Radio OMEGA-3

Go to content

Main menu:

Najnovije Vjesti

KLIKNI I SLUSAJ !!

06.07.2018      Nemački dug prvi put u 17 godina ispod granice u evrozoni

Nemačka vlada je saopštila da će dug te zemlje, zahvaljujući budžetu za 2019. godinu, prvi put u 17 godina biti ispod granice propisane za članice evrozone.

Ministar finansija Nemačke Olaf Šolc rekao je na konferenciji za novinare da će dug Nemačke pasti na 58,25 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), navodi Asošiejted pres.

To bi značilo da će dug pasti ispod granice od 60 odsto BDP, koju je 19 članica evrozone postavilo u cilju garantovanja fiskalne odgovornosti i stabilnosti cena.

Teret duga je opao zahvaljujući rastu nemačke ekonomije i balansiranom budžetu. Međutim, kritičari zameraju vladi nemačke kancelarke Angele Merkel da zanemaruje investicione potrebe i da ne izdvaja dovoljno sredstava za odbranu.

Nacrtom budžeta predviđeno je povećanje troškova za odbranu, što je jedno od spornih pitanja između Nemačke i američkog predsednika Donalda Trampa.

Budžetom je za odbranu predviđeno 1,3 odsto BDP, ali time Nemačka ostaje daleko ispod propisanog cilja NATO-a o dostizanju izdvajanja od dva odsto BDP na odbranu do 2024. godine.

Pitanje odbrambenih troškova članica NATO-a biće sporna tema na samitu alijanse 11. i 12. jula pošto Tramp traži od saveznika da povećaju ta izdvajanja.

Međutim, nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen smatra da će Nemačka na samitu imati jake argumente u svoju korist pošto ta zemlja svake godine za 11 odsto povećava budžetska izdvajanja za odbranu.

06.07.2018     Haradinaj: Kosovo ima crvene linije u dijalogu sa Srbijom

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da Kosovo ima crvene linije u dijalogu sa Srbijom a to je Ustav Kosova.
Na konferenciji za medije nakon zasedanja vlade u petak, Haradinaj je kazao da ko
god bude pregazio ustavom određene principe, taj će biti smenjen, onako kako se to desilo i u prošlosti u slučaju predsednika.
"Znate da su predsednici razrešavani zato što su prekršili Ustav. Mi imamo crvene line, imamo Ustav. Država smo i imamo teritori
ju. Ukoliko neko izađe iz tih okvira, znate, predsednik je dva puta razrešen", kazao je Haradinaj.
On je ipak kazao da dijalog nema alternativu i da se treba voditi institucionalno.
Sa tim u vezi, Vlada je pripremila i izveštaj u vezi sa dostignućima i izazovima sprovođenja sporazuma postignutih u Briselu koji će biti prosleđen Skupštini Kosova.
Predsednik Kosova Hašim Tači je po povratku sa poslednjeg sastanka sa predsednikom Srbije u Briselu izjavio da u konačnoj fazi dijaloga nema crvenih linija kako ih je bilo tokom pregovora u Beču i da će se elaborirati teme oko kojih se obe strane slože.

06.07.2018     Novi bilans brodoloma u Tajlandu: 33 mrtvih i 23 nestalih

Najmanje 33 osobe su poginule u brodolomu kod ostrva Puket, novi je bilans nesreće koji su danas sapštile tajlandske vlasti.

Spasioci tragaju za 23 nestale osobe. Akcija spasavanja je obustavljena do sutra ujutru.

Vlasti su saopštile i da su svi stradali kineski državljani.

Brod na kojem je bilo 105 osoba - 93 turista, 11 članova posade i jedan vodič, potonuo je sinoć kada je naišao na talas visok pet metara. Olupina je na dubini od 30 metara.

06.07.2018      Nova Gvineja nije povukla priznanje Kosova

Ministar inostranih poslova Kosova Bedžet Pacoli odbacio je kao "falsifikat i izmišljotinu" navode ministra spoljnih poslov
a Srbije Ivice Dačića da je Papua Nova Gvineja povukla priznanje nezavisnosti Kosova.
"Dačić je odlučio da ponovo nastavi sa izmišljotinama i falsifikatima u odnosu na Kosovo. Posle prethodnih falsifikata koji su mu se vratili kao bumerang, on je predstavio dokument koji je pripremljen ko zna gde o navodnom povlačenju priznanja", napisao je Pacoli na Fejsbuku.
On je kazao da Kosovo kroz svoju diplomatsku službu održava stalne kontakte sa svim zemljama sveta, uključujući i Papuu Novu Gvineju.
"Klevete Dačića se sada smatraju odvratnim, posebno nakon slučaja Liberije, Gvineje Bisao, Gane. Kosovo će u narednim danima putem diplomatskih kanala sve ovo potvrditi i nastaviće nezaustavljivo da jača i konsoliduje se kao država, želeo to Beograd ili ne", naveo je Pacoli.
Ministar spoljnih polsova Srbije Ivica Dačić izjavio je u četvrtak da je Papua Nova Gvineja poništila odluku iz oktobra 2012. godine o priznanju Kosova kao nezavisne države

06.07.2018     Musk nudi pomoć u spasavanju zarobljenih dečaka na Tajlandu

Osnivač kompanije Tesla, Boring i Spejs Iks Elon Musk ponudio je pomoć u spasavanju 12 dečaka i njihovog fudbalskog trenera koji su već dve nedelje zarobljeni u pećini na Tajlandu.

Musk je u seriji objava na Tviteru objasnio kako bi njegove kompanije mogle da pomognu spasilačkom timu, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).

Napisao je da je njegova kompanija Boring "dobra u kopanju rupa". Musk je predložio ubacivanje najlonske cevke u pećinu koja bi potom bila naduvana i iskorišćena kao podzemni tunel.

Portparol kompanije Boring rekao je da su u toku pregovori s tajlanskom vladom.

"Danas šaljemo ljude iz kompanija Spej Iks i Boring na Tajland kako bi ponudili pomoć na terenu", kazao je i on i dodao da će konačna odluka biti doneta tek kada se na terenu utvrdi šta bi moglo da pomogne.

Jedan tajlanski spasilac poginuo je noćas dok je izlazio iz pećine nakon što je dečacima dostavio kiseonik.

06.07.2018     VLADA KOSOVA USVOJILA IZVEŠTAJ O DIJALOGU SA SRBIJOM

Vlada Kosova je na sednic
i usvojila izveštaj o dostignućima i izazovima u sprovođenju briselskih sporazuma, koji će biti upućen skupštini na razmatranje.

Premijer Haradinaj je na konferenciji za novinare rekao da izveštaj oslikava realno stanje dijaloga i dodao da bi pregovori sa
Srbijom trebalo da se završe međusobnim priznanjem.
Vlada Kosova je po prvi put usvojila izveštaj o implementaciji briselskih sporazuma i on će biti prosleđen skupštini na raspravu, izjavio je Haradinaj, dodajući da time vlada poštuje transparentnost i parlament.
“Sprovođenje ovih sporazuma je u interesu Kosova i mi smo zainteresovani da se oni primene. Urgentnim smatramo pitanje energetike. Strane u ovom slučaju, i Srbija i Kosovo, imaju svoje pozicije, ali ono što je u izveštaju oslikava realno stanje o dostignućima i stepenu implementacije.To je dobar pregled jer izveštaj pokazuje šta se desilo u procesu dijaloga”, rekao je Haradinaj.
Predsednik vlade je istakao da je Kosovo definisalo svoje principe u dijalogu, naglasivši da je pristup Srbije neprihvatljiv.
“Neshvatljiv je njihov pristup, da sa jedne strane sede sa nama za istim stolom i vode dijalog i ometaju naše postojanje, to je neprihvatljivo, kao i njihove ucene i pretnje srpskim građanima Kosova, pripadnicima KBS-a. Dug je spisak postupaka Srbije prema Kosovu, ali kako ćemo dalje. Izlaz iz ove situacije je načelni dogovor. Definisali smo svoje principe, protiv smo podele i razmene teritorija Kosova i Srbije. Republike Srpske neće biti", kategoričan je Haradinaj.
Premijer Kosova je izjavio da dijalog
sa Srbijom nema alternativu i da bi finalna faza trebalo da bude završena međusobnim priznanjem
”Parlament i poltičke partije moraju biti uključeni u tok dijaloga”, istakao je Haradinaj i naglasio da je u stalnim konsulatacijama sa opozicionim strankama, te da tu očekuje određene promene.
Inače, vlada je na sednici odobrila 228 miliona evra za rehabilitaciju ratnih invalida bivše OVK i započela raspravu o Zakonu o platama. Tom prilikom premijer Haradinaj je od ministara zatražio da prisustvuju sednicama parlamenta, kako bi poslanici mogli da im postavljaju pitanja.

06.07.2018     Sirijski pobunjenici postigli dogovor sa ruskom vojskom

Sirijski pobunjenici postigli su dogovor sa ruskom vojskom o postepenoj predaji oružja i raspoređivanju ruske vojne policije u blizini jordanske granice, rekao je portparol pobunjenika Ibrahim Džabavi, javlja Rojters.

On je istakao da je sporazum postignut tokom pregovora u gradu na jugu Sirije.

"Sporazum sa Rusijom uključuje povlačenje sirijske vojske i milicije iz gradova u istočnoj Deri", rekao je portparol dodajući da će kontrolu u tim oblastima preuzeti ruske snage te da postignuti sporazum uključuje prekid neprijateljstava na obe strane.

Vladine snage na jugu Sirije napredovale su duž jordanske granice zauzevši veći broj sela. Pobunjenici koji ne želi da se pomire sa Vladom u Damasku, otići će u oblasti na severu zemlje koje kontrolišu protivnici režima Bašara el Asada.

Agencija UN za izbeglice apelovala je na Jordan da otvori granice Sirijcima koji beže. U dosadašnjim sukobima raseljeno je više od 320.000 ljudi. Oko 60.000 Sirijaca okupilo se na jordanskoj granici, a još nekoliko hiljada na granici sa Golanskom visoravni, koja je pod kontrolom Izraela.

06.07.2018     FILIP S. KOSNET NOVI AMBASADOR SAD NA KOSOVU

Američki predsednik Donald Tramp planira da za novog ambasadora SAD na Kosovu imenuje Filipa S. Kosneta, vršioca dužnosti ambasadora u Turskoj.

Kako navodi Glas Amerike, Kosnet je do sada obavljao diplomatsku dužnost u osam misija SAD u Evropi, Aziji i na Srednjem Istoku, a bio je i na visokim pozicijama u Stejt departmentu.
Njegovo angažovanje je u najvećem delu bilo usredsređeno na međunarodnu saradnju u oblasti bezbednosti i na političko pomirenje.
U Stejt departmentu je radio u kancelarijama za Evropu i borbu protiv terorizma, kao i na političko-vojnim i obaveštajnim dužnostima.
Nosilac je brojnih visokih odlikovanja, govori turski, ruski, holandski i japanski jezik.

05.07.2018     Sastanak Zvizdića i Zaeva u Sarajevu

Predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić razgovarao je danas u Sarajevu sa premijerom Makedonije Zoranom Zaevom o unapređenju bilateralnih odnosa, o saradnji u procesu evroatlantskih integracija i o jačanju trgovinske razmene, saopšteno je iz Saveta ministara BiH.

Zvizdić je čestitao premijeru Zaevu postizanje dogovora sa Grčkom u vezi sa promenom imena i rekao da je "ovaj hrabri korak napravljen širokom vizijom dvojice premijera, te da će zasigurno doneti korist i Makedoniji i Grčkoj, ali i regionu Zapadnog Balkana".

Zvizdić i Zaev razgovarali su i o predstojećem Samitu Kina i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope koji će biti održan u subotu, 7. jula u Sofiji, kao i o Samitu lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana, koji će iduće sedmice biti održan u Londonu.

Složili su se da su i BiH i Makedonija zainteresovane za unapređenje regionalnih inicijativa, kao i da će i dalje raditi na boljem infrastrukturnom povezivanju i ubrzanju evropskih integracija.

05.07.2018     Haradinaj: Neprihvatljiv pritisak Beograda nad BSK

Kosovo razmatra slučaj napuštanja srpskih pripadnika iz Bezbednosnih snaga Kosova (BSK), a o daljem delovanju Kosova bilo je reči na sastanku Nacionalnog saveta bezbednosti u četvrtak, saopštio je novinarima nakon sastanka premijer Kosova Ramuš Haradinaj.
Nekoliko srpskih pripadnika ovih snaga podnelo je proteklih dana zahtev o povlačenju.
Haradinaj je kazao da je pritisak Beograda nad njima neprihvatljiv.
"Neko sprovodi zločin nad tim mladim građanima i njihovim porodicama. To je u suprotnosti sa konvencijama, ljudskim pravima i bezbednošću njihovih života. Mi kao Kosovo smo delovali na vreme i poduzeli sve mere kako unutra, tako i spolja", kazao je.
"Većina njih je u svojoj izjavi rekla da su pod direktnim pritiskom Beograda, bilo tokom njihovog kretanja u Srbiji kada su bili pritvarani, ispitivani i pod pretnjama su oni i njihovi članovi porodice pa tako i od drugih mehanizama koje operiraju na Kosovu a koji su sprovodili agendu pritiska, ucena i pretnji", dodao je kosovski premijer.
Haradinaj je podsetio da su srpski pripadnici BSK-a do sada nekoliko puta bili meta napada i pretnji srpskim sredinama zbog njihovog učešća u ovim snagama.

