Radio OMEGA-3

Go to content

Main menu:

Najnovije Vjesti

KLIKNI I SLUSAJ !!

16.02.2018      FBI priznao propust oko napadača sa Floride

Američki FBI je priznao da su propustili da reaguju na dojavu upozorenja koju su imali o Nicolasu Cruzu, tinejdžeru je u srijedu u napadu na srednju školu u Floridi ubio 17 osoba.

FBI je priznao da su dobili dojavu o tome da bi tinejdžer Cruz mogao izvesti napad. Biro za dostupnost javnosti, koji prima dojave, nije je proslijedio.

"Mi smo utvrdili da protokoli nijesu slijeđeni za tu dojavu o Cruzu" rečeno je u Birou.

Da je biro FBI u Majamiju primio ovu žalbu, mogla je biti preduzeta akcija, stoji u saopštenju.

Direktor FBI Chirstopher Wray izjavio je da istražuju kako je došlo do ovakvog propusta.

Nicolas Cruz je svjedočio danas pred sudom, saopštila je američka policija.

Cruz je potvrdio da je došao u kampus i pucao na učenike i nastavnike, a da se potom dao u bijeg.

FBI je priznao da je prošle godine primili dojavu o njemu.

On je još prošle godine na društvenim mrežama najavio masovno ubistvo, a američki Federalni istražni biro (FBI) je svojevremeno istraživao taj komentar, prenosi Reuters.

Cruz je legalno kupio oružje kojim je počinio drugo najgore masovno ubistvo u školama u Sjedinjenim Državama.

Vlasti istražuju i kako je Cruz uspio izaći iz škole s drugim učenicima nakon čega je proveo više od sat vremena u šoping centru i restoranima za brzu hranu prije nego je uhapšen.

16.02.2018      Deklaracijom do granice

Jednom zajedničkom deklaracijom predsednika Kosova i Crne Gore, potpisanoj u Podgorici 16. februara, daleko od očiju javnosti, Kosovo želi da privede kraju sagu o ratifikaciji Sporazuma o demarkaciji iz 2015.
Deklaracija poziva Skupštinu Kosova da izvrši ratifikaciju Sporazuma, a da se nakon toga formira Zajednička radna grupa za obeležavanje granične linije koja će, ukoliko bude potrebno, ponovo razmotriti i eventualno ispraviti sektore u pravcu Čakora i kule e Zhlipit.
Sve je to predviđeno već potpisanim Sporazumom u Beču 2015. godine.
"Sada je vreme da kao politička klasa delujemo. Ova zajednička deklaracija zasnovana je na međusobnom poverenju, dobroj volji, kao i na zajedničkim interesima o avansiranju naših odnosa", kazao je Tači na konferenciji za novinare u petak.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj
, koji se ranije u opoziciji oštro protivio Sporazumu o demarkaciji navodeći da je njime Kosovo izgubilo 8.000 hektara, opisao je deklaraciju kao "aneks sporazuma", te istakao kako je to zakonski obavezan međunarodni instrument koji daje epilog nejasnoćama i drugim podelama u društvu.
"Ovim okončavamo našu poslednju obavezu za liberalizaciju viza i otvaramo jedno novo poglavlje za slobodno kretanje naših građana", napisao je Haradinaj na Facebooku.
Deklaraciju su podržale vladajuće stranke, uključujući one koje su se do sada protivile demarkaciji, kao što je Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosva, te Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja, koji je predvodio inicijativu o zajedničkoj deklaraciji.
Opozicioni Demokratski savez Kosova  saopštio je da ova inicijativa ne predstavlja ništa novo od onoga što je već u Sporazumu o demarkaciji iz 2015. godine.
Šef poslaničkog kluba ove partije Avdulah Hoti je na redovnoj konferenciji kazao da su napori zamenika premijera Fatmira Ljimaja izneli na videlo ono o čemu je Demokratski savez govorio poslednjih dana, a to je član 7 Sporazuma na osnovu kojeg se predviđa formiranje Radnog tela koje će sprovesti ispravke prilikom procesa obeležavanja.
Istaka
o je da ova partija podržava Sporazum o demarkaciji, te dodao da je premijer Kosova Ramuš Haradinaj koristio pitanje demarkacije za dolazak na vlast, koji je optuživao bivšeg premijera, čelnika Demokratskog saveza Isu Mustafu, da je nesposoban da ratifikuje sporazum.
Međutim, protiv sporazuma o demarkaciji i dalje je pokret Samoopredeljenje.
Uzimajući današnja izjašnjavanja političkih partija, čini se da će Sporazum konačno dobiti potrebnu većinu za ratifikaciju.
Kosovski analitičari kažu da je ova inicijativa pokušaj da se javnosti predstavi da se desila neka velika stvar a, zapravo, nije se desilo ništa novo u odnosu na sporazum iz 2015.
"Ovo je moglo da se desi mnogo ranije, a ne da se čeka tri godine. Sve ono što stoji u deklaraciji, da će se uraditi analiza potencijalnih nesporazuma, stoji u Sporazumu iz Beča", kaže Artan Muhadžeri.
Predsednik Kosova Hašim Tači je kazao da je ovoj deklaraciji doprinela i poseta crnogorskog premijera Duška Markovića Kosovu.
"Zahvaljujem se političkom vođstvu Crne Gore, predsedniku Filipu Vujanoviću, bivšem premijeru Đukanoviću i premijeru Markoviću, na spremnosti da olakšaju ratifikaciju sporazuma od kosovskih vlasti", dodao je on.
"Mislim da sada ratifikacijom demarkacije, definitivno može da dođe do slobodnog kretanja za građane, a to je svakako najvredniji poklon povodom 10. godišnjice nezavisnosti", poručio je Tači.

16.02.2018      Jedan od optuženih negirao miješanje u američke izbore

Jedan od Rusa imenovanih u optužnici Velike federalne porote SAD za miješanje u američke predsjedničke izbore 2016. negirao je da je umiješan u djela koja mu se stavljaju na teret.

Jevgenij Prigožin, poznat i pod nadimkom "Putinov kuvar" negirao je optužbe.

"Amerikanci su upečatljivi ljudi, oni vide ono što žele da vide" naveo je Prigožin, a prenosi Ria Novosti.

"Imam veliko poštovanje za njih. Ja uopšte nijesam uzrujan što sam na toj listi. Ako žele da vide đavola, neka ga vide" dodao je ovaj ruskom predsjedniku blizak čovjek.

Portparolka Ministarstva vanjskih poslova Rusije Marija Zaharova je rekla da je optužnica "apsurdna"

Američka Velika federalna porota podigla je optužnicu protiv 13 ruskih državljana i tri ruska entiteta za miješanje u američke predsjedničke izbore i političke procese, saopštila je kancelarija specijalnog savjetnika za rusku istragu FBI-ja, Roberta Muellera.

Optužnica protiv 13 Rusa za miješanje u izbore u SAD
Muellerova kancelarija je navela da se optuženi terete za zavjeru protiv SAD. Tri optužena se terete za zavjeru za počinjene prevare, te bankarske prevare, a pet optuženih za krađu identiteta.

