Radio OMEGA-3

Go to content

Main menu:

Najnovije Vjesti

KLIKNI I SLUSAJ !!

20.11.2017     Pariz novo sjedište Evropske bankarske agencije

Pariz je izabran za sjedište Evropske bankarske agencije (EBA) koja se zbog Brexita preseljava i iz Londona, odlučeno je danas glasanjem u Bruxellesu.

Glavni grad Francuske je izvučen ždrijebom na kraju treće runde glasanja kada su ostali Pariz i Dublin sa istim brojem glasova.

U glasanju su sudjelovali ministri 27 zemalja EU koji ostaju u Uniji.

EBA ima 159 zaposlenih, bavi se nadzorom nad bankama i objavljuje rezultate "stres testova".

Za novo sjedište te organizacije je na početku izborne kampanje bilo osam kandidata.

20.11.2017      Haradinaj zatražio pomoć SAD u rešavanju otvorenih tema

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj danas je zatražio uključivanje Sjedinjenih Američkih Država u rešavanje otvorenih tema u procesu evroatlanskih integracija Kosova.
Haradinaj je tokom konferencije za
novinare sa američkim kongresmenom Eliotom Engelom u Prištini rekao da Kosovo "još uvek ima" otvorene teme, ali i da je opredeljeno za evroatlanske integracije.
"Mi tražimo vašu pomoć, pomoć Amerike a na nju će Kosovo uzvratiti najvećom pažnjom u unapređenju demokratije, reda i zakona, u borbi protiv kriminala i korupcije i za slobodno Kosovo za sve njegove građane", rekao je Haradinaj.
Navodeći da SAD ima novu vladu koja "još uvek određuje prioritete", američki kongresmen je kazao da će se odmah po povratku u SAD angažovati da se Vašington "sigurno uključi na Balkanu i Kosovu".
Engel je pohvalio jučerašnji izborni proces na Kosovu a govoreći o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, kazao je da to pitanje što pre treba rešiti.
"Mislim da je demarkacija značajno pitanje koje treba rešiti, što pre tim bolje. Kosovo ne treba da bude talac ovog pitanja", kazao je Engel.
Američki kongresmen ranije danas je prisustvovao svečanoj sednici Vlade Kosova koja je održana u njegovu čast.

20.11.2017     Trump: Sjeverna Koreja je sponzor terorizma

Predsjednik Donald Trump najavio je da će Sjedinjene Države označiti Sjevernu Koreju kao državnog sponzora terorizma usred povećane nuklearne napetosti na korejskom poluotoku.

Trump je kazao kako će to značiti daljnje kazne za tu zemlju ističići kako je to zakašnjeli korak, ali i dio američke "maksimalne kampanje" protiv Pyogyanga.

Sjeverna Koreja će se tako naći na istoj listi s Iranom, Sudanom i Sirijom na popisu državnih sponzora terora.

"Uz prijetnju nuklearnom pustošenjem, Sjeverna Koreja je više puta podupirala akte međunarodnog terorizma, uključujući ubojstva na stranom tlu", kazao je Trump na sastanku svoje administacije.

Taj potez vraća Sjevernu Koreju na popis, od 2008. godine, kada je Pyongyang uklonjen u pokušaju da se zaustavi razvoj nuklearnog programa.

20.11.2017    DND TRAŽI TRANSPARENTNOST TOKOM BROJANJA USLOVNIH GLASOVA

Koalicija organizacija "Demokratija na delu" procenjuje jučerašnje izbore kao regularne i prema međunarodnim standardima, i zatražila od Centra za prebrojavanje da i rezultati budu transparentni tokom brojanja uslovnih glasova putem pošte, i glasova lica sa posebnim potrebama.

Aljbert Krasnići iz Demokratije na delu je na konferenciji za novinare rekao da su izbori bili mirni, regularni  i da su ispunili međunarodne standarde.
On je izjavio da će nastaviti da prate uslovne glasove, glasove lica sa posebnim potrebama i glasove dobijene poštom, i istovremeno zatražio od Centra za prebrojavanje glasova da budu transparentni kako bi se proces odvijao na najbolji mogući način.
Krasnići je još jednom predstavio nalaze u procesu glasanja, nabrajajući pritom neke nepravilnosti.

20.11.2017      Amsterdam novo sjedište Evropske agencije za lijekove

Amsterdam je ždrijebom izabran za novo sjedište Europske agencije za lijekove (EMA) nakon što je u trećem krugu dobio isti broj glasova kao i Milano.

Za sjedište EMA-e nakon što je Velika Britanija odlučila napustiti EU kandidiralo se ukupno 19 gradova, ali su prije glasanja odustali Zagreb, Dublin i Valletta.

Iz Ministarstva vanjskih i europskih poslova Hrvatske je saopćeno kako je donesena odluka o povlačenju kandidature za sjedište Europske agencije za lijekove. I to samo dva sata prije glasanja.

20.11.2017      OČEKIVANI REZULTATI izbora

kazu ANALITIČARI O DRUGOM IZBORNOM KRUGU:
Srpska lista apsolutni je pobednik lokalnih izbora na Kosovu, pokazuju preliminarni rezultati Centralne izborne komisije. Ova politička stranka osvojila je vlast u Klokotu i Partešu, tako da će imati gradonačelnike u 10 opština. Drugi po snazi je Demokratski savez Kosova, koji je pobedio u osam opština, treća Alijansa za budućnost Kosova, aktuelnog premijera Ramuša Haradinaja koja će voditi sedam opština, kandidati za gradonačelnike Demokratske partije Kosova pobedili su u pet opština, dok će Samoopredeljenje prema preliminarnim rezultatima CIK-a imati gradonačelnike u tri opštine.

"Centralna izborna komisija saopštila je preliminarne rezultate drugog kru
ga lokalnih izbora i ponovljenog glasanja u Partešu. Srpska lista je prema prvim priliminarnim rezultatima pobedila u Klokotu i Partešu i time osvojila vlast u svih deset opština sa srpskom većinom. Apsolutni pobednik ovih lokalnih izbora je Srpska lista, ali imajući u vidu njihove resurse, to je očekivan rezultat", rekao je direktor Centra za mir i toleranciju Nenad Maksimović i navodi da neće postojati bilo kakva prepreka u uređenju budućih odnosa Srbije i Kosova.
"Kao što Srpska napredna stranka ima apso
lutnu moć u samoj Republici Srbiji tako da preko svog satelita Srpske liste ima moć da sprovodi sve odluke koje budu donesene iz Beograda. To može biti loše jer sa jedne strane ne postoji dovoljan prostor za politički pluralizam unutar srpskog političkog korpusa, ali sa druge strane dobro jer postoji jasna adresa za rešavanje svih problema, dodaje Maksimović.
Odmah iza Srpske liste po broju osvojenih opština je Demokratski savez Kosova koji će imati gradonačelnike u osam opština, Alijansa Ramuša Haradinaja će imati vlast u sedam lokalnih samouprava, dok će Demokratska partija Kosova i Samopredeljenje biti na čelu pet odnosno tri opšine. Po jednu opštinu vodiće Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja i Alijansa za Novo Kosovo Bedžeta Pacolija.
"Alijansa za budu
ćnost Kosova je ponovo dobila neke opštine koje je vodila ranije, pa i neke koje nije. U Prizrenu je pobedilo Samoopredeljenje po pvi put i to je možda najveće iznenađenje ovih izbora i biće dosta važno da centralne vlasti sarađuju sa lokalnim vlastima. Imali smo loš primer nesaradnje između centralne vlasti i opštine Prištine i ja se nadam da to neće biti slučaj ni sa Prištinom ni sa ostalim opštinama gde nije pozicija na vlasti, gde nije aktuelna koalicija na vlasti", ističe politički analitičar Fadilj Ljepaja.
Prvi rezultati drugog kruga lokalnih izbora su u okvirima očekivanog, ističe Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose i dodaje da je bilo važno ponovljanje izbora u Partešu, kako bi se mit lake pobede Srpske liste malo primirio, što je vrlo korisno i za Srpsku listu. Ovi lokalni izbori nisu doneli nikakvo drastično pomeranje u odnosu snaga koji postoji na nivou centralne vlasti, smatra Janjić.
"To kao političku posledicu može da ima pod jedan, dalju blokadu rešavanja pitanja kao što je demarkacija granice sa Crnom Gorom, broj dva, blokiranje nekih projekata centralnih vlasti u najvećim gradovima kao što je Priština i broj tri, jednu žešću opstrukciju Srpske liste sada i sa nivoa lokalne vlasti ukoliko ona dođe u bilo koji sukob sa svojim koalicionim partnerom na nivou Kosova“, dodaje Janjić.
Očekuje da će biti još problema u pojedinim opštinama, pre svega u Klokotu, ali da su generalno izbori bili fer i demokratski. Međutim, politička scena Kosova je i dalje nestabilna i proći će još nekoliko izbornih ciklusa, dok ne dođe do kristalizovanja odnosa snaga i partijskih ponuda i među Srbima, ali i na čitavom Kosovu, zaključuje Dušan Janjić. Konačni rezultati drugog kruga lokalnih izbora biće poznati nakon što budu prebrojani uslovni i glasovi pristigli putem pošte

20.11.2017     Mogherini "ohrabrena razgovorima o Rohinjama" sa Suu Kyi

Šefica evropske diplomatije Federica Mogherini u ponedjeljak je pohvalila kao "izuzetno ohrabrujuće" razgovore s mijanmarskom čelnicom Aung San Suu Kyi o krizi s Rohinjama, pozdravljajući mjere na repatrijaciji muslimana koji su bili prisiljeni da pobjegnu u Bangladeš.

Mogherini se pridružila brojnim diplomatima koji su se sastali sa Suu Kyi u posljednjim danima, dok se intenziviraju napori na rješenju krize koja je nagnala 600.000 pripadnika muslimanske manjine da odu u Bangladeš.

Kina je ponudila "trofazni" prijedlog o rješenju krize - uključujuči prekid vatre, povratak izbjeglica i ublažavanje siromaštva - dok je portparol kineskog Ministarstva vanjskih poslova u ponedjeljak izjavio da je plan dobio odobrenje čelnika i Bangladeša i Mijanmara.

Kina je uložila milijarde dolara u obje zemlje šireći svoju regionalnu infrastrukturu i trgovinske mreže.

Nagli rast optimizma diplomata izgleda, međutim, da je u oštroj suprotnosti s realnošću na terenu.

Smrtonosni napadi Rohinja militanata u mijanmarskoj državi Rakhine 25. augusta izazvali su nesrazmjernu reakciju snaga sigurnosti za koju UN tvrde da je mogla prerasti u "etničko čišćenje".

Rohinja izbjeglice koje su sada u Bangladešu svjedočile su o kampanji silovanja, ubistava i paljevina vojske i milicija, prenosi AFP.

20.11.2017     PAO SNEG, OTEŽANO KRETANJE LOKALNIM PUTEVIMA

Niske temperature koje su juče preovladavale na Kosovu propraćene su i snežnim padavinama u nekim mestima na Kosovu. Naime, sinoć je u kasnim večernjim časovima u Dragašu pao sneg.

Iako se u Pr
izrenu može videti da se snežni prekrivač zabelio u planinskim predelima, opština Dragaš je jutros osvanula prekrivena snegom. S druge strane, visina snežnog pokrivača iznosi od 10 do 20.
U naseljima koja su na većoj nadmorskoj visini snega ima više. Saobraćaj na lokalnim putevima se odvija veoma otežano i bez lanaca i upotrebe zimske opreme kretanje je skoro nemoguće,
Prema informacijama sa terena lokalni putevi nusu očišćeni dok je služba za održavanje regionalnih puteva očistila sve regionalne putne pravce u opštini Dragaš.
Snabdevanje strujom na teritoriji opštine Dragaš je redovno.

18.11.2017      GVINEJA BISAO PRIZNALA KOSOVO NA LATINICI, NE I NA ĆIRILICI

Slučaj Gvineje Bisao samo je poslednji u nizu primera da su podaci o zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova različiti u Prištini i u Beogradu, ali je prvi put da odgovor na to pitanje zavisi od toga da li ga tražite na ćirilici ili na latinici.

Prema podacima objavljenim na sajtu Kancelarije vlade Srbije za Kosovo, Gvineja Bisao je priznala Kosovo 14. januara 2011. godine i nalazi se na 74. mestu od ukupno 107 zemalja, ali samo ukoliko ste sajt otvorili na latinici.

Ako se na istoj veb-stranici opredelite za ćirilično pismo, otvoriće se spisak na kojem takođe ima 107 zemalja, ali nema Gvineje Bisao. Umesto te zapadnoafričke države broj popunjava, na pretposlednjem mestu, Singapur koga nema na spisku koji se otvara sa latiničnog sajta Kancelarije za KIM.

Premijer Gvineje Bisao Umaro Sisoko Embalo, koji je na toj funkciji od novembra 2016, izjavio je u petak u Beogradu da on nije video nikakav dokument koji bi potvrdio da je ta zemlja priznala Kosovo.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić rekao je da se ne zna da li je Gvineja Bisao priznala Kosovo, ali da je siguran da, čak i ako je prethodna vlast to možda učinila, sadašnja vlast ne stoji iza toga.

U isto vreme, prištinski mediji objavili su faksimil verbalne note Gvineje Bisao o priznanju Kosova koju je potpisao tadašnji, sada pokojni predsednik države, kao i fotografiju tadašnje zamenice ministra spoljnih poslova Kosova Vljore Čitaku dok prima tu notu.

18.11.2017      Premijer Libana u ostavci stigao u Pariz

Libijski premijer Saad Hariri koji je 4. novembra iznenada podneo ostavku iz Saudijske Arabije i od tada se nije vratio u svoju zemlju, stigao je jutros u Pariz, gde će se tokom dana sastati s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Libanska televizija Futura TV, u vlasništvu porodice Hariri, prenela je da je premijer stigao u Pariz. Tu informaciju su potvrdile aerodromske službe pariskog aerodroma Burže koje su navele da je avion sa Haririjem sleteo u jutros u 7.00, prenosi Beta.