05.07.2018     Spasioci dečaka zarobljenih u pećini u trci s kišom

Napore spasilaca na Tajlandu, gde su 12 dečaka i njihov fudbalski trener danima zarobljeni u poplavljenoj pećini, mogla bi znatno da oteža najavljena monsunska kiša.

Jake kiše koje se očekuju u nedelju mogle bi znatno da podignu nivo vode u pećini i poplave džep u koji se grupa sklonila, navodi Bi-Bi-Si (BBC).

Dečaci uzrasta od 11 do 16 godina i njihov 25-godišnji trener zarobljeni su 12 dana, a ronioci su ih pronašli u ponedeljak, na grebenu udaljenom oko četiri kilometra od ulaza u pećinu.

Dobili su hranu, ćebad i medicinsku pomoć, a spasioci pokušavaju da provuku kablove kroz pećinski tunel kako bi mogli da se čuju s članovima svojih porodica.

U regionu Čiang rai gde se pećina nalazi, prethodnih dana bilo je suvo, što su spasioci iskoristili da ispumpaju iz pećine veliku količinu vode.

Do danas su ispumpali oko 128 miliona litara vode, a nivo vode u pećini u proseku se smanjivao za po 1,5 santimetara po satu.

Međutim, zbog očekivane kiše, guverner Narongsak Osothanakorn rekao je da se "spasioci trkaju s kišom", prenosi BBC.

"Računamo koliko vremena imamo ako padne kiša, koliko sati i dana", kazao je Osothanakorn.

Pećinski kompleks Tam Luang redovno biva poplavljen u kišnoj sezoni do septembra ili oktobra, zbog čega rastu strahovanja da bi dečaci mogli da ostanu zarobljeni mesecima.

U slučaju da ne bude moguće ispumpati vodu iz pećinskih tunela u dovoljnoj meri za izlazak zarobljene grupe, spasioci iznad pećinskog kompleksa traže eventualnu rupu kojom bi se spustili do dečaka, a uče ih i osnovama ronjenja.

Međutim, takav vid spasavanja predstavljao bi veliki rizik, pošto mnogi od dečaka ne znaju da plivaju i mogli bi da se uspaniče.

Prema rečima ronilaca, put grupe do izlaza iz pećine trajao bi oko pet sati.

05.07.2018     LONDON PODRŽAVA EVROPSKU INTEGRACIJU ZAPADNOG BALKANA

London že
li da pošalje političku poruku da, iako napušta Evropsku uniju, ne napušta Evropu ni njene vrednosti, već da želi bezbedan, stabilan, ekonomski razvijen region Zapadnog Balkana, izjavio je ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif povodom predstojećeg Samita Zapadnog Balkana.

Velika Britanija biće 10. jula domaćin Samita zemalja Zapadnog Balkana, petog susreta lidera zemalja regiona u okviru Berlinskog procesa. Na skupu uoči Samita Zapadnog Balkana, ambasador Kif je rekao da Velika Britanija podržava evropske integracije zemalja regiona.
Ističući da London podržava napore Srbije da postane članica Evropske Unije, Kif je rekao da ostaje još puno posla, a kao ključno je naveo vladavinu prava i dijalog sa Prištinom.
"Podržavamo napore Srbije da pristupi Ev
ropskoj Uniji. Znamo da predstoji puno teškog posla, posebno u vezi poglavlja 23 i 24. Pozdravljamo opredeljenost Srbije da se ovo desi, kao i ličnu posvećenost predsednika Vučića dijalogu sa Prištinom u potrazi za održivim, mirnim rešenjem, rekao je Kif dodajući da je unutrašnji dijalog bio važan deo tog procesa.
Ekonomska stabilnost, bezbednost i politička pitanja, su tri teme samita u Londonu. Prema rečima britanskog ambasadora, u Londonu će se, sastati i ministri unutrašnjih poslova, koji će razgovarati o unapređenju regionalne saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala, prekograničnih izazova.
Kif kaže da će se razgovarati i o tome kako Berlinski proces utiče da rešavanje bilateralnih pitanja i graničnih sporova, kao i o rešavanju pitanja nasleđa posle ratova iz devedesetih, uključujući problem nestalih osoba.
"Samit u Londonu vidimo kao odličnu priliku za novi podsticaj unapređenju regionalnih ali i naših bitraleralnih odnosa sa Zapadnim Balkanom i sa Srbijom", rekao je Kif.
"Dobre ideje i kvalitet
ni regionalni infrastrukturni projekti će uz političke deklaracije, nadamo se, biti opipljiv rezultat Lononskog samita, a sve u cilju stabilnijeg, bezbednijeg, prosperitetnijeg, evropskijeg Zapadnog Balkana".
Na skupu je rečeno da će sledeći samit Berlinskog procesa biti održan u Varšavi. Predstavnik poljske ambasade Andžej Kinđuk rekao je da se njegova zemlja polako pripema da bude domaćin sledećeg samita.
Prema njemu, glavne teme će biti pitanje osnaživanje lokalnih samouprava, korišćenje fondova EU, prekogranična saradnja i programi za mlade.
"Trebalo bi da iskoristimo šanse koje nam nudi naše predsedavanje u narednoj godini kako bismo ojačali i Evropu i našu zajedničku poziciju u evropskoj debate", rekao je on.
Predstavnik poljske ambasade je pružio podršku evropskim integracijama regiona i Srbije.
"Poljskoj je veoma važno i veoma stalo do toga da se Srbija i ostale zemlje na ovim prostorima priližavaju postepeno EU, a da jednog dana postanu i njen sastavni deo", dodao je Kinđuk.
Na samitu Zapadnog
Balkana, koji je deo Berlinskog procesa a koji se održava 10. jula u Londonu učestvuju predstavnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonija, Crne Gore i Srbije.
Berlinski proces je diplomatska inicijativa koju je pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel 2014. godine i svake godine okuplja predstavnike zemalja Zapadnog Balkana, partnere iz Evropske unije i institucija Unije kako bi kako je saopšteno zajedno radili na uspostavljanju bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta za region.

05.07.2018     EP: Odbijen zakon o autorskim pravima

Poslanici Evropskog parlamenta odbili su predlog zakona o zaštiti autorskih prava na internetu u sadašnjoj formi, a ovim pitanjem ponovo će se baviti u septembru.

Predlogom zakona bilo je predviđeno da veb-sajtovi imaju veću odgovornost da proeravaju poštovanje autorskh prava objavljenih materijala.

Protiv predloga je glasalo 318 poslanika, podržalo ga je 278, a 31 je bio uzdržan.

Tim Berners-Li, čovjek koji je izumio internet, rekao je da ga brinu predložena pravila, jer ugrožavaju slobodu interneta.

Protivnici zakona pozdravili su ishod današnjeg glasanja kao pobedu, preneo je Bi-Bi-Si.

Grupa od oko 1.300 muzičara, među kojima su bili Pol Mekartni, Eni Lenoks, Plasido Domingo i Dejvid Geta, apelovala je na političare da usvoje nova pravila i primoraju sajtove poput "Jutjuba" i "Fejsbuka" da ugrade filtere koji sprečavaju nelegalno aploudovanje njihove muzike.

Muzičari tvrde da ovi veb-sajtovi ostvaruju veliki profit, dok oni ne dobijaju novac koji im pripada.

05.07.2018     OSTVAREN NAPREDAK U OBLASTI PRAVA DETETA

Uključivanjem Konvencije UN-a o pravima deteta u svoj ustav, Kosovo je uspelo da direktno primeni sve odredbe ove Konvencije kako bi imalo primat nad primarnim i sekundarnim zakonima koji su na snazi. Reforme u pravosuđu jedan su od prioriteta Vlade Kosova, a sa njima su povezane i reforme o pravima deteta i njihove bezbednosti.

Dobrobit i zaštita dece zahteva blisku saradnju različitih institucija unutar sistema maloletničkog pravosuđa, kako bi se sprečilo da maloletnici dođu u sukob sa zakonom i da oni koji su deo krivičnog sistema imaju zagarantovana prava tokom postupka, kao i mogućnost reintegracije unutar porodice i zajednice.  EU je podržala desetogodišnji  projekat reformi  maloletničkog pravosuđa, pod nazivom "Podrška reformi Maloletničkih prava".
"Evropska unija je u ovom periodu investirala u ovaj projekat više od 40 miliona evra, tako da smo za deset godina postigli da uvedemo reforme prava deteta, da bi smo omogućili da deca koja su deo krivičnog sistema budu tretirana onako kako je predviđeno Konvencijom UN-a o pravima deteta i najvišim međunarodnim standardima", istakla je šefica kancelarije EU na Kosovu Natalija Apostolova.
Ombudsman Hiljmi Jašari je istakao da je ostvaren napredak u oblasti maloletničkog prava, kao i zaštite i prava deteta.
"Ipak, mislim da Kosovo treba da ima u vidu izgradnju komplementarnog sistema kako bi postiglo najbolji uspeh u unapređenju prava deteta. Ako se osvrnemo na doprinos koji je dala EU i UNICEF, iz perspektive ombudsmana mogu da potvrdim njihov veoma veliki uticaj, počevši od protokola, do nacionalne politike u reformi mlaloletničkih prava", rekao je Ombudsman Hiljmi Jašari.
Deca su najosetljivija kategorija svakog društva i neophodno je da se relevantni faktori uključe u probleme koji se tiču prava i bezbednosti deteta.
"Cilj svega je inicijativa o reformama koje moraju biti na nivou institucija i sudskog sistema. Kosovo je postavilo minimalni okvir kada su u pitanju prava deteta, a maloletnička prava imaju univerzalni karakter", istakao je predsedavajući sudskog saveta Kosova Nehat Idrizi.
Kosovski pravni institut je 2017. godine transformisan u sudsku akademiju koja obučava sudije i tužioce. Ona je od početka jedan od glavnih partnera ovog projekta.

04.07.2018     Njemačka deportovala u Avganistan 69 odbijenih tražilaca azila

Njemačka je saopštila da je deportovala u Avganistan 69 državljana te zemlje čiji su zahtevi za dobijanje azila odbijeni.

Avion iz Minhena sa 69 muškaraca sletio je u Kabul rano jutros, a riječ je o jednoj od najvećih kolektivnih deportacija avionom iz Njemačke.

Nemačka je obećala povećanu deportaciju osoba koji nemaju prava da ostanu u zemlji.

Ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joachim Herrmann rekao je da su savezne vlasti Njemačke nedavno odobrile neograničene deportacije u Avganistan.

One su prethodnih godina bile ograničene na osuđenike za krivična djela.

04.07.2018      TAČI I HENRIK NA OPROŠTAJNOM SASTANKU

Predsednik Kosova, Hašim Tači dočekao je danas na oproštajnom sastanku ambasadora Švedske, Henrika Nilsona.

Predsednik Kosova se ovom prilikom zahvalio ambasadoru Nilsonu na konkretnom angažovanju u promovisanju i
produbljivanju međudržavnih odnosa.
"Švedska je uvek podržavala Kosovo, pogotovu u fazi izgradnje države i jačanju međunarodnog subjektiviteta", istakao je predsednik.
S druge strane, ambasador Švedske, Henrik Nilson zahvalio se predsedniku Tačiju na saradnji, i rekao da će uvek ostati prijatelj Kosova.
"Švedska podržava evropsku budućnost Kosova", rekao je ambasador Nilson.

04.07.2018      Nema konkretnog napretka u Jemenu nakon posjete UN izaslanika

Izaslanik Ujedinjenih nacija u Jemenu Martin Griffiths izrazio je danas optimizam poslije sastanka s vođom hutskih pobunjenika, s kojim je razgovarao o obnavljanju procesa za političko rešenje sukoba. Pregovarač u ime Huta saopštio je pak da nema konkretnog rezultata.

U saopštenju prije odlaska iz Sane, glavnog grada Jemena, koji je pod kontrolom pobunjenika, Griffiths rekao je da su pobunjenici izrazili "snažnu želju za mirom" i razgovarali o "konkretnim idejama za postizanje mira", ali bez davanja obrazloženja.

Rekao je da će o svemu izvjestiti Savjet bezbjednosti UN o rezultatima posjete i da će se možda ponovo susresti sa sa predsjednikom Abed Rabom Mansurom Hadijem u južnom gradu Adenu.

On je rekao da je u utorak imao "plodne" razgovore s vođom pobunjenika Abdelom Malekom al Hutijem.

Ovo je prvi susret izaslanika UN Griffithsa s vođom pobunjenika od kada je imenovan na tu dužnost u februaru. On nije rekao gdje se sastao sa Al Hutijem, koji drži u tajnosti svoje mjesto boravka i nikad se ne pojavljuje u javnosti, prenosi agencija France press.

Pregovarač Huta Salem Moglek je pak za Associated Press rekao da posjeta nije donijela "ništa novo". Kako je rekao Huti ne priznaju nikakav prekid vatre i nema sporazuma ni sa kim u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Arapska koalicija predvodjena Saudijskom Arabijom u savezništvu s Hadijevom međunarodno priznatom vladom ratuje protiv Huta od 2015. godine. Svi prethodni napori za uspostavljanje mira su propali.

UN žele da spriječe veliku ofanzivu arapske koalicije na luku Hodeida, presudno važnu za dostavljanje hrane i lijekova u zemlji koja je odavno već na ivici gladi.;

Jemenska vlada pozvala je Hute da se povuku iz svih oblasti pod njihovom kontrolom uključujući i potpuno povlačenje iz Hodeide. Huti su odbili da izađu iz Hodeide, ali su nedavno ponudili da dozvole Ujedinjenim nacijama da upravljaju lukom u okviru dogovora o prekidu vatre u tom gradu.

