poštuje utvrđeni rok o uključivanju srpskog sudskog osoblja u kosovsko pravosuđe.

Ona je podsetila da su takav dogovor postigli predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači krajem avgusta i naglasila da će to "doprineti poštovanju vladavine zakona na Kosovu i posebno na području Mitrovice".

18.10.2017     Hamnei će pocijepati nuklearni sporazum ako ga SAD ukinu

Iranski vrhovni vjerski lider ajatolah Ali Hamnei izjavio je u srijedu da će se Teheran pridržavati nuklernog sporazuma iz 2015. sve dok ga se drugi potpisnici pridržavaju, ali će "pocijpati" sporazum ukoliko Vašington izađe iz njega, javila je iranska državna televizija.

Hamnei je govorio pet dana nakon što je američki predsjednik Donald Trump usvojio noviji i oštriji pristup Iranu odbijajući da potpiše sporazum, postignut u vrijeme administracije njegovog prethodnika Baracka Obame.

Trump je sporazum uvijek nazivao "sramotom" a u petak je zaprijetio da će ga ukoliko ne dođe do poboljšanja ukinuti.

Trumpova administracija je ranije u više navrata saopštila da se Iran pridržava odredbi sporazuma, kao i Međunarodna egancija za atomsku energiju (IAEA) te ostale zemlje potpisnice, Francuska, Njemačka, Velika Britanija, Rusija i Kina te pokrovitelj pregovora, Evropska unija.

Svi oni su proteklih dana tražili od Trumpa i američkog Kongresa da se pridržavju sporazuma o kojem se ne može ponovo pregovarati, što traži američki predsjednik.

"Ja ne želim da trošim svoje vrijeme odgovarajući na buncanje i laži te zvjeri od predsjednika (SAD)" rekao je ajatolah Hamnei u govoru studentima u Teheranu, kako je prenijela državna televizija.

"Trumpova glupavost nam neće skrenuti pažnju sa američkog obmanjivanja ....ako SAD pocijepaju sporazum i mi ćemo", poručio je vrhovni vjerski lider Irana ajatolah Ali Hamnei.

18.10.2017     Građani naučili lekciju

Obećanja o ekonomskom razvoju, investicijama u infrastrukturi, borbi protiv korupcije, novim radnim mestima, o boljem obrazovanju, zdravstvu, kulturi te sportu, obeležili su i ovu predizbornu kampanju za lokalne izbore na Kosovu koji će se održati u nedelju, 22. oktobra.

Nisu izostajala ni obećanja koja prevazilaze lokalna ovlašćenja, kao ni kritike na račun aktuelnih gradonačelnika u 38 kosovskih opština.

"Obećavamo Prištinu sa parkovima, bulevarima i putevima... bolju Prištinu", poručio je kandidatat za gradonačelnika Prištine ispred Alijanse novo Kosovo Seljim Pacoli.

Pacoli je građanima dao i svoj broj Vibera kako bi ga obavestili o problemima Prištine, koji je ubrzo bio blokiran zbog ogromnog broja poruka.

"Svi fondovi i projekti, sve donacije biće realizovani za naše građane", poručila je kandidatkinja za gradonačelnicu Južne Mitrovice ispred Demokratske partije Kosova Valjdete Idrizi.

Dosadašnji gradonačelnik Prištine i kandidat za još jedan mandat ispred pokreta Samoopredeljenje Špend Ahmeti obećao je "čistiju Prištinu, sa mogućnostima za sport i rekreaciju, te novim parking mestima".

Kandidat za gradonačelnika Prištine ispred Demokratskog saveza Kosova Arban Abraši rekao je "da je, pre svega, potreban drugačiji razvojni pristup Prištine".

Arber Vlahiu je u ime Alijanse za budućnost Kosova u prištinskom naselju Vranjevac obećao "novu ekonomsku zonu koja će i zapošljavati i proizvoditi".

Jeta Krasnići iz Demokratskog instituta Kosova, koji nadgleda predizbornu kampanju, kaže da su svi kandidati za gradonačelnike, kao i oni za odbornike skupština opština, uglavnom davali prazna obećanja.

"To su obećanja koja su se čula i pre četiri ili osam godina. To su obećanja koja se ponavljaju, bez budžetskog planiranja. Obećali su veći budžet, izgradnju zdravstvenih centara, zapošljavanje do 10.000 osoba, čak i u opštinama u kojima je stepen nezaposlenosti bio niži od obećanog broja za nova radna mesta. Kandidati su davali obećanja koja nisu u domenu lokalne samouprave, već su pitanja nacionalnog nivoa", ističe Krasnići u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Krasnići navodi da su političke partije veoma malo govorile o svojim programima, dok su se rasprave na televizije više fokusirale na lične priče, odnosno šta je neko uradio ili obećao, a ne o samom programu šta nude ukoliko dobiju vlast.
Ipak, dodaje Krasnići, ono što je uočeno na prevremenim parlamentarnim izborima u junu ove godine, jeste da su građani počeli da kažnjavaju one političare koji ne stoje iza svojih obećanja.

"Nadamo se da su i na ovim izborima građani dobro čuli o čemu su govorili kandidati da bi potom tražili odgovornost od njih. Verujemo da će to naterati kandidate za gradonačelnike ili odbornike da se bolje koncentrišu ili da rade na svojim obećanjima", ističe Jeta Krasnići iz Demokratskog instituta Kosova.

Građani Prištine malo veruju u obećanja političara.

"Veliki deo tih obećanja je za potrebe predizborne kampanje, što smo sada svi shvatili. Veliki deo tih obećanja ostaju samo kao obećanja, a jako mali procenat se ispuni u praksi. Veoma sam skeptičan. Političke partije više nemaju ništa novo da ponude za promenu", kaže Valjon Đigoli iz Prištine.

"Da hoće i mogu nešto bi ispunili, ali ne žele", smatra Valjbona.