Portparolka Bijele kuće, Sarah Huckabee Sanders saopštila je da je predsjednik Donald Trump jutros obaviješten o optužnici.

16.02.2018      MOGERINI:OPTIMISTA SAM,SPORAZUM BG I PR MOGUĆ DO KRAJA 2019.

Šefica diplomatije EU Federika Mogerini kaže da očekuje da Beograd i Priština postignu pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa do kraja naredne godine, s obzirom su, kako kaže, već ušli u razgovore o tom pitanju.

"Ja sam
realno optimista da će to doneti rezultate do kraja našeg mandata, što je kraj 2019. godine", rekla je Mogerini.
Ona je sa sastanka Saveta ministra spoljnih poslova EU u Sofiji poručila da jasno vidi odlučnost Beograda i Prištine, a posebno dva predsednika, koji su, kaže, ušli u razgovore o sporazumu koji bi rešio pitanje normalizacije odnosa.
"To bi definitivno bila kvalitativna promena i promena situacije za obe strane, ali i za region", primetila je Mogerini.
Ona je sa neformalnog sastanka u Sofiji, koj
em su pored ministra spoljnih poslova zemlja članica EU prisustvovali i ministri zemalja kandidata, poručila da su bilaternalna pitanja uvek osetljiva u očima javnog mnjenja sa obe strane i da je to tako svuda u svetu.
"Potrebno je političko liderstvo, hrabrost, odlučnost i vizija šta je bolje za građane. Mislim da imamo dobru šansu povezujuću ovakve ohrabrujuće korake sa pepsektivom koja će definitivno doneti dobrobit celom regionu", izjavila je Mogerini.
Visoka predstavnica je rekla da je dvodnevni sasta
nak u Sofiji bio prva prilika da ministri EU razmotre nedavno predstavljenu Strategiju proširenja, naglasivši da među ministrima evropske 28-ce, kada je Zapadni Balkan u pitanju, postoje jasan i jedinstven pristup, pozitivna procena Strategije za proširenje kao i podrška činjenici da pod bugarskim predsedavnjem postoji prostor za napredak celog regiona.
"Datum 2025. godine jeste realističan i moguća perspektiva, a ne cilj, ne samo za dve zemlje koje trenutno pregovaraju već i za druge koje bi mogle da počnu pregovore", poručila je šefica EU diplomatije.
Mogerini je istakla da je na Savetu EU videla "jasno jednistvo u podršci poslu koji bi garantovao perspektivu zajedničke budućnosti unutra EU partnerima u regionu".
Tokom razgovora u delu sastanka na kojem su
ministri zemalja članica EU razgovarali s ministrima zemlja kandidata razmotrena su pitanja jačanja saradnje u oblasti bezbednosti, a fokus je, prema rečima Mogerini, bio na borbi protiv terorizma i radikalizacije, kao i na razmeni informacija povratnicima sa stranih ratišta i zajedničkom poslu u evropskim misijama širom sveta.
"Istovremeno, informisali smo zemlje kandidate o poslu koji se unutar EU obavlja u oblasti evropske bezbednosti. Važno je za zemlje kandidate da budu svesne ovog važnog zajedničkog rada jer su i same izrazile želju da budu deo naše Unije", zaključila je šefica EU diplomatije.

16.02.2018      Protiv 13 Rusa optužnica za miješanje u izbore u SAD

Američka Velika federalna porota podigla je optužnicu protiv 13 ruskih državljana i tri ruska entiteta za miješanje u američke predsjedničke izbore i političke procese, saopštila je kancelarija specijalnog savjetnika za rusku istragu FBI-ja, Roberta Muellera.

Muellerova kancelarija je navela da se optuženi terete za zavjeru protiv SAD. Tri optužena se terete za zavjeru za počinjene prevare, te bankarske prevare, a pet optuženih za krađu identiteta.

"Optuženi su imali strateški cilj da podstaknu pometnju u američkom političkom sistemu, uključujući i predsjedničke izbore u SAD 2016".

Optuženi Rusi se terete i da su tokom kampanje za predsjedničke izbore u SAD 2016. širili kompromitujuće materijale o Hillary Clinton, Marcu Rubiu, Tedu Cruzu, te podržavali Donalda Trumpa i Barnia Sandersa.

"Njihova operacija je uključivala podršku Trumpu... i ponižavanje Clinton," citira agencija Reuters, izvod iz optužnice.

Jedan od optuženih negirao miješanje u američke izbore
Nakon Trumpove pobjede na izborima, optuženi Rusi su organizovali političke skupove za podršku Trumpu.

Zamjenik državnog tužioca SAD, Rod Rosenstein je nakon objavljivanja sadržaja optužnice izjavio medijima da nema optužbe da je miješanje uticalo na ishod izbora, kao i da u optužnici nije navedeno da je bilo koji Amerikanac svjesno učestvovao u rusko miješanje u američke izbore.

Riječ je, kako je kazao Rosenstein, da su optuženi bili umiješani u vođenje "informativnog rata". Zamjenik državnog tužioca je rekao i da nije imao komunikacije sa Rusima o optužnicama i da će uslijediti uobičajeni zahtjevi za ekstradiciju.

U optužnici se navodi da su nakon izvještaja da Facebook sarađuje sa specijalnim tužiocem Muellerom, optuženi počeli da uništavju dokaze.

Oni su, prema sudskim dokumentima, kreirali stranice na društvenim medijima na kojima su se bavili imigracijom, pokretom Black lives metter "Crni životi su važni", religijom i drugim pitanjima. Predstavljali su se kao Amerikanci na online mrežama i društvenim medijima.

Neki od optuženih, predstavljući se kao Amerikanci, komunicirali su sa nesvjesnim pojedinicima povezanim sa kampanjom Donalda Trumpa, takođe se navodi u optužnici. Koristili su američku kompjutersku infrastrukturu da bi sakrili porijeklo ruskih aktivnosti.

U ljeto 2016. optuženi su počeli da promovišu optužbe o izbornoj krađi od strane Demokratske stranke preko društvenih medija, uključujući i preko Facebook reklama. U drugoj polovini 2016. optužni su počeli da podstiču manjinske grupe da ne izlaze na glasanje na predsjedničkim izborima, takođe stoji u sudskom dokumentu.

Senat SAD: Rusija izazvala sukobe u Teksasu
Jedan od optuženih je, između ostalog, platio jednom Amerikancu da sagradi kavez, a drugom da nosi kostim koji je predstavljao Hillary Clinton u zatvorskoj uniformi.

Optuženi su koristili datume rođenja američkih građana, kao i identifikacione brojeve za socijalnu sigurnost da bi otvorili PayPal račune i dobili lažne vozačke dozvole.

Takođe su kupovali političke reklame, organizovali lažne političke skupove predstavljući se kao poznati domaći pokreti, navodi Reuters.

Među tri optužena ruska entiteta je ruska internet agencija za istraživanje.

Ruski entiteti počeli su miješanje u američki politički proces, uključujući kampanju za predsjedničke izbore, još 2014. godine.

Rusija je optužnicu opisala kao "apsurdnu".