Griffiths je ranije rekao da su se obije strane u načelu saglasile s tim prijedlogom, i da će UN preuzeti upravu luke čim se dogovor finalizuje.

04.07.2018     VESELJI: KOSOVO JE PONOSNO ŠTO UŽIVA PODRŠKU AMERIKE

Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji je čestitao Sjedinjenim Američkim Držamama povodom proslave 242-godišnjice nezavisnosti.

Veselji je na svom Fesbuk nalogu napisao da je Amerika od samog početka bila sinonim za snove o slobodi.
"Svim američkim građanima koji trenutno služe na Kosovu, vladi i američkom narodu, čestitam 4. jul - Dan nezavisnosti. Sjedinjene Američke Države, su od svog osnivanja bile sinonim sna o slobodi i danas su najveći čuvari demokratije u svetu, ljudskih prava i sloboda kao i globalnog mira i bezbednosti", napisao je Veselji.
U zaključku, on je rekao da su Kosovo i njegovi građani ponosni na to što kao i u prošlosti, i danas, uživaju podršku američkog naroda.

04.07.2018      Prva krivična prijava za kriminal u projektu 'Skoplje 2014'

Finansijska policija Makedonije objavila je danas da je podnela prvu krivičnu prijavu za kriminal kod realizacije kontroverznog projekta bivše makedonske vlade "Skoplje 2014".

Krivična prijava je državnom tužilaštvu podneta protiv bivšeg gradonačelnika skopske opštine Centar Vladimira Todorovića i dva njegova saradnika, jer su kod izgradnje pešačkog mosta "Oko" oštetili budžet za skoro 433.000 evra.

Direktor Finansijske policije Arafat Muaremi rekao je da su se trojica osumnjičenih saglasili da plate štetu i da su novac 30. juna već uplatili u budžet Opštine Centar, ali da to ne isključuje krivičnu odgovornost.

"Krivični postupak se nastavlja i verujem da će biti krivične odgovornosti", rekao je direktor Uprave finasijske policije Makedonije.

Muaremi je rekao da je za most "Oko" na reci Vardar u potpunosti završena istraga, a da su drugi predmeti projekta "Skoplje 2014" za koje je nadležna finansijaska policija, u predistražnoj fazi.

Finansijska policija zajedno s Tužilaštvom za prisluškivane razgovore nastavlja istrage i za druge objekte projekta "Skoplje 2014" za koje postoji sumnja da je bilo "odlivanja para" i da je nanesena šteta budžetu, dodao je Arafat Muaremi.

Projekat bivše vlade Nikole Gruevskog "Skoplje 2014", kojim je potpuno promenjen centralni deo glavnog grada, mnogu makedonski i svetski arhitekti smatraju za kič, a tadašnja opozicija je optuživala vlast da preko "Skoplja 2014" pere pare.

Na početku realizacije vlada je najavljivala da će "Skoplje 2014" koštati oko 80 miliona evra, ali je prema istraživanju Birna Makedonija, potrošeno više od 700 miliona evra.

04.07.2018     "OD RUMUNIJE I GRČKE ĆU TRAŽITI DA NE PRIZNAJU KOSOVO"

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u Solunu, pred početak sastanka balkanske kvadrilaterale, da će od Grčke i Rumunije, koje nisu priznale nezavisnost Kosova, tražiti da ostanu čvrste u svom stavu.

Aleksandar Vučić je novinarima u Solunu rekao da će na sastanku govoriti o odnosu Beograd i Prištine i nastavku dijaloga.
"Dve od tri zemlje (učesnice sastanka) nisu priznale Kosovo i od njih ću tražiti da ostanu čvrste u svom stavu. A našim bugarskim prijateljima ću pokušati još jednom da objasnim koji su naši stavovi", rekao je Vučić.
Na pitanje o nedavnoj opasci Johanesa Hana da nije Kosovo "sve
i svja" kad je reč o napretku Srbije na putu ka EU, Vučić je rekao da na sastancima sa stranim državnicima, koji obično traju dva sata, od 120 minuta razgovora, o Kosovu razgovaraju 119 i po minuta.
"A pola minuta pred izlazak na konferenciju za novinare
pričamo o ostalom. Prosto ljudi treba znaju i da ne pomisle da postoji neka druga tema koja može da se meri i poredi sa Kosovom", rekao je Vučić srpskim novinarima.
U Solunu se održava novi sastanak između predstavnika Srbije, Grčke, Bugarske i Rumunije.

04.07.2018     Šest ruskih borbenih aviona se vratilo u zemlju iz Sirije

Još šest ruskih borbenih aviona vratilo se danas u zemlju posle boravka u Siriji.

Ruske televizije prikazale su avione Su-25 kako sleću danas u svoju bazi u oblasti Krasnodar na jugu Rusije.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da se poslednjih dana u zemlju vratilo ukupno 27 ratnih aviona i helikoptera.

Kako navodi AP, ne zna se da li vraćanje aviona predstavlja nastojanje Moskve da smanji svoje vojno prisustvo u Siriji ili je deo redovne rotacije. U prošlosti je ruska vojska je rotirala svoje avione u Siriji, i održavala njihov broj na nekoliko desetina.

Rusija vodi vazdušnu kampanju u Siriji od septembra 2015. godine, i pomogla je da se preokrene situacija u korist predsednika Bašara al Asada.

04.07.2018    Most koji razdvaja Kosovo

Ibarski most, koji razdvaja Južnu i Severnu Mitrovicu, i dalje čeka na otvaranje.
Na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, kažu da most ne može da se otvori bez razgraničenja između dve opštine. Ono što je sporno jeste slučaj sela Suvi Do zapadno od Mitrovice i glavnog mosta. U tom selu nalaze se srpska domaćinstva i selo katastarski pripada Južnoj Mitrovici, čemu se protivi rukovodstvo Severne Mitrovice. Iz Južne Mitrovice, sa pretežno albanskim stanovništvom, pak kažu da je pitanje razgraničenja završeno Ahtisarijevim planom, i dodaju da niko ne može da blokira otvaranje mosta.
Glavni ibarski most u Mitrovici od 1999. godine je simbol podele i razdvajanja. Nakon što su lokalne vlasti sa severa 2014. na mostu izgradili tzv. Park mira, a nakon uklanjanja ranije postavljene barikade, ovo pitanje je postalo i briselska tema razgovora. Tako je 2015. postignut dogovor o uklanjanju Parka mira i revitalizaciji mosta, odnosno njegovom osposobljavanju za saobraćaj, čiji su radovi bili predviđeni da se završe do juna 2016. Projekat revitalizacije mosta finansirala je Evropska unija i koštao je oko 1,2 miliona evra.
Iz Kancelarije EU na Kosovu rekli su da se radovi ne odvijaju željenim tempom, a u
nekoliko navrata gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić prekidao je radove i zbog incidenata u Severnoj Mitrovici. Takođe je bio izgrađen i zid nadomak mosta sa severne strane, koji je potom zbog reakcije zvanične Prištine i međunarodne zajednice bio uklonjen.
Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da su bezbednost i mir na prvom mestu jer se upravo na tom mostu desilo preko, kako citira, 960 registrovanih međuetničkih incidenata.
Gradonačelnik Južne Mitrovice Agim Bahtiri, međutim, navodi da što se incidenata tiče, oni su u padu i stanje je normalizovano. Dok je pitanje razgraničenja izmedju dve opštine određeno Ahtisarijevim planom, na osnovu kojeg su proizašli kosovski zakoni, i napominje da bi promena plana zahtevala skupštinsku raspravu i podršku, što bi dalje otvorilo ostala pitanja opštinskih razgraničenja širom Kosova.
U izjavi za RSE on dodaje da je Memorandum o razgraničenju sastavljen uz podršku međunarodne zajednice i na osnovu Ahtisarijevog plana, te je pozvao gradonačelnika Severne Mitrovice da ga potpiše.
Napominje da most treba da se otvori i da niko nema pravo da ga blokira.
I šef tehničkog tima za dijalog sa Srbijom, Avni Arifi, izjavio je za RSE da je pitanje razgraničenja Južne i Severne Mitrovice okončano Ahtisarijevim planom. On dodaje da se radi samo o prolongiranju otvaranja mosta od strane gradonačelnika Severne Mitrovice.
Glavni most u Mitrovici trenutno je otvoren samo za pešake.

03.07.2018     Sirijska vlada pozvala izbeglice da se vrate kući

Sirijska vlada pozvala je danas izbeglice da se vrate u zemlju navodeći da je uspešno očistila velike delove teritorije od "terorista".

Ovaj redak poziv odražava rastuće samopouzdanje vlade posle više od sedam godina rata, navodi agencija AP.

Ovo je prvi zvanični poziv Sirijcima objavljen preko državnih medija.

Sirijske vladine snage, uz presudnu podršku Rusije i Irana, nedavno su povratile velike delove teritorije blizu glavnog grada Damaska i sada vode novu ofanzivu na jugu, u kojoj je prema zvaničnicima UN raseljeno više od 270.000 ljudi.

Vlada trenutno kontroliše 61 odsto Sirije, u poređenju sa početkom 2017. godine kad je u vladinim rukama bilo samo 17 odsto teritorije, prema Sirijskoj opservatoriji za ljudska prava koja prati sukob.

Vlada naziva sve pobunjenike teroristima.

Više od 5,6 miliona Sirijaca pobeglo je iz zemlje. Sirijsko ministarstvo spoljnih poslova navodi da su se mnogi interno raseljeni već vratili kući i pozvalo je izbeglice da isto učine.

Kako navodi AP, mnogi Sirijci ne mogu da se vrate jer su im domovi uništeni u borbama, ili zato što strahuju da ne budu pozvani u vojsku, kao i zbog straha od odmazde vladinih snaga.

03.07.2018      HODŽA: DRŽAVLJANI KOSOVA NISU DEO KRIMINALA I KORUPCIJE

Sa Vladom Luksemburga potpisan je sporazum kojim će Kosovu biti pružena tehnička pomoć u evropskim reformama. Ministarka za evropske integracije Durata Hodža je o tome izvestila nadležni skupštinski odbor.

Sporazum sa Vladom Luksemburga potpisan je u martu, a podrazumeva grant od 2 miliona evra. Obuka trenera, razumevanje politike Evropske unije i približavanje zakonodavstva, ciljevi su Ministarstva evrointegracija.
"Nakon pregovora, 7. marta ove godine, potpisan je sporazum o saradnji sa Vladom Luksemburga za podršku kosovskim institucijama u izgradnji kapaciteta za primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u prioritetnim oblastima", kazala je Hodža.
Poslanica Alijanse za budućnost Kosova Donika Kadaj Bujupi istakla je da Kosovo sada treba da bude konkretnije i da je u procesu evrointegracija prevazišlo početnu fazu.
"Da potrošimo dva miliona na trenere koji će obučavati trenere, a da mi ništa nemamo od toga. Ne vidim da ovde imamo bilo kakvu političku dobit", rekla je Bujupi.
Na sednici Komisije govorilo se i o viznoj liberalizaciji i borbi protiv korpucije i organizovanog kriminala kao preostalom uslovu za slobodno kretanje građana Kosova.
"Državljani Kosova nisu deo kriminala i korupcije, u
kriminal i korupciju su uključene strukture unutar države, poslanici, ministri, zamenici ministra, ne svi, pojedinci. Zašto ne napravite listu imena onih kojima bi bilo zabranjeno da se kreću, kako građani Kosova ne bi bili izolovani. To je nepravda", naveo je poslanik Miljaim Zeka.
Ministarka Hodža navodi da se očekuje pozitivna ocena Evropske komisije za viznu liberalizaciju.
"Ako postoji spremnost država članica, građani Kosova će moći da putuju bez viza na kraju godine", kazala je Hodža.
Ministarka je z
atražila pomoć i složila se da je potrebna veća saradnja kako bi pregovori o liberalizaciji sa institucijama Evropske unije bili uspešniji.

03.07.2018      Hamas špijunirao izraelske vojnike lažnim aplikacijama

Izraelska vojska je otkrila pokušaj ekstremista Hamasa da špijuniraju vojnike preko društvenih mreža, mameći ih da skidaju lažne aplikacije za upoznavanje kako bi imali pristup njihovim mobilnim telefonima.

Jedan visoki izraelski obaveštajni oficir je izjavio da su hamasovci najpre pokušali da dopru do vojnika na Fejsbuku, predstavljajući se kao žene, a kasnije šaljući poruke preko WhatsApp, javlja AP.

Nakon što su desetine vojnika primile neuobičajene poruke, vojska je pokrenula operaciju nazvanu "Slomljeno srce" i otkrila tri aplikacije na Gugl pleju (Google Play) koje su vojnici skinuli 100 puta od početka godine.

Anonimni oficir je rekao da napori da se špijuniraju vojnici nisu novina, ali su metode znatno unapređene kako bi se došlo do tajnih informacija koje bi se mogle koristiti za ucenu vojnika.

Jedna od aplikacija Zlatni kup (Golden Cup) je sadržala informacije o Svetskom prvenstvu o fudbalu u Rusiji.

Korišćene su fotografije i lični podaci žena ukradeni sa njihovih Fejsbuk profila.

Korišćen je takođe svakodnevni hebrejski jezik za komunikaciju i vojska je rekla da oni koji su rukovodili tim aplikacijama možda i nisu bili u pojasu Gaze kojim vlada islamski ekstremistički Hamas.