"Verujem 50 posto od onoga što kažu. Nisu ispunili šta su ranije obećali, zato i ne možemo potpuno da im verujemo", kaže student iz Prištine Ariant.

Na predstojećim lokalnim izborima takmiči se 91 politički subjekat, od kojih: jedna koalicija, 35 političkih partija, 30 građanskih inicijativa, te 25 nezavisnih kandidata.

Za gradonačelnike opština takmiči se više od 200 kandidata, a za odbornička mesta u skupštinama opština oko 7.000 kandidata.


18.10.2017      NATO: Ne tjeramo nikoga da se pridruži Savezu

Iz NATO Štaba Sarajevo su za N1 komentarisali usvajanje Rezolucije o zaštiti ustavnog poretka i proglašenju vojne neutralnosti Republike Srpske. Naveli su kako su svjesni različitih stavova u BiH u vezi toga.

Na pitanje koliko bi ovakva Rezolucija i ovakav stav iz RS mogao ugroziti NATO put Bosne i Hercegovine su odgovorili:

"Kao što važi i za svaku drugu državu, na BiH je da odluči o svojoj budućnosti. NATO ne tjera nikoga da se pridruži Savezu. To je suverena odluka suverenih država", istakli su te dodali:

"Na zahtjev vlasti BiH, NATO Štab Sarajevo podržava reformu odbrane otkada je uspostavljen krajem 2004. godine, daje stručne savjete i pruža pomoć BiH u njenim nastojanjima u kontekstu reforme odbrane i Partnerstva za mir. Svjesni smo različitih stavova u BiH u vezi ovih pitanja. NATO će nastaviti raditi sa institucijama BiH pružajući podršku njenom dugotrajnom vanjskopolitičkom cilju punih euroatlantskih integracija", navodi se u reagovanju.

Poslanici Narodne skupštine Republike Srpske usvojili su Rezoluciju o zaštiti ustavnog poretka i proglašenju vojne neutralnosti Republike Srpske.

Za Rezoluciju su glasala 44 narodna poslanika. Niko nije bio protiv i niko uzdržan.

16.10.2017     Predsednik Tačii tražio priznanje od Madagaskara

Predsednik Kosova, Hašim Tači sastao se danas sa potpredsednikom Senata Madagaskara, Amidom, sa kojim je razgovarao o mogućnosti za produbljivanje saradnje između dve zemlje.

Predsednik Tači je naglasio da je Kosovo faktor stabilnosti u regionu, promovišući dijalog i mir.
On je informisao potpredsednika Amida o procesu učvršćivanju kosovske državnosti na međunarodnoj sceni, ističući da ostaje prioritet priznavanje i članstvo Kosova u međunarodne organizacije.
Ovom prilikom, predsednik Tači je zatražio priznanje Madagaskara, pridružujući se tako većini članica UN koje su već priznale nezavisnost Kosova.
Zamenik Senata Madagaskara, Amido je naglasio da je njegova država zainteresovana za saradnju sa Kosovom u svim oblastima.

16.10.2017     EU uvela nove sankcije Sjevernoj Koreji

Ministri vanjskih poslova Evropske unije usvojili su u ponedjeljak nove sankcije Sjevernoj Koreji zbog kršenja "nekoliko rezolucija Savjeta bezbjednosti Ujedinjinih nacija koje se tiču nukleranog i balističkog programa Pjongjanga."

Sankcije ukljujučuju i široki zabran EU za sve sektore Sjeverne Koreje i totalnu zabaranu na prodaju rafinisanih naftnih proizvoda i sirove nafte ovoj zemlji, kao i smanjivanje nivoa platnih transakcija za Sjevernu Koreju sa aktuelnih 15.000 eura na 5000.

Prema novim mjerama još troje pojednica u šest pravnih subjekata povezanih sa Sjevernom Korejom dodati su na crnu listu koja uključuje i zabranu putovanja u EU i zamrzavanje svih sredstava.

Na crnoj listi EU nalazi se ukupno 41 pojedinac i 10 pravnih subjekata uz još 63 osobe i 52 entiteta koja su na listi sankcija Ujedinjenih nacija.

Sve mjere stupaju na snagu odmah.

Evropska unija je saopštila da su nove mjere preduzete zbog "neprekidne prijetnje međunarodnom miru istabilnosti" koji predstavlja režim Kim Džong-una.

Ranije danas iz Kremlja je saopšteno da je ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao dekret kojim se uvode restrikcije Pjongjangu u skladu sa rezolucijom Savjeta bezbjednosti Ujedininjenih nacija.

16.10.2017      Srpske sudije sutra polažu zakletvu pred predsednikom?

Četrdeset i dve sudije srpskog pravosudnog sistema na Kosovu pozvane su da sutra polože zakletvu pred predsednikom Hašimom Tačijem. Oni bi trebalo da počnu sa radom u okviru kosovskog pravosudnog sistema 23. oktobra, kada se očekuje i početak rada, po prvi put od 1999. - sudova Kosova na Severu, potvrđeno je za KoSSev u sudskom savetu Kosova. Sutra bi, prema ranijem dogovoru kosovskog i srpskog predsednika - Hašima Tačija i Aleksandra Vučića, sporazum o pravosuđu između Beograda i Prištine trebalo da bude "u  potpunosti sproveden".