"Trinaest ljudi se miješalo u američke izbore? Trinaest protiv budžeta specijalnih snaga u milijardama dolara? Protiv špijunaže i kontrašpijunaže, protiv najnovije tehnologije?", napisala je na "Fejsbuku" Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije za štampu.

16.02.2018      VESELJI: OTVARAMO PUT ZA LIBERALIZACIJU VIZA

Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji nakon potpisanja nacionalnog konsenzusa za ratifikaciju Sporazuma o demar
kacije sa Crnom Gorom, rekao je da "ova politička zrelost treba da nas prati i u ostalim velikim odlukama za zemlju".

"Veoma je dobra vest o postizanju nacionalnog konsenzusa za ratifikaciju demarkacije sa Crnom Gorom. Ova politička zrelost treba da nas prati i u budućim velikim odlukama za zemlju. U ovom jubileju nezavisnosti dolazi kraj izolacije zemlje i građanima se otvara put liberalizacije viza”, napisao je Veselji na Fejsbuku.

16.02.2018      Doživotno osuđeno 6 novinara za pokušaj puča u Turskoj

Turski sud osudio je u Istanbulu šest novinara optuženih za pokušaj puča 15. jula 2016. na doživotne zatvorske kazne.

Među osuđenima je u Ahmet Altan, bivši glavni urednik dnevnika Taraf, njgeov brat novinar i akademik Mehmet Altan te prominetni turski novinar Nazli Ilicak (Ilidžak).

Osuđeni su se teretili za pokušaj rušanja ustavnog poretka Turske i članstvo u terorističkoj organizaciji.

Dvojica braće Altan su dodatno bili optuženi za slanje kodifikovanih poruka tokom gostovanja u televizijskom talk show dan prije pokušaja puča, 14. jula 2016.

Novinari su optuženi za veze sa bivšim vjerskim učeteljom u egizilu u SAD Fethullahom Gulenom, kojeg Turska optužuje za pokušaj puča u julu 2016.

Gulen negira optužbe, a SAD su ranije saopštile da im Ankara nije dostavila dovoljno dokaze da bi im izručili Gulena, na čemu je Turska ranije insistirala.

16.02.2018      Barbados priznao Kosovo

Zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Kosova, Bedžet Pacoli, saopštio je na društvenim mrežama da je Barbados danas priznao nezavisnost Kosova.
"Sa zadovoljstvom javljam da je Barbados priznao Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu. Nema boljeg načina da proslavimo desetu godišnjicu nezavisnosti", između ostalog je napisao na Tviteru.
Barbados je 116 država koja je priznala Kosovo, a vest o tome stigla je uoči proslave 10-godišnjice nezavisnosti 17. februara.

15.02.2018      Srpska lista: Neodmerena izjava Gabrijela

Srpskа listа saopštila je danas da je izjava šefа nemаčke diplomаtije Zigmara Gabrijela "neodmerena", kao i da je time povredio osećanja Srba kvalifikujući institucije na severu Kosova kаo kriminаlne i nepostojeće.

Kako su ranije danas preneli mediji, šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel je, prilikom posete Kosovskoj Mitrovici, naveo da postoji masivan organizovani kriminal na severu Kosova i da tu ne postoji javna uprava, već na vrhu moći stoje ljudi iz organizovanog kriminala koji se čak ne libe i da ubijaju, a to medjunarodna zajednica ne sme da toleriše.

Srpski zvaničnici tvrde da neće priznati Kosovo

Kako navodi Srpska lista, tako pogrešna procenа situаcije moglа je proisteći sаmo iz činjenice dа su domаćini pogrešno informisаli gostа ne predstаvljаjući mu ovdаšnju političko-bezbednosnu sitаuciju u prаvom svetlu.

"Ministar Zigmаr Gаbriel je povredio osećаnjа Srbа kvаlifikujući, nа srpski držаvni prаznik, institucije nаšeg nаrodа kаo kriminаlne i nepostojeće, iаko je sаsvim sigurno morаo biti upoznаt dа Srbi, dа nemа tih institucijа, dаnаs verovаtno više ne bi ni živeli nа Kosovu i Metohiji", navodi se u saopštenju.

Oni su pozvali ministra Gabriela da, ukoliko imа sаznаnjа o "vlаdаvini orgаnizovаnog kriminаlа nа severu Kosovа i o ljudimа koji ubijаju ili su spremni dа ubijаju", tа sаznаnjа podeli sа nаdležnim prаvosudnim orgаnimа.

"Nadamo se dа ministru Gаbrielu poznаtа činjenicа dа je sever pokrаjine, deo Kosovа nа kojem je, premа zvаničnim stаtistikаmа MUP-а u Prištini, nаjmаnje počinjenih, а nаjviše rаsvetljenih krivičnih delа", navedeno je.

15.02.2018      Thaçi poziva na političko jedinstvo radi liberalizacije viza

Predsednik Kosova Hashim Thaçi sastao se s premijerom Crne Gore Duškom Markovićem koji boravi u službenom posetu Kosovu.
Thaçi i Marković su razgovarali o bilateralnim odnosima, o trenutnom političkom stanju u regionu i o evropskoj perspektivi.
Istaknuta je važnost brze ratifikacije sporazuma između Kosova i Crne Gore o obeležavanju granične linije.
"Pozivam na političko jedinstvo radi ratifikacije sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom, kako bismo otvorili put liberalizaciji viza. To bi bio najlepši poklon građanima Kosova za desetogodišnjicu nezavisnosti“, rekao je Thaçi.
Premijer Crne Gore, Duško Marković je rekao da će Crna Gora nastaviti da podržava Kosovo i još više će produbiti međudržavnu saradnju.
Thaçi je istakao da će učlanjenje Crne Gore u NATO doprineti dugoročnom miru i stabilnosti na Balkanu.

15.02.2018      Trump: Naša nacija tuguje zbog žrtava napada u školi

Predsjednik Donald Trump nastojao je utješiti američku javnost nakon pucnjave u školi na Floridi, iza koje je ostalo 17 mrtvih, nazvavši ga "strašnim nasiljem, mržnjom i zlom" i obećavši da ćese "rješavati teška pitanja mentalnog zdravlja".

"Svi smo mi povezani kao jedna američka obitelj, a vaša patnja je naš teret", rekao je Trump obiteljima pogođenim masovnim pucnjavom, govoreći iz Bijele kuće.

"Niti jedno dijete, ni učitelj nikad ne bi trebali biti u opasnosti u američkoj školi", dodao je.

"Naša nacija tuguje zbog žrtava u pucnjavi" rekao je.

Trump, čiji je resort Mar-a-Lago oko 65 kilometara sjeverno od mjesta pucnjaveu Parklandu u Floridi, izjavio je da planira posjetiti zajednicu pogođenu nasiljem u napadu 14. februara.

Prethodno je naredio da na svim državnim institucijama, ambasadama i vojnim jedinicama zastave budu spuštene na pola koplja .