Šteta nije pričinjena, zahvaljujući novim odrednicama za korišćenje telefona.

"Ponovo je Hamas pokušao da prevari naše vojnike na društvenim mrežama. Opet nije uspeo", rekao je oficir na brifingu za novinare.

On je izjavio i da se samo pet procenata vojnika upuštalo u takve konverzacije i samo je dva procenta skinulo štetne aplikacije.

Vojska nije obelodanila da li je bila u kontaktu s Guglom i šta je radila s informacijama koje je prikupila od potencijalnih hakera, rekavši da je naglasak na daljem obrazovanju vojnika kako bi bili svesniji zamki modernih elektronskih komunikacija.

03.07.2018     Srbi napuštaju Bezbednosne snage Kosova

Kosovski zvaničnici i analitičari osuđuju pritisak Srbije nad srpskim pripadnicima Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) koji su počeli da podnose zahteve o izlasku iz ovih snaga.
Osam pripadnika iz gnjilanskog kraja podnelo je zahtev o napuštanju ovih snaga zbog pretnji i sve većeg pritiska Srbije nad njima. O tom zahtevu nadležno ministarstvo i same snage odlučuju u narednih šest meseci.
Pritisci Srbije nad srpskim pripadnicima BSK-a učestali su poslednjih meseci, najpre napadima molotovljevim koktelima na imovinu srpskih pripadnika, pritvaranjem na graničnim prelazima sa Srbijom te izjavama srpskih zvaničnika da im preti zatvor do deset godina zbog učešća u "stranim oružanim formacijama".
Zamenik ministra BSK-a Burim Ramadani u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da su pritisci Srbije nad srpskim pripadnicima BSK-a u porastu, po
sebno od marta 2018. te da je to prouzrokovalo paniku među pojedincima.
Ramadani dodaje da ove snage vrše napore da uklone te pritiske, ali i da svako odlučuje o sebi. O ovoj situaciji su, kaže Ramadani, obavešteni svi međunarodni mehanizmi, uključujući i NATO.
"Potpuno je jasno da se njihovi zahtevi o povlačenju veže s pritiscima nad njima i njihovim članovima porodice, posebno u poslednje vreme. Ti pripadnici već godinama služe u BSK-u. Ovakvo vulgarno delovanje Srbije nad kosovskim Srbima je veoma loše i potpuno neprihvatljivo, ali istovremeno jasno pokazuje da Srbiju boli integracija srpske zajednice u kosovske institucije", ističe Burim Ramadani.
"Srbija nije uopšte zainteresovana u život, perspektivu, finansijsku stabilnost ili karijeru kosovskih Srba,
već se vodi svojim političkim ciljevima, a kosovske Srbe koristi za raskusuravanje", ističe Ramadani.
Više od pet posto pripadnika ovih snaga pripadaju srpskoj zajednici i oni, pre svega, služe bezbednosti u svojoj zajednici, potom bezbednosti Kosova i regiona, kaže Ramadani.
Analitičar iz srpske zajednice Ranđel Nojkić ne vidi nikakvu razliku između Policije Kosova, u kojoj je srpska zajednica integrisana, i Bezbednosnih snaga Kosova, s obzirom da to nije vojska.
"Ako imamo Srbe u Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova, pa i u Ministarstvu odbrane, onda ne znam zašto se ne dozvoljava Srbima da budu u tim Bezbednosnim snagama. To su potpuno dva aršina koja se koriste za dnevne i političke teme", navodi Nojkić.
Ovak
vo stanje, ističe Nojkić, dovodi Srbe u vrlo nezgodnu situaciju.
"S jedne strane, imaju pritisak od strane Beograda pretnjama da će ih uhapsiti kada budu izašli sa teritorije Kosova, a, s druge strane, sasvim je normalno da će imati pritisak i od strane kosovskih institucija. Zapravo, gledaće se na to kao na veleizdaju i da su ugrozili situaciju. Mislim da će se vrlo brzo možda reći da Srbi treba da budu tamo, jer ako to budu snage koje će se baviti bezbednošću, a ako govorimo da je bezbednost Srba na prvom mestu, onda je sasvim normalno da tamo ima Srba. Ali, to će biti samo u onom trenutku kada treba to nekome u Beogradu za političke poene. U suprotnosti, pustiće ljude niz vodu", ocenjuje analitičar iz srpske zajednice.
U februaru u Zubinom Potoku na severu Kosova su osvanuli plakati u kojima se otvoreno preti srpskim pripadnicima Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS). Potpisuje ih tzv. Severna armija, koja poziva da se ne dozvoli "izrodima koji su prihvatili ovaj poziv da žive, da rade i budu u Zubinom Potoku
i da ne dozvole da im u tome pomaže opština Zubin Potok na čelu sa gradonačelnikom".
Nabrojana su puna imena i prezimena pripadnika KBS-a uz pretnju da ih neće sačuvati ni policija, ni opština.
Krajem novembra na kuće dvojice iz Zubinog Potoka bačene su eksplozivne naprave. Zabeležen je i pokušaj paljenja privatnog vozila jednog pripadnika u avgustu 2017. godine.
Kosovske bezbednosne snage imaju 103 pripadnika iz srpske zajednice.
Kosovo teži da transformiše ove snage u Vojsku Kosova ali za to su potrebne
ustavne promene, odnosno podrška srpskih poslanika u Skupštini Kosova, koja je za sada nemoguća budući da se oni protive formiranju Vojske Kosova.

03.07.2018     Trideset godina zatvora za bivšeg brazilskog milijardera

Bivši najbogatiji čovek Brazila Ajk Batista (Eike Batista) koji je u kućnom pritvoru od aprila 2017. godine danas je osuđen na 30 godina zatvora za korupciju i pranje novca u okviru skandala oko državnog naftnog giganta Petrobrasa.

Ovo je prva presuda za bivšeg magnata u oblasti rudarstva i energije, koji je prema presudi takođe dobio da plati kaznu od 53 miliona reala (oko 13,6 miliona dolara).

Sudija je proglasio Batistu krivim što je platio 16,5 miliona dolara mita Seržiju Kabralu, bivšem guverneru Rio de Žaneira (2007-2014), koji je odvojeno osuđen na više godina zatvora za korupciju.

Odbrana bivšeg milijardera je najavila žalbu.

Otrkiven u operaciji "Ekspres-pranje" koja je otkrila veliku mrežu sistematskog nameštanja javnih nabavki vezanih uglavnom za Petrobras, 61-ogodišnji Batista uhapšen je u januaru 2017. godine po dolasku avionom iz Njujorka.

U aprilu prošle godine odlukom Vrhovnog suda dozvoljeno mu je da izađe iz zatvora i da bude u kućnom pritvoru.

Simbol uspešnog Brazila iz 2000-tih Batista je bio sedmi na Forbsovoj listi najbogatijih 2012. godine, ali mu se bogatstvo istopilo sledeće godine sa bankrotom njegove naftne kompanije OGX.

03.07.2018     BEČ MOŽE UBRZATI EVROPSKI PUT KOSOVA I SRBIJE

Austrija je od prvog jula preuzela šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom. Analitičari smatraju da bi zvanični Beč, kao prijatelj Kosova i Srbije mogao da utiče na konačno rešenje dijaloga i na taj način ubrza evropski put Prištine i Beograda.

Nakon predsedavanja Evropskom Unijom 1998. i 2006, Beč će ovog puta Uniju predvoditi pod motom "Evropa koja štiti", ističući u prvi plan migracije, pitanje bezbednosti i konkurentnosti, kao i približavanja država Zapadnog Balkana EU. Za Kosovo i Srbiju napredak ka EU podrazumeva i proces normalizacije međusobnih odnosa. Politikolog iz Prištine Aljbinot Maljoku smatra da će Austrija, kao dokazani prijatelj Srbije i Kosova, biti od pomoći u završnoj fazi dijaloga.
“I Srbija i Kosovo su se izjasnile da žele da budu deo EU i kada je već postavljen uslov, a to je normalizacija odnosa, očekujem da će Austrija pomoći da se dođe do nekog zaključka ili sporazuma, kako bi evropski put obeju zemalja krenuo malo brže, jer imam osećaj da se Kosovu i Srbiji baš ne žuri, govorim o vladama, dok su građani potpuno druga priča”, izjavio je Maljoku.
Izvršni direktor Centra za međunarodnu javnu politiku iz Beograda Mišel Zubenica smatra da bi Austrija, kao uticajnija članica EU, mogla da ubrza dijalog Prištine i Beograda. Zubenica ne očekuje velike promene u procesu normalizacije.
"Neće tu biti nikakvih promena i Bugarska i Austrija, što se tiče samih pregovora između Beograda i Prištine, imaju jednake stavove. S jedne strane, Austrija je priznala nezavisnost Kosova, ali vlada u Beogradu ima dobre odnose sa njom, pre svega sa kancelarom Sebastijanom Kurcom, tako da bi on mogao da iskoristi taj uticaj koji ima u odnosima sa Beogradom, kako bi brže došlo do kompromisa između Beograda i Prištine”, istakao je Zubenica.
Govoreći o viznoj liberalizaciji Kosova, Maljoku je naglasio da neobjavljivanje poslednjeg izveštaja pokazuje da EU priprema neke nove kriterijume za Kosovo.
“Nadam se da će EU, posebno prema Kosovu, biti oštra kada je u pitanju borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Tu bi Kosovo trebalo da učini još mnogo. Nisam veliki optimista da će se uskoro desiti vizna liberalizacija, iako su obećanja zvanične Prištine da će to biti do kraja godine. Ja sam po tom pitanju skeptik, jer je EU pokazala veliku dozu rezerve, kada je trebalo da saopšti dokle smo stigli po pitanju vizne liberalizacije", rekao je Maljoku.
Mišel Zubenica smatra da vizna liberalizacija, kao i evropski put Kosova i Srbije zavise od napretka dijaloga Prištine i Beograda.
"Priština je ispunila sve kriterijume kako bi dobila zeleno svetlo od EU. Mislim da trenutno to možda nije realno, ali ako bude nekog napretka u odnosima Beograda i Prištine, oni bi na neki način mogli da dobiju nagradu od strane Brisela i EU”, dodao je Zubenica.
Kosovo je sa EU potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i trebalo bi da podnese zahtev za status kandidata. Srbija je već otvorila nekoliko poglavlja, među kojima je i poglavlje 35 koje se tiče Kosova, o kojem će se tek pregovarati.Inače, iz Brisela često napominju da evropski put i jedne i druge strane zavisi od napretka u dijalogu, koji Priština i Beograd vode od 2011.godine.

27.06.2018     Tramp: Susret s Putinom najverovatnije u julu

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp rekao je danas da će se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom najverovatnije sastati tokom svog puta u Evropu u julu.

Kako je rekao novinarima, do sastanka će najverovatnije doći u Helsinkiju ili Beču, prenosi Beta.

Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov je ranije danas rekao da su se Moskva i Vašington dogovorili o datumu i mestu samita, ali da će detalji biti saopšteni sutra.

Tramp je izjavio da će uskoro čuti novosti od svog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, koji se trenutno nalazi u Moskvi.

Prema Trampu, teme razgovora će biti Sirija i Ukrajina.

27.06.2018      KRALJEVINA MAROKO NE PRIZNAJE KOSOVO

Predsednik Predstavničkog doma Parlamenta Maroka Habib El Maliki izjavio je da Maroko ne priznaje Kosovo.

On je u Beogradu razgovarao sa predsednicom Skupštine Srbije Majom Gojković.
"Kada se dobro poznaju istorijske i
geografske činjenice, ne možemo da priznamo Kosovo, jer to predstavlja opasnost za druge regione u svetu", rekao je El Maliki novinarima u parlamentu.
On je istakao da svi problemi mogu biti rešeni putem dijaloga, uz poštovanje međunarodnih pravnih normi.
Gojković je zahvalila Maroku što podržava Srbiju, poštuje međunarodno pravo i rezoluciju SB UN 1244 koja se odnosi na teritorijalni integritet i suverenitet naše države, kao i mirno rešavanje i dijalog Srbije sa vlastima u Prištini.
Gojković je navela da se nedavnom ratifikacijom sporazuma između dve države otvara mogućnost da se do kraja godine otvori redovna avio linija između Beograda i jednog od većih gradova u Maroku, što će, prema njenim rečima, omogućiti bolju ekonomsku saradnju.
Predložila je d
a Novi Sad kao evropska prestonica kulture 2021. godine ostvari saradnju sa jednim od gradova u Maroku, a El Maliki je istakao da će taj predlog odmah uzeti u razmatranje.
Gojković je posebno istakla da je ovo prva poseta na parlamentarnom nivou u 61-godišnjoj istoriji bilateralnih odnosa Srbije i Maroka.
Gojković i El Maliki su danas potpisali i Memorandum o razumevanju između dva parlamenta.

27.06.2018     Humanitarni brod s migrantima stigao na Maltu

Humanitarni brod Lajfajn (Lifeline) sa 233 migranta stigao je večeras u maltešku luku Valeta, posle skoro nedelju dana čekanja na Sredozemnom moru, javlja Frans pres.

Malteški premijer Džozef Maskat izjavio je ranije danas da će posle provere migranti biti raspoređeni u osam evropskih zemalja - Malti, Italiji, Francuskoj, Španiji, Portugalu, Luksemburgu, Belgiji i Holandiji.

Brod Lajflajn istoimene nevladine organizacije čekao je šest dana u Sredozemlju kod Malte dozvolu da pristane u neku luku.