Da li će se srpske sudije sutra i pojaviti na polaganju zakletve pred Hašimom Tačijem za sada nije poznato.
Iz Sudskog saveta, međutim, navode da su "veoma optimistični".
"Poziv je poslat za 42 sudije i ne znamo da li će otići sutra, ili ne. Do sutra zaista ne mogu da kažem ništa, ali smo veoma optimistični da će to da se dogodi sutra", kazao je generalni direktor sekretarijata Sudskog saveta Kosova, Škeljzen Maljići, objašnjavajući da bi polaganje zakletve trebalo da se održi, prema dosadašnjoj praksi, pred kosovskim predsednikom, u Prištini.
Jedan od preduslova za integraciju srpskih sudija, tužioca i administrativnog osobalja u kosovski sistem bio je prestana
k radnog odnosa u srpskom pravosudnom sistemu. Kako KoSSev nezvanično saznaje, prekid njihovog radnog odnosa regulisan je, slično pripadnicima MUP-a Srbije, posebnom, odnosno prevremenom penzijom.
U zahtevu za donošenje Odluke o ostvarivanju prava na posebnu penziju, koju su srpske sudije, tužioci i pravosudno osoblje trebalo da potpišu tokom prethodnih nedelja - navodi se i da je "odluku o ostvarivanju prava na posebnu penziju potrebno doneti sa 17.10.2017", odnosno sutra - kada je i najavljeno polaganje zakletve za sudije.
Na pitanje
kada bi srpske sudije, ukoliko sutra polože zakletvu - trebalo da počnu da rade, Maljići kaže:
"Prema sporazumu između dva predsednika u Briselu - 23. oktobra bi trebalo da se pojave. Tada bi trebalo da počne sa radom i zgrada suda na Severu, u Južnoj Mitrovici - tužilaštvo, Zubin Potok, Leposavić - svi. Ovo je u skladu sa sporazumom između dva predsednika".

16.10.2017    Oluja Ophelia pogodila Irsku

U tropskoj oluji Ophelia koja je danas pogodila južnu obalu Irske, stradala je jedna osoba.

Kako prenose agencije, poginula je 70-ogodišnja ženu na čije je vozilo palo drvo.

Irska televizijska stanica RTE javila je da je žena bila sama u vozilu, i da je poginula u blizini sela Agliš, u oblasti Voterford na jugoistoku Irske.

Oluja čupa drveće, talasi koje je pokrenula dostižu i do deset metara visine, a oko 210 hiljada domaćinstava je ostalo bez struje.

Irski premijer Leo Varadkar upozorio je da je Ophelia veoma opasna oluja.

„Posljednji put kada smo imali ovakvu oluju poginulo je 11 ljudi", rekao je Varadkar novinarima u Dablinu.

BBC javlja da je u Britaniji izdato upozorenje na poplave, a građani na društvenim mrežama objavljuju fotografije na kojima se vide posljedice udara oluje.

Tokom noći Ophelia je oslabila od uragana u kategoriju oluje, a udari vjetra dostižu brzinu od 176 kilometara na sat.

"Ti udari vjetra su opasni po život", upozorio je predsjedavajući irske Nacionalne službe za vanredne situacije, Sean Hogan.

Sve škole u Irskoj su zatvorene, kao i koledži i druge obrazovne institucije.

U Škotskoj, Velsu i djelovima Engleske izdato je "žuto upozorenje".

Meteorolozi ističu da je Ophelia najsnažniji uragan ikada zabilježen na istoku Atlantika, i prvi od 1939. godine koji je stigao toliko daleko na sjever.

Ophelia je pogodila Irsku tačno na 30. godišnjicu Velike oluje iz 1987. godine, tokom koje je u Britaniji stradalo skoro 20 ljudi i oboreno 15 miliona stabala, navodi AP.

16.10.2017     Uloga lokalnih vlasti važna za ekonomski razvoj

Lokalne vlasti imaju važnu ulogu i direktno utiču na ekonomski razvoj na Kosovu, zaključeno je na konferenciji "Uloga opština u ekonomskom razvoju", koju je organizovala Američka privredna komora.

Opštine mogu da sprovedu različite uredbe koje se odnose na ekonomski razvoj, kao i da pokrenu projekte koji direktno utiču na unapređenje poslovnog okruženja u lokalnoj samoupravi u kojoj se taj projekat realizuje, smatra Arijan Zeka, Predsednik Američke privredne komore.
"Važno da se što više govori o značaju opština u lokalnom, i regionalnom ekonomskom razvoju a centralne institucije treba da osiguraju da zakoni ne predstavljaju prepreku u realizaciji različitih aktivnosti koje se tiču razvoja ekonomije u opštinama", rekao je Zeka.
Aktivnosti koje opštine na Kosovu sprovode u okviru Zakona o lokalnoj samoupravi su napredovale, smatra Sazan Ibrahimi, Izvršni direktor Udruženja kosovskih opština.
"Ipak potrebno je da se Zakoni za izdavanje opštinske imovine i o javno - privatnom partnerstvu dodatno preispitaju kako bi opštine omogućile povoljnu poslovnu klimu kroz razvoj urbanističkih i ruralnih razvojnih planova. Ove promene koje su započele pojednostaviće procedure i olakšaće investiranje. Novina je da će od sledeće godine građani plaćati porez i na poljoprivredno zemljište", rekao je Sazan Ibrahim.
Iako Besnik Tahiri kaže da je opštin
a stub ekonomije, ona nema dovoljno ovlašćenja za podsticanje ekonomskog razvoja. Tahiri kaže da je zbog toga neophodno preispitivanje čitavog sistema lokalne samouprave.
"Imamo decentralizovan sistem koji je usredsređen na opštine. Realno, imovina kojom opština raspolaže je oskudna jer njome upravlja Kosovska agencija za privatizaciju. Opštine imaju poteškoće u prikupljanju sopstvenih prihoda što ih sprečava da pokreću kapitalne projekte. Javno - privatno partnerstvo nije u nadležnosti opštine, iako inicijativa potiče iz ove institucije za njenu realizaciju je potrebno odobrenje ministarstva. Za pokretanje ekonomskog razvoja neophodna je međuopštinska saradnja", kaže Besnik Tahiri, stručnjak za lokalne samouprave.
Učesnici okruglog stola su naglasili da je potrebno unapređenje javnih preduzeća kao i bolje upravljljanje opštinama, u cilju privlačenja lokalnih i stranih investitora.