Hariri je stigao u Pariz iz Rijada gde se nalazio od podnošenja ostavke. Njegova ostavka je izazvala krizu u Libanu kao i razne spekulacije.

Liban je nekada bio pod protektoratom Francuske koja sada igra posrednika u nastaloj krizi jer libanski zvaničnici tvrde da je Hariri bio zatočen u Rijadu, što su saudijske vlasti demantovale.

18.11.2017      POČELA PREDIZBORNA TIŠINA ZA DRUGI KRUG LOKALNIH IZBORA

U ponoć je počela predizborna tišina za drugi krug lokalnih izbora za gradonačelnikе koji se održavaju u sutra. Izbori se održavaju u 19, od 38 opština, među kojima je i opština sa većinski srpskim stanovništvom - Klokot. U opštini Parteš, izbori za gradonačelnika se ponavljaju. Kosovska policija je, kao i tokom prvog kruga, pripremila poseban operativni plan za nedelju, a biće otvorene i kancelarije ombudsmana za eventualne žalbe građana.

U opštini Klokot, iako je u prvom krugu izbora, kandidat Srpske bio Strahinja Spasić, ova lista odlučila je da u drugom krugu podrži Božidara Dejanovića, a nakon što je on sa svim članovima svoje GI "Klokot-Vrbovac", pristupio Srpskoj listi. U prvom krugu izbora Spasić je osvojio 985, a Dejanović 856 glasova.

Pored Klokota, drugi krug izbora održaće se i u Đakovici, Gnjilanu, Dragašu, Istoku, Kačaniku, Klini, Kamenici, Južnoj Mitrovici, Obiliću, Orahovcu, Podujevu, Prištini, Prizrenu, Štimlju, Suvoj Reci, Uroševcu, Vučitrnu i Mališevu.

U opštini Parteš, ponovljeni izbori se održavaju nakon što je Izborni panel za žalbe i predstavke (IPŽP) poništio rezultate izbora za gradonačelnika u ovoj opštini. IPŽP je odluku doneo zbog, kako je ranije saopšteno, "narušavanja integriteta izbora kao rezultat finansijske nagrade sa ciljem dobijanja podrške birača".

Srpska lista se na ovu odluku žalila Vrhovnom sudu Kosova, ali je ta žalba odbijena.

U ovoj opštini Dragan Petković iz Srpske liste, na izborima 22. oktobra, dobio je 1.571 glas, a Nenad Cvetković 1.059 glasova.

KP: Sankcionisaćemo bilo kakvo krivično delo koje sprečava ostvarivanje prava glasa

Na dan izbora biće angažovan i dovoljan broj policajaca iz različitih jedinica Kosovske policije.

Obezbeđivaće biračka mesta, opštinske izborne odbore i pratiće transport izbornog materijala.

Iz KP-a dodaju i da će sankcionisati bilo kakvo krivično delo koje sprečava ostvarivanje prava glasa, kao i da će preduzeti sve proceduralne mere protiv nezakonitog postupanja.

Iz Kosovske policije pozivaju sve kandidate u izbornom procesu i građane da prijave bilo koje sumnjive informacije.

U nedelju će, takođe, biti otvorene i centralna i regionalne kancelarije obdusmana čiji je cilj je prijem eventualnih pritužbi građana u vezi sa navodima o kršenju glasanja, povrede ili zloupotrebe prava.

Pravo glasa u nedelju imaće 1.353.613 glasača, broj biračkih centara biće 614, a broj biračkih mesta 1.777.

18.11.2017     Kod španskih obala spašeno više od 250 migranata

Kod Španije spašeno više od 250 migranata

Više od 250 migranata spašeno je danas blizu španskih obala, saopštila je pomorska spasilačka služba i dodala da još plovila pluta.

Tokom dana je ukupno spašeno 266 ljudi na 24 improvizovana broda, a još se traga za najmanje 15 plovila, naveo je portparol spasilaca, prenosi Beta.

On je izjavio da su migranti, čije zdravstveno stanje nije zabrinjavajuće, prebačeni u luke Kartahenu, Malagu i Torevijehu.

Španija je treća ulazna kapija u Evropu za migrante, posle Italije i Grčke.

Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije u Španiju je od početka godine do 15. novembra preko mora stiglo 17.687 migranata, dok ih je u Evropu ukupno stiglo 159.000.

U španskim vodama se udavilo ili se vodi kao nestalo 158 ljudi, dok je na celom Mediteranu taj broj 2.982.

17.11.2017      MOGERINI VERUJE DA ĆE DOĆI DO NOVE FAZE DIJALOGA

Prilikom posete premijerke Srbije Ane Brnabić Briselu visoka predstavnica EU Federika Mogerini izjavila je da veruje da će doći do nove faze dijaloga Beograda i Prištine i formiranja Zajednice srpskih opština. Iz "Srpske liste" kažu da je dobrodošla svaka najava koja ide ka tom cilju. Mišljenja analitičara su podeljena kada je reč o formiranju ZSO.

Formiranje Zajednice srpskih opština dogovoreno je aprila 2013. godine u okviru prvog Sporazuma o normalizaciji odnosa potpisanog između Beograda i Prištine. Iz "Srpske liste" podsećaju da po tom pitanju ni posle četiri i po godine nije načinjen nijedan korak, ali i da je svaka najava koja ide ka tom cilju  dobrodošla.
"Međutim ono što mogu da kažem je da osim takvih predloga i saveta koje dolaze od strane EU mi na terenu ovde na Kosovu ne možemo videti konkretne poteze koji se povlače u cilju formiranja Zajednice srpskih opština. Zato su i građani skeptični i zato mi kao politički predstavnici Srba unutar institucija imamo određenu dozu nesigurnosti da čujemo takve najave. Mi bi radije voleli da vidimo kako se preduzimaju konkretni koraci umesto nekih najava koje dolaze od strane Brisela, Prištine ili nekog trećeg. Što se tiče nove faze dijaloga to je nešto što se očekivalo", kaže Igor Simić, Portpalor "Srpske liste".
Otvaranje nove faze dijaloga Beograda i Prištine, koja će prema najavama Brisela biti i završna, je neizbežna, ocenjuje analitičar Fadilj Ljepaja. Ljepaja dodaje da će Zajednica srpskih opština biti jedan od rezultata tih pregovora u Briselu.
"Ja misl
im da smo izvukli pouke iz dosadašnjih razgovora da se ništa ne može drugoj strane nemetnuti. Imamo primedbe Ustavnog suda na konačnu verziju zajednice i ja mislim da će to uzeti u obzir i da ćemo na kraju dobiti jedan dokumnet koji će biti prihvatljiv za obe strane i da će ta zajednica zaživeti i biti u korist srpske zajednice na Kosovu", kaže Fadilj Ljepaja.
Politički analitičar Živorad Lazić kaže da tokom završne faze dijaloga Beograda i Prištine neće biti ništa dogovoreno u korist srpskog naroda na Kosovu.
U Briselu se sa visokom predstavnicom EU sastao i premijer Kosova Ramuš Haradinaj, koji je tom prilikom rekao da je Kosovo faktor stabilnosti i da pokazuje posvec
izgradnji dobrih odnosa sa susedima, uključujuci Srbiju, sa kojom vodi dijalog o normalizaciji odnosa. Haradinaj je naglasio da  je ovom dijalogu potreban nov format i određeni rokovi kako bi se postigli konkretni rezultati.

17.11.2017     SAD pozvale na povratak civilne vlasti u Zimbabveu

Državni sekretar SAD Reks Tilerson pozvao je danas na povratak civilne vlasti u Zimbabveu, rekavši da ta zemlja ima šansu da krene "novim putem" usled naznaka da će dugogodišnji predsednik Robert Mugabe biti svrgnut, prenosi Beta.

"Treba zajedno da radimo na brzom povratku na civilnu vlast u toj zemlji u skladu s njenim ustavom. Zimbabve ima priliku da krene novim putem, koji mora uključivati demokratske izbore i poštovanje ljudskih prava", rekao je Tilerson ministrima spoljnih poslova afričkih država u Stejt departmentu.

On je dodao da je najvažnije da se u Zimbabveu održe slobodni i fer izbori. Mugabe je pobedio na prethodnim izborima koje su posmatrači ocenili kao neregularne.

Prema rečima Tilersona, "narod Zimbabvea mora, u krajnjem, da izabere svoju vladu" i ponudio pomoć u tom procesu.

Njegova izjava dolazi pošto se Mugabe prvi put pojavio u javnosti otkako ga je vojska ranije ove nedelje stavila u kućni pritvor. Vojska je saopštila da je postignut "značajan napredak" u pregovorima o njegovom odlasku s vlasti.

17.11.2017      KONFERENCIJA ZA NOVINARE EU-KOSOVO OTKAZANA

U poslednjem trenutku, bez upozorenja, otkazana je konferencija za novinare u sedištu EU u Briselu, na kojoj su visoka predstavnica EU Federika Mogerini i kosovski premijer Ramuš Haradinaj trebalo da upoznaju javnost o toku razgovora Saveta SSP-a između EU i Kosova, prenosi dopisnik "Koha Ditore" u Briselu, Augustin Paljokaj.

Iako je sve bilo spremno za konferenciju za štampu, a prevodioci na više jezika bili u svojim kabinama, dok je satelitska služba bila spremna da prenosi konferenciju, koju je takođe trebalo da emituje RTK, ona je otkazana sa obrazloženjem portparolke Maje Kočinačič "zbog dnevnog reda". Kao uobičajeno u takvim slučajevima, održavanje ove konferencije za novinare je deo dnevnog reda koji je odavno objavljen.
Ali je utisak da se to dogodilo samo u slučaju Kosova. Juče je bez problema održana konferencija za novinare između EU i Srbije, kao i EU i Albanije, a posle sastanka Saveta za stabilizaciju i sa te dve zemlje.
Sastanci ovog Saveta na ovom nivou održavaju se samo jednom godišnje i predstavljaju retku priliku za postavljanje pitanja o Kosovu i najvišim
zvaničnicima EU.
U nemogućnosti da postavljaju pitanja o temama, kao i o onima koji se tiču građana Kosova, kao što je blokiranje vizne liberalizacije, novi skandal u misiji EULEX, novinari su morali da se oslone na zajedničko saopštenje koje je objavio Savet za stabilizaciju i pridruživanje, u kojem se uopšteno i površno pominju teme o kojima su diskutovali učesnici

17.11.2017     Eksplozija automobila bombe u Siriji 20 mrtvih

Eksploziji automobila-bombe u istočnoj Siriji danas je poginulo najmanje 20 osoba, a 30 ih je ranjeno.

Eksplozija, za koju je odgovorna Islamska država, dogodila na mjestu gdje se nalaze raseljene porodice, u blizini grada Deir-el-Zor, javila je državna agencija SANA.

Agencija navodi da je do eksplozije došlo u blizini oblasti Al Džafra, koja se nalazi južno od grada i pod kontrolom je sirijske vlade.

17.11.2017      AKTIVISTI SAMOOPREDELJENJA OSUĐENO NA 21 I PO GODINU ZATVORA

Četvoro aktivista Samoopredeljenja - Frašer Krasnići, Ade Arifi, Egzon Haljiti i Adea Batuša proglašeni su danas krivima za napad na zgradu Skupštine Kosova početkom avgusta prošle godine.

Krasnići, koji je i poslanik u sadašnjem sazivu ove skupštine, dobio je najvišu kaznu - 8 godina. Arifi je osuđena na 6, Haljiti na 5 i po godina, a Adea Batuša na dve godine zatvora, prenose prištinski mediji. Arifi, Krasnići i Haljiti će odmah biti upućeni na izdržavanje kazne.
U sudnici je, prenose dalje ovi mediji, tokom izricanja presude vladala napeta atmosfera, te je u jednom trenutku došlo
do sukoba između aktivista Samoopredeljenja i pripadnika policije.
U sudnici je, prenose dalje ovi mediji, tokom izricanja presude vladala napeta atmosfera, te je u jednom trenutku došlo do sukoba između aktivista Samoopredeljenja i pripadnika policije.
Br
anilac Krasnićija, advokat Tom Gaši, izjavio je i da je ovo "pravni masakr", te da su aktivisti pokreta proglašeni krivima bez dokaza.
"Mi smo u potpunosti politički slučaj. Ovo je pravni masakr. Naša je obaveza da se žalimo i ovo političko pitanje može se regulisati političkim pritiskom. Oni su proglašeni krivima bez ikakvih dokaza", rekao je Gaši, prenose prištinski mediji.
On je ocenio i da je ovo način da se prikrije, kako kaže, ubistvo aktiviste Samoopredeljenja, Astrita Deharija, kojem je trebalo da bude suđeno za ovaj napad, a koji je preminuo u pritvoru.
Samoopredeljenje je najavilo konferenciju za štampu u 14.30.
Podsetimo, odgovornost za prošlogodišnji napad na Skupštinu Kosova preuzela je grupa Rugovci, međutim, krajem avgusta 2016. privedeni su aktivisti Samoopredeljenja, za koje je policija saopštila i da su preuzeli odgovornost za napad.
Eksplozivna naprava na zgradu kosovske skupštine bačena je dan nakon protesta pristalica opozicije upravo kod ove zgrade i sednice skupštine na kojoj se raspravljalo o Nacrtu Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom, koji je kasnije usvojila i kosovska vlada, a kojem su se mesecima snažno protivile upravo opozicione partije, među kojima i Samoopredeljenje. Kosovska policija ponudila je tada 10.000 evra za informaciju o počiniocima napada, a napad su osudili i lideri vladajućih i opozicionih stranaka, kao i međunarodni zvaničnici.

17.11.2017     Iran optužuje Francusku da podstiče krizu na Bliskom istoku

Iran je kritikovao francusku politiku na Bliskom istoku, ocjenjujući da podstiču regionalnu krizu zato što je Pariz "pristrastan i jednostran".