27.06.2018      RUIZ KALAVERA POKRENULA PROGRAM NOVIH EKONOMSKIH REFORMI

Direktorka za Zapadni Balkan pri Generalnom direktoratu Evropske komisije za evropsku politiku susedstva i pregovore Genoveva Ruiz Kalavera pokrenula je u Prištini program novih ekonomskih reformi. Tokom boravka na Kosovu Kalavera je održala seriju razgovora sa predstavnicima institucija i civilnog društva o sp
rovođenju Evropske agende reformi.

Direktorka za Zapadni Balkan Evropske komisije najpre se sastala sa premijerom Kosova, a na zajedničkoj konferenciji za medije je rečeno da je tema sastanka bila Evropska agenda reformi.
"Ovde sam u glavnom gradu, u Prišt
ini, gde smo imali razgovore o zajedničkim prioritetima EU i Kosova, posebno u sprovođenju Evropske agende reformi u oblastima vladavine prava, dobrog vladanja, investiticija, obrazovanja i zapošljavanja, što je veoma važno za Kosovo", rekla je Kalavera.
"
Razgovarali smo o završenim poslovima, ali i o izazovima koji nam predstoje narednih meseci i o tome kakvo će biti naše angažovanje oko ključnih tema za Kosovo, kojima se bavimo danas", izjavio je Ramuš Haradinaj.
Aktuelna fiskalna politika, za koju EU izražava zabrinutost mogla bi da bude izazov za Kosovo.
"Postoje i pitanja koja nas brinu, posebno u fiskalnoj reformi, gde moramo da osiguramo da fiskalna politika obezbedi fiskalnu stabilnost zemlje. Posebno moramo uzeti u obzir omladinu koju ova zemlja ima
i omogućiti investiranje u njihovu budućnost. Veoma sam sigurna da možemo naći rešenja koja će pružiti kredibilitet našem angažmanu i našoj doslednosti da Kosovu obezbedimo takvu budućnost", rekla je Kalavera.
Direktorka za Zapadni Balkan Evropske komisij
e se nada da će uskoro biti konkretnih predloga po pitanju vizne liberalizacije i da će ona postati realnost. Ista očekivanja ima i premijer Haradinaj.
"Iako mislim da ćemo imati pozitivnu ocenu, posao nije završen. Trebalo bi kao Kosovo da postupamo pažljivo, da ne uputimo pogrešne poruke EU. Stav ministara unutrašnjih poslova je veoma važan. Sa Kosova neće otići ni kriminalci ni izbeglice, već se ovde radi o komuniciranju i protoku robe i ljudi", naveo je predsednik vlade.
Nakon Haradinaja, Ruiz Kalavera
se odvojeno srela sa šefovima parlamentarnih grupa i resornim ministrima, a sastala se i sa ministrom finansija Bedri Hamzom. Direktorka za Zapadni Balkan Evropska Komisije pokrenula je novi program ekonomskih reformi, o čemu je razgovarala i sa predstavnicima civilnog društva.

27.06.2018     Makron potpisao sporne reforme železnice, nastavak štrajka

Francuski predsednik Emanuel Makron potpisao je danas zakon o spornoj reformi železnice koju je ranije obećao kao deo promene zemlje, uprkos dugom štrajku koji je ta reforma izazvala.

"Danas se okreće nova strana za naš železnički sistem i to je važna i duboka promena", rekao je Makron potpisijući tekst zakona pred kamerama.

Francuska vlada saopštila je krajem maja da će preuzeti veći deo duga državnog železničkog preduzeća SNCF, koji iznosi oko 50 milijardi evra. Država će preuzeti 35 milijardi evra, i to 25 milijardi 2020. i 10 milijardi 2022. godine.

Reforma predviđa da SNCF pređe u akcionarsko društvo zbog finansijskih teškoća, dok železničari koji strahuju za svoja radna mesta, i protivnici reforme to smatraju prvim korakom ka privatizaciji.

Najavljena reforma je izazvala štrajk, jedan od najdužih u poslednjih 30 godiina u Francuskoj.

Sindikati železnice najavili su danas da će štrajk započet u aprilu i koji se odvija u pauzama nekoliko dana u nedelji, biti nastavljen i u julu.

27.06.2018     KRIMINALNA GRUPA STOJI IZA IVANOVIĆEVOG UBISTVA

Novinar Stefan Cvetković danas je pred specijalnim tužiocem u Prištini izneo saznanja koja ima u vezi ubistva Olivera Ivanovića.

Informacije nedvosmisleno ukazuju da ista kriminalna
grupa stoji iza paljenja automobila Olivera Ivanovića i njegovog ubistva, rekao je Cvetković novinarima nakon saslušanja pred specijalnim tužiocem. Cvetković je izneo i svoj stav o tome zbog čega je ubijen Oliver Ivanović.
"Oliver Ivanović, u više navrata je postajao pokušaj da se on ućutka, očigledno da je bio spreman da u interesu onih koje zastupa i koji mu veruju, insistira na nekim stvarima, to je očigledno narastajućem kriminalu koji nagriza ove prostore mnogo smetalo", rekao je Cvetković.
Na pitanje
kuda vode putevi kada je u pitanju istraga ubistva Ivanovića i da li ga je neko od nadležnih iz Beograda kontaktirao da sa njima podeli informacije kojima raspolaže, Cvetković kaže:
"Apsolutno potvrđujem da sam imao kontakte, da sam se izjasnio o svojim saznanjima i da su oni isto pokazali interesovanje i da taj put nije ni Beograd ni Priština, to je put organizovanog kriminala", kazao je on.
O svom nedavnom nestanku i tome da pojedini mediji to nazivaju lažnom otmicom, Cvetković kaže da ni mediji ne znaju ništa o njegovoj otmici.
,,Ja se, što se toga tiče, uopšte ne sekiram, sekiram se za drugu stvar, da sam gotovo siguran da ja nisam bio direktna meta i da je to poruka svima onima koji se bave istraživačkim novinarstvom na ovim prostorima da se to ne isplati i da može da bude mnogo opasno", objašnjava Cvetković.
Novinar Stefan Cvetković najavio je da će se javnosti uskoro zvaničnom izjavom obratiti i neko iz tužilaštva u Prištini.

26.06.2018      Malta će primiti brod sa migrantima

Malta će dozvoliti da na njene dokove pristane brod za spašavanje Lifeline nakon što je Italija odbila da omogući pristajanje na njenu obalu, čime je okončano stajanje na Mediteranu ovog broda na kojem se nalazi 230 migranta, cijelu sedmicu.

Ovo je objavio italijanski premjer Giseppe Conte, čim je rezriješen problem sa Rimom, gdje je nova populistička vlada koju predvodi desničarska antimigrantska Liga, ministra unutrašnjih poslova Mattea Salvinia protresla evropsku imigranstku politiku najavivši da više neće dozvoljavati brodovima kojima upravljaju humanitarne organizacije i koje spašavaju migrante na Sredozemlju, da pristaju na italijansku obalu.

Conte je rekao da je razgovarao sa svojim kolegom premijerom Malte Josephom Muscatom koji mu je telefonom saopštio odluku o prihvatu broda Lifeline.

Opasna morska ruta prema Italiji bila je jedna od glavnih za ulazak tražilaca azila iz Afrike u Evropu, ali je u posljednjih par godina na njoj život izgubilo više hiljada migranata.

Brodica Lifeline je tokom noći javila da jedna osoba mora biti evakuisana iz medicinskih razloga i da se uslovi na brodu koji je sedmicu na moru u međunarodnim vodama pogoršavaju.

Misija Lifeline je pozdravila odluku premijera Malte, Muscata ali su na Twitteru naveli "sada nam je potrebno da EU države budu dobrodošle za ove ljude".

Nakon što dođu na obalu Malte, migranti će biti rapoređeni i premješteni u one članice EU koje su voljne da i prihvate, rekao je Conte koji nije precizirao kada će brod stići na Maltu.

"Italija će sa svoje strane prihvatiti svoj dio migranata sa Lifeline-a i nadam se da će druge evropske zemlje učiniti isto" rekao je Conte.

Dodao je da će brodica potom biti zaplijenjena a kapetan broda ispitan u vezi sa izvještajima da je ignorisao instrukcije da dozvoli da libijska obalska straža pokupi migrante.

I malteška vlada je izdala saopštenje u kojem su naveli da su otvoreni za mogućnost da brod pristane, ali nijesu eksplicitno potvrdili. Potvrdili su međutim da je moguća zakonska akcija protiv posade broda.

"Ukoliko brod uđe u luke Malte, biće istrage i moguće ćemo preduzeti zakonsku akciju protiv posade Lifeline" navedeno je u saopštenju vlade Malte. Lifeline vidi njemačka humanitarna organizacija.

Takođe se navodi da se pregovara o "ad hoc" sporazumu za distribuciju migranata među voljnim članicama EU, kao i da su četri države članice već potvrdile svoje učešće, dok još dvije razmatraju tu mogućnost.

U saopštenju se ne navode imena zemlja.

Pitanje imigracije ponovo je postalo užarena politička tema širom Evrope posljednjih sedmica nakon što je u Italiji vlast preuzela populističko- desničarska antimigrantska vlada, a vladajuća kolicija njemačke kancelarke Angele Merkel se podijelila po migranstkom pitanju.

Španija koja je prije dvije sedmice prihvatila humanitarni brod Aquarius na kojem je bilo preko 600 migranata, a koji su prethodno odbile Italija i Malta, danas je odbila da prihvati brodicu Lifeline.

26.06.2018      GRAĐANSKI ZAKONIK KLJUČAN ZA DEMOKRATIJU NA KOSOVU

Šefica Kancelarije Evropske unije na Kosovu Natalija Apostolova, ocenjuje da je Građanski zakonik jedan od glavnih stubova za funkcionisanje Kosova po demokratskim standardima.

"Ovaj zakon je ključ za demokratski prosperitet zemlje. Kosovo je mlado društvo, koje je nastalo nakon konflikta i u fazi je tranzicije. Prema tome, veoma je važno da Ustav garantuje jednakost između muškaraca i žena i da nema diskrimainatorsku osnovu", poručuje Apostolova.
Aludi
rajući na to da Kosovo u regionu procentualno ima najmanji broj imovine koja je registrovana na žene (15%), smatra da će ovaj zakon omogućiti da se ovakva situacija promeni na bolje.
"Treba napraviti socio-ekonomske izmene ili promene, kako bi se dala šans
a ženama da imovinu registruju na svoje ime. Reformisan Građanski zakonik će doprineti napretku i evropskoj stabilnosti. Zato je važno da se napravi Građanski zakonik po najvišim evropskim standardima", zaključuje Apostolova.
U okviru informativne kampanje
, u Kulturnom centru u Južnoj Mitrovici, održan je okrugli sto na temu "Moderni građanski kodeks za raznolikost i mogućnosti", a u vezi sa kosovskim Građanskim zakonikom.
Nacrt Građanskog zakonika Kosova, izrađuje se prema nemačkom zakoniku, ali prilagođen kosovskim okolnostima i zakonima, te modernizovan direktivama Evropske unije.
Glavni gosti današnjeg okruglog stola, između ostalih, bili su šefica kancelarije Evropske unije u Prištini Natalija Apostolova i kosovski ministar pravde Abeljard Tahiri.
Kosov
ski ministar pravde Abeljard Tahiri kaže da se Ministarstvo pravde trvdi da svi građani na Kosovu uživaju ista prava.
"Vladavina zakona je preduslov za demokratsko društvo i za dobrobit ekonomskog razvoja naše zemlje. Trudimo se da zakoni budu isti za sve
građane Kosova", trvdi Tahiri.
Pomenuti okrugli sto, organizovali su kosovsko Ministarstvo pravde i Kancelarija EU na Kosovu, a u okviru projekta "Podrška građanskom zakoniku - faza 2".
Nacrt Građanskog zakonika očekuje se da bude završen do 2019. godine, nakon čega će biti prosleđen kosovskoj skupštini na usvajanje.
Pomenuti projekat, Evropska unija finansira sa više od 2,3 miliona evra.

26.06.2018      Rohani spreman za 'psihološki, ekonomski i politički rat' sa SAD

Iranski predsjednik Hasan Rohani uvjeravao je u utorak Irance da će njegova vlada uspjeti da ublaži negativne efekte nadolazećih američkih sankcija, dan nakon što su u zemlji održani protesti podstaknuti strahom zbog naglog pada nacionalne valute, riala.

U govoru koji je prenošen uživo, Rohani je rekao da prihodi u državnom budžetu nijesu smanjeni proteklih mjeseci, te je za oštar pad vrijednosti riala optužio "propagandu stranih medija".

U ponedjeljak su su se demonstranti okupili ispred parlamenta nakon potresa na teheranskom Velikom bazaru. Bio je to prvi takav protest od kada su slične demonstracije održane širom zemlje početkom ove godine.

SAD su najavile uvođenje oštrih ekonomskih sankcija Teheranu, nakon što se predsjednik Donald Trump povukao iz istorijskog sporazuma iz 2015., koji je Teheran potpisao sa šest svjetkih sila i prema kojem je pristao na obustavu neuklernih aktivnosti u zamjenu za popuštanje međunarodnih sankcija.

Obnavljanje američkih sankcija moglo bi uzrokovati oštar pad prihoda zemlje zbog smanjena izvoza nafte, što je uzrokovalo da mnogi Iranci pretvore domaću ušteđevinu u neku stranu valutu.