16.10.2017     Turska uhapsila više od 1.200 ljudi prošle sedmice

Turske snage sigurnosti uhapsile su 1210 osoba prošle sedmice pod sumnjom da su povezani sa militantnom grupom koju optužuju da stoji iza neuspješnog pokušaja puča prošle godine, objavilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova u ponedjeljak, prenosi Reuters.

Ukupno 947 uhapšenih osoba dovode se u vezu sa mrežom bivšeg vjerskog učitelja Fethullaha Gulena, kojeg Ankara optužuje da stoji iza prošlogodišnjeg pokušaja puča.

Gulen koji je u egzilu u SAD, nekadašnji bliski prijatelj i saradnik tuskog predsjednika Recepa Tayyipa Erdogana negira bilo kakvu umješanost u pokušaj puča.

Još 205 osoba je uhapšeno zbog sumnje da su poveazni sa Kurdskog radničkom partijom (PKK) koja decenijama unazad na teritoriji gdje su većina pruža otpor turskim vlastima.

U sukobima turskih snaga bezbjednosti i PKK od ranih 1980-tih godina ubjeno je više od 40.000 ljudi.

Prošle sedmice je u Turskoj uhapšeno i 49 osoba koje se dovode u vezu sa takozvanom "Islamskom državom" i još devet koji se sumnjiče sa veze sa "lijevim terorističkim grupama", kako navodi ministarstvo.

Od prošlogodišnjeg pokušaja puča, 15. jula 2016. godine, u Turskoj je uhapšeno više od 50.000 ljudi a sa posla izbačeno više od 150.000 u vojsci, policiji, pravosuđu, obrazovanju, medijima, javnom i privatnom sektoru.

Kritičari kažu da je uvedeno vanredno stanje nakon pokušaja puča iskorišteno da se Erdogan i njegova vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) obračuna sa svim neistomišljenicima i utihne svaku kritiku vlasti.

Odnosi Turske, koja je članica NATO-a, sa EU i SAD u posljednjih godinu dana značajno su zahladili.

13.10.2017     Kosovo traži albanske pasoše

Kosovski lideri traže alternativne načine da građanima omoguće slobodno kretanje izvan Kosova, s obzirom da je ukidanje viznog režima sa EU neizvesno, a kao glavni vide dobijanje albanskih pasoša.
Da bi ukinuo vize državljanima Kosova, Brisel ne odustaje od zahteva da Kosovo ispuni dva preostala uslova - ratifikacije Sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom i konkretnih rezultata u borbi protiv korupcije - mada demarkacija nije bila uslov za ukidanje viza ni jednu drugu zemlju regije.
S obzirom da je ratifikacijademarkacijesa Crnom Gorom godinama sporna, bez izgleda da će se desiti uskoro, kosovski lideri pokušavaju da pronađu drugi način za ukidanje izolacije građana Kosova. Tako je kosovski predsednik Hašim Tači ove nedelje zatražio od albanskog kolege Iljira Mete da se građanima Kosova omogući da ubrzanom procedurom apliciraju za albansko državljanstvo, posebno studentima, biznismenima i ljudima koji imaju potrebu za to.
"Trenutno, to je jedina nada za slobodno kretanje građana Kosova", kazao je Tači na zajedničkoj konferenciji za albanskim predsednikom.
"Pošto su skoro svi zvaničnici kosovskih institucija, njihove porodice, poslanici, ministri, opštinski zvaničnici, ljudi iz civilnog društva i medija obezbedili albansko državljanstvo, mislim da nije kasno da se i običnom građaninu to omogući", dodao je Tači.
Meta je na toodgovorio
kako "nije rešenje da se dobije albansko državljanstvo", nego da se prevaziđe problem izolacije Kosova.
Profesor Evropskog prava na Univerzitetu u Prištini Emrush Ujkani za RSE ocenuje da ovakvi zahtevi, s obzirom na to da Kosovo teži evroatlanskim integracijama, ne pomažu tu agendu.
Albanija ne bi bila prva država koja je omogućila državljanstvo svojim sunarodnicima iz inostranstva. U okviru mogućnosti dvojnog državljanstva, to su radile i druge zemlje u regiji, ali i šire - što zbog patriotskih razloga, što zbog ličnih interesa samih podnosioca zahteva. Primera radi, srpsko državljanstvo omogućeno je i Srbima na Kosovu, u Republici Srpskoj i Hrvatskoj. Hrvatska je svoje državljanstvo dala Hrvatima, ali i Bošnjacima iz Bosne i Hercegovine. Rumunija je dala svoje pasoše i građanima Moldavije koji su mogli nekako da dokažu da im je pradeda bio Rumun ili da govore rumunski.
Trenutna pravila Albanije su takva da ukoliko državljanin Kosova želi da
dobije albansko državljanstvo, ta osoba treba da uputi zahtev predsedniku Republike Albanije, uz obrazloženje zbog čega traži državljanstvo. Uz to prilaže i izvod iz matične knjive rođenih, dozvolu o boravku u Albaniji i dokaz da je živeo na albanskoj adresi najmanje tri godine. Po potrebi, traži se i potvrda o dokazivanju albanskog porekla. Albansko državljanstvo dobija se dekretom predsednika te zemlje.
Inače, premijer Albanije Edi Rama je u intervjuu bečkom DerStandardu kritikovao što je EU na ovaj način uslovila Kosovo, navodeći kako Brisel od Kosova traži ratifikaciju Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom, a u međuvremenu pregovara sa Srbijom koja čak nije ni priznala Kosovo, a kamoli njene granice. On je dodao da će se uvek brinuti o Albancima u drugim zemljama, jer ga na to obavezuje Ustav Albanije.
U aprilu ove godine albansko državljanstvo dobili su Ramuš Haradinaj i njegova supruga Anita, potom i potpredsednik Vlade Kosova Fatmir Ljimaj. Ranije su albansko državljanstvo dobili i lider Samoopredeljenja Visar Imeri
, te članovi rukovodstva te partije Aljbin Kurti, Dardan Molićaj, Aida Derguti, Glauk Konjufca, Liburn Aliu, te gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti. Albansko državljanstvo ima i bivša gradonačelnica Đakovice Mimoza Kusari - Lila, te mnogi drugi.
Inače, pokret Samoopredeljenje protivi se Sporazumu o demarkciji, uz obrazloženje da je Kosovo njime izgubilo 8.000 hektara svoje zemlje. Do nedavno sporazumu su se žurstro protivile i Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova i Ljimajeva Inicijativa za Kosovo.