15.02.2018      EU NASTAVLJA DA PRUŽA PODRŠKU RADU SPECIJALNE KOMORE

Portparol kancelarije EU u Prištini kaže da su obavešteni o najavljenom završetku mandata specijalnog tužioca Dejvida Švendimana. Iz Kancelarije EU u Prištini zahvalni su Švendimanu na dobro obavljenom poslu.
"Zahvaljujemo g. Švendimanu na odlično obavljenom poslu tokom perioda kada je Kancelarija specijalnog tužioca („SPO“) bila osnovana shodno kosovskom zakonu kako bi se istraživala i krivično gonila prekogranična i međunarodna krivična dela koja su počinjena tokom i neposredno posle konflikta na Kosovu 1998., 1999. i 2000. godine".  
Evropska unija će nastaviti da pruža snažnu podršku radu Specijalne komore i Kancelarije specijalnog tužioca.
"Oni su važan prikaz posvećenosti Kosova vladavini prava, što je suštinski važan element za napredovanje Kosova na putu EU integracija i za proširenje EU zapadnim Balkanom kao celinom. Naročito je važno da Specijalna komora i Kancelarija specijalnog tužioca budu u stanju da nastave da svoj posao obavljaju nezavisno, bez ikakvih spoljnih uplitanja", navodi se u saopštenju..
Procedure koje su relevantne za nominaciju naslednika Švendimana biće pokrenute ubrzo, u skladu sa zakonom, kako bi se obezbedilo neometano nastavljanje sa radom.

15.02.2018      Medvedev: Nove sankcije SAD ne bi utjecale na ekonomiju

Moskva je saopćila kako bi nove sankcije koje bi nametnule Sjedinjene Države imale malo utjecaja na građane ili ekonomiju ,i to nakon što je ministar financija SAD Steven Mnuchin izjaviok ako će u bliskoj budućnosti nametnuti nove kaznene mjere za bogate Ruse.

"Ako objavljuju neke nove liste ili objavljuju neke odluke, neće uzrokovati velike promjene", rekao je ruski premijer Dmitrij Medvedev za televiziju Rossiya 24 .

"Ne vidim veliku prijetnju našem gospodarstvu, a kamoli ruskom narodu", dodao je.

Mnuchin je izjavio na Odboru za financije Senata tijekom rasprave kako će uskoro izdati nove sankcije protiv bogatih Rusi zbog miješanja Moskve u predsjedničke izbore2 016. godine.

"Aktivno radimo na tim sankcijama", rekao je Mnuchin. "Trebali biste ih očekivati u bliskoj budućnosti."

Američki kongres većinom je glasao za nove sankcije Rusiji prošlog ljeta, a predsjednik Donald Trump je ipak, iako nevoljko, potpisao zakon.

Ministarstvo financija SAD je objavilo popis 114 ruskih političara i 96 oligarha koji su, kako je rečeno, stekli bogatstvo ili moć kroz suradnju s predsjednikom Vladimirom Putinom.

Rusija negira uplitanje u izbore, i tvrdi da se drugi miješaju u njihove izbore.

Glasnogovornica ministarstva vanjskih poslova Maria Zaharova izjavila je kako je Moskva upozorila evropske zemlje da "takve aktivnostitrebajuprestati".

"Ako se to ne zaustavi, morat ćemo poduzeti protumjere", rekla je, bez davanja pojedinosti o navodnim smetnjama ili odmazdi.

15.02.2018      KOLIKO JE KOSOVO DALEKO OD LIBERALIZACIJE VIZA?

Da Kosovo mora da ispuni dva preostala uslova za dobijanje vizne liberalizacije, naglasio je i generalni direktor Evropske ko
misije za pregovore o susedstvu i proširenju Kristian Danielson nakon sastanka sa kosovskim premijerom u Prištini. Da li su borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i demarkacija granične linije sa Crnom Gorom zapravo jedini uslovi ili će ih nakon toga biti još, nesiguran je Bedžet Šalja, dok Rada Trajković navodi mogućnost da kod predstavnika Evropske unije postoji strah od odliva stanovništva nakon dobijanja viza.

Demarkacija će uskoro biti rešeno pitanje, međutim drugi uslov je malo komplikovaniji, teško je utvrditi standarde Evropske unije kada su u pitanju korupcija i organizovani kriminal, ističe izvršni direktor Odbora za ljudska prava i slobodu i dodaje da ne sumnja da će nakon ispunjenja ovih proisteći i novi uslovi.
„Po njima, trebalo bi uh
apsiti sve na rukovodećim pozicijama, dakle predsednika, premijera, predsednika Skupštine, sve ministre, pa da Evropska unija bude zadovoljna. To je teško merljivo, bojim se da je to samo sapunica kako bi nas prevarili, jer Kosovo ne može brzo da dobije liberalizaciju viza. Od nas se traži previše, jer ipak je to mlada država, još uvek nestabilna, na staklenim nogama, od nje se traži ono što se nije zahtevalo ni od jedne države i mislim da je to samo razlog za odugovlačenje“, istakao je Bedžet Šalja.
Šalja je uveren da zahtevi postavljeni Kosovu potpomažu Srbiji da postigne svoje ciljeve.
„Preko Kosova EU otvara put Srbiji za integraciju i bojim se da ništa neće biti od viza i ako za mesec dana bude potpisan sporazum sa Crnom Gorom. Vrlo sam skeptičan da ove godine može doći do većeg pomaka“, rekao je on.
Međutim, Rada Trajković podseća da su uslovi jasni, ali, kako je rekla, ne očekuje da će demarkacija i nakon posete crnogorskog premijera Kosovu biti rešena. Saglasna je da je drugi uslov kompleksniji, ali i da zbog neispunjenih uslova ispaštaju građani.
„A možda i samim tim, kod same EU postoji strah da bi se viznom liberalizacijom ispraznilo Kosovo, jer mladi ljudi bez posla usmereni su ka EU, da bi nekako zaradili za hleb ili kao ratnici kod pripadnika e
kstremnih islamskih boraca“, rekla je Trajković.
Dok kosovske institucije ne ispune i preostala dva, od ukupno 95 uslova, proces vizne liberalizacije će biti blokiran, a prema rečima Bedžeta Šalje i Rade Trajković, kosovsko stanovništvo će biti izolovano.

15.02.2018      Bugarska upozorila na spore pregovore Brexita

Bugarska, koja predsedava Evropskom unijom, upozorila je danas na nedostatak napretka u pregovorima istupanja Velike Britanije iz članstva u EU i predložila Londonu da nije kasno da se predomisli i ostane u Uniji.

"Zaista se nadam da će doći do prekretnice u pregovorima kako više niko ne bi patio. Nisam veliki optimista jer do sada nisam video napredak", rekao je bugarski premijer Bojko Borisov novinarima posle neformalnog sastanka šefova diplomatija EU u Sofiji.

EU i Velika Britanija pregovoraju o periodu tranzicije posle Brexita koji treba da počne 29. marta 2019. Međutim, i dalje opstaju nesuglasice dve strane ali i unutar britanskih vlasti. Borisov je ocenio da nije kasno da se Velika Britanija predomisli i ostane u EU.

"Nadam se da će se Britanici vratiti u EU. Ne donosimo uvek dobre odluke, a nije sramota predomisliti se", dodao je premijer Bugarske navodeći primer razvoda supružnika koji se predomisle i ostanu u braku zbog dece ili nekih drugih zajedničkih pitanja.