"Čak i u najgorem slučaju, ja vam obećavam da će najosnovnije potrebe Iranaca biti osigurane. Imamo dovoljno šećera, brašna i ulja za kuvanje. Imamo dovoljno strane valute da ubacimo na tržište," rekao je Rohani.

On je dodao da su nove američke sancije dio "psihološkog, ekonomskog i političkog rata", obećavši da će najterati Vašington da plati visoku cijenu za svoje akcije.

Teheran usvaja nove mjere uključujući i zabranu dijela uvoza da bi rast cijena držali pod kontrolom i pomogli ekonomiji da apsorbuje efekte koji prijete od američkih sankcija.

26.06.2018     KO JE U PRIŠTINI PROTIV DEMARKACIJE SA SRBIJOM I ZAŠTO

Nakon izjave predsednika Kosova da će u Briselu pokreniti pitanje razgraničenja sa Srbijom podigla se velika prašina. Ona je izazvala oštre reakcije zvaničnika u Beogradu, ali se na nju nije sa blagonaklonošću gledalo ni u Prištini. Opozicije je protiv pokretanja ovog pitanja u Briselu, a iz kosovske Komisije za nadzor i održavanje državne granice poručuju da će institucije imati glavnu reč kada se radi o ovom pitanju.

Ranije su opozicione stranke Demokratski savez Kosova, Samoopredeljenje i Socijaldemokratska partija odbile predlog predsednika, Hašima Tačija, da budu deo "procesa demarkacije granice sa Srbijom". Iz Samoopredeljenja objašnjavaju da je to zato što je katastarska dokumentacija u Beogradu.
"Bilo bi opasno da i demarkacija postane deo dijaloga, jer bi u tom slučaju morali da napravimo kompromise. Demarkacija sa Srbijom, Kosovu bi napravila više štete od one sa Crnom Gorom, jer uspostavljanje katastra kao fundamentalnog kriterijuma za određivanje granice mislim da cKosovu izazvati mnogo problema u definisanju granične linije sa Srbijom. Pošto originalne katastarske knjige nisu vraćene na Kosovo, to ne može biti povoljna stvar kada bude došlo vreme za uspotsavljanje granice sa Srbijom", rekao je poslanik Glauk Konjufca.
Na osnovu Briselskog sporazuma, Beograd je preuzeo obavezu da izvrši transfer svih katast
arskih podataka sa teritorije Kosova Prištini. A iz vladajuće Nisme Fatmira Ljimaja poručuju da je neophodno da se prvo mora razjasniti pitanje formata dijaloga, kao i političkog i institucionalnog kosenzusa a zatim da se priča o temama.
"Prvo pitanje form
ata, platforme, pitanje konsenzusa a potom da se bavimo time o čemu možemo da razgovaramo. Mišljenja sam da ne treba imati poziciju samo po ovome pitanju jer je za mene svako pitanje sa Srbijom vezano", kaže sekretar partije Biljal Šerifi.
Predsednik Komis
ije za nadzor i održavanje državne granice, Špejtim Bulići za Kosovapres kaže da će najveću odgovornost po ovom pitanju imati kosovske institucije.
"Bojim se da neće ići lako kao sa ostalim zemljama iz same činjenice koja je poznata, a to je da Srbija ima teritorijalnih pretenzija prema Kosovu. Normalno, svaka inicijativa međunarodnih predstavnika je dobrodošla u ovoj fazi. Ali to prvo zavisi zavisi od institucija Kosova o tome kakav je njihov stav. Kako misle da se postave prema ovome problemu i normalno kako misle da uopšte reše ovaj problem", rekao je Bulići.
Po ovom pitanju se prošle nedelje oglasio i predsednik vlade Ramuš Haradinaj koji je rekao da je još uvek rano da se razgovara o razgraničenju, ali i da Beograd to više vidi kao podelu a ne demarkaciju.

26.06.2018      Vrhovni sud podržavo Trumpov zabran ulaska u SAD

Američki predsjednik Donald Trump djelovao je skladu sa zakonom kada je ograničio ulazak u SAD građanima iz dominantno muslimanskih zemlja, objavio je Vrhovnu sud u utorak.

Vrhovni sud u kojem su konzervativci većina odluku je donio glasovima 5 prema 4.

Sud je prihvatio arument Trumpove administracije da je zabran utemeljen u predsjedničkim ovlašćenjima o politici nacionalne sigurnosti i on ima ovlasti da "suspendije ulazak stranaca u SAD".

Par minuta nakon što je odluka saoštena Trump je velikim slovima tweetovao:

"Vrhovnu sud je podržao Trumpov zabran putovanja. Wow!"

Zabrana uslaka građanima šest dominantno muslimanskih zemlja bila je prva odluka koju je Trump donio kao američki predsjednik i izazvala je brojne proteste kao i obaranja na nižim sudskim instancama širom Amerike. Od oktobra prošle godine ovu kontroverznu odluku razmtrao je Vrhovi sud SAD.

Protivnci zabrane ulaska tvrde da ovom odlukom SAD nijesu sigurnije, dok sa druge strane izdvajaju muslimane i nefer tretmanom krše ustavnu odredbu koja garantuje zaštitu od diskriminacije na osnovu religije.

Iako je sud podržao Trumpov zabran ulaska u SAD, glavni sudija Vrhovnog suda, John Roberts je kritikovao američkog predsjednika Donalda Trumpa i naglasio važnost principa nereligijske diskriminacije u američkoj istoriji.

26.06.2018      U SRBIJI UHAPŠEN BIVŠI KANDIDAT LDK-A ZA ODBORNIKA

Pedesetočetvorogodišnjak iz Mitrovice završio je u nedelju u policijskom pritvoru srpske policije. Ime uhapšene osobe je Fahri Jusufi.

Isti je bio kandidat LDK-a za skupštinu opštinu na nedavnim izborima, piše Gazetametro.net.
Kosovska policija je potvrdila slučaj, navodeći da su dobili informacije o hapšenju 54-godišnjeg muškarca, ali nije poznat motiv hapšenja.
Međutim, Metro saznaje da je Jusufi putovao iz poslovnih razloga. Radi u autobuskoj kompaniji koja se bavi prevozom putnika.

26.06.2018      U Jemenu, u provinciji Hodeida 55 mrtvih za 24 sata

Najmanje 55 osoba stradalo je poslednja 24 sata u vazdušnim napadima i sukobima u zapadnoj provinciji Hodeidi u Jemenu, saopštili su u utorak lokalni vojni i ljekarski izvori.

Više od 30.000 ljudi pobjeglo je iz provincije Hodeida a oko 3.000 iz istoimenog glavnog grada tog područja, pošto su snage koje podržava koalicija predvođena Saudijskom Arabijom pokrenule ofanzivu 13. juna za preuzimanje kontrole nad gradom Hodeida od pobunjenika.

Medicinski izvori navode da je u raznim područjima provincije za 24 sata stradalo 55 osoba, među kojima 38 pobunjenika i tri vojnika.

U protekle dvije sedmice sukoba stradalo je 429 osoba.

Luka Hodeida, za čiju se kontrolu bore snage koje podržavaju saudijska koalicija i šiitski pobunjenici plemena Huti, služi kao ulazna tačka za 70 odsto uvoza Jemena koji je na ivici gladi.

U građanskom ratu u Jemenu koji je počeo marta 2015. poginulo oko 10.000 ljudi, nekoliko desetina hiljada je ranjeno, a više od 2,5 miliona je u izbeglištvu.

Jemen, koji je pogođen teškom humanitarnom krizom, važi za jednu od najsiromašnijih zemalja na Bliskom istoku. Pored sukoba u zemlji vlada i ogromna glad u Jemenu je prošle godine bila epidemija kolere.

26.06.2018      AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU USPEŠNA TOKOM 2017. GODINE

Predstavnici Agencije za privatizaciju Kosova predstavili su članovima skupštinskog odbora za ekonomski razvoj izveštaj o radu tokom 2017. godine.

Direktor Agencije za privatizaciju Ekrem Hajdari istakao je da je 2017. godina bila jedna od najuspešnijih.
’’
Prethodna godina bila je najuspešnija od početka osnivanja Agencije za privatizaciju. Dobili smo preko 2000 ponuda, što znači da je taj broj i za 10 puta veći u odnosu na raniji period. Ostale su još tri lokacije na severu Kosova, ali se nadamo da ćemo uz pomoć policije uspeti i to da privatizujemo", rekao je Hajdari.
Generalni direktor borda Agencije za privatizaciju Petrit Gaši takođe je potvrdio uspešnost poslovanja ove agencije u toku 2017. godine. Gaši je, takođe, rekao da bord Agencije za privatizaciju nije bio potpun u prvih šest meseci, što je umnogome otežavalo efikasnost rada.
"Tokom 2017. razvijen je plan privatizacije. Očekivali smo da ćemo za pet godina završiti sve procese, ali je to nerealno, s obzirom na sve nedostake koji su uticali na rad agencije. Održali smo sastanke i sa ministrom pravde i nadam se da će zakon i kapaciteti Agencije za privatizaciju biti povećani. Kada je reč o Trepči sarađivali smo i sa Skupštinom i sa Vladom  i svi zakoni vezani za Trepču bili su suspendovani na period od godinu i po dana", rekao je on.
Rad Agencije za privatizaciju pohvalili su i pojedini poslanici. Odborom za ekonomski razvoj predsedava poslanica Salja Beriš
a Šalja, a poslanik ispred Srpske liste, koji je član ove komisije, Adem Hodža nije prisustvovao sastanku.

20.06.2018     Dom lordova usvojio zakon o Brexitu

Dom lordova britanskog Parlamenta usvojio je zakon o Brexitu (Bregzit), koji je predložila premijerka Theresa May (Tereza Mej).

Gornji dom britanskog Parlamenta je bez glasanja usvojio prijedlog premijera i time okončao višemjesečnu debatu o zakonu kojim će se zvanično završiti članstvo Velike Britanije u Evropskoj uniji.

Poslanici Predstavničkog doma britanskog Parlamenta ranije su u srijedu bez glasanja usvojili prijedlog zakona Therese May o Brexitu.

Donji dom je prethodno odbacio prijedloge amandmana, koje su ponudili proevropski poslanici, kojim se omogućava veći parlamentarni uticaj na odluke koje se odnose na Brexit.

Zakon o Brexitu bit će potpisan u narednih nekoliko sedmica, nakon što dobije takozvani "kraljevski pristanak", koji predstavlja formalnost koja isključuje dalju debatu.