13.10.2017     Trump: Sporazum sa Iranom za sad ostaje, ide Kongresu na doradu

Američki predsjednik kritikovao je oštro sporazum o nuklernom programu Irana, ali nije objavio da se SAD povlače iz njega. Nije ga ni potvrdio ali ga umjesto toga šalje Kongresu na doradu.

Kako je rekao, sporazum će biti ukinut ukoliko ne bude postignut bolji sporazum o njemu u Kongresu.

Trump je ponovio svoje ranije tvrdnje da se Iran ne podržava "duha sporazuma" i da je Iran kršio odredbe sporazuma. Ponovio je i Iran podržava terorizam u regionu.

Kako je rekao Trump, SAD uvode nove sankcije za Iransku revolucionarnu gardu.

Trump je prethodnih dana bio pod velikim pritiskom i članova svoje administracije da ne izađe iz ovog sporazuma koji se smatra istorijskim.

Osim toga, kako navode posmatrači, Trump i SAD bi bile usamljene ukoliko bi se povukle iz ovog sporazuma, jer američki predsjednik za ovaj potez nema podršku niti jednog američkog saveznika osim Izraela.

U prvoj reakciji nakon Trumpovog govora izaraelski premijer Benjamin Natanyahu rekao je da govor američkog predsjednika "stvori priliku da se popravi loš sporazum."

Netanyahu je "čestitao Trumpu na odvažnoj konfronataciji sa iranskim terorističkim režimom."

Predsjedavajući Predstavničkog doma republikanac Paul Ryan podržao je Trumpovu odluku o revidiranju nuklernog sporazuma, poručivši da će raditi sa Trumpovom administracijom da bi zaustavili "različite oblike iranskih destablizujućih aktivnosti."

Državni sekretar Rex Tillerson prethodno je rekao da se SAD neće povući iz sporazuma sa Iranom i da će adminstracija postaviti nove smjernice.

Iran pristao da zamrzne svoj nukelrni program na 15 godina u zamjenu za popuštanje međunarodnih sankcija.

Sporazum su 2015.godine na incijatvu tadašnje američke administracije Baracka Obame osim Irana i SAD, potpisali i Kina, Rusija, Francuska, Njemačka, Velika Britanija.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je ranije saopštila da se Iran pridržava odredbi sporazuma, baš kao što Trumpova administracija u dva navrata ranije ove godine.

Ostale svjetske sile potpisnice sporazuma su poručile da će se pridržavati odredbi sporazuma sa Iranom.

13.10.2017     KDI o izborima 11. juna: Ima napretka, ali i izazova

Kosovski demokratski institut objavio je dva izveštaja o praćenju prevremenih parlamentarnih izbora, održanih 11. juna ove godine.

Prvi se odnosi na predizbornu kampanju i sam izborni proces,
dok drugi pokazuje način na koji su mediji ispratili ovu kampanju.
Iz kosovskog demokratskog instituta su tokom predstavljanja izveštaja koji se odnosio na organizaciju i sprovođenje izbora, istakli da je došlo do određenog napretka, ali da još uvek postoje izazovi.
"Pozitivni aspekti tokom ovih izbora su veoma dobra saradnja onih koji se bave pitanjima organizacije izbora i izbornog prava, tačnije CIK-a, policije i Javnog tužilaštva.Takođe, Izborni panel za tužbe i žalbe koji se bavio prekršajima pravila izborne kampanje bio je efikasan. Čitava kampanja je bila prilično umerena, kada je reč o govoru mržnje i incidentima. Takođe, političke partije su prihvatile izborne rezultate, što je pokazatelj poverenja u institucije", dodaje Albert Krasnići iz KDI.
Kao
manjkavosti parlamentarnih izbora Krasnići ističe korišćenje javnih resursa, pre svega službenih vozila, ukupno 57 navodi i 49 slučajeva u kojima su državni službenici umesto radnih zadataka obavljali aktivnosti političkih stranaka. Veliki broj nevažećih listića je najveći nedostatak izbora, smatraju iz KDI-a, a kao razlog navode zakasnelu edukativnu kampanju CIK-a.
Istakli su i problem neažuriranog biračkog spiska, zastrašivanja i pritisaka između pripadnika iste nacionalnosti u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom, kao i učešće dece u kampanji i veoma mali broj žena u menadžerskim ekipama tokom izbora.
U drugom izveštaju o medijskom praćenju izbora, koji je predstavio Pokret Folj, rečeno je da su deo monitoring bile televizije RTK, KTV, RTV21, Kljan Kosova i RTK2, pisani bilteni i pojedini novi elektronski mediji, uključujuci srpske.
"Opšti zaključak pokazuje da je na televizijama tokom kampanje emitovano 8 i po sati programa u kojem su predstavljani kandidati za poslanike i 18 i po sati programa predizbornih debata. Bilo je 2.704 političih spotova, što iznosi 86 sati. Od toga je polovina kandidata tražila glas za sebe, dok je druga polovina bila za političku partiju. Najviše prostora u predizbornim debatama imao je Demokratski savez Kosova, potom Samoopredeljenje pa Alijansa za budućnost Kosova i Demokratska partija Kosova", ističe Gersi Gaši iz Pokreta Folj.
Na konferenciji je rečeno da je Kosovu neophodna izborna reforma, ali da nedostatak volje lidera političkih stranaka ometa taj proces. Reforma ne podrazumeva inicijativu jedne stranke, već čitavog političkog spektra, zaključeno je iz Kosovskog demokratskog instituta.