Britanci su na referendumu 2016. odlučili da izađu iz EU.

15.02.2018      BAJDEN ČESTITAO 10 GODINA NEZAVISNOSTI KOSOVA

Bivši potpredsednik SAD, Džozef Bajden, čestitao je predsedniku Kosova Hašimi Tačiju i svim građanima 10 godina nezavisnosti njihove države.

Džozef Bajden je rekao da je tokom jedne decenije narod Kosova izgradio zavidnu demokratiju.
Bajden je pomenuo vreme kada je posetio prvi put Kosovo i kaže da je bio iznenađen napredkom koji je Kosovo postiglo za kratko vreme.
Predsednik Kosova Hašim Tači je zahvalio Bjadena za, kako kaže on, veoma posebnu čestitku koju je on uputio povodom 10 godina nezavisnosti. Ona opisuje najbolje ljubav bez uslova koju potpredsednik i njegova porodica imaju za narod Kosova.
“Bićemo doživotno zahvalni za njohovu podršku”, napisao je Tači na Fejsbuk nalogu.

15.02.2018      Tillerson: SAD nisu opremale Kurde s teškim oružjem

Državni tajnik SAD Rex Tillerson rekao je danas da SAD nikada nisu dale teško naoružanje kurdskim Jedinicama za zaštitu naroda (YPG).

On je to rekao u Bejrutu uoči posjeta Turskoj u odgovoru na novinarsko pitanje. Ankara smatra te jedinice terorističkom organizacijom, a one su glavni saveznik SAD u borbi protiv militantne Islamske države.

Program Washingtona o naoružavanju YPG je predmet oštrog spora s Turskom.

Turski zvaničnici kažu da im je predsjednik SAD Donald Trump rekao da kurdske naoružane grupe više neće dobijati oružje.

15.02.2018      KOSOVO DOBILO 38.5 MILIONA EVRA ZA MODERNIZACIJU ŽELEZNICA

U okviru investicija za Zapadni Balkan Kosovu je podeljeno 38.5 miliona evra za projekat o rehabilitaciji linije železnica Kosova.

Ovaj projekat će se realizovati uz podršku Evropske Unije, Evropske banke za izgradnju i razvoj i Banku za evropske investicije.
Sporazum za projekat rehabilitacije železnica Kosova potpisan je u četvrtak između Kosova i Evropske banke a izgradnju i razvoj, koja će koristiti grant Okvir za investicije Zapadnog Balkana.
Direktor evropske komisije za su
sedstvo i proširenje Kristijan Danielson istakao je da ova železnica omogućava Kosovu da se poveže sa susednim zemljama i Evropskom Unijom.

14.02.2018      Tači: Sud za ratne zločine 'istorijska nepravda '

Predsjednik Kosova Hašim Tači nazvao je međunarodni sud za ratne zločine sa jurisdikcijom za potencijalno osumnjičene Kosovare "istorijskom nepravdom", dodajući da ga je vlada nerado prihvatila kao "cijenu za svoju slobodu".

U intervjuu za američku agenciju Associated Press (AP), u srijedu, uoči desete godišnjice proglašenja nazavisnosti Kosova od Srbije, Tači je kritikovao Sud koji će biti u Holandiji, usporedivši to sa mogućnosšću uspostavljanj tribunala koji bi sudio Jevrejima koji su u II Svjetskom ratu bili žrtve nacista.

"Kosovo je vodilo odbrambeni rat za svoju egzistenciju kao nacija koja je bila napadnuta kao niti je jedna druga," rekao je Tači dodajući:

"Mi nemamo šta da krijemo".

Kosovski rat za nezaviSnost okončan je 78-dnevnom NATO vazdušnom kampanjom u junu 1998, kojom je zaustavljena krvava ofanziva Srbije protiv etničkih Albanaca.

U ratu je stradalo 13.000 ljudi, a 20.000 Albanki je silovano, prema riječima predsjednika Tačija.

Pod prtiskom SAD i EU, kosovska vlada je 2015. godine pristala na upostavljanje suda za ratne zločine na Kosovu, poznatog kao Spcijalni sud, da bi odgovorili na optužbe da su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) počinili ratne zločine nad etničkim Srbima na Kosovu od 1999. do 2000.

Sud, koji je smješten u Hagu, u Holandiji, tek treba da započne rad na prvim slučajevima.

Američki ambasador na Kosovu, Greg Delawie je danas izjavio da je svrha sud da osigura pravdu za žrtve.

Kosovo je proglasilo nazavisnost od Srbije 17. februara 2008. i do sada je državu priznalo 115 zamlja, ali ne i Srbija, podsjeća AP.

14.02.2018      Država kosovska, zastava albanska

Uoči desete godišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova, u Prištini se vodi polemika o albanskoj zastavi koja se nalazi na jednom od kružnih tokova na ulazu u grad, sa glavnog magistralnog puta, a koja je pre nekoliko godina zamenila kosovsku zastavu, dolaskom Špenda Ahmetija iz pokreta Samoopredeljenje na mesto gradonačelnika.
Na  društvenoj mreži Facebook
organizovan je događaj u kojem se zahteva da se na taj kružni tok, uoči 17. februara, vrati zastava Republike Kosova.
„Nismo protiv albanske zastave, koja ima simboliku za ceo naš narod, ali povodom praznika 17. februara, desete godišnjice od proglašenja nezavisnosti, od opštine i od gradonačelnika Špenda Ahmetija, tražimo da se postavi zastava nezavisnosti, zastava Republike Kosova“, naveli su na pomenutom događaju na Facebooku, za koji je zainteresovano preko 1.500 osoba.
U komentarima onih koji su podržali tu inicijativu, navodi se da se niko ne suprostavlja albanskoj zastavi, već da se pored nje treba podignuti i kosovska zastava radi poštovanja.
„Ukoliko ne volimo i ne poštujemo sebe, onda ne možemo da
očekujemo da nas vole i poštuju drugi“, napisao je Ibrahim Krasnići.
„Kosovo će postati onakvo kakvim Kosovari žele da postane. Isto je i sa zastavom. Ona će se poštovati od drugih onda kada za Kosovare bude razumljivo da poštuju svoju zastavu“, napisao je Dukađin Aljimusaj.
Gradonačelnik Prištine, Špend Ahmeti, ubrzo se oglasio na istoj društvenoj mreži navodeći da se postavljanje državnih simbola reguliše Zakonom o državnim simbolima i Zakonom o državnom protokolu čiji je zadatak da reaguje u ovakvim slučajevima tokom državnih praznika.
„Verujem da se zna da je 10. godišnjica državni događaj“, dodao je on.
Ubrzo nakon toga, Odeljenje državnog protokola, koje deluje pod Ministarstvom spoljnih poslova, donelo je odluku da se pored albanske zastave u utorak podigne i kosovska zastava.
Analitičari u zemlji navode da državni simboli, himna, zastava te grb, obično ujedinjuju građane, ali na Kosovu ni 10 godina od proglašneja nezavisnosti, to još uvek nije slučaj.
Publicista Miljazim Krasnići, profesor na katedri žurnalistike Univerziteta u Prištini, ističe da još uvek postoji konfuzija po pitanju simbola, kao i po pitanju idološkog pozicioniranja kosovskih Albanaca.
Kako dodaje, građani su i dalje podeljeni u dve struje, jednu koja ima iluzije o ujedinjavanju sa Albanijom, i drugu koja je za nezavisnost Kosova. Prva struja je agresivna u retorici i delovanju i tako je uplašila drugu, dodaje Krasnići.
A za takvu situaciju kriva je politička klasa koja se, kako dodaje, igra simbolima.
„U normalnim uslovima, simboli
se nazivaju simbolima, ali trebali bi da budu mitovi. Mit kojim se mobilizuju država i građani jedne zemlje. To se kod nas ne dešava. Glavna krivica za to jesu ideološka konfuzija i računice kojima se bavi politička elita, ali i javno obrazovanje. Tokom svih ovih godina, javno obrazovanje nije imalo jasnu platformu o tome kako da se afirmišu državne vrednosti i kako da se građani identifikuju sa ovom državom“, naglašava Krasnići.
Sociolog Šemsi Krasnići podseća kako državni simboli koji su predstavljeni onda kada je Kosovo proglasilo nezavisnost nisu prihvaćeni s nekim posebnim emocijama kod kosovskih Albanaca. To zato što su se dugo godina identifikovali sa nacionalnim, albanskim simbolima.
„Državni simboli su se pojavili na neki način iznenada, jer građani su očekivali državu, nezavisnost, ali simbole takve kakvi su nisu. Smatram da su se građani sada u velikoj meri pomirili sa realnošću i shvataju da su ti simboli državni. Oni nacionalni međutim ostaju i dalje simboli pod kojima se identifikuju u nacionalnom smislu“, dodaje sociolog Krasnići.
Kosovo međutim ne peva ni svoju himnu. Himna koja se  intonira i dalje je bez teksta i za sada nema nagoveštaja da će ga uskoro i biti.