20.06.2018     Pitanje granice Kosova i Srbije na stolu u Briselu

Predsednik Kosova Hašim Tači saopštio je da će se u nedelju u Briselu održati prvi sastanaklt  konačne faze dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
Cilj Kosova u ovoj konačnoj fazi je postizanje pravno obavezujućeg sporazuma između
Kosova i Srbije, koji će omogućiti potpunu normalizaciju odnosa između dve zemlje i njihovog naroda, rekao je Tači na konferenciji za novinare u sredu u Prištini.
Ustvrdio je da će Kosovo na kraju ovog procesa biti član Ujedinjenih nacija, da će doći do recipročnog priznanja Kosova i Srbije i da će imati jasnu evropsku perspektivu i članstvo u NATO.
"Ubeđen sam da je došlo vreme da se sada, nakon razgovora koji traju već 20 godina, potpiše istorijski sporazum između Kosova i Srbije čime će se okončati jedna tragična epoha koja je trajala više od jednog veka", kazao je Tači.
Nakon postizanja sporazuma, kako je naveo, doći će i do ustavnih izmena i na Kosovu i u Srbiji, u Srbiji zbog preambule, a na Kosovu zbog recipročnog priznanja Srbije.
"Konačni sporazum podrazumeva dramatične promene u odnosima Kosova i Srbije. Govoriće se o granici Kosova i Srbije, a na kraju će se tražiti ustavne izmene i na Kosovu i u Srbiji. Kada dođe do obostranog priznanja mi moramo doneti zajedničku odluku", kazao je Tači.
Tači je dodao da Kosovo nema razloga da se plaši ni dijaloga ni njegovog epiloga. Naglasio je da predstoje teški razgovori jer se sada ulažu napori da se okonča proces sveobuhvatnim sporazumom.
"Postizanje sveobuhvatnog sp
orazuma sa Srbijom je neophodno za naše težnje da postanemo član UN, da ubrzamo proces integracije Kosova u EU i NATO i da osiguramo zasluženo mesto na međunarodnoj areni", naveo je kosovski predsednik i dodao da će Kosovo, kao i uvek do sada, imati snažnu podršku SAD-a, koje su duboko posvećene postizanju sporazuma, kao i članice EU.
Istakao je da kao predsednik Kosova ima ustavnu obavezu da predstavlja Kosovo u međunarodnoj "areni", odnosno da okonča ovaj proces. Ipak, pitanje dijaloga sa Srbijom i postizanje ovog sporazuma je od nacionalnog i državnog interesa, što podrazumeva i veliku odgovornost koja pripada svima, naveo je.
"Ne možemo se ni pod kojim okolnostima ponašati emotivno, nacionalistički ili populistički", kazao je Tači, dodajući da potreba za postizanje ovog sporazuma prevazilazi političke mandate.
Predsednik Tači naveo je da Kosovo ni pod kojim okolnostima ne može da odbije dijalog i pregovore, da sada niko ne može da predvidi njihov epilog, ali da je spreman da sam tretira sve ideje i predloge koji će biti predstavljeni na zajedničkim sastancima. Najavio je da će se razgovarati o demarkaciji sa Srbijom, odnosno o 400 kilometara teritorije na kojoj treba obeležiti graničnu liniju.
"Ja nisam zainteresovan za nove granice sa Srbijom, zainteresov
an sam za mir. U slučaju da se desi novi konflikt, onda će razmere štete biti ogromne za obe zemlje. Da, pitanje granice Kosova i Srbije biće na stolu. Ajde sada sa budemo svi za tim stolom gde će da se govori o pitanju granice", kazao je Tači, dodajući da granica između dve zemlje nije još određena osim što postoji linija razgraničenja u Ustavu iz 1974, Kumanovskom sporazumu i Deklaraciji o nezavisnosti.
"Nemamo šta da sanjamo da preuzmemo sever, jer je to deo Kosova. To je više mit Beograda, sada za sever, a ranije za celo Kosovo", kazao je, dodajući da Kosovo neće dopustiti da se ni milimetar njegove teritorije ugrozi.
Kosovo u mnogim težim situacijama pobeđivalo u pregovorima, kao što je Rambuje ili Beč, podsetio je, dok će sada za stolom sesti kao nezavisna i suverena država.
Istovremeno, dodao je Tači, tokom procesa pregovora o postizanju konačnog sporazuma, paralelno će se raditi i na sprovođenju dosadašnjih sporazuma sa Srbijom.
Komentarišući dešavanja u Srbiji, kazao je da se tamo govori o "nekom unutrašnjem dijalogu o Kosovu", koji se nikad nije vodio, ili pak o platformi o Kosovu čije se predstavljanje non stop odlaže zato što je niko neće podržati u svetu jer je jednostrana.
Vladajuće partije na Kosovu podržali su nastavak dijaloga, dodajući da je konsenzus poželjan ali da nije siguran da je moguć.
Šef poslaničkog kluba Demokratske partije Kosova Memlji Krasnići kazao je da Kosovo treba da razjasni način vođenja ali je naglasio i da je potrebno što šire učešće u dijalogu.
Opozicija, međutim, smatra da dijalog ne treba da nastavi predsednik Hašim Tači, navodeći da je on u Briselu postizao štetne sporazume po Kosovo. Dodali su da, šta god on bude dogovorio u Briselu, to neće biti obavezno za institucije Kosova.
"Mandat za dijalog sa Srbijom ne dobija se na konferencije za medije već u Skupštini Kosova. Skupština Kosova nema platformu kako bi se predsednik mandatirao za to. Na snazi je sada platforma iz 2011. koja ovlašćuje Vladu da vodi dijalog", kazao je Avdulah Hoti, šef poslaničkog kluba opozicionog Demokratskog saveza Kosova.
Predsednik Kosova na dijalog odlazi bez državne platforme o konačnoj fazi.
Naime, Vlada Kosova je 5. juna povukla iz skupštinskog dnevnog reda Nacrt
državne platforme za okončanje dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, koja predviđa da tu fazu predvodi Hašim Tači. Tome se protivi kosovska opozicija.
Platforma je povučena kako bi se omogućilo postizanje što šireg nacionalnog konsenzusa.

20.06.2018     Salvini: Španjolska bi trebalo primiti naredna četiri broda s migrantima

Talijanski ministar unutarnjih poslova Matteo Salvini predložio je u srijedu Španjolskoj da primi naredna četiri broda s migrantima spašenih kod libijske obale, jer kako je rekao, nije ranije održala obećanje o prijemu migranata.

Prema nacrtu preraspodjele migranata po zemljama Europske unije (EU), koji je za sada u zastoju, Španjolska je trebala primiti 3.265 osoba koje su podnijele zahtev za azil, ali je primila samo 235, tako da bi mogla primiti naredna četiri broda, rekao je Salvini novinarima nakon sastanka s austrijskim kolegom Herbertom Kicklom.

Salivini je rekao da se to odnosi i na Francusku koja je trebala primiti 9.816 migranata, ali je primila samo 649, i dodao da im "nedostaje" još 9.200 migranata.

Talijanski ministar je rekao da se mnogi u Europi "varaju ako misle da će Italija nastaviti biti izbjeglički kamp".

"Italija želi da pomogne Italijanima", dodao je on. Pitanje migranata bit će na dnevnom redu narednog samita lidera EU, posebno nakon slučaja s brodom Aquarius s 630 migranata.

Brod Aquarius danima je plovio u libijskim vodama dok nije dobio dozvolu od Španjolske da pristane u Valenciji. Francuska je ponudila da primi dio tih migranata.

20.06.2018     PARLAMENTARNA KOMISIJA ZA MEDIJE ODOBRILA NACRT ZAKONA O RTK

Članovi parlamentarnog odbora za medije Skupštine Kosova glasali su za Nacrt zakona o javnom servisu Kosova.

Komisije Skupštine Kosova su u zadnje vreme su raspravljale o Nacrtu zakona o RTK. Sve partije u Skupštini Kosova, osim Samoopredeljenja glasale su za ovaj Nacrt zakona.
Zakon o javnom servisu Kosova stupiće na snazi u 2019. Godini, kada se bude glasao u Skupštini Kosova.
Sa ovim Zakonom će se rešiti pitanje finansiranja RTK.
Ranije je i Sin
dikat radnika RTK zatražio od članova Parlamentarne komisije za medije da ubrzaju procedure o odobrenju Zakona o RTK.

20.06.2018      Trump potpisao uredbu kojom se ne razdvajaju obitelji imigranata

Američki predsjednik Donald Trump potpisao je izvršnu uredbu koja omogućava da se ne razdvajaju obitelji imigranata koji su ilegalno ušli u Sjedinjene Države.

Primjena odluka "o nultoj toleranciji" za ilegalne ulaske u SAD izazvala je brojne osude, kako u samim Sjedinjenim Državama, tako i širom svijeta.

Prehodno je na svom Twitter nalogu predsjednik Trump objavio da "radi na nečemu" vezanom za imigraciju, a nakon ranijeg sastanka s republikanskim kongresmenima.

Trump je ponovo krivicu svalio na demokrate i naveo da "oni neće dati potrebne glasove za dobar zakon o imigraciji". Trumpovi republikanci imaju većinu u oba doma Kongresa.

Republikanski lideri u Predstavničkom domu pokušavaju sastaviti zakon po kome bi djeca imigranti mogla neograničeno biti držana u pritvoru, ali zajedno s roditeljima.

20.06.2018     Tači sa ambasadorima Kvinte o dijalogu sa Srbijom

Predsednik Kosova Hašim Tači sastao se sa ambasadorima Kvinte kako bi se koordinisali oko dijaloga sa Srbijom.
Tači u utorak je dočekao ambasadora Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Francuske, Italije te zamenika ambasadora Nemačke i šeficu Kancelarije Evropske unije (EU).
Obavestio je ambasadore da je primio poziv visoke predstavnice EU Federike Mogerini za  novi sastanak u Briselu  24. juna.
Predstavnici država Kvinte su ponovo potvrdili podršku započinjanju poslednje faze dijaloga između Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa dve države.
"Kosovo je spremno za dijalog i za normalizovanje odnosa", rekao je predsednik Tači, ističući potrebu za što šire obuhvatanje političkih partija, civilnog društva i medija.

19.06.2018      Zaev: Gruevski prihvatio Severna i Gornja Makedonija, Grci odbili

Premijer Makedonije Zoran Zaev izjavio je u utorak uveče da je njegov prethodnik Nikola Gruevski bio prihvatio promenu imena države u Gornja i Severna Makedonija za opštu upotrebu, ali da je Grčka to tada odbila.

"Gruevski je prihvatio Severna i Gornja Makedonija u 2012. i u 2013, bez definisanja identiteta, odnosno bez toga da Grčka prihvati identitet i jezik. To je ostavljeno da lebdi. Grčka nije prihvatila to rešenje zato što je bila isprovocirana projektom Skoplje 2014", rekao je Zaev u emisiji Televizije "Kanal 5".

Makedonski premijer rekao je da se to može čuti u ilegalno prisluškivanim razgovorima koje je kao lider opozicije dostavio Specijalnom tužilaštvu za prisluškivane razgovore.

"Kada bi sud objavio razgovore o imenu, čulo bi se da ovo nije prvi put da bude prihvaćeno ime (Makedonije) sa geografskom odrednicom, za opštu upotrebu", rekao je on, prenose lokalni mediji.

Zaev je istakao da u utorak uveče prvi put spominje te prisluškivane razgovore koji, kako je rekao, svedoče o kalkulanstvu i lažnom patriotizmu Gruevskog i njegovih sledbenika.

Gruevski je nedavno na društvenim mrežama objavio stare izjave u kojima tvrdi da je svojevremeno odbio grčki predlog da Makedonija dobije prefiks Severna, dok funkcioneri stranke koju je vodio petnaestak godina dogovor Zaeva sa Grčkom ocenjuju kao kapitulantski.

Zaev je rekao da kada je objavljivao "političke bombe" 2015. godine, taj deo o pregovorima Gruevskog sa Grcima nije objavio da ne bi naneo štetu pregovaračkoj poziciji Makedonije.

19.06.2018     Tači potvrdio dolazak u Brisel 24. juna

Predsednik Kosova Hašim Tači potvrdio je danas u Prištini njegovo učešće na predstojećoj rundi dijaloga u Briselu u nedelju. Kako je kazao, otvara se novo poglavlje koje će dovesti do konačnog sporazuma Kosova i Srbije. Najavio je i komunikaciju sa međunarodnim partnerima Kosova.
„Dobili smo poziv od gospođe Mogerini da, kao predsednik zemlje, nastavimo dijalog između Kosova i Srbije, kako bi razmotrili mogućnosti sprovođenja svih sporazuma postignutih do sada, ali i kako bi otvorili jedno novo poglavlje ili intezivirali nov proces dijaloga, onog konačnog, za postizanje konačnog sporazuma između Kosova i Srbije“, kazao je Tači novinarima na događaju Budi moj glas u Prištini.
Kako je dodao, ekipe dve strane će se narednih dana sastati, a uoči dijaloga u nedelju.
„Tokom predstojećih sati i dana održaćemo kontakte sa svim našim prijateljima i međunarodnim partnerima kako bi imali što bolju koordinaciju, ali i sa celim kosovskim spektrom kako bi bili što spremniji i kako bi odredili što širi konsenzus“, dodao je Tači.
Prethodno je EU potvrdila sastanak predsednika Srbije i Kosova u Briselu. Aleksandra Vučić također je potvrdio dolazak u Brisel.

19.06.2018     Fotoreporter RSE Midhat Poturović dobitnik regionalne nagrade

Fotoreporter Radija Slobodna Evropa (RSE) Midhat Poturović osvojio je prvu nagradu na regionalnom konkursu Novinske agencije Beta, za najbolje medijske fotografije. Poturović je nagradu dobio za rad "Šampion" o dečaku koji nema ruke i koji se bavi plivanjem i skijanjem.

Poturović je rekao je da je njegov cilj bio da se podigne svest o tome da i netipične osobe mogu da postignu mnogo i da društvo to treba da im omogući.

Fotoreporter RSE dečaka prati u njegovim uspesima više od dve godine, a najavio je da će to i nastaviti, jer je dečak počeo da vozi i bicikl.

Drugu, odnosno treću nagradu osvojili su Predrag Dedijer iz kompanije "Ringier Axel Springer" za rad "Odumiranje" te Stefan Stojanović iz portala "Mondo" za fotografiju "Football war".
Glavni i odgovorni urednik agencije Beta Dragan Janjić rekao je da Beta već 15 godina uspeva da održi taj regionalni konkurs, kao jedan od retkih koji se bave novinarskom fotografijom.

"Izuzetno nam je drago što smo uspeli da preživimo i što se javljaju naše kolege fotoreporteri iz regiona", rekao je Janić na otvaranju izložbe u beogradskom "Dorćol Placu".

Na 15. konkurs "Betina fotografija godine 2018." stiglo je 226 radova 55 medijskih profesionalaca iz Srbije i regiona.

Izložba "Betina fotografija godine" traje do 30. juna u "Dorćol Platzu".

19.06.2018     EU podržala stav da ZSO neće imati izvršna ovlašćenja

Evropska unija podrža
la je stav Kosova da Zajednica opština sa srpskom većinom neće imati izvršna ovlašćenja i neće biti treći nivo vlasti, stoji u saopštenju Vlade Kosova. Dodaje se da će Zajednica funkcionisati u okviru Ustava i zakona Kosova.
Delegacija Kosova u ponedeljak
je pred zvaničnicima i predstavnicima članica EU u Briselu predstavila rezultate procesa dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, gde je bilo reči i o nesprovođenju sporazuma o energetici, integrisanom upravljanju granica, o smetnjama koje sprečavaju otvaranje mosta u Mitrovici, o nepriznavanju diploma u Srbiji do ozbiljnih ometanja u slobodi kretanja.
Šef tehničkog tima za dijalog Avni Arifi kazao je na sastanku u Briselu  istakao da je Kosovo posvećeno tome da se svi sporazumi, bez razlike, sprovedu istovremeno.

19.06.2018     Trump brani politiku razdvajanja migrantskih porodica

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp (Trump) ponovo je u utorak branio kontroverznu politiku razdvajanja migrantskih porodica, navodeći da je to jedina moguća opcija koja mu je na raspolaganju da se efikasno bori protiv ilegalne imigracije.

"Ja ne želim da se deca razdvajaju od svojih roditelja", rekao je on i dodao: "Kada optužite roditelje za ilegalni ulazak u zemlju, ono što treba da se uradi je da se odvoje deca", prenosi AFP.