Kritike iranskog Ministarstva vanjskih poslova stižu dan nakon što je francuski šef diplomatije Jean-Yves Le Drian optužio Teheran za "hegemonističke ambicije na Bliskom istoku.

Portparol iranskog ministrstva Bahram Gašemi je rekao da "izgleda da francuska ima pristrastan i jednostran pristup krizi u regionu, i takav pristup, bio on namjeran ili ne, čak doprinosi u pretvaranje potencijalne krize u stvarnu."

Još pričitajte:Saudijska Arabija - reforme, revolucija ili igre prijestola
Le Drian je prethodnu izjavu dao tokom posjete Rijadu, čiji je cilj razrješenje krize podstaknute šokantnom objavom libanskog premijera Sada al-Haririja 4. novembra da podnosi ostavku i to iz Rijada, Saudijske Arabije.

U Bejrutu je poslanik Haririjevog Pokreta za budućnost najavio da Hariri planira da napusti Saudijsku Arabiju 17. novembra (danas) i da otputuje za Pariz.

Hariri je i državljanin Francuske, a Liban je nekad bio francuska kolonija.

Liban a i drugi uveliko sumnjaju da je Hariri u kućnom pritvoru u Rijadu i da je ostavku podnio pod njihovim pritiskom mada je Saudijska Arabija to demantovala kao i sam Hariri u prvom pojavljivanju prošlog vikenda u TV intervju iz saudijske prijestonice.

Poslanik Okab Sadik je rekao da Hariri planira da ima "porodični sastanak" sa francuskim predsjednikom Emmanuelom Macronom u Parizu u subotu 18. novembra.

Ali Libanski ministar vanjskih poslova Gebran Gerge Bassil izjavio je u petak u Moskvi da očekuje da će se Hariri vratiti u Bejrut nakon što posjeti Pariz.

Basil je rekao da je potrebno da Hariri bude u Libanu i odlući da li će zaista podnijeti ostavku.

17.11.2017      OD 15. NOVEMBRA OBAVEZNO POSEDOVANJE ZIMSKE OPREME ZA VOZILA

Od 15. novembra je obavezno korisćenje zimskih guma na vozilima. Ključ bezbednog učesća u saobraćaju leži u tome da na vreme pripremite svog četvorotočkaša za zimu. Feriz Ljahu, kapetan devizije saobraćajne policije, gostujući u jutanjem programu RTK2, istakao je da zimska sezona zakonom o saobraćaju podrazumeva zamenu svih 4 pneumatika, a pored opreme, izmedju ostalog potrebno je imati i lance za gume.

"Moramo imati u vidu da svi učesnici u saobraćaju moraju poštovati zakon u saobraćaju od 15. novembra do 15. marta i da su svi vozači u saobracdužni da poseduju zimsku opremu. To podrazumeva pneumatičku opremu za zimsku upotrebu i lance za sneg", rekao je Ljahu.
Policijske patrole će u većoj meri kontrolisati vozače, da li poseduju zimsku opremu. Za nepoštovanje zakona o upotrebi zimske opreme, predviđene su i novčane kazne. Za fizička lica kazna iznosi 40 evra, dok su za pravna lica kazne u iznosu od sto do trista evra.
"Zakon omogućuje da se izrečena novčana kazna za nepoštovanja propisanih pravila u saobraćaju za fizička lica isplati do 50%, odnosno 20e, dok za pravna lica čija kazna iznosi od 100 do 300 evra odlučuje sud, ne policija"m dodao je Ljahu.
Pre početka zimske sezone neophodno je najpre obaviti rutinsku kontrolu, poručuju vulkanizeri.
"Važno je da zimska guma ima duboku šaru koja je pogodna za zimske uslove, takođe godina proizvodnje guma je  veoma vazna i ne sme biti  starija od 5 godina. Akumulator je naravno veoma bitan i bez njega se ne može. Cena guma se krece od 29 do 300 evra u zavisnosti od dimenzije gume. Takođe je vrlo važno proveriti kočnice, ulje ali i odraditi kompletan servis vozila. Poslednjih par dana je velika gužva i imamo puno posla. Sigurno da nije lako izdvojiti novac za pripremu automobila za zimu, ali je neophodno radi bezbednosti’’, ističe vulkanizer Art Konđeli.
Zimski uslovi su izazov za sve
vozače. Ipak više je onih koji su poštujući zakon o drumskom saobraćaju svoje automobile na vreme pripremili za zimski period.
"Naravno da vodim računa o svom automobilu, na taj način ću biti siguran i ja, ali i moja porodica", ističe jedan od vozača.
Ne zaboravite da i pored svih priprema za zimu, vozite oprezno, da poštujete pravila i da se prilagodjavate uslovima na putu.
Srećan put.

17.11.2017     Norveška žali zbog incidenta koji je uvredio Tursku

Norveška je danas izrazila žaljenje zbog incidenta koji je uvredio Tursku tokom vojne vežbe snaga NATO-a na njenom tlu, prenosi Beta.

"Žao mi je zbog incidenta koji se dogodio tokom vežbe NATO-a u centru Stavanger", rekao je Frans presu norveški ministar odbrane Frank Bake-Jensen.

Pre njega, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izvinio se Turskoj posle incidenta tokom vojne vežbe u Norveškoj.

"Izvinjavam se zbog incidenta koji je rezultat dela pojedinca i ne odražava stavove NATO-a", naveo je Stoltenberg u pisanoj izjavi.

Turska je danas naložila povlačenje svojih vojnika sa vežbe NATO u Norveškoj, jer su na vežbi kao "neprijatelji" bili označeni predsednik Redžep Tajip Erdogan i osnivač moderne turske države Mustafa Kemal Ataturk.

Erdogan je naredio da se "smesta povuče" svih 40 turskih vojnika sa vežbe jer su u jednom dokumentu pripremljenom za vežbu, njegovo i Ataturkovo ime bili na "spisku neprijatelja".

Već neko vreme iz raznih razloga ima napetosti u NATO-u i bilateralno u odnosima Turske sa SAD i Nemačkom, dok se Ankara približava Moskvi s kojom sarađuje u ratu u Siriji.

16.11.2017     KFOR nastavlja prisustvo na Kosovu

Pomoćnik generalnog sekretara NATO za javnu diplomatiju Tacan Ildem izjavio je danas da će misija KFOR-a na Kosovu nastaviti svoje prisustvo, jer je to neophodno za bezbednost i stabilnost u celom regionu.
On je kazao da je u Prištini razgovarao sa komadantom KFOR-a koji mu je poručio da ta misija treba da nastavi svoj rad.
"Prisustvo KFOR na Kosovu nije vremenski oročeno i zavisi od uslova na terenu. KFOR na kosovu doprinosi suštinskoj bezbednosti i stabilnosti celog regiona i zato produžavamo njen rad koliko god je potrebno", rekao je Ildem u Beogradu na skupu "Peta beogradska NATO nedelja" u organizaciji Centra za evroatlantske studije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio je juče na sastanku sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u Briselu da snage KFOR ostanu na Kosovu.
Ildem je kazao da podržava evropski put Srbije i da NATO nikoga ne tera štapom da se
uključi u Savez i da je da je osnov partnerstva NATO-a i Srbije zasniva na uzajamnom poštovanju.
"NATO i Srbija su bliski partneri i to partnerstvo razvijamo kroz mnoge aktivnosti i osnažujemo ga vojnom neutralnošću Srbije. Mi u potpunosti poštujemo politiku vojne neutralnosti Srbije", kazao je Ildem.

16.11.2017     Svetska banka: BiH kasni za EU 60 godina

Procene Svetske banke govore da je ekonomski rast Bosne i Hercegovine spor i da, ako bude nastavljen ovim tempom, neće dostići EU za 60 godina.

Ekonomista Svetske banke u BiH Sandra Hlivnjak izjavila je da će ekonomski rast u BiH ove godine iznositi tri odsto, a da će biti povećan na 3,2 odsto ako budu sprovedene ekonomske refeorme, ističući da tim tempom BiH neće dostići standard EU za 60 godina.

"Zaposlenost u svim zemljama regiona vratila se na nivo od pre 2008. godine, osim u BiH", kazala je Hlivnjak na konferenciji za novinare u Sarajevu, predstavljajući izveštaj Svetske banke za zemlje zapadnog Balkana.

Prema njenim rečima, stopa nezaposlenosti u BiH jeste smanjena za pet procenata.

Ona je navela da BiH beleži rast izvoza, ali da su istovremeno niske strane direktne investicije, zbog čega nema značajnijeg privrednog rasta u BiH.

"Fiskalna stabilnost i dalje je prioritet, ali potrošnja mora da bude odredjena strateškim odlukama. Deficit tekućeg računa iznosi oko pet odsto, i ako uvoz nastavlja da raste, neto izvoz može da ima negativan uticaj na rast u BiH", ocenila je Hlivnjak.

Šef Kancelarije Svetske banke za BiH Emanuel Salinas rekao je da se ključ za privredni rast i otvaranje novih radnih mesta u BiH nalazi u posvećenosti sprovodjenju strukturnih reformi koje bi trebalo da obezbede makrofiskalnu stabilnost, razvoj privatnog sektora i poboljšanje efikasnosti socijalne potrošnje.

Vlasti u BiH, prema oceni Svetske banke, treba da rade na fiskalnoj održivosti, ublažavanju šokova i fokusiranju na strukturne reforme, da bi bile uklonjene prepreke za zapošljavanje i da bi se povećala produktivnost.

Konstatovano je i da su prihodi povećani ali su budžeti i dalje opterećeni.

16.11.2017     Mogerini uverena u uspeh nove faze dijaloga Beograda i Prištine

Visoka predstavnica Evropske unije Federika Mogerini je danas u Briselu izjavila da je uverena uspeh "nove faze dijaloga Beograd Priština", ali je podvukla da "politički mora ostati zaštićen tok" te nove faze da bi se "zajamčio prostor za dogovore".
Federika Mogerini je to rekla na konferenciji za štampu s predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić i evropskim komesarom Johanesom Hanom, posle zasedanja Saveta za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU – Srbija.
Ona je podvukla da ne želi ništa da kaže o tome kad bi mogao biti potpisan pravno obavezujući dogovor Beograd Priština o normalizaciji odnosa, ali je istakla da su za Dijalog ključni ustanovljenje Zajednice srpskih opština (ZSO) i sprovođenje postignutih dogovora, a naročito dogovora o energetici.
Visoka predstavnica EU i premijerka Brnabić su naglasile da je za napredak Srbije na putu ka Uniji važna normalizacija odnosa Beograda i Prištine, kao i regionalna saradnja, a ukazale su na značaj unutrašnjeg dijaloga o Kosovu koji je pokrenuo srpski predsednik Aleksandar Vučić.
Ana Brnabić je rekla da je "Vučić hrabro pokrenuo" unutrašnji dijalog o Kosovu, dodavši da to nije političko pitanje oko kojeg bi se sporile političke stranke u Srbiji, već pitanje od nacionalnog političkog značaja.

16.11.2017     Tusk i Mej u petak o Bregzitu

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk izjavio je da će sutra u Švedskoj imati sastanak s britanskom premijerkom Terezom Mej kojoj će preneti da "ima još dosta posla" pre pregovora o budućim odnosima Londona i Brisela posle istupanja Velike Britanije iz EU (Bregzit).

Tusk je rekao da će se sastati s britanskom premijerkom u Geteborgu u okviru sastanka zvaničnika EU o socijalnim pitanjima.

Izvori bliski EU naveli su da je cilj sastanka da Tereza Mej bude upoznata o napretku rada evropske strane u pregovorima o Bregzitu.

EU je posle poslednje runde pregovora pozvala Veliku Britaniju da potvrdi svoju posvećenost uslovima za izlazak iz članstva kako bi u decembru bili pokrenuti dalji pregovori o trgovinskim odnosima.

Izvor na koga se poziva Rojters navodi da su zvaničnici EU započeli unutrašnje pripreme kako bi nakon samita polivinom decembra mogli da pokrenu pregovore o trgovini, ali da bi Tusk mogao da obavesti Mejovu da takav pozitivan scenario nije opcija i da je "potrebno više rada za malo vremena".

"Tusk će pitati Mejovu kako Britanija planira da napreduje kada se radi o tri ključna pitanja u prvoj fazi pregovora", rekao je neimenovani izvor EU.

Pregovori su još u prvoj fazi, a odnose se na postizanje dogovora o tri pitanja - sudbini evropskih državljana u Velikoj Britaniji posle Bregzita i Britanaca u EU, o granici sa Irskom i finansijama, odnosno iznosu finansijskih obaveza Londona prema EU.

16.11.2017     Bez tolerancije korupcije u sopstvenim redovima

Evropska unija i misija EU za vladavinu prava na Kosovu, EULEX, vode politiku nulte tolerancije prema navodima za neodgovarajuće ponašanje, i članovi cele misije su odgovorni za svoje postupke, stoji u odgovoru portparolke visoke predstavnice EU, Maje Kocijančić, a povodom intervjuua predsedavajućeg sudija EULEX-a, Malkolma Simonsa za francuski list Le Monde.
Britanski sudija, Simons, u tom intervjuu je
saopštio da je podneo ostavku iz misije EULEX u kojoj je radio od 2008., te govorio o navodnim disfunkcijama misije i umešanosti korupcije u radu misije. Kako je kazao, on je takve slučajeve i prijavio, te je istakao i slučaj hakiranja njegovog emaila od strane drugog sudije koji je hteo da preuzme suđenje nad slučajem Drenica. Simons je takođe istakao da EULEX nije misija koja promoviše vladavinu zakona, već je više politička misija.
Kocijančić je za RSE rekla da se svi navodi istražuju, i da su predmet Disciplinskog saveta.
"Situacija je pod istragom od strane nezavisnog sudije u skladu sa Kodeksom ponašanja usvojenog u savetu 2016. Nalazi su podneti disciplinskom savetu kojem predsedava i sudija. Mi ne komentarišemo tvrdnje koje su pokrenute u istrazi koj
a je u toku. Nažalost, g. Simons je do danas odbio da sarađuje u istrazi", kazala je Kocijančić.