14.02.2018      U prevrtanju kamiona u Libiji poginulo 19 migranata

Najmanje 19 migranata poginulo je u srijedu u Libiji kada se njihov kamion prevrnuo u blizini grada Bani Valid, oko 180 kilometara jugoistočno od Tripolija.

U nesreći je povrijeđeno još 60 migranata, rekao je šef bolnice u Bani Validu Mohamed el-Mabruk agenciji Associated Press (AP).

On je dodao da je u kamionu bilo više od 200 migranta, većina iz Eritreje, Somalije i Sudana. Uzrok nesreće nije poznat.

U Libiji haos vlada još od smjene i ubistva dugogodišnjeg libijskog lidera Moamera el Gadafija 2011. godine.

Libijom vladaju dvije vlade. Jedna je međunarodno priznata u Tripoliju, koju predvodi Fajez al Saradž.

Druga je u Bengaziju i nju predvodi komandant samoproglašene libijske nacionalne vojske Halifa Haftar.

Haos u Libiji napravio je od te zemlje glavnu tranzitnu zonu za migrante iz Afrike i Bliskog istoka koji žele da stignu u Evropu.

14.02.2018      Crnogorski premijer Marković stigao na Kosovo

Crnogorski premijer, Duško Marković, stigao je u sredu u popodnevnim satima na Kosovo.
Njega su na
prišitinskom aerodromu dočekali zamenik premijera Fatmir Ljimaj, crnogorski ambasador na Kosovu, Ferhat Dinoša, te ambasador Kosova u Podgorici, Skender Durmiši.
Premijer Crne Gore i premijer Kosova, Ramuš Haradinaj, će nakon sastanka oko 18 sati održati konferenciju za medije u zgradu Vlade Kosova.
U četvrtak u prepodnevnim satima sastaće se sa predsednikom Skupštine Kosova, Kadrijom Veseljijem, i predsednikom Kosova, Hašimom Tačijem.
Marković je trebao da poseti Kosovo prošle nedelje, međutim poseta je odložena  zbog magle.
Očekuje se da će jedna od glavnih tema Markovićeve posete biti Sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom iz 2015., koji se na Kosovu osporava.
Šef nemačke diplomatije danas i sutra na Kosovu

14.02.2018      Stoltenberg: NATO pozdravlja odluku CG o KFOR-u

Generalno sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozdravio je odluku Crne Gore da pošalje pripadnike crnogorske vojske u snage KFOR-a na Kosovu.

"Crna Gora je odlučila da pošlje trupe u našu KFOR misiju na Kosovu. Pozdravljam tu odluku" rekao je generalni sekretar na press brifingu u Briselu.

Kako je naveo Stolteneberg, Alijansa ima bliske veze sa Srbijom.

"Mislim da su bliski odnosi NATO-a sa Srbijom jako važni. Nedavno smo ovdje ugostili predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. Sreli smo se i u Beogradu i nastavljamo da jačamo partnerstvo sa Srbijom. Za mene nema nikakve kontradikcije u tome što je Crna Gora punopravna članica i što u isto vrijeme razvijamo veoma jako partnerstvo sa Srbijom", poručio je prvi čovjek sjeveroatlanskog vojnog saveza.

Ranije danas crnogorski ministar odrane Predrag Bošković izjavio je u Briselu da će se Crna Gora uvijek rukovoditi svojim interesima i nacionalnim prioritetima i tako je bilo i sa odlukom o slanju pripadnika u misiju KFOR-a na Kosovu.

Bošković je to rekao crnogorskim novinarima u Briselu, komentarišući kritike ministra odbrane Aleksandra Vulina povodom odluke Savjeta za odbranu i bezbjednost o učešću pripadnika Vojske Crne Gore u misiji KFOR na Kosovu, prenosi portal RTCG.


14.02.2018      Šef nemačke diplomatije danas i sutra na Kosovu

Ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabriel boraviće danas i sutra na Kosovu, saopštila je Ambasada Nemačke u Prištini.

Zigmar bi, po najavama, večeras trebalo da se sastane s premijerom Kosova Ramušom Haradinajem.  

Šef nemačke diplomatije će se sastati i s drugim zvaničnicima Kosova, i s predstavnicima civilnog društva.

To će biti druga poseta Gabriela Kosovu od njegovog izbora za nemačkog šefa diplomatije januara 2017. godine.

Njegova prva poseta Kosovu je bila u aprilu 2017 godine.

14.02.2018     Premijer FBiH demantuje da će gas poskupiti za 50 posto

Premijer Federacije BiH Fadil Novalić izjavio je danas kako informacije koje su se pojavile u medijima o navodnom poskupljenju gasa za 50 posto, nisu istinite.

Tvrdi naime, kako će za 50 posto poskupjeti transport gasa, ali da se to neće odraziti na njegovu cijenu.

"To je sve u skladu s evropskim energetskim paketima koji na gas utječu dva ili tri posto. Gas neće poskupjeti bez obzira šta se dešavalo s transportom. Nastali su lanci između operatera u RS-u i FBiH", rekao je Novalić novinarima.