13.10.2017     Hamond: EU neprijatelj u pregovorima o Brexitu

Britanski ministar finansija Filip Hamond rekao je da je Evropska unija "neprijatelj" u pregovorima o uslovima izlaska Velike Britanije.

Hamond je za Skaj njuz (Sky News) rekao da razume da su se u Vladi razbuktale emocije i pozvao kolege da prestanu da se spore i da se usredsrede na pregovore o Brexitu s Briselom.

"Neprijatelj, protivnici su tamo, oni su s druge stane pregovaračkog stola. To su ljudi s kojima moramo da pregovaramo, pregovaramo tvrdo da bismo dobili najbolji dogovor za Veliku Britaniju", rekao je Hamond.

Hamondova izjava je donekle iznenađujuća, pošto su ga u Evropskoj uniji dosad smatrali jednim od najumerenijih učesnika u pregovorima.

On se međutim brzo izvinio zbog svog, kako je rekao, "lošeg izbora reči".

Ministar finansija u senci Džon Mekdonel iz Laburističke partije je rekao da Hamondova izjava pokazuje loš pristup vlade.

"Vređanje EU nije način da se zaštite naši ekonomski interesi", naveo je Mekdonel na Tviteru.

13.10.2017     Napad na glavnog urednika portala "Insajderi"

Glavnog i odgovornog urednika online medija "Insajderi" Vehbija Kajtazija, napala je u petak nepoznata osoba.
Asocijacija nezavisnih novinara osudila je napad na Kajtazija i pozvala nadležne organe da istraže slučaj.
Dodali su da je bilo napada i pretnji i u prošlosti.
Pre dva meseca fizički je napadnut i drugi koosnivač portala "Insajderi", Parim Oluri.
Parim Oluri i Vehbi Kajtazi su pokrenuli "Insajderi" 2016. godine. Oluri je bio urednik u prištinskom BIRN-u, radio je i za Koha ditore, a sa Kajtezijem deli tri nagrade "Novinara godine".

13.10.2017       Katalonski lider pod pritiskom i Barselone i Madrida

Predsjednik Katalonije Carles Puigdemont pod pritiskom je i independista i Madrida.

Tvrdolinijaška struja u pokretu za nezavisnost traži od njega da proglasi nezavisnost od Španije dok iz Madrida stižu poruke da se odredi i kaže da li je ili ne, odnosno da kaže da li je utorak veče proglašena nazavisnost Katalonije ili nije.

Dva saveznika katalonskog predsjednika u pokretu za nezavisnost poručila su mu da više ne gubi vrijeme i da ignoriše prijetnje Vlade Španije o preuzimanju potpune ili djelimične kontrole nad Katalonojim.

Puigdemontu su se obratili lideri krajnje ljevičarskog CUP-a i Građanske nacionalne skupštine (ANC) koja je organizovala masovne skupove podrške za nezavisnost Katalonije sljedećom porukom:

"Nema smisla zadržati suspenziju proglašenja nezavisnosti s obzirom da Madrid odbacuje bilo kakav dijalog."

Centralna vlada u Madridu dala je Puigdemontu do ponedjeljka rok da razjasni da li je ili ne proglasio nezavisnost regiona, navodi AP, dodajući da ga i oni pritiskaju da se što prije izjasni.

"To je samo da ili ne" rekla je zamjenica premijera Soraya Saenez de Santamaria novinarima nakon sjednice vlade u petak.

Španska vlada je u srijedu najavila povlačenje Člana 155 Ustava Španije koji će im omogućiti ukidanje autonomnih ovlasti katalonskoj vladi i preuzimanje kontrole nad ovom regijom odmah ili korak po korak.

Skoro 90 posto glasača podržalo je nezavisnost Katalonije, pri izlaznosti od 43 posto, u ovoj regiji koja ima 7,5 miliona građana, na referendumu održanom 1. oktobra, koji je propraćen brutalnom akcijom španske policije u kojoj je povrijeđeno više od 800 ljudi.

Španska vlada se prošlog vikenda izvinila za brutalnost policije nakon čega su u Barseloni održane demonstracije protiv nezavisnosti.

12.10.2017      Mogherini očekuje pomak u dijalogu Srbije i Kosova

Šefica evropske diplomatije Frederika Mogherini, je najavila značajan pomak u dijalogu između Kosova i Srbije u roku od godinu dana.
"Da, o
čekujem mogućnost da se dogodi ovaj značajan iskorak, od sada pa recimo do kraja 2018 godine. Očekujem rezultate možda i ranije", najavila je visoka evropska predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost.
Moghreini je naglasila kako novu fazu djaloga sada vode predsednici Aleksandar Vu
čić i Hašim Thaci i da vidi konstrutivnu perspektivu. Ona je najavila dodatnu dinamiku u narednom periodi kako se izrazila "punu brzinu" do kraja ove godine.
Ove navode je Mogheirni iznela posle susreta sa Anom Brnabi
ć, premijerkom Srbije.
Brnabi
ć tvrdi da ne beži od dijaloga i da vlada ima veliku uogu u dijalogu jer je vlada ta koja treba da implementira sve što se dogovori u dijalogu.
Šefica srpske vlade je naglasila da nema problema da se satsane sa ksovskim kolegom Ramušeom Haradinajem u okviru procesa normalizacije odnosa izme
đu Srbije i Kosova.

12.10.2017      Tramp: Pakistan pokazao da poštuje SAD

Saradnja Pakistana prilikom oslobađanja američko-kanadske porodice, koju su zarobili talibani, pokazuje novo poštovanje Islamabada prema SAD, izjavio je američki predsednik Donald Tramp.