16.11.2017     Konačan broj poginulih u požaru u londonskom neboderu je 71

Konačan broj stradalih u požaru u neboderu Grenfell u Londonu koji se dogodio 14. juna je sedamdeset jedna osoba.

Policijski zvaničnici veruju da su pronađena tela svih koji su poginuli, prenosi BBC.

U žrtve je ubrojana i beba Logan Gomes, koja je mrtvorođena u bolnici 14. juna, upravo dana kada je izbio požar u toj 24-spratnici, nakon što su njegovi roditelji spaseni.

Poslednje dvije žrtve koje su službeno identifikovane su 71-godišnja Victoria King i njena 40-godišnja kćerka Alexandra Atala.

Iz londonske policije su kazali da pružaju "svu moguću podršku" ožalošćenima.

Iako se ne očekuje da će završna faza operacije potrage biti okončana pre početka decembra, u saopštenju londonske policije se navodi da "na osnovu onoga što je do sada učinjeno i saveta stručnjaka, malo je verovatno da je još neko ostao u Grenfellu".

16.11.2017      OSMANI SA REVIZOROM POLJSKE O ZAJEDNIČKIM PROJEKTIMA

Generalni revizor Kosova Besnik Osmani sastao se danas sa predsednikom vrhovne Kancelarije revizije Poljske, kojeg je upoznao sa ustavnim i zakonskim mandatom ove revizorske kancelarije na Kosovu. Osmani je istakao da su ključni partneri Nacionalne kancelarije revizora Vlada i Skupština.

"Ovo je za nas vrlo značajan dan jer sam siguran da će sprovođenje ovog projekta ojačati naš revizorski rad  i preko ovog projekta ćemo imati i širu korist javnih mnjenja za građane Kosova i Skupštinu Kosova, ali će korist imati i sama javna preduzeća i rukovodioci ovih institucija, jer će od kancelarije revizije na kraju ovog projekta dobiti jasnije izveštaje", rekao je Osmani.
"Poslednjih godina, a na zahtev Evropske Komisije, sproveli smo niz projekata bratimljenja, među kojima je projekat bratimljenja sa Albanijom, Azerbejdžanom i evo sada sa Kosovom. Očekuje nas veoma dug rad, ali sam ubeđen, poznavajući gospodina Osmanija, da osim što ćemo preneti naše iskustvo ovoj kancelariji, moći ćemo itekako puno da naučimo i od vas. Moram da naglasim da nacionalna kancelarija revizije sada već primenjuje međunarodni standard revizije EU  i nadamo se da će se Kosovo jednog dana pridružiti ovim standrardima", istakao je Kristof Kviatkovski,  predsednik NIK-a.
Šef evropskih integracija Rikardo Seri, prisutvovao je sprovođenju projekta revizije javnih preduzeća  Kosova i Poljske, za koji smatra da će biti veoma uspešan.
"EU pokušava da pruži podršku sektorima za koje smatra da su prioritet, a vrhovna institucija revizije je bila jedan od naših prioriteta. Finansirali smo nekoliko projekata tokom godine, a ovaj projekat je još jedan u nizu koji je finansiran od strane EU i ja se nadam
da će biti veoma uspešan. Javna preduzeća će svakako biti tema revizije, i drago mi je da partner kao što je Poljska može Kosovu da pruži podršku koja  mu je  potrebna".
Budžet predviđen za šestomesečni projekat koji se odnosi na reviziju javnih preduzeća iznosi 200.000 evra i finansiraće ga EU u okviru IPA fonda

16.11.2017     Rojters: Mugabe odbija da preda vlast

Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe insistira da je i dalje jedini legitimni šef države i opire se posredovanju katoličkog sveštenika kojim bi se omogućilo časno povlačenje sa vlasti 93-godišnjeg bivšeg lidera gerile i potom lidera ove zemlje, saznaje Rojters.

Taj izvor koji je razgovarao sa zvaničnicima koji su zatočeni sa Mugabeom i njegovom ženom Grejs u njihovom raskošnom sedištu “Plava kuća”, kazao je da dugogodišnji lider Zimbabvea ne planira da se dobrovoljno povuče pre izbora predviđenih za sledeću godinu.

“To je neka vrsta ćorsokaka. Oni insistiraju da predsednik mora da okonča svoj mandat”.

Privremeno preuzimanje vlasti od strane armije ukazuje na kolaps za manje od 36 sati čitavog sistema bezbednosti i političkog pokroviteljstva koji je održavao Mugabea na vlasti 37 godina, poznatog kao “Veliki stari čovek” afričke politike, podseća Rojters.

Sveštenik Fidelis Mukonori, koji posreduje između Mugabea i generala koji su preuzeli vlast u sredu u ciljanoj operaciji protiv “kriminalaca” u okruženju predsednika Zimbabvea, nije uspeo da ostvari veliki pomak.

Armija očito želi da Mugabe, koji je na čelu Zimbabvea od 1980. kada je ova zemlja stekla nezavisnost od Britanije, da se mirno povuče i tako omogući prenos vlasti bez sukoba na bivšeg potpredsednika države Emersona Mnangagvu.

Dok ga mnogi u Africi i dalje doživljavaju kao heroja pokreta za oslobođenje, Mugabea na Zapadu tretiraju kao despota čije je katastrofalno vođenje ekonomije i spremnost na upotrebu sile zarad očuvanja vlasti osiromašio ovu jednu od najperspektivnijih afričkih zemalja.

Nekadašnja regionalna žitnica, ekonomija Zimbabvea je doživela slom nakon oduzimanja farmi od belaca početkom 2000-ih, nakon čega je usledilo štampanje novca što je izazvalo inflaciju od 500 milijardi procenata 2008. godine.

Milioni ljudi su emigrirali, od obrazovanih bankara do polupismenih poljoprivrednika – najviše u susednu Južnu Afriku, u kojoj se nalazi tri miliona građana Zimbabvea, uprkos kratkom ekonomskom oporavku u vreme podele vlasti od 2009. do 2013.

Bračni par Mugabe je uspeo da pobegne iz kuće isto veče kada je vojska Zimbabvea krenula u akciju i da ode u njegovo sedište, gde se nalaze u kućnom pritvoru, kaže drugi izvor na koga se poziva britanska agencija.

Prema izveštajima obaveštajnih službi Zimbabvea, u koje je Rojters imao uvid, pokazuju da se odlazak Mugabea planira duže od godinu dana.

Mnangagva, bivši šef bezbednosti i dugogodišnja osoba od velikog poverenja poznat po nadimku “krokodil” ali je smenjen prošlog meseca sa pozicije potpredsednika – ključna je figura.

Lider opozicije Morgan Tsvangirai (65), koji se leči od kancera u Britaniji, vratio se u sredu u zemlju.

Predsednik Južnoafričke Republike Džekob Zuma razgovarao je telefonom u sredu sa Mugabeom koji mu je kazao da se nalazi u kućnom pritvoru ali da su on i njegova supruga Grejs dobro.

Iako mnogi afrički lideri i dalje respektuju Mugabea, malo ko simpatiše njegovu suprugu Grejs (52), bivše daktilografkinje, koja je počela intimnu vezu sa njim 1990-ih u vreme kada je njegova prva žena Sali umirala zbog otkazivanja funkcije bubrega.

Nazivana i “Sramota” (DisGrace) i “Gucci Grace” zbog sklonosti ka kupovini skupocene garderobe, ona se uspinjala meteorskom brzinom u hijerarhiji vladajuće ZANU-PF u poslednje dve godine što je kulminiralo uklanjanjem Mnangagve prošlog meseca, što su mnogi protumačili kao pripremu terena da ona nasledi Mugabea.

14.11.2017     Ambasada SAD u Prištini razočarana stavom Komisije za granicu

Iz američke ambasade u Prištini saopćeno je da su razočarani izveštajem nove Komisije za obeležavanje državne granice podnetim juče skupštinskom Odboru za evropske integracije.
"Njene tvrdnje
su neosnovane, dovode do zablude i pogrešne su ," dodaje se u saopćenju.
"Postojeći sporazum odražava jedan tačan proces utvrđivanja granice, koji je potvrđen od strane Državne komisije Kosova i brojnih međunarodno priznatih stručnjaka. Stejt department je 2015. godine potvrdio da je prvobitni sporazum tačno odražavao granicu koja je postojala od 1974. godine između Kosova i Crne Gore. Odtada se nisu pojavile nikakve činjenice koje bi dovele tu odluku u pitanje. Dovoditi u pitanje sporazum, i odugovlačenje procesa ratifikacije ugrožava odnose Kosova sa susedima i EU, i ostavlja Kosovo i njene građane izolovanim" kaže se u saopćenju i dadaje da je "vreme je da kosovske institucije rade kako bi unapredile interese građana Kosova po ovom pitanju. Pozivamo kosovske političare da gledaju dalje od svojih ličnih partiskih interesa i politika i da usredsrede se na potrebe svojih građana ratifikovanjem postojećeg sporazuma što je pre moguc

14.11.2017     Američko ministarstvo pravde naredilo istragu protiv Klintonovih

Iz američkog ministarstva pravde saopšteno je da je od tužilaca zatraženo da istraže humanitarnu fondaciju bračnog para Klinton i sporazum o prodaji kompanije Uranium One ruskom Rosatomu.

Ministar pravde Džef Sešons rekao je da će biti pokrenuta istraga o "određenim pitanjima" u Fondaciji Klinton i prodaji firme Uranium One Rusima, prenosi BBC.

Sešons je ovaj potez opisao u odgovoru na pismo Republikanaca u Kongresu.

Demokrati su istragu o Uranium One nazvali "ogromnom diverzijom" od istraga koje okružuju Donalda Trampa i njegove saradnike.

Uranium One, kanadsku rudarsku firmu koja je posedovala petinu američkih zaliha uranijuma, kupila je 2010. godine ruska državna kompanija Rosatom.

Američko ministarstvo spoljnih poslova, pod tadašnjom državnom sekretarkom Hilari Klinton, pomoglo je u odobravanju ovog sporazuma iz 2010. godine, zajedno s bivšim predsednikom Barakom Obamom.

Republikanci tvrde da je ministarstvo spoljnih poslova odobrilo ovaj sporazum nakon što je humanitarna fondacija Bila Klintona primila donaciju u iznosu od 145 miliona dolara.

Neke od tih doprinosa Klintonovi nisu javno obznanili, uprkos njihovom obećanju da će javno imenovati sve donatore, navodi New York Times.

14.11.2017     Sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu

Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj će biti razmotren izveštaj generalnog sekretara Antonija Gutereša o radu Misije UN na Kosovu (Unmik) počela je danas u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Zvanični Beograd predstavlja ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, a Prištinu kosovska ambasadorka u SAD Vljora Čitaku. Sednici prisustvuje i šef Unmika Zahir Tanin.

Tanin je upozorio da se sporazumi postignuti u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u Briselu ne primenjuju potrebnom brzinom, posebno dogovor o formiranju Zajednicu srpskih opština na Kosovu.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Tanin je ocenio da je dijalog ključan za dalji proces normalizacije, ali da je za taj proces važan i proces daljeg proširenja EU, prenosi Beta.
Šef Unmika je rekao da
ekonomski rast, mir i stabilnost zavisi od odnosa među susedima, dodajući da su toga svesni i u Beogradu i u Prištini.
On je naveo da je, pored dijaloga i drugih diplomatskih inicijativa, potrebno uraditi više na rasvetaljavanju sudbine nestalih u ratovima na Kosovu i drugih važnih tema za pomirenje, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš ocenio je u najnovijem izveštaju da dijalog Beograda i Prištine zahteva čvrstu posvećenost i dodao da je dugotrajan mir moguće moguće ostvariti "održivim napretkom" u normalizaciji odnosa.

Gutereš je u redovnom tromesečnom izveštaju o radu Unmika za period od 16. jula do 15. oktobra naveo da je ta misija radila na izgradnji poverenja među zajednicama na Kosovu.


14.11.2017     Pretres prostorija Lafarža u Francuskoj i Belgiji

Policije Francuske i Belgije pretresle su danas prostorije francusko-švajcarskog proizvođača cementa Lafarža (Lafarge) u Parizu i Briselu zbog sumnji da je ta kompanija indirektno finansirala militantne grupe u Siriji, uključujući i militantnu organizaciju takozvana "Islamska država" (Islamska država Iraka i Levnta - IDIL), saznaje se od izvora bliskog tom predmetu.

Belgijsko savezno tužilaštvo saopštilo je danas da je istražni sudija specijalizovan za terorizam jutros sa sudskom policijom sproveo pretres u filijali Lafarža u Briselu, istovremeno sa pretresom sedišta kompanije u Francuskoj, prenosi Beta pozivajući se na AFP.

Tužilaštvo nije navelo ime grupe Lafarž, već je pomenulo zajednički francusko-belgijski istražni tim, formiran kako bi se istražile sumnje o finansiranju terorističke grupe od strane francuske multinacionalne kompanije.

Kompanija Lafarž potvrdila je da je izvršen pretres njenog sedišta u Parizu.

"Francuski istražitelji upravo pretresaju naše prostorije", rekla je portparolka Lafarža za Frans pres, potvrđujući informaciju radija Frans Enter (France Inter). Ona nije mogla da da dodatne informacije.

Istraga koju od juna vodi troje sudija pokušava da utvrdi da li je Lafarž posredno plaćao određene grupe, posebno "Islamsku državu" kako bi njegova cementara u Džalabiji na severu Sirije mogla da nastavi da radi 2013. i 2014. uprkos sukobu u toj zemlji.

Istražitelji takođe pokušavaju da utvrde da li su zvaničnici grupe u Francuskoj bili upoznati sa tom praksom i sa opasnošću u koju su mogli da dovedu sirijske zaposlene na licu mesta.