Na pitanje da li se može dogoditi situaciju u kojoj će RS ucjenjivati FBiH u vezi transporta gasa, Novalić je rekao da to nije moguće.

"Regulirano je to trećim energetskim paketom gdje državni nivo donosi metodologiju obračuna, a tarife u skladu s evropskim regulama donose entiteti. Iako će poskupjeti transport sve je u skladu s evropskim regulama i to je znak da je do sada bio jeftin", kazao je Novalić.

Informacije o poskupljenju cijene gasa pojavile su se nakon problema između dva entiteta u vezi sa dugovanjima za transport gasa, a jedno od navodnih rješenja bilo je da BH Gas plaća cijenu transporta plina kroz Srbiju i RS, što bi u konačnici dovelo do poskupljenja ovog energenta.

14.02.2018      Albanska zastava zamenjena kosovskom u Prištini

U Prištini je u napetoj situaciji i uz prisustvo policijskih snaga, albanska zastava na jednom od glavnih kružnih tokova zamenjena kosovskom. To je učinjeno po nalogu kosovskog premijera sa sednice Vlade održane u utorak.
Međutim, grupa građana usprotivila se uklanjanju albanske zastave, koja je postavljena dolaskom Samoopredeljenja na čelo lokalnih vlasti u Prištini 2013. godine. Građani su tražili da albanska ostane, a da se samo doda kosovska zastava.
Tokom uklanjanja albanske zastave, nepoznate osobe su ukrale kosovsku zastavu, potvrdila je policija za lokalne medije. Nakon toga, čekalo se na dolazak nove zastave koja je postavljena uz pomoć vatrogasaca.

14.02.2018     Štrajk prosvetnih radnika u Sloveniji

Više do 40.000 prosvetnih radnika u Sloveniji protestovalo je danas u Sloveniji zahtevajući veće plate, javili su slovenački mediji.

Većina škola u Sloveniji je zatvorena zbog štrajka prosvetnih radnika, navodi slovenačko Delo. Zbog malih plata u javnom sektoru ranije su protestovali zdravstveni radnici, vatrogasci i policajci.

Više od 10.000 ljudi okupilo se na Kongresnom trgu u Ljubljani. Demonstranti, koji su autobusima došlii iz drugih delova zemlje, nosili su šarene sindikalne banere, balone i zastave.

Prosečna plata zaposlenih u slovenačkim osnovnim i srednjim školama je oko 1.200 evra, a prosvetni radnici zahtevaju da se njihove plate nivelišu s prosečnim zaradama u javnom sektroru.

14.02.2018     TRANSFORMACIJA KBS IZAZOV ZA KOSOVO

Transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Kosova je izazov za zemlju, rekao je komandant KBS-a general-major Rahman Rama u ekskluzivnom intervjuu za Radio Kosovo.

Uoči desete godišnjice nezavisnosti Kosova, Rama kaže da su KBS sa sadašnjim kapacitetima spremne da se transformišu u vojsku Kosova.
Komandant KBS-a izjavio je za Radio Kosovo da najveći uspeh Kosovskih bezbednosnih snaga je kredibilitet građana. Za transformaciju KBS u vojsku, ne može da se kaže kada će se desiti. On ističe da je to politički izazov koji Bezbednosne snage Kosova moraju da prevaziđu.
"Glavni izazov je transformacija. Verujem i nadam se da će se to desiti, ne možemo govoriti o određenim danima, ali smo na pravom putu i u procesu smo preuzimanja političke odluke jer je transformacija KBS u vojsku političko pitanje", rekao je Rama.
Govoreći o trenutnim kapacitetima KBS-a Rama je rekao da su oni izgrađeni prema standardima NATO-a.
"Kosovske bezbednosne snage su spremne kad god se donese politička odluka, da sprovedu svoje planove. Odgovorno kažem da smo spremni. Sve smo izgradili prema standardima NATO-a i sa našim partnerima. Naš glavni cilj je da budemo deo NATO-a", dodao je Rama.
Komandant KBS-a, general-major Rahman Rama, je pohvalio rad Kosovs
kih bezbednosnih snaga u oblasti deminiranja. Ističe da je jedinica za deminiranje je do sada očistila 7 miliona kvadratnih metara minskih polja, i ostaju još 100 minska polja koja treba da se očiste.
Rama je rekao da prioritet jedinice za deminiranje ost
aje minska polja koja se nalaze u blizini naselja kako bi se očuvali život i bezbednost građana

12.02.2018     Tahiri: Srbija ne odgovara na zahteve u vezi ubistva Ivanovića

Kosovske vlasti nisu uspele da osiguraju informacije iz Beograda u vezi rasvetljavanja ubistva političara Olivera Ivanovića 16. januara u Severnoj Mitrovici.

Ministarstvo pravde Kosova je četiri pismena zahteva uputilo Vladi Srbije, ali još ni jedan odgovor nije stigao.

Kako je za Radio Slobodna Evropa izjavio kosovski ministar pravde, Abeljard Tahiri, Vlada Kosova je veoma zainteresovana da reši ovo ubistvo i da se počinioci suoče sa pravosuđem.

„Tokom ove nedelje poslaćemo još jedan zahtev vlastima u Beogradu, gde ćemo da ih upitamo o statusu poslatih zahteva. Da li postoji volja da odgovore ili kako stoje stvari“, istakao je Tahiri, dodajući da je Kosovo zainteresovano za saradnju.

Pančić: Jedno ubistvo i mnogo pitanja

„Veoma smo zainteresovani da počinioce ovog slučaja suočimo s pravdom. Počinjen je neverovatan napredak u tom pravcu“, dodao je.

Inače, u subotu su uhapšena dva pripadnika kosovske policije u Severnoj Mitrovici zbog sumnje da su izvršili krivično delo “manipulacije dokazima u slučaju Olivera Ivanovića”.

Zamenik komadanta policije za sever, Besim Hoti, potvrdio je za RSE da su istovremeno suspendovani na 48 sati.

12.02.2018      PODELA KOSOVA IZAZOV ILI REŠENJE?

Priča o podeli Kosova, odnosno razmeni teritorija između Kosova i Srbije, ponovo je aktuelna. Nakon što je osvanula vest da postoje dogovori između zvaničnog Beograda, Prištine i Tirane usledio je niz negativnih reakcija. Pojedini politički analitičari su ovu ideju okarakterisali suludom, a predstavnici Vlade Kosova zlonamernom.