On je rekao da ima na raspolaganju samo dve opcije, da odvoji decu imigrante od svojih roditelja na granici ili da širom otvori granice, i zatražio od Kongresa da mu stvori treću opciju prema kojoj bi zvaničnici imali ovlašćenja da privedu decu i roditelje zajedno kao porodicu.

Kako piše AP, Trump je rekao da Kongres mora da mu da pravno ovlašćenje da privede i protera porodice koje ilegalno ulaze u Sjedinjene Države kao porodičnu celinu.

Njegova administracija navela je da nema izbora pri primeni nove politike nulte tolerancije za ilegalne imigrante nego da podeli porodice ukoliko su odrasli uhvaćeni kako ilegalno prelaze granicu, čime krše zakon.

Trump je pod sve većim pritiskom da izmeni imigracionu politiku koja je dovela do toga da je više od 2.300 dece migranata odvojeno od svojih roditelja poslednjih nedelja, navodi AP.

19.06.2018     DA LI SE KASNI SA SPROVOĐENJEM PREPORUKA IZ SSP-A?

Nastavljeno je zasedanje Skupštine Kosova. Na zahtev Demokratskog saveza Kosova održana je interpelacija ministarke
za evropske integracije Durate Hodže. Kao i mnogo puta do sada, veći deo sednice protekao je bez prevoda na srpski jezik.

"Kosovo stagnira sprovođenju preporuka iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", tvrde poslanici opozicionih partija. Tim povodom u skupštinu je pozvana minisarka za evropske integracije Durata Hodža koja je odgovarala na pitanja poslanika.
"Analizom Nacionalnog plana za implementaciju preporuka iz SSP-a, došli smo do zaključka da nema napretka u ispunjavanju obaveza. Treba imati na umu da su ove mere obavezne za sve državne institucije, ali primena SSP,-a kao i mnoga druga pitanja koja se odnose na dobrobit građana, pali su u senku drugih interesa koalicije i skandala na dnevnoj bazi", rekao je šef poslaničke grupe DSK Avdulah Hoti.
Ministarka Durata Hodža odbacuje tvrdnje poslanika opozicije i poručuje da Kosovo beleži uspeh u ispunjavanju preuzetih obaveza.
"SSP je stupio na snagu, to je ugovorna obaveza Kosova i EU s jedne strane, a sa druge strane predstavlja temelj našeg
članstva u Evropsku uniju. Mi smo veoma blizu dobijanja vizne liberalizacije za naše građane. Kosovo je sada deo programa EU na jednakom nivou sa svim zemljama Zapadnog Balkana. EU nam pruža pomocu vidu podrške vladavini prava, ekonomskom razvoju i povecživotnog standarda građana u iznosu od 645 miliona evra za period od 2014. do 2020. godine", rekla je Hodža.
Rasprava se kasnije pretvorila u politički obračun.
"Kasnite u sprovođenju reformi. Vlada sa korumpiranim zvaničnicima protiv kojih se podižu optužnice ne može sprovesti neophodne reforme i voditi zemlju na pravi put. Potpisujete međunarodne sporazume koje kasnije ne sprovodite", rekla je poslanica Samoopredeljenja Fitore Pacoli.
"Sprovođenje SSP-a nije stranački posao, već državni i zato je potrebna pomoć svih. Naše institucije rade dobar posao za Kosovo, možda nismo u potpunosti zadovoljni dinamikom sprovođenja obaveza, ali ovo su neophodne reforme za dobrobit građana", kazao je Eljmi Rečica, poslanik DOK.
Vlada će u naredne dve nedelje proslediti Skupštini izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Intezitet i obim sprovedenih preporuka u velikoj meri utiče na evropski put Kosova i proces vizne liberalizacije

19.06.2018     Merkel i Macron se složili o reformama u eurozoni

Njemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da se sa francuskim predsjednikom Emmanuelom Macronom složila da bi idući budžet eurozone trebao osnažiti investicije i ekonomsku usklađenost između 19 članica eurozone.

"Otvaramo novo poglavlje," rekla je Merkel nakon razgovora s Macronom o evropskim reformama.

Samit šefova vlada i država EU o reformama najavljen je za 28. i 29.jun.

19.06.2018     DOBRA VEST IZ MAKEDONIJE JE DOBRA VEST I ZA KOSOVO

Predsednik Kosova Hašim Tači je ocenio kako je svaka dobra vest iz Makedonije dobra vest i za Kosovo i da je sporazum između Grčke i Makedonije najznačajniji posle Ohridskog sporazuma.

Tokom susreta sa zamenikom premije
ra Makedonije, Bujarom Osmanijem, kosovski predsednik je pozdravio potpisivanje sproazuma između Grčke i Makedonije o imenu Makedonije, saopšteno je iz kabineta predsednika Kosova.
"Ovaj sporazum stvara bolju regionalnu klimu i otvara evro-atlantsku persp
ektivu državama Balkana", rekao je predsednik Tači.
Tači i Osmani su razgovarali i o trenutnim događajima u Makedoniji u kojima albanske političke snage imaju pozitivnu ulogu na unapređenju političkih i društvenih odnosa.

12.06.2018     Članice EU dijeliće više podataka o ekstremistima

Države članice Evropske unije saglasile su se o zahtjevu za dijeljenje više podataka o potencijalnim ekstremistima, kao i otisaka prstiju i drugih biometrijskih podataka, saopšteno je iz EU.

Zemlje EU će od sada morati da dodaju više podataka u Šengenski sistem informacija (SIS), kako bi policiji u drugim državama Unije olakšale praćenje osumnjičenih, uz upotrebu otisaka prstiju i dlanova ili fotografija lica.

Policija će takvim sistemom na vrijeme dobijati upozorenja o potencijalnim militantima i imati veću mogućnost da spriječi terorističke napade.

Komesar EU za bezbjednost Džulijan King izjavio je da Unija radi na stvaranju "jačeg i pametnijeg" SIS sistema, koji će čuvarima na granici i policiji omogućiti dobijanje informacija koje su im neophodne kako bi obavljali svoj posao i pomogli da Evropljani budu bezbjedni.

12.06.2018     Kosovo spremno za sporazum sa Srbijom

Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je danas da će dijalog sa Beogradombiti nastavljen "narednih dana ili nedelja" i ocenio da će biti težak..
"Dijalog neće biti lak, ali biće istorijski i bez alternative. Dijalog treba da se zaključi rezultatom 'win-win' (obostranog uspeha) i za Kosovo i za Srbiju, sa evropskim vrednostima i evropskim standardima", kazao je Tači na Međunarodnom ekonomskom forumu američkog kontinenta (IEFA) u kanadskom Montrealu.
Tači je ocenio da se volja građana za evropske integracije "ne može ostvariti bez normalizacije i pomirenja dve zemlje i dva naroda".
"Očekujem rukovodeću ulogu i novu dinamiku Evropske unije i snažnu podršku SAD, kako bi se ovaj proces zaključio uspešno, što je to pre moguće, na dobrobit svih", kazao je Tači, i istakao da je Kosovo "spremno za dijalog i sporazum sa Srbijom".
On je ocenio da Zapadni Balkan nikad nije imao bolju priliku nego sada da izgradi stabilan mir jer, kako je ocenio, sve države regiona međusobno sarađuju.

12.06.2018      Talačka kriza u Parizu

Nepoznati muškarac uzeo je dvije osobe kao taoce u poslovnom prostoru u Parizu, saopšteno je iz francuske policije.

U saopštenju se navodi da se čini da incident nije povezan sa terorizmom i da je policijska operacija u toku.

Snimci i fotografije koje su objavljene u medijima i na društvenim mrežama pokazuju mnoga vozila policije koja su opkolila zgradu u kojoj se nalazi otmičar s taocima. Na teren su izašli i francuski specijalci i spasilački timovi, te hitna pomoć.

12.06.2018      Kosovski spomenik vojnicima KFOR

"Budućnost Kosova je unutar euroatlantske porodice", izjavio je u utorak u Prištini zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a Džon Menza (John Manza) na 19. godišnjici od ulaska snaga NATO-a na Kosovo. Tim povodom, u organizaciji Vlade Kosova, u centru Prištine je otkriven spomenik posvećen stradalim vojnicima KFOR-a na Kosovu od 1999. godine.
"Ovaj spomenik će biti trajni simbol onoga što smo godinama postigli na Kosovu, kako smo postigli da prevaziđemo razlike iz prošlosti i izgradnje jakog i novog Kosova koje se kreće prema budućnosti, a ta budućnost je definitivno unutar euroatlantske porodice", kazao je Manza na događaju, dodajući da prenosi poruke generalnog sekretara NATO-a.
Kako je istakao, KFOR nastavlja da bu
de uspešan u održavanju mira i bezbednosti te slobode kretanja za sve građane, a to ne bi bilo moguće bez jake posvećenosti muškaraca i žena u uniformi, kao i civila koji su služili u ovim snagama.
Menza je dodao da je NATO odlučan da ostane na Kosovu onoliko koliko je potrebno te istakao da, dok se bezbednosna situacija stalno poboljšava, podrška NATO-a je sada fokusirana na iskazane potrebe.
"Sve ovo ne bi bilo moguće bez trajne podrške, volje i odlučnosti naroda Kosova. Svi Kosovari trebaju da budu ponosni na ono što je Kosovo postiglo i šta predstavlja danas", kazao je Manza.
Zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a je istakao da uspeh KFOR-a ne bi bio moguć ni bez odlučnosti i posvećenosti NATO-ovih saveznika i partnera koji su doprineli i nastavljaju da doprinose ovoj mirovnoj misiji.
Na Kosovu je od 1999. stradalo 160 vojnika KFOR-a.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je rekao da se na Dan mira Kosovo priseća pripadnika KFOR-a koji su žrtvovali svoj život služeći miru i bezbednosti na Kosovu.
"Vlada
i narod Kosova zahvaljuju NATO-u i državama koje su doprinele KFOR-u. Mi smo narod koji izražava zahvalnost, ne zaboravljamo prošlost i želimo da imamo sigurnu budućnost. Cilj Kosova je učlanjenje u NATO kako bi pomogli ne samo sebi i regionu, već svakom i bilo gde ko ima potrebe. Kosovo je spremno da doprinese miru i bezbednosti u svetu a ovaj spomenik je jedan simbol odlučnosti Kosova za svoju budućnost", poručio je Haradinaj.
Spomenik su otkrili premijer Haradinaj i zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a. Događaju su prisustvovali i porodice stradalih vojnika, John Manza te predstavnici KFOR-a, stranih ambasada, kao i zvaničnici Bezbednosnih snaga Kosova.
Predsednik Kosova Hašim Tači je povodom godišnjice ulaska snaga NATO-a kazao da je Kosovo na današnji dan, pre 19 godina, ušlo u istorijsku epohu oslobođenja i slobode.
"Udaljavanje srpskih vojnih snaga i ulazak snaga NATO-a te povratak raseljenog stanovništva tokom rata obeležili su prve korake ponovne izgradnje Kosova koje je dve godine pretrpeo
velika materijalna uništenja, zločine i masakre, genocid i etničko čišćenje", napisao je Tači na Fejsbuku.
On se zahvalio svim zemljama koje su doprinele i pomogle Kosovo tokom najtežih dana.
NATO je  bombardovao Srbiju 78 dana, okončavajući skoro dvogodišnji rat koji je doveo do oslobođenja Kosova. Oko 50.000 snaga NATO-a je ušlo na Kosovo u junu 1999. Danas ih je oko 4.500 pripadnika snaga.

12.06.2018      U Hrvatskoj drugi dan za redom pad cijena goriva

U Hrvatskoj je pojeftinilo gorivo, drugu sedmicu zaredom.

Cijena benzina pala je za 12 lipa, a dizela 16 lipa, pokazuju podaci Ministarstva gospodarstva.

U odnosu na prošli utorak prosječna cijena benzinskih goriva niža je za 13 lipa te sada iznosi 10,45 kuna.

Tako je prosječni tank od 50 litara svim vozačima benzinaca koji toče Eurosuper 95 jeftiniji za 6,5 kuna.

Prosječna cijena dizela je pala s 10,02 na 9,93 kune. Sad je vozačima dizelaša prosječni tank goriva jeftiniji za 4,5 kune.

Cijena autoplina ostala je ista - iznosi 4,90 kuna.

12.06.2018     APOSTOLOVA VLADI KOSOVA: IZGUBILI STE GODINU DANA ZA REFORME

Šefica kancelarije Evropske unije u Prištini Natalija Apostolova ocenila je danas da je Kosovo izgubilo godinu dana u primeni Agende evropskih reformi (ERA).

Apostolova je na sednici Vlade Kosova na kojoj se razgovaralo o ostvarivanju ERA rekla kako je EU zabrinuta u vezi sa nekim zadacima koje Priština treba da ostvari, kako bi ta agenda bila ostvarena do kraja godine.
"Izgubili ste godinu dana. U cilju da se ta izgubljena god
ina nadoknadi, mi smo odlučili da dodamo još nekoliko meseci da se agenda ostvari do kraja ove godine", rekla je Apostolova, a prenose kosovski mediji.
Ona je pozvala Vladu Kosova da ne propusti tu mogućnost i ostvari agendu.
Premijer Kosova Ramuš Haradina
j je rekao da su neki od kriterijuma ERA već ispunjeni i da treba ostvarivati i druge tačke, pošto je to u interesu puta Kosova ka EU.

 
Back to content | Back to main menu