Skandal je otkriven u junu 2016. godine istragom lista Mond (Le Monde) koji je otkrio "problematične aranžmane" između Lafarž Cementa u Siriji (LCS), sirijskog ogranka te grupe, i militantne organizacije "Islamska država" dok je ta militantna grupa zauzimala teritorije u regionu.

Dva meseca kasnije ministarstvo ekonomije je uložilo žalbu čime je parisko tužilaštvo pokrenulo preliminarnu istragu.

Sirijski ogranak kompanije je u martu priznao da je tokom 2013. i 2014. plaćao naoružanim grupama u Siriji kako bi obezbedio bezbedan prolaz za zaposlene i dostavu materijala fabrici. Lafaržova sirijska fabrika prestala je sa radom u septembru 2014.

Lafarž se 2015. spojio sa švajcarskom kompanijom Holcim stvorivši tako najvećeg proizvođača cementa na svetu Lafarž-Holcim.

14.11.2017     Najavljeno formiranje Vojske Kosova uz pomoć NATO-a

Državni kosovski rukovodioci saopštili su da će veoma brzo, u partnerstvu sa NATO-om formirati Vojsku Kosova.
Na regionalnoj bezbednosnoj konferenciji na temu „NATO i Zapadni Balkan – Regionalna dinamika u epohi bezbednosnih, globalnih izazova", lideri kosovski institucija su govorili o transformaciji Bezbednosnih snaga u Oružane.
Predstavnici NATO-a istakli su važnost očuvanja mira na Balkanu, ali i u Evropi.
Predsednik Skupštine, Kadri Veselji, rekao je da transformacija snaga nije daleko.
„Naš cilj je da postanemo punopravan član NATO-a“, kazao je on.
Premijer Kosova, Ramuš Haradinaj, istakao je da izazovi i pretnje bezbednosti prelaze državne granice, kao što je na primer globalni terorizam, mešanje Rusije na Balkan
u, obično informativnim putem i preko međunarodnog organizovanog krimiala.
Kako bi se suočili sa tim, dodao je, potrebna je zajednička inicijativa koja će poštovati suverenitet svake zemlje na recipročan način.
S druge strane, pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za javnu diplomatiju, Tadžan Ilderm, kazao je da stabilan Balkan podrazumeva stabilnu Evropu.
„Naglašavam veliku važnost koju NATO pridaje nastavju dijaloga Prištine i Beograda uz posredstvo EU. Ovo je važno za mir i regionalnu stabilnost", kazao je on.

14.11.2017     BiH, članica Komiteta za svjetsko naslijeđe UNESCO-a

Bosna i Hercegovina je izabrana za članicu Komiteta za svjetsko naslijeđe Organizacije Ujedinjenih naroda za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO). Ova odluka donijeta je danas na 21. plenarnom zasjedanju Generalne skupštine zemalja ugovornih strana Konvencije o svjetskom naslijeđu, koje se održava u Parizu.

Današnju odluku Generalne skupštine zemalja ugovornih strana Konvencije za svjetsku baštinu o izboru Bosne i Hercegovine za članicu Komiteta za svjetsku baštinu, pozdravilo je Predsjedništvo BiH.

„Uvjereni smo da će posvećenost očuvanju i obnovi kulturne baštine koju smo do sada pokazali, činiti Bosnu i Hercegovinu predanom članicom Komiteta za svjetsku baštinu. Glavni cilj Bosne i Hercegovine, kao člana ovog tijela, bit će zaštita i promoviranje Konvencije o svjetskoj baštini kao najvažnijeg globalnog instrumenta za prenošenje svjetske kulturne baštine budućim generacijama.“, navodi se u saopćenju Predsjedništva.

14.11.2017     Srpska lista zamrznula komunikaciju sa Tačijem

Srpska lista zamrzla je svaku komunikaciju sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, i o tome ga jučer obavestila putem pisma.
Da je pismo upućeno predsedniku Kosova za RSe je potvrdio šef kancelarije za saradnju sa medijima i civilnim sektorom Igor Simić.
U pismu Srpska navodi da je kao ubedjivo najsnažnija politička organizacija Srba na Kosovu, najodgovornija za zaštitu prava i interesa srpskog naroda, a da im izborni rezultati daju pravo i legitimitet da preduzimaju sve, kako su naveli, demokratske korake, kako bi njihova politička misija bila ispunjena.
U pismu se ističe da je utvrđeno da je politika Hašima Tačija u segmentu koji se odnosi na položaj i pravo Srba na Kosovu, antiustavna, antipravna i na štetu srpskog naroda.
Srpska protestuje zbog kako navode Tačijeve odgovornosti za loš položaj Srba na Kosovu, „činjenice da kao potpisnik Prvog Briselskog sporazuma niste učinili ništa kako bi zajednica srpskih opština bila uspostavljena u skladu sa potpisanim".
Srpska u pismu navodi „Tačijevo neprimereno i antipravno mešanje u političke poslove Srba na Kosovu i Meothiji i pokušaja ubacivanja vaših agenata u srpski politički korpus“. Srpska u pismu predsedniku Kosova navodi da se u Opštini Parteš vrše najbrutalniji pritisci na pravosudni sistem i izborni proces.
"Gde se posredstvom Vašeg saradnika Eljmija Rečice i nerasformiranih struktura ŠIK-a, ruši legitimno izabrani predstavnik Srpske liste, sa ciljem da se na čelo opštine dovede Vaš poslušnik, osuđeni silovatelj Nenad Cvetković", navodi Srpska.
Kao razlozi za protest navode se i zanemarivanje ustavom definisanog položaja srpskog jezika, antiustavno diskriminisanje Srba i drugih nealbanaca u institucijama u Prištini, obesmišljavanj rada Konsultativnog
veća za zajednice, „čiji će rad srpski predstavnici bojkotovati dok god im se ne bude garantovala uloga koja im pripada u tom telu".
Navodi se i da Tači zanemaruje probleme i interese srpskog naroda.
"Naša komunikacija može biti obnovljena onoga trenutka k
ada prekinete sa političkom praksom koja srpski narod i Srpsku listu dovodi pred svršen čin i primorava nas na ovakve korake", zaključuje se u pismu Srpske liste.

14.11.2017     Medvedev: Rusko-američki odnosi svakim danom sve lošiji

Ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je da se sastao sa američkim predsjednikom Donaldom Trumpom na samitu ASEAN u Manili početkom tjedna opisujući ga kao "otvorenu i dobronamjernu osobu", prenio je Reuters pozivajući se na Interfaks.

Medvedev je rekao i da su rusko-američki odnosi sada na najnižem nivou tokom posljednjih desetljeća i da " su sve lošiji iz dana u dan. "

13.11.2017      Nepravilnosti u radu bivše komisije za obeležavanje granice

Državna komisija Kosova za obeležavanje granice saopštila je da je, na osnovu dosadašnjeg istraživanja, uočeno nekoliko nepravilnosti u radu bivše komisije, a koja se između ostalog bavila i demarkacijom  sa Crnom Gorom.
Tokom izveštavanja članova komisije pred skupštinskim Odborom za evropske integracije, rečeno je da će konačan izveštaj sa svim nalazima biti gotov u toku ove godine.
Po rečima ove komisije koju je imenovao premijer Ramuš Haradinaj, ranija komisija na čelu sa Muratom Mehom nije bila profesionalna i transparentna.
Zejnulah Gruda je naveo da Kosovo sa Crnom Gorom nije postiglo sporazum o demarkaciji, već o granici.
„Član 4 ovog sporazuma navodi da će se državna granica dve strane obeležiti graničnim znakovima, a da će se to desiti u periodu od dve godine od stupanja na snagu tog sporazuma. Dakle, za demarkaciju mi još uvek nemamo formalnih uslova za razgovor, a ono što je postignuto je sporazum o granici", kazao je Gruda.
Predsedavajući komisije, Špejtim Bulići, naveo je da je bivša komisija prevazišla svoja ovlašćenja.
„Nedostaje jedan međunarodni sporazum i komisija je osnovana samo sa tim zadatkom, zbog demarkacije granice, njenog obeležavanja i održavanja, a nikako zbog uspostavljanja jedne nove granice u praksi, a što je rezultovalo novom graničnom linijom između Kosova i Crne Gore“, kazao je Bulići.
On je takođe rekao da je tokom razgovora kosovska strana u toku rada bila svesna da Kosovo gubi teritoriju, na osnovu zapisnika.
Poslanici odbora su međutim zatražili od komisije da pronađu činjenice kako bi se Crna Gora ubedila o graničnoj liniji.
Poslanik Alternative, Iljir Deda, zatražio je od Komisije da n
e govore samo o greškama bivše komisije, već da dođu do činjenica oko pitanja demarkacije.
“Što pre trebate da objavite izveštaj. Nemamo vremena, ne možemo da čekamo januar ili februar”, kazao je Deda.
I ostali poslanici zatražili su da komisija što pre iz
ađe sa nalazima a kako bi se ovaj proces okončao i otvorila perspektiva zemlji.
Inače, ratifikacija demarkacije sa Crnom Gorom, što je Crna Gora već uradila, uslov je Kosovu za dobijanje vizne liberalizacije sa Evropskom unijom.
Premijer Kosova, Ramuš Haradinaj, je po dolasku na premijersku stolicu formirao novu komisiju kojoj je dodeljena obaveza da razmotri proces demarkacije sa Crnom Gorom.
Haradinaj je zatražio da njihov izveštaj o demarkaciji bude zasnovan na originalnim, validnim i verifikovanim činjenicama.
Poslanici opozicije do sada su kritikovali način na koji je urađena demarkacija, navodeći da je Kosovo izgubilo 8.000 hektara svoje površine. Među kritičarima je u prošlom mandatu bio i Ramuš Haradinaj.

13.11.2017     Mogerini: Niko ne može da podrije uticaj EU na Balkanu

Visoka predstavnica Evropske Unije za spoljnu politiku i bezbednost Frederika Mogerini je ocenila da nikakvi spoljni faktori ne mogu da omalovaže uticaj Brisela na zemlje Zapadnog Balkana.

Ona ne brine zbog mogućeg utiaja stranih faktora na bilo koju zemlju u regionu.

“Kada je Evropska Unija prisutna i ima koherentnu moć I prisustvo, ne postoji drugi partner koji može imati jači uticaj u regionu”, izjavila je Frederika Mogherini nakon redovnog sastanka ministara inostranih poslova zemalja čalnica EU u Briselu. ”Mi smo jedno, mi smo porodica, mi smo geografski i istorijski povezani. Zato u situaciji kada je EU postojana i usglašena i kada su naši partneri postojani i usaglašeni ni jedan drugi uticaj ne može biti jači od tog”, zaključila je Mogerini.

Šefovi evropskih diplomatija su na sastanku u ponedeljak, razgovarali o starteškim komunikacijama i kako suzbiti rusku propagandu. Rasprava je usledila nakon što su prošlog meseca, ministri inostranih poslova, Hrvatske, Češke, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Švedske i Velike Britanije uputili pismo viskoj predstavnici EU Frederiki Mogerini od koje su zatražili, da ojača kapacitet u grupi Strateških komunikacija, kako bi se suzbila kampanja dezinformacija koja pristiže od treće strane.

Kabinet Mogerini je već formirao radne grupe u starteškim komunikacijama za Istok, Zapadni Balkan i arapsko-govorno područje. Medjutim, za šeficu Evropske diplomatije, politika prema regionu jeste jedna od oblasti na koj se najviše radi u evropskim institucijama.

”Ovo jedno od pitanja na kojem najviše radimo i to je samo po sebi deo naših strateških komunikacija. Mozete da imate najbolji tehnički tim koji se bavi strateškim kumunikacijama, ali ako nemate pravu politiku nemate oko čega da šaljete informacije. Na Zapadnom Balkanu imamo jaku EU politiku i poziciju i to je baza za našu efikasnu komunikaciju”, istakla je Frederika Mogerini.

13.11.2017     HARADINAJ I VUJIČIĆ O AFIRMACIJI CRNOGORACA NA KOSOVU

Premijer Kosova, Ramuš Haradinaj, primio je na sastanku predsednika Udruženja Crnogoraca Kosova, Slobodana Vujicica.

Premijer Haradinaj je visoko cenio odlične odnose između Albanaca i Crnogoraca, kao i odnose između dve države.
Premijer
Haradinaj i predsednik Udrženja crnogoraca Kosova Vujičicrazgovorali su o potrebi unapređenja ekonomskih odnosa između dve zemlje.
Slobodan Vujicic je ponovo pokrenuo ideju sprovođenja strategije za integraciju i afirmaciju Crnogoraca na Kosovu.
Takođe je ukazao na potrebu otvaranja jednog centra za Crnogorce koji žive u Kosovo.
Premijer Haradinaj je podržao dalju afirmaciju vrednosti crnogorskog naroda koji živi na Kosovu.
Rizik po Kosovo od povratka islamskih militanata
Mogući napadi islamskih militanata koji se vraćaju iz Sirije i Iraka, jedna je od najvećih pretnji po bezbednost Kosova, navodi se u dokumentu Vlade.
Oko 300 Kosovara otišlo je od 2012. da se bori na strani “Islamske države” na Bliskom istoku. Oko 70 njih je ubijeno. Međutim, procenjuje se da se većina njih, uključujući i žene i decu koju su poveli, i dalje nalazi u zoni sukoba iako je “Islamska država” proterana iz skoro svih mesta koje je ranije držala.
U dokumentu "Državna strategija za borbu protiv terorizma i akcioni plan 201
8-2022”, navodi se da se pod potencijalnom pretnjom podrazumevaju “napadi terorističkih organizacija preko stranih boraca, pasivnih ćelija, ali i simpatizera i sledbenika koju mogu biti insprisani da izvedu nasilje”.
Kosovo je usvojilo zakon po kome je učestvovanje njegovih građana na stranim ratištima kažnjivo sa do 15 godina zatvora.
Kosovsko stanovništvo čine 90 odsto muslimani koji su uglavnom sekularni.
Za sada nije bilo islamističkih napada na Kosovu, mada je u junu 9 Kosovara optuženo za planiranje napada protiv izraelskog tima i njegovih navijača na fudbalskoj utakmici u Albaniji.
U vladinoj strategiji se navodi da su radikalni islam na Kosovo uvezle nevladine organizacije sa Bliskog istoka nakon završetka sukoba sa Srbijom 1999.