On je tokom govora u Beloj kući u Vašingtonu rekao da je saradnja pakistanske Vlade znak da Islamabad poštuje želju Amerike da se uradi više na planu bezbednosti u regionu.

"Ozbiljno su radili na ovome i verujem da počinju ponovo da poštuju SAD", izjavio je Tramp.

Mediji su ranije preneli da su pakistanske vlasti spasao članove američko-kanadske porodice, koje su talibani militantne grupe "Hakani" kidnapovali pre pet godina.

12.10.2017      Apostolova: Ubrzati sprovođenje agende evropskih reformi

Kako bi se upoznala sa prioritetima novog saziva Skupštine Kosova, specijalna predstavnica EU na Kosovu Natalija Apostolova pokrenula je seriju sastanaka sa šefovima parlamentarnih grupa i predsednicima skupštinskih komisija.

Aposolova se danas sastala sa predstavnicima DPK-a i Samoopredeljenja, kojima je predo
čila očekivanja EU kada je u pitanju sprovođenje agende evropskih reformi. Neizostavne teme sastanaka bile su i demarkacija sa Crnom Gorom, vizna liberalizacija, Specijalni sud i dijalog sa Beogradom.
Specijalna predstavnica EU na Kosovu Natalija Apostolova zapo
čela je seriju sastanaka sa predstavnicima Skupštine kako bi se, kako je istakla, ubrzao proces reformi koje Kosovo treba da sprovede na putu ka EU. Tokom sastanka sa predstavnicima DPK-a u Skupštini Kosova, Apostolova je navela da bi trebalo završti reforme pravosuđa i javne uprave, pojačati borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, doneti energetsku strategiju, smanjiti broj vladinih agencija i zaustaviti nepotizam u odborima ovih agencija. Kancelarija EU će pružiti snažnu podršku institucijama u sprovođenju ovih zadataka, rekla je Apostolova ističući evropsku perspektivu Kosova.
"Pri
če da će ovaj zakon biti sproveden, da ćemo sprovesti ovu reformu, da se slažemo sa ovim procesom, nisu dovoljne. Došao je trenutak za prave promene, nešto na terenu se mora promeniti. Kažem ovo, ne kao neki hir Evropske unije ili naših članica, već zato što građani Kosova to zaslužuju", dodala je Apostolova.
Šef parlamnetarne grupe DPK-a i predsednici Odbora za evrointergacije, javnu upravu i ekonomski razvoj istakli su da su svesni
činjenice da Kosovo kasni sa procesima koji se tiču evropskih intergracija, naglašavajući da je prioritet Kosova primena agende evropskih reformi. Istaknuto je da su građani frustrirani zbog nedostatka slobodnog kretanja, da je zbog demarkacije, kao političkog kriterijuma, došlo do getoizacije Kosova.
"Po prvi put je kao uslov postavljena demarkacija. Nijedna država koja je
članica ili koja ima slobodan vizni režim nema taj uslov. Zbog čega je to samo u našem slučaju, to me interesuje. Sutra nas to očekuje sa Srbijom, mi i dalje nećemo imati liberalizaciju, dok to ne bude završeno, rekao je Nait Hasani predsednik Odbora za javnu upravu, lokalnu samoupravu i medije.
Parlamentarci iz DPK-a pomenuli su i osnivanje Specijalnih ve
ća, navodeći da je Kosovu zauzvrat obećan brži evropski put. Apostolova je rekla da o tome ne želi da polemiše sa poslanicima, dodajući da je sud nezavisna institucija.
"Ne želim da ulazim u polemiku, šta je i ko obe
ćao i kome, jer mislim da to nije cilj našeg sastanka danas. Hoću samo da kažem da ne postoji bilo kakva veza između Specijalnih veća i procesa vizne liberalizacije, niti sa prijemom Kosova u međunarodne organizacije, ni sa formiranjem vojske. Ovo su različiti procesi", navodi Apostolova.
"Demarkacija je tehni
čki uslov, a ne politički i kao takav se mora ispuniti, inače neće doći do ukidanje viza", dodala je Apostolova.
Specijalna predstavnica se u Skupštini Kosova sastala i sa predstavnicima Samoopredeljenja, šefom parlamentarne grupe ove stranke i predsednicima odbora za zakonodavstvo, obrazovanje i zdravlje. Tom prilikom je poru
čila, da od najveće opozicione stranke očekuje konstruktivnost i podršku procesima koji prevazilaze partijske interese. Pored ranije navedenih prioriteta, istakla je i značaj dijaloga Prištine i Beograda, bez obzira na formu i teme ovog procesa. S druge strane, šef parlamentarne grupe Samoopredeljenja je izjavio da je ova stranka imala primedbe oko dijaloga sa Srbijom zbog načina na koji je vođen.
"Kosovo se postavlja kao instrument u odnosima sa Srbijom da bi ubrzali proces integracije Srbije u EU.S druge strane smatramo da mnogi dogovori postignuti u Briselu nisu bili najbolji izbor za Kosovo. Znamo da svaki proces ima i svoje bolne kompromise, ali ja zaista ne znam koje je kompromise Srbija napravila", rekao je Glauk Konjufca, šef parlamentarne grupe Samoopredeljenja.
U razgovoru sa predstavnicima Samoopredeljenja bilo je re
či i o izazovima u zakonodavstvu, obrazovanju i zdravstvu, kao i predlozima o načinu rešavanja problema u ovim oblastima. Specijalna predstavnica EU na Kosovu Natalija Apostolova već sledeće nedelje nastavlja sastanke sa političkim parlamentarnim strankama.

12.10.2017     Erdogan: Konzulat SAD krije osumnjičenog

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da SAD kriju u konzulatu u Istanbulu lice osumnjičeno za vezu sa islamskim klerikom Fetulahom Gulenom, optuženog da stoji iza neuspešnog državnog udara u Turskoj prošle godine a koji živi u SAD, prenosi Rojters.