13.11.2017     Putin: Veze Rusije i Turske potpuno obnovljene

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas na sastanku sa turskim predsednikom Edžepom Tajipom Erdoganom u Sočiju da se veze Moskve i Ankare mogu smatrati potpuno obnovljenim, prenosi Beta.

Putin i Erdogan razgovarali su o produbljavanju saradnje Rusije i Turske, i o ratu u Siriji, prenela je ruska agencija TASS.

Erdogan je rekao da su normalizacija odnosa i česti sastanci lidera dve zemlje pozitivno uticali na bilateralne veze Rusije i Turske.

"Naši bilateralni odnosi, kao i saradnja u rešavanju regionalnih pitanja, pružili su nam priliku da zajedno gledamo u budućnost", kazao je Erdogan.

Odnosi Rusije i Turske ozbiljno su narušeni je je Turska oborila ruski vojni avion 2015, ali su Putin i Erdogan uspeli da obnove veze, navodi agencija AP.

Rusija i Turska, zajedno sa Iranom, postigle su dogovor o "zonama deeskalacije" u Siriji, što su odobrili Putin i američki predsednik Donald Tramp prošlog vikenda, uz izraze posvećenosti mirnom okončanju rata u toj zemlji.

13.11.2017     HARADINAJ: OD 1. JANUARA BIĆE OLAKŠICA ZA PROIZVOĐAČE MLEKA

U skladu sa obecanjima juče na sastanku sa proizvođačima mleka, premijer Kosova Ramuš Haradinaj je obavetsio o merema koje će preduzeti Vlada za pružanje carinskih olakšica za proizvođače mleka na Kosovu.

"Zalažemo
se da zaštitimo interese svih domačih proizvodjača i preradjivača i u funkciji ovih angažovanja, od 1. januara naredne godine, proizvođači i poljoprivrednici cbiti oslobođeni od carine i akcize za opremu i mašine koje se koriste u sektoru proizvodnje mleka", rekao je premijer Haradinaj na ponovnom sastanku sa predstavnicima sektora za proizvodnju mleka koj je predvodio Besim Kući.
Istovremeno će se razmotriti sve mogućnosti za donacije i preispitati subvencije vlade kako bi od njih imao i ovaj sektor.
Na današnjem sastanku koji je premijer održao sa delegacijom proizvođača mleka bili su prisutni i ministar finansija, Bedri Hamza i ministar poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, Nenad Rikalo.

13.11.2017     IAEA: Iran poštuje obaveze iz nuklearnog sporazuma

Iran poštuje obavze iz nuklearnog sporazuma potpisanog sa velikim silama 2015. godine, saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) u svom tromesečnom izveštaju objavljenom danas.

Ta agencija UN potvrđuje u svom izveštaju da Teheran nije obogaćivao uranijum do nedozvoljenih nivoa niti stvarao nelegalna skladišta slabo obogaćenog uranijuma ili teške vode.

Predsednik SAD Donald Tramp je prošlog meseca sporazum Irana sa SAD, Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Rusijom, Kinom i EU nazvao "najgorim sporazumom ikad" i odbio da potvrdi da se Teheran ponaša u skladu sa odredbama zajedničkog plana rada, smatrajući da se njim samo na kratko onemugućuje Iranu da dođe do atomskog oružja.

Trampov postupak nije isključio SAD iz tog plana, ali je izazvao zabrinutost za održivost sporazuma.

Rojters navodi da ukoliko Kongres SAD odobri uvođenje novih sankcija Iranu, postupak Vašingtona će se smatrati kršenjem sporazuma i verovatno će zajednički plan biti prekinut, što su druge strane potpisnice osudile.

Teheran je sporazumom iz 2015. godine pristao na ograničavanje nuklearnog programa u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija, koje su naškodile iranskoj ekonomiji, a inspektori UN za nuklearnu energiju su u više navrata potvrdili privrženost Irana ključnim delovima sporazuma.

11.11.2017      Korejski poluotok: Vojni manevri SAD-a i Južne Koreje

Sjedinjene Države i Južna Koreja danas su počele zajedničke pomorske vojne vježbe u kojima sudjeluju tri nosača aviona, a vojni stručnjaci ističu da manevri predstavljaju jasno upozorenje Sjevernoj Koreji.

Četvorodnevni manevri počeli su u vodama kod istočne obale Južne Koreje u vrijeme kada američki predsjednik Donald Trump nastavlja svoju posjetu Aziji kojom dominiraju razgovori o nuklearnoj prijetnji od Sjeverne Koreje.

U saopćenju zajedničkog Generalštaba južnokorejske vojske navodi se da će borbene grupe u kojima su nosači aviona Ronald Reagan, Theodore Roosevelt i Nimitz uspješno ući u zonu manevara koji traju do utorka 14. novembra.

Prema riječima neimenovanog južnokorejskog vojnog dužnosnika, tri nosača aviona najvjerovatnije će zajedno u vježbama biti oko 13. novembra.

U manevrima sudjeluje oko 11 američkih borbenih brodova klase Aegis i sedam južnokorejskih plovila, od čega su dva klase Aegis.

11.11.2017      Australski premijer izgubio većinu u parlamentu

Australski premijer Malcolm Turnbull (Malkolm Turnbul) izgubio je većinu u parlamentu pošto je jedan od zastupnika iz vladajuće koalicije John Alexander (Džon Alegzander) podnio ostavku zbog dvojnog državljanstva.

Alexander je podnio ostavku jer nije mogao utvrditi da li je imao britansko državljanstvo po ocu koji je emigrirao iz Velike Britanije.

Zbog odluke australskog Višeg suda 27. oktobra, pet drugih zastupnika podnijelo je ostavke zbog regulative u Ustavu prema kojoj zastupnik ne može imati dvojno državljanstvo.

Među pet zastupnika bio je i zamjenik premijera Barnaby Joyce (Barnabi Džojs).

Na sjednici parlamenta u ponedjeljak 13. novembra Turnbull će imati samo 74 od 150 zastupnika u Zastupničkom domu, a oporbena Laburistička partija 69.

Preostala mjesta zauzimaju manje partije i nezavisni kandidati.

11.11.2017     VLADA KOSOVA: POMOĆ PORODICAMA UBIJENIH U SLUČAJU "KUMANOVO"

Na sednici vlade usvojen je Nacrt zakona o postupanju sa nelegalnim građevinama kao i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o agenciji za privatizaciju. Vlada je donela i odluku o izdvajanju novčanih sredstava za pomoć porodicama građana Kosova ubijenih u takozvanom slučaju "Kumanovo".

Nacrt zakona o postupanju sa nelegalnim građevinama koji je usvojila vlada ima za cilj da olakša proces identifikovanja i rešavanja pitanja nelegalnih konstrukcija kao i da pojednostavi proceduru legalizacije.

"Tokom primene prošlog Zakona o nelegalnim građevnama, ministarstvo i opštine su evidentirali 352.836 objekata koji su uvršteni u registar izgradnje bez građevinske dozvole. Od ovog broja, podneta je 8.461 aplikacija za legalizaciju", rekla je Aljbena Rešiti ministarka sredine i prostornog planiranja Kosova.

Na sednici je usvojen i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o agenciji za privatizaciju kojim će se omogućiti ulaganje sredstava privatizacionog fonda u hartije od vrednosti koje izdaje Vlada Kosova. Ministar finansija je istakao će sredstva od privatizacije biti upotrebljena u svrhu ekonomskog razvoja Kosova.

“Najvažniji fokus je bio da se stvori mogućnost da se uložena sredstva van Kosova preko investicija vrate za razvoj kosovske ekonomije kroz ulaganja na tržište hartija od vrednosti. Višak sredstava će ići u kosovski budžet", kazao je Bedri Hamza, ministar finansija.

Vlada je usvojila odluku o obezbeđivanju finansijiskih sredstava porodicama ubijenih i osuđenih građana Kosova u slučaju "Kumanovo", kada je 2015. godine u žestokom okršaju ubijeno osam makedonskih policajaca i 10 Albanaca sa Kosova a uhapšeno 30 osoba.

"Predlažem da se odvoje finasijska sredstva u vrednosti od 290.000 evra za pokrivanje troškova porodica kosovskih državljanja ubijenih i osuđenih u slučaju Kumanovo. Predlažem da svakoj porodici bude uručeno po 10.000 evra", istakao je Ramuš Haradinaj, premijer Kosova.

Premijer je zatražio od svih institucija da brzo i fer postupe u rešavanju pitanja eksproprijacije zemljišta za potrebe eksploatacije uglja. Na sednici vlade odobren je i dokument "Ključni prioriteti Evropske agende za 2018. godinu".

11.11.2017     Trump i Putin za zajedničku borbu do poraza IDIL-a

Američki predsjednik Donald Trump i njegov ruski kolega Vladimir Putin su se u zajedničkom saopćenju usaglasili da će nastaviti napore u borbi protiv Islamske države Iraka i Levanta (IDIL) dok ta teroristička organizacija ne bude poražena, saopćeno je iz Kremlja.

Dvojica lidera su, također potvrdila svoju posvećenost suverenitetu, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Sirije i pozvali su sve strane u sukobu da uzmu aktivno učešće u političkom procesu u Ženevi.

Prema tekstu zajedničkog saopćenja, Moskva i Washington su se usaglasili da neće biti vojnog rješenja sukoba u Siriji.

Saopćenje iz Kremlja objavljeno je na marginama sastanka članica Azijsko-pacifičke ekonomske suradnje (APEC) u Denangu u Vijetnamu.

Putin i Trump rukovali su se jučer neposredno pred početak sastanaka u Danangu i iz Bijele kuće je saopćeno da neće biti zvaničnog sastanka dvojice lidera.

11.11.2017     NAJVEĆI ZAGAĐIVAČ VAZDUHA TERMO-ELEKTRANA U OBILIĆU

Kvalitet vazduha na Kosovu nije zadovoljavajući, kažu iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, koje je sastavilo plan poboljšanja kvaliteta vazduha na Kosovu.

U okviru plana resorno ministarstvo planira da u rešavanju ovog problema uključi i ostala ministarstva i institucije Kosova. Ministarka životne sredine i prosornog planiranja Aljbena Rešitaj rekla je da je na Kosovu od 2012. godine instalirano 12 stanica koje svakodnevno kontrolišu kvalitet vazduha.

"Imajući u vidu kvalitet vazduha a posebno u centralnom delu Kosova, došli smo do zaključka da je ovaj zajednčki sastanak veoma važan, kako bi svi bili upoznati sa situacijom. Povećana zagadjenost vazduha je posledica mnogih sagorevanja, gasova iz automobila kao i nepovoljnih vremenskih uslova. Ovakva situacija je dovela do toga ovo pitanje bude prioritet resornog ministarstva i Vlade Kosova", rekla je Aljbena Rešitaj.

Premijer Kosova Ramus Haradinaj izneo je svoje predloge kako smanjiti zagađenost.

"Potrebno je stvaranje novih zelenih površina na Kosovu i edukacija građana o upotrebi goriva, posebno za grejanje. Sada je na snazi zakon koji zabranjuje upotrebu uglja ali mi znamo da je na Kosovu veliki broj porodica koje nemaju izbor. Na Kosovu takođe jos uvek nemamo gas koji je mnogo bolji za grejanje i koji ne zagadjuje okolinu. Još uvek nije jednostavno da se priključimo na gasovod u Albaniji", kazao je premijer.

Iz Ministarstva za ekonomski razvoj kažu da su glavni zagađivači vazduha na Kosovu izduvni gasovi iz automobila i ugalj koji se koristi za zagrevanje prostorija, a svakako najveći zagađivač je termo-elektrana u Obiliću.

"Kosovo je dobilo donaciju od 35 miliona evra za zamenu filtera na termoelektrani Kosovo B i to će direktno uticati na poboljšanje životne sredine. Termoelektrana Kosovo A je dosta zastarela i naš plan je da je zatvorimo i nakon toga izgradimo "Novo Kosovo" koje bi trebalo da počne sa radom 2019. godine", istakao je Valjdrin Luka, ministar ekonomskog razvoja.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Kosova najveća stopa zagađenosti vazduha je izmerena u Obiliću, Prištini i Gnjilanu, dok je u Prizrenu i Peći vazduh najčistiji.

"Ovo je globalni problem a koji ne zaobilazi ni Kosovo, ali preduzeli smo konkretne mere i očekujemo da do 2020. godine vazduh na Kosovu bude za 20 odsto ćistiji nego danas", kazala je Rejhan Vunic, zamenica ministra inostranih poslova.

U okviru plana poboljšanja kvaliteta vazduha Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja planira da poveća zelene površine u urbanim sredinama koje ce doprineti smanjenju zagađenosti vazduha, ali i podici svest ljudi o značaju očuvanja životne sredine.

11.11.2017      Ofanziva za zauzimanje posljednjeg uporišta IDIL-a

Iračke snage pokrenule su danas ofanzivu za zauzimanje grada Rava (Rawa) koji je posljednji pod kontrolom Islamske države Iraka i Levanta (IDIL) čime se takozvani kalifat našao na pragu potpunog poraza.

Zauzimanje grada Rave označit će kraj perioda vladavine IDIL-a nad teritorijama u Iraku i Siriji zauzetoj 2014. godine.

U ofanzivi protiv militanata u gradu Ravi sudjeluju dvije iračke pješadijske divizije i sunitske plemenske snage.

Sirijska vojska proglasila je pobjedu nad teroristima 9. novembra kada je zauzet grad Abu Kamal, posljednja naseobina pod kontrolom IDIL-a na granici Sirije sa Irakom.

Sirijska vojska i njihovi saveznici i dalje se bore protiv militanata u pustinjskim oblastima nedaleko od Abu Kamala.

10.11.2017      Kuda ide Kosovo u briselskom dijalogu?

Skupština Kosova treba da usvoji novu rezoluciju o predstojećoj fazi briselskog dijaloga sa Srbijom koja bi bila vodič i odredila politički nivo učešća Kosova u dijalogu, smatrajaju poslanici. Stručnjaci veruju da bi nedostatak konsenzusa po tom pitanju uticao na slabu poziciju onog koji u ime Kosova bude vodio dijalog u Briselu.
Poslednji sastanci u Briselu u sklopu dijaloga o normalizaciji odnosa nagovestili su da taj proces ulazi u konačnu fazu i da će odvijati na nivou predsednika. Do sada, politički dijalog vodili su premijeri Kosova i Srbije.
Poslanici Skupštine Kosova, međutim, veruju da sada postoji potreba da se usvoji rezolucija koja će tačno odrediti okvir nove faze dijaloga sa Srbijom, političko predstavljanje i njihovu odgovornost.
Poslanik Alij
anse za budućnost Kosova Ahmet Isufi kaže da postoji potreba da se postigne nacionalni konsenzus o formatu i platformi dijaloga, što će garantovati zaštitu interesa Kosova. U vezi s tim potrebna je saglasnost lidera, dodaje on.
“Institucionalni i politički lideri treba da dogovore zajednički sporazum koji će odrediti okvir, interese Kosova, dok Skupština treba da usvoji rezoluciju koja će ovlastiti državne predstavnike o tome kako treba da se vodi dijalog i ko će ga voditi”,  izjavio je Isufi.
Poslanik opozicionog Demokratskog saveza Kosova (DSK)  Driton Seljmanaj
pre početka nove faze dijaloga u Briselu, kaže da je važno da se u Skupštini Kosova oceni situacija u vezi sprovođenja dosadašnjih sporazuma iz briselskog dijaloga, kao i da se utvrdi njihova korist. Pre nastavka ovog procesa, potrebno je da se razjasni uloga visokih institucija uključenih u dijalog, a to je moguće putem rezolucije, dodaje on.
“Rezolucija bi bila vodič u smislu kuda ide Kosovo u tom procesu, koja je uloga premijera, Skupštine, i predsednika. Treba da se odredi i vremenski period, kada treba da se završi ovaj proces. Mi smo ušli u šestu godinu od usvajanja poslednje rezolucije u Skupštini Kosova, kada je za taj proces bila ovlaštena vlada. Prema tome, neophodno je da se Skupština još jednom izjasni oko te teme, kako bi se uklonila jednostrana odluka predsednika da se on uključi u taj proces, a da iz igre isključi ostale, tako što je predložio formiranje jedne Grupe uniteta i sl.”, kaže Seljmanaj.
Predsednik Kosova  
Hašim Tači  je u avgustu, nakon poslednjeg sastanka sa kolegom iz Srbije  Aleksandrom Vučićem u Briselu kazao će se Kosovo u konačnoj fazi dijaloga predstaviti putem Grupe uniteta koju će činiti predstavnici državnih institucija, opozicije, te civilno društvo i mediji.
Iz opozicij
e su, međutim, rekli da se razgovori sa Srbijom ne trebaju nastaviti bez istrage i procene dosadašnjeg procesa dijaloga.
S druge strane, poznavalac političkih prilika na Kosovu Iljir Ibrahimi navodi da političke partije ne trebaju da odbiju ideju da se predsednici uključe u proces dijaloga, ukoliko to podržava i sama Evropska unija. On, međutim, ističe da je za to potreban konsenzus.
“Ukoliko nema glasova da jedna takva rezolucija prođe u Skupštinu, onda to znači da konsenzusa nema. To slabi poziciju onoga ko bude predstavljao Kosovo u dijalogu, bilo da je to predsednik ili premijer. Prema tome, vreme je da političari počnu da razmišljaju iznad ličnih i partijskih interesa."
Na nedavno održanoj raspravi šefova poslaničkih grupa i predstavnika nevladinog sektora zatraženo je da Skupština vodi aktivniju ulogu u procesu dijaloga.
Skupština Kosova je 18. oktobra 2012. usvojila rezoluciju koja predviđa normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.

10.11.2017      Tramp i Putin se rukovali na samitu u Vijetnamu

Donald Tramp i Vladimir Putin, predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, rukovali su se danas na samitu u Vijetnamu, prenosi Beta.

Tramp i Putin su se pozdravili pred gala večeru na godišnjem samitu zemalja Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) u gradu Danangu.

Iako je bilo najavljeno da će zvanični sastanak dvojice predsednika biti održan na marginama samita APEC, Bela kuća je ranije danas, pred Trampovo sletanje u Vijetnam, saopštila da do toga neće doći.

Američki državni sekretar Reks Tilerson rekao je ove nedelje da se Tramp i Putin neće sastati osim ako ne budu imali nešto bitno za razgovor.

10.11.2017      Matoši: Lažna srpska poternica protiv Haradinaja podriva dijalog

Kosovske
vlasti su optužile Srbiju da podriva dijalog odbijanjem da povuče međunarodnu poternicu za hapšenjem premijera Ramuša Haradinaja.
“Pravljenje lista i optuživanje ljudi sa lažnim optužbama pripada mračnim vremenima države Srbije pod Slobodanom Miloševićem”, kazao je Haljil Matoši, politički savetnik kosovskog premijera.
"To ne doprinosi dijalogu Kosova i Srbije kao dve suverene i susedske države, kao i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine", dodao je Matoši.
Tenzije između Srbije i Kosova su pojačanje početkom ove godine nakon što je Haradinaj - jedan od bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova koji je u septembru izabran za premijera –  uhapšem u Francuskoj  po poternici koju je izdala Srbija. On je oslobođen nakon što je francuski sud odbacio zahtev zvaničnog Beograda za njegovim izručenjem.
Zapadni zvaničnici, koji su stacionirani u Prištini, kao i lokalni bezbednosni zvaničnici, pribojavaju se da bi Haradinaj mobao biti uhapšen tokom zvaničnih poseta inostranstvu, ako Srbija ne povuče poternicu, prenosi Rojters.
Poseta Briselu sledeće sedmice, što će biti njegov drugi odlazak u inostranstvo kao premijera, biće test.
Vlasti u Srbiji su saopštile u septembru da poternica protiv Haradinaja ostaje na snazi.

10.11.2017    Francuska: Automobil uleteo među studente

Troje studenata povređeno je nakon što je na njih namerno naleteo automobil ispred koledža u Tuluzu, javljaju franscuski mediji, prenosi BBC.

Svo troje studenata su kineske nacionalnosti a dvoje njih je ozbiljno povređeno.

Francuski mediji su, pozivajući se na policiju, objavili da je vozač namerno uleteo u grupu studenata i da nije bio na spisku osoba koje se prate zbog sumnje da su opasne po bezbednost.

Kako javlja Rojters, vozač je uhapšen na licu mesta. Reč je o 28-ogodišnjem muškarcu koji je policiji od ranije poznat po manjim prestupima, javlja agencija.

Uskoro opširnije.

10.11.2017      Kosovska vlada pomaže porodice osuđenih za Kumanovo

Vlada Kosova izdvojila je 219.000 eura za pomoć porodicama kosovskih državljana ubijenih i kažnjenih u slučaju "Divo Naselje" u Kumanovu.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je na zasedanju Vlade da će svaka porodica dobiti 10.000 eura, a sredstva su izdvojena iz stavke za nepredviđene troškove.
Krivični sud u Skoplju 2. novembra je presudio da su 33 od ukupno 37 optuženih za terorizam i terorističku organizaciju u slučaju u kumanovskom Divom Naselju, krivi za to delo, a četvorica su oslobođeni optužbi.
Sedam optuženih su osuđeni na kaznu doživotnog zatvora, drugih 13 su dobili po 40 godina zatvora, a ostali su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od 12 do 20 godina.
Sedamnaest osoba Kumanovske grupe je inače sa Kosova.
U odvojenom suđenju 3. novembra je još jedan optuženi osuđen na doživotnu kaznu zatvora.
Nakon presude, nekoliko desetina građana protestvovalo je u Prištini zbog takve presude.
Haradinaj je tada demonstratima rekao da je "iznenađen presudom", dodajući da je potrebno tražiti međunarodnu pomoć radi međunarodne istrage.

10.11.2017     SAD: Iranska raketa ispaljena iz Jemena ka Saudijskoj Arabiji

SAD su danas saopštile da je Iran proizveo balističku raketu koju su pobunjenici u Jemenu ispalili prošle nedelje ka glavnom gradu Saudijske Arabije, čime su podržale tvrdnje Rijada.

Komandant Ratnog vazduhoplovstva SAD za Bliski istok Džefri Harigan rekao je danas novinarima u Dubaiju da na "ostacima te rakete ima iranskih oznaka" i da je to "veza sa Iranom", navodi Asošiejted pres.

Saudijska Arabija dugo optužuje Iran da snabdeva oružjem šiitske pobunjenike iz jemenskog pokreta Huti i njihove saveznike, što Teheran sve vreme negira.

Iran za sada nije reagovao na izjavu Harigana.

Saudijska Arabija je ranije saopštila da je 4. novembr presrela raketu u blizini međunarodnog aerodroma u Rijadu. Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje potom je obavilo da su tokom proučavanja ostataka rakete pronađeni dokazi da je "iranski režim imao ulogu u njenoj proizvodnji".

Predsednik Francuske Emanuel Makron slično je ove nedelje opisao tu raketu, rekavši da je "očigledno" iranska.

Izjava Harigana svakako će dodatno doprineti zaoštravanju višegodišnjeg sukoba u u Jemenu, najsiromašnijoj arapskoj zemlji, ocenjuje američka agencija.

10.11.2017      HARADINAJ: KOSOVO ZASLUŽUJE DA BUDE DEO EU

Na konferenciji o reformama evropske agende u organizaciji Grupe za istraživanje politika na Balkanu, koja je održana u Prištini, premijer Kosova Ramuš Haradinaj je istakao da Kosovo želi zasluženi status kandidata u 2018. i pozvao EU da pojača bilateralne odnose sa Kosovom u narednom periodu.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je na konferenciji o napretku Vladavine prava istakao da će Kosovo naredne godine aplicirati za članstvo u EU, i naglasio da Kosovo zaslužuje da bude deo EU.  
"Prema dinamici, radu i rezultatima, očekujemo da se stvore uslovi da iduće godine podnesemo prijavu za status kandidata u EU, što znači da moramo imati direktne i intezivnije odnose sa Evropskom Unijom. Statusom kandidata Kosovo nije ostvarilo konačan cilj ali je ovo istovremeno dobra mogućnost za saradnju sa EU kao i otvaranje poglavlja nakon statusa kandidata. Jačanje mandata pravosudnih institucija je takođe jedan od prioriteta", istakao je Haradinaj.  
Ministar pravosuđa Abeljard Tahiri rekao je da je i dalje primarni prioritet Vlade Kosova borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.
"Skupštini smo poslali na uvid Zakon o sprečavanju sukoba interesa i izradu koncepta za suspenziju javnih službenika protiv kojih je podignuta optužnica za zloupotrebu službene dužnosti. Takođe, sledeće nedelje Vladi i Skupštini će biti prosleđen novi zakon o državnom tužiocu koji će omogucefikasniju borbu u sprečavanju korupcije i organizovanog kriminala", kaže Tahiri.
"Moramo pokazati posvećenost i ozbiljnost u implementaciji prioriteta, promovisanju dobrog upravljanja i osnaživanju vladavine prava, zaštiti konkurentnosti, poboljšanju investicione klime i unapređenju politike zapošljavanja i visokog obrazovanja. Evropska agenda za reforme bicosnovni dokument koji će doneti neophodne reforme, a time i implementaciju određenih prioriteta, jer proces evropskih integracija zahteva doprinos svih nas", rekla je Durata Hodža, ministarka evropskih integrecija.
Šefica Kancelarije EU na Kosovu koja je učestvovala na konferenciji "Agenda za evropske reforme” istakla je da Vlada Kosova mora preduzeti određene korake kako bi se postigao cilj na putu ka EU.
"Brža integracija na putu ka EU se može desiti samo posvec
u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i srećni smo što je Kosovo preduzelo ove korake. Ostalo je još puno toga da se uradi, ali ispunjavanjem jednog dela kriterijuma ne znači da je taj kriterijum u celosti ispunjen", istakla je Natalija Apostolova..
Implementacija plana reformi će doprineti naporima da se Kosovo pridruzi svojim susedima u smislu evropske agende. Kosovo očekuje da ove godine zaključi Okvirni sporazum sa evropskom komisijom o pristupu programima EU

10.11.2017      Skoplje za međunarodnu istragu slučaja 'Divlje naselje'

Makedonski premijer Zoran Zaev izjavio je da Vlada traže način za sprovođenje međunarodne istrage u vezi sa događajima u kumanovskom Divljem naselju pre dve godine, kada je u sukobu sa albanskim ekstremistima ubijeno osam policajaca, a 42 ranjeno.

Zaev je na konferenciji za novinare u Skoplju rekao da Vlada i predstavnici međunarodne zajednice traže način za sprovođenje međunarodne istrage o nerazjašnjenim okolnostima u vezi tim događajima u Kumanovu.

Sud u Skoplju osudio je sedam članova takozvane "Kumanovske grupe" na doživotne kazne zatvora zbog terorizma, dok su ostali pripadnici dobili dugogodišnje kazne.

Od ukupno 37 članova ove grupe, koji su albanske nacionalnosti, 33 su proglašena krivim, dok su četvorica oslobođena.

Zatvorsku kaznu od 40 godina dobilo je njih 13, šestorica su osuđena na po 20 godina, jedan je dobio 18 godina, dvojica 14 godina, dvojica 13 i dvojica 12 godina zatvora.