Osoba koju turske vlasti traže radi u američkoj ambasadi.

“Neprihvatljivo je da SAD žrtvuju strateškog partera zbog ambasadora koji ne zna svoje mesto”, istakao je turski predsednik.

On je dodao da ostaje pri odluci o suspenziji izdavanja turskih viza u SAD kao odgovor na odluku Vašingtona da suspenduje izdavanje viza u Turskoj.

12.10.2017    Džordi Roka novi izvestilac za Kosovo

Nа Političkom komitetu Pаrlаmentаrne skupštine Sаvetа Evrope zа novog izvestiocа za Kosovo izabran je Džordi Rokа. On će pisаti izveštаj o poštovаnju ljudskih prаvа, vlаdаvini prаvа i dostizаnju stаndаrdа Sаvetа Evrope nа Kosovu.

Stalna delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope saopštila je da
člаn špаnske delegаcije Džordi Rokа izаbrаn zа izvestiocа tаjnim glаsаnjem, а protiv kаndidаt bio mu je Morgens Jensen iz Dаnske.
"Srpsk
а delegаcijа uspelа je dа ospori kаndidаturu Morgensа Jensenа, koji je u prethodnom periodu više putа iskаzаo svoju pristrаsnost, izlаzeći u susret zаhtevimа delegаcije pаrlаmentа Kosovа, čime je nesporno doveo sebe u sukob interesа povodom ovog izveštаjа. On je glаsаo i protiv pregovorа dve delegаcije o nаčinu zаstupljenosti prištinske delegаcije u PS Sаvetа Evrope, istovremeno u potpunosti ignorišući stаvove srpske strаne", navedeno je u saopštenju.
Rok z
а izrаdu izveštаjа PS Sаvetа Evrope o situаciji nа Kosovu je dve godine.

12.10.2017    SAD se povlače iz Uneska

SAD se povlače iz Uneska pošto smatraju da je ta organizacije antiizraelska i zbog potrebe za njenom "temeljnom reformom", saopštio je Stejt department.

Stejt department je naveo da je danas obavestio direktorku Uneska Irinu Bokovu u toj odluci. SAD žele da imaju status "stalnog posmatrača".

Povlačenje SAD iz Uneska stupiće na snagu 31. decembra 2018. godine. SAD su suspendovale finansiranje Uneska 2011. zbog glasanja da Palestina bude članica i sada duguju oko 550 miliona dolara u zaostalim isplatama.

Zvaničnici SAD su rekli da je državani sekretar Reks Tilerson doneo odluku i da o tome nije razgovarano s drugim državama.

Zvaničnik, koji je tražio da ne bude imenovan, rekao je da su SAD posebno ljute na Unesko zbog rezolucija u kojima se negiraju jevrejske veze sa svetim mestima i spominjanje Izraela kao okupacione sile.

Generalna direktorka Uneska Irina Bokova je izrazila žaljenje zbog odluke SAD ističući da je to gubitak za multilateralizam i UN.

SAD su napustile Unesko i 1985. nakon što je ova organizacija usvojila Deklaraciju o masovnim medijima u kojoj se naglašava problem novog svetskog poretka i u oblasti medija, ističući rizik da ekonomske nejednakosti među nacijama mogu da učvrste asimetričnost između zemalja proizvođača i zemalja primalaca informacija.

Na inicijativu zemalja u razvoju, podržan je poziv na eliminisanje neravnoteže globalnih medija i stav da komunikacije treba da budu u službi nacionalnih razvojnih interesa.

Predsednik SAD Ronald Regan je istakao da je reč o neopravdanoj „politizaciji”.

SAD su se vratile u Unesko 2003.

12.10.2017    Pojavile se male boginje u Prištini

Više od 100 obolelih je od malih boginja na Kosovu, javljaju prištinski mediji, pozivajući se na zvanične izvore Kliničkog centra u Prištini. Među obolelima su odojčad i pacijenti uzrasta do 40 godina, a jedna beba je juče i preminula. Situacija je, ipak, pod kontrolom i nadzorom

Na infektivnoj klinici u Prištini trenutno je smešteno 36 obolelih, od kojih je, prema izvorima iz Prištine,
četvoro u teškom stanju.
Sedamdeset pet pacijenata je nakon ukazane medicinske nege otpušteno na ku
ćno lečenje.
Prema ranijem saopštenju Instituta za javno zdravlje Kosova, na koje se prištinski mediji pozivaju, a koje je izdato nakon smrti bebe - potvr
đena su 94 slučaja obolelih od malih boginja, među kojima je najviše pripadnika romske zajednice, iz koje deca, kako se navodi, nisu vakcinisana.
Navode i da je 95 odsto dece na Kosovu vakcinisano, te naglašavaju da su epidemiološka situacija i bolest pod punom kontrolom i stalnim nadzorom ovog instituta.


12.10.2017     Pariz do 2030. ukida automobile na benzin i dizel

Gradonačelnica Pariza An Idalgo izjavila je danas da bi do 2030. godine Pariz trebalo da bude grad bez automobila koji koriste benzin a do 2024. se predviđa ukidanje automobila na dizel gorivo.

An Idalgo je rekla da je cilj da Pariz dugoročno postane grad bez izduvnih gasova, preneo je Frans pres.

Gradonačelnica Pariza je ranije rekla da prioritet predstavlja borba protiv zagađenja vazduha.

U nekim delovima Pariza već je smanjen prostor za parkiranje vozila i ima više staza za bicikliste.

Incijativa gradskih vlasti već je izazvala nezadovoljstvo građana na periferiji Pariza jer oni najviše koriste automobile da idu na posao.

Pariz sa svojom okolinom ima više od deset miliona stanovnika. Automobile najviše koriste građani na periferiji a u samom gradu najpraktičnija a i najviše se koristi podzemna železnica.

 
Back to content | Back to main menu