09.11.2017      TAČI: KOSOVO JE PROMOTER MIRA I DIJALOGA U REGIONU

Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je da nezavisnost Kosova nosi i veliki pečat Londona, piše prištinski list “Koha ditore”.

Tači se u sredu sastao sa britanskim ministrom za Evropu i američki kontinent Alanom Dankanom.
Dankan je rekao da Britanija ostaje posvećena tom regionu, uprkos odnosima Londona sa Briselom, navodi se u tekstu koji je prenet u UNMIK-ovom pregledu štampe.
"Želimo region koji živi u miru i stabilnosti", istakao je Dankan.
Tači je naglasio da je Kosovo "promoter mira i dijaloga u regionu" i da radi na izgradnji "dobrosusedskih odnosa sa svima", uključujući Beograd.
Dankan se sastao i sa premijerom Kosova Ramušom Haradinajem, koji je medijima posle sastanka rekao da Dankanova poseta z
nači obnovu odnosa Kosova sa Britanijom koji, kako je naveo, sežu još iz veoma teških vremena kada je Britanija podržala kosovski narod.
Haradinaj je istakao i da su ti odnosi sada u novoj dimenziji saradnje, pomenuvši sastanak u Londonu koji će biti održan u julu iduće godine.
"Jedan od najvažnijih događaja tokom iduće godine je Balkanski samit koji će u julu biti održan u Londonu", zaključio je Dankan, izrazivši nadu da će London biti domaćin veoma konstruktivnog skupa.
Jezička prava jedno na papiru, drugo u praksi
Premijer Kosova, Ramuš Haradinaj, posvećen je boljem poštovanju jezičkih prava na Kosovu, rečeno je u četvrtak na Forumu o poštovanju jezičkih prava na Kosovu u organizaciji misije OEBS.
Ambasador OEBS-a, Jan Bratu, kazao je da je kosovski zak
onodavni okvir o poštovanju jezičkih prava među najnaprednijim u Evropi, ali je dodao da njegovo sprovođenje nije potpuno, i da se zato treba pružiti podrška lokalnim institucijama. Na Kosovu su albanski i srpski zvanični jezici na nivou cele zemlje, dok u pojedinim opštinama, zvanični ili jezici u upotrebu su i turski, bosanski te romski.
Ambasador Bratu je takođe naveo da postoji protivrečnost službenih dokumenata i zakona u različitim jezičkim verzijama, i pored toga što su oba jezika jednaka. Krivični zakon jedan je od takvih primera.
„Dešava se konfuzija na primer kada se sudija suoči sa dve jezičke verzije istog zakona“, naveo je on.
Bratu veruje da postoje dva
koraka koji mogu pomoći u ovakvoj situaciji usvajanje jezičke strategije i formiranje brze pravne osnove za ispravljanje protivrečnosti u zakonima.
Nacrt o jezičkoj strategiji još uvek nije usvojen, a strategija između ostalog predviđa formiranje centralne prevodilačke jedinice, čemu je upravo premijer Haradinaj bio posvećen u poslednje vreme, kazao je Bratu.
OEBS inače radi na tome da se isprave svi zakoni.
„Ljudi koji žive zajedno treba da komuniciraju jedni s drugima. Ovo je neophodno kako bi se izbegli stereotipi i izgradilo poverenje i međukulturalni odnosi“, poručio je Bratu, dodajući da je potrebno znanje jezika komšija, a da engleski jezik nije dovoljan.
Premijer Kosova, Haradinaj, istakao je da Kosovo treba još da radi na implementaciji zakonodavstva i na tome da opština pružaju zajednicama usluge na njihovom jeziku, te dodao da postoji
njegova posvećenost tome.
Dalibor Jevtić, zamenik premijera i ministar za zajednice i povratak, kazao je da prvi put postoji puna posvećenost predsednika Vlade Kosova da se pitanje poštovanja zakona o jezicima reši.
„Kada sam bio u prilici da ovaj problem
iznesem predsedniku Vlade, on je odmah zatražio da se sastanemo sa komesarom za jezike Mladenovićem, i odmah smo napravili dogovor oko koraka koji trebaju da se implementiraju kako bi se ovakva situacija promenila u pozitivnom smislu. I svakako da je to dobar znak da ono što trenutno nije dobro i što fali, a to je implementacija zakona, bude rešeno na institucionalan način“, naveo je Jevtić čiji je treći mandat u Vladi Kosova.

09.11.2017     Makron u iznenadnoj poseti Saudijskoj Arabiji

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da će večeras odlazi u posetu Saudijsku Arabiju, koja nije ranije zakazana, gde će razgovarati sa prestolonaslednikom Muhamedom ben Salmanom o situaciji u Iranu, Jemenu i Libanu.

"Čuo sam veoma oštre stavove" Saudijske Arabije "prema Iranu a smatram da nisu odgovarajući", rekao je Makron u Dubaiju gde završava jednodnevnu posetu.

"Važno je razgovarati sa svima", dodao je Makron ističući da Francuska ima "ulogu u izgradnji mira".

Tenzije su nedavno porasle između Saudijske Arabije i Irana. Usred tih napetosti, neizvesna je sudbina Libana a od ranije i Jemena koji je suočen sa sukobom u kojem su uključeni regionalni rivali.

Politička situacija u Libanu je neizvesna posle iznenadne ostavke premijera Saada Haririja koji je to saopštio u Rijadu.

Makron je kazao da je odluku o poseti doneo u četvrtak izutra te da će posebno biti reči o stanju u Jemenu i Libanu.

Dva visoka libanska zvaničnika su izjavila da Rijad drži Haririja kao zatočenika a treći je kazao za Rojters da su saudijski zvaničnici naredili Haririju da podnese ostavku dok je boravio u Rijadu prošlog vikenda te da se nalazi u kućnom pritvoru.

Saudijska Arabaija negira da je Hariri u kućnom pritvoru, ali on sam nije negirao da mu je ograničeno kretanje.

Francuska ima bliske veze sa Libanom, kao svojom bivšom kolonijom, pre svega Haririjem, koji je i francuski državljanin i živeo je nekoliko godina u ovoj zemlji. Makron je rekao da je bilo neformalnih kontakata sa Haririjem, ali nije zahtevano njegovo prebacivanje u Francusku.

On je rekao da će naglasiti “važnost libanske stabilnosti i integriteta” tokom susreta u Rijadu. Dodao je da je “moja želja da svi libanski politički zvaničnici slobodno žive u zemlji”.

Poslednjih godina Francuska je bila u stanju da izgradi nove veze sa arapskim zemljama u zalivu zbog svog čvrstog stava prema Iranu u pregovorima o njegovom nuklearnom programu, kao i sličnosti u njihovim politikama prema sukobima širom Bliskog istoka.

U međuvremenu, Saudijska Arabija je naredila je svim svojim državljanima da što pre napuste Liban, a oni koji planiraju da otputuju u ovu zemlju, u zemlju, da da otkažu.

"S obzirom na okolnosti u Libanu, Kraljevina moli svoje državljane da napuste tu državu što je prije moguće", navodi se u saopštenju.

Kada je reč o Jemenu, Makron je kazao da će insistirati kod saudijskog prestolonaslednika da Rijad mora da otvori granice za dostavu humanitarne pomoći.

09.11.2017     PACOLI IMENOVAO KOMISIJU ZA PROMOCIJU MIRA BGD I PR

Gazeta Express obezbedila je
dokument koji je potpisao ministar spoljnih poslova Kosova, Bedžet Pacoli, a koji govori o uspostavljanju Komisije za promociju mira između Kosova i Srbije.

Na čelo Komisije Pacoli je imenovao damu iz Albanije, Kljaru Budu, koja je, prema informacijama koje se mogu pronaći na Internetu - novinarka i pisac.
"Prema tački 5 ove odluke, za šefa Saveta za promociju mira između Kosova i Srbije imenovana je gospođa Kljara Buda", navodi se u dokumentu.
Zatim, postoje detalji o tome šta će Savet raditi.
"Savet za p
romociju mira između Kosova i Srbije izradiće platformu za funkcionisanje i godišnje aktivnosti koje će ovaj savet organizovati," naglašeno je u dokumentu.
Ovaj Savet, pored finansiranja od institucija, prema dokumentu, može se finansirati i donacijama.
"S
avet za promociju mira između Kosova i Srbije može da traži donacije kojim bi se podržale njegove aktivnosti".
Razgovorima između Kosova i Srbije dugo posreduje Brisel uz snažan pritisak iz Vašingtona. Stranke su nekoliko puta potpisivale sporazume, ali su se često zaustavljale zbog nedostatka političke volje.
Dok su Priština i Beograd u proteklim godinama pregovarali na visokom nivou, koji je zahtevao velika diplomatska ulaganja iz najmoćnijih svetskih centara, Pacolijeva inicijativa izgleda zbunjujuće i podseća više na aktivnosti iz devedesetih godina kada je kosovski problem Srbija trebalo da reši preko komisija i nevladinih organizacija.

09.11.2017     Rijad: Hapšenja za korupciju od 100 milijardi dolara

Vlasti Saudijske Arabije saopštile su danas da je 201 osoba pritvorena u okviru istrage o pronoveri i korupciji vrednoj oko 100 milijardi dolara.

Državni tužilac Saud al-Modžeb je naveo da je 208 ljudi pozvano na saslušanje od subote, dok je sedam ljudi pušteno bez optužnice, čime je 201 čovek ostao u pritvoru.

"Potencijalni obim otkrivenih koruptivnih praksi je veoma velik", rekao je tužilac i dodao da je na osnovu istraga u prethodne tri godine, najmanje 100 milijardi dolara zloupotrebljeno korupcijom i proneverama tokom nekoliko decenija.

Posmatrači ocenjuju da akcija usmerena na desetine prinčeva, zvaničnika, vojnih oficira i biznismena predstavlja pokušaj princa prestolonaslednika da marginalizuje potencijalne rivale i kritičare, prenosi Asošiejted pres.

Među ranije pritvorenima su milijarder, saudijski princ Alvalid bin Talal i dva sina pokojnog kralja Abdulaha, od kojih je princ Miteb do subote bio na čelu moćne Nacionalne garde, dok nije smenjen i pritvoren.

Vlada odbija da saopšti imena privedenih na saslušanje, navodeći da poštuje njihovo pravo na privatnost tokom ove faze procesa.

Procenjuje se da je zamrznuto 1.700 bankovnih računa pojedinaca. Tužilac al-Modžeb je potvrdio da su preduzete mere za suspendovanje ličnih bankovnih računa, ali nije izneo konkretne brojke.

Saudijci se godinama žale na rasprostranjenu korupciju i zloupotrebu javnih fondova u sistemu u kojem je rasprostranjen i nepotizam.

08.11.2017     Guterres: Dijalog Prištine i Beograda zahtijeva čvrstu posvećenost

Generalni tajnik Ujedinjenih naroda (UN) Antonio Guterres (Gutereš) izjavio je da dijalog Prištine i Beograda zahtijeva čvrstu posvećenost i istakao da je dugotrajan mir moguće ostvariti "održivim napretkom" u normalizaciji odnosa.

Guterres je u redovnom tromjesečnom izvješću o radu Misije UN-a na Kosovu i Metohiji (UNMIK) za period od 16. srpnja do 15. listopada naveo da je ta misija radila na izgradnji povjerenja među zajednicama na Kosovu.

On je dodao da će UNMIK nastaviti pružati potporu u cilju dugotrajnog mira i stabilnosti, a da je to između ostalog, moguće ostvariti "održivim napretkom" u normalizaciji odnosa Prištine i Beograda.

Guterres je rekao da je od potpisivanja sporazuma u Bruxellesu 2013. godine u više navrata odlagano provođenje dogovora, dodavši da "dogovori postignuti na visokoj razini imaju smisla ako imaju široku potporu i djelovanje obje strane".

On je kazao da UNMIK godinama podržava napore Europske unije (EU) koja rukovodi dijalogom Prištine i Beograda, dodavši da ta misija UN-a radi na "izgradnji povjerenja među zajednicama na Kosovu", što kako je naveo, "direktno doprinosi napretku u političkim pregovorima".

U dijelu izvešća koji se odnosi na normalizaciju odnosa Prištine i Beograda, navedeno je da je u periodu od 16. srpnja do 15. listopada dijalog prešao na predsjedničku razinu i da su predstavnici obje strane "istakli značaj pomijeranja dijaloga na dublja pitanja".

08.11.2017     Britanija će nastaviti da podržava evropski put Kosova

Britanski ministar za Evropu i Ameriku, Alan Dunkan, izjavio je da će Velika Britanija nastaviti da podržava Kosovo na putu evrointegracija iako ta zemlja izlazi iz unije.

„Iako napuštamo EU, mi i dalje želimo da sarađujemo sa njom. Želimo jaku Uniju, a ukoliko druge zemlje žele da joj se priključe, onda ćemo to sigurno podržati. Nadam se da će i u budućnost odnosi EU i Velike Britanije biti jaki, i da će to biti od uzajamne koristi“, rekao je Dunkan.

Dunkan se nalazi u poseti Kosovu gde je sa državnim rukovodiocima razgovarao o temama u vezi sa sa Balkanskim samitom koji će se održati u Londonu u julu sledeće godine.

Na konferenciji za kosovskim premijerom, Ramušom Haradinajem, Dunkan je kazao da iako Velika Britanija izlazi iz Evropske unije, to ne znači da će Velika Britanija napustiti Evropu ili svet.

„Mi ćemo i dalje biti Ujedinjeno Kraljevstvo koje će u svetu težiti za trgovinom, prijateljstvom, za bilateralnim odnosima, i pružanju pomoći u oblasti odbrane i bezbednosti našim prijateljima i saveznicima“, kazao je on.

On je dodao da će Velika Britanija nastaviti da radi sa Kosovom i Albanijom u oblasti organizovanog kriminala.

„Organizovani kriminal ne poznaje granice, tako da je važno da sarađujemo sa svim zemljama regije kako bi se rešio taj problem“, dodao je on.

 
Back to content | Back to main menu