Ideju o podeli Kosova Vlada u Prištini je nazvala zlonamernom, odbacivši svaku mogućnost uključivanja njenih predstavnika u taj scenario, preneo je list Koha ditore.
A uoči zvanične posete Beogradu vicekancelar Austrije Hajnc Kristijan Štrahe izjavio je da Sever Kosova ima pravo na samoopredeljenje ili autonomiju, što je ponovo, posle dužeg vremena, aktuelizovalo priču o podeli Kosova, međutim, iz njegove kancelarije je ta izjava je kasnije demantovana. Štrahe je u Beogradu istakao da problem Kosova nije dugoročno rešen i da je potrebno da Beograd i Priština nađu kompromis.
"Naša vlade je priznala Kosovo, to je realnost za Srbiju, stoga ovaj problem
nije dugoročno rešen. Potrebno je da obe strane izađu jedna drugoj u susret i nađu kompromis. Nadam se da će se pronaći održivo rešenje".
Da razmena teritorije i pomeranje granica između Kosova i Srbije nije tako dobra ideja uveren je Momčilo Trajković, koji smatra da oni koji teže Evropi ne mogu razmišljati na taj način.
"Ako govori Srbija o manastirima, crkvama, o onome što je najsvetije, onda ne mogu da razumem da oni pristaju da daju sve ono što je ispod Ibra, a da zadrže sever što nije suština borbe Sr
ba za Kosovo. To stvara bezperspektivnost, opasno je o tome govoriti, a kamoli krenuti u realizaciju. Ja ne razumem tu politiku, u stvari ona govori o nemoći. Zahtev za podelu Kosova govori o nemoći politike i jedne i druge strane i međunarodne politike da ovaj problem na najbolji način rešava”, rekao je Momčilo Trajković.
Prema rečima Mazluma Baraljiua eventualno pomeranje granica je igranje vatrom.
“Izgleda da neki politički krugovi, pa čak i mediji nisu dovoljno svesni i zreli da shvate da se crtanje novih granica ne može desiti bez volje velikih sila. Prema tome političari prevashodno treba da znaju da crtanje novih granica može izazvati velike posledice, pa čak o ratova, zato što su te situacije veoam škakljive”, istakao je Mazlum Baraljiu.
"Podela je p
roblematično pitanje”, upozorava profesor Ustavnog prava Riza Smaka, koji ističe da bi to izazvalo velike promene, od ustava i granica, preko dogovora i rezolucije Saveta bezbednosti UN, do prava građana.
"Najbolje rešenje bi bilo da se uzajamno ispoštujem
o, da sarađujemo, da budemo tolerantni, racionalni i razumni, da uspostavimo sve moguće veze ekonomske, prosvetne i tako dalje i da Balkan konačno postane društvo slobodnih građana i država. Onda bi mogla da se iznalaze razno razna rešenja u interesu i Srbije i Kosova i ostalih država Balkana", rekao je Smaka.
Priče o podeli Kosova utiču i na svest građana.
"Ako bi došlo do podele sigurno bi se odselio veliki broj Srba južno od Ibra, institucije bi bile pogašene, ne verujem da bi tu ostalo nešto srpskog sta
novništva”, jedan je od odgovora koji smo dobili u Gračanici.
Direktor poznatog prištinskog portala Gazeta Ekspres Berat Bužalja je na svojoj Fejsbuk stranici napisao da su Hašim Tači, Edi Rama i Ali Ahmeti u Tirani razgovarali o podeli Kosova. U priču o podeli se, navodno, uključuje i Grčka, odnosno, tu ideju prema navodima ovog portala, podržava grčki ministar spoljnih poslova Nikos Kocijas.

12.02.2018     Avramopulos: EU će pomoći Albaniji u upravljanju granicom

Evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos izjavio je danas u Tirani da je postignut dogovor sa Albanijom o upravljanju granicom gde će biti raspoređeni timovi u slučaju eventualnog priliva migranata.

Avramapulos je pozdravio postizanje dogovora sa Albanijom navodeći da bi to trebalo da služi kao "model za slične dogovore s drugim partnerima na zapadnom Balkanu".

Evropski komesar je rekao da je to prvi takav dogovor u regionu i da će dodatno poboljšati bezbednost spoljašnjih granica EU.

Albanski ministar unutrašnjih poslova Fatmir Džafaj izjavio je da je vlada takodje potpisala memorandum o razumevanju sa EU o "konkretnim incijativama vezanim za borbu protiv narkotika".

Albanska vlada je navela da više nije tranzitna zemlja za kanabis i da ne želi da bude na spisku zemalja koje uzgajaju marihuanu.

Vlasti su 2014. godine zaplenile nekoliko stotina tona kanabisa i uništile plantaže te blijke. Od tada je smanjena ilegalna proizvodnja marihuane.

12.02.2018      BORUT PAHOR STIGAO NA KOSOVO

Predsednik Slovenije Borut Pahor u državnoj je poseti Kosovu. Pahora je uz najviše počasti dočekao kosovski predsednik Hašim Tači.

Svečani doček upriličen je u Prištini na Trgu "Ibrahima Rugove".
U toku je sastanak slovenačke i kosovske delegacije u zgradi Predsedništva Kosova. Nakon sastanka predviđene su izjave za medije dvojice predsednika.
Zbog posete predsednika Slovenije glavno gradsko šetalište ograđeno je žutom trakom, a pre dolaska slovenačke delegacije, za saobraćaj je bila blokirana glavna ulica.

12.02.2018      Sakašvili proteran u Poljsku

Bivši gruzijski predsednik, a sada ukrajinski opozicionar Mihail Sakašvili, optužen da je podsticao na državni udar u Ukrajini prošlog leta, uhapšen je i proteran u Poljsku, saopštile su danas ukrajinske vlasti.

"Ta osoba se ilegalno nalazila na teritoriji Ukrajine i zato (...) je poslata u zemlju iz koje je došla, kršeći ukrajinski zakon", navodi se u saopštenju granične policije. Sakašvilijeva portparolka Tatjana Bagranovskaja rekla je ranije danas da su Sakašvilija u restoranu uhapsile osobe u kamuflažnim uniforma koje su ga "uterale u beli kombi i odvezle u nepoznatom pravcu".

Sud u Gruziji je početkom godine u odsustvu osudio Sakašvilija na tri godine zatvora zbog zloupotrebe vlasti u pomilovanju četiri policajca osuđenih za ubistvo bankara.
Sakašvili je bio predsednik Gruzije od 2004. do 2013, a 2015. je postavljen za guvernera ukrajinskog regiona Odesa. Na to mesto je podneo ostavku 2016. žaleći se da centralne vlasti ometaju njegovu borbu protiv korupcije.

Bivši predsednik Gruzije je državljanstvo Ukrajine izgubio jula prošle godine. Iako bez državljanstva, Sakašvili je uspeo da se vrati u Ukrajinu u septembru, na silu - uz pomoć pristalica koje su probile policijski kordon na poljsko-ukrajinskoj granici.

Gruzija je zahtevala od Ukrajine ekstradiciju Sakašvilija.

12.02.2018      PREMIJER CRNE GORE 14. FEBRUARA U PRIŠTINI

Crnogorski premijer Duško Marković će posetiti Kosovo u sredu, nakon odložene posete 6. Februara.

Portparol vlade Donjeta Gaši rekla je za Gazeta Express da će Marković doći na Kosovo u sredu.
"Premijer Crne Gore će boraviti na Kosovu 14. i 15. februara, 2018. Kompletan program sastanaka koje će održati biće blagovremeno objavljen", rekla je Gaši.
Premijer Crne Gore je trebalo da doputuje 6. februara, ali zbog nepredviđenih meteoroloških prilika, bio mu je onemogućen dolazak.

12.02.2018      U sudaru vozova u Austriji jedna žrtva, 22 povrijeđenih

U sudaru dva putnička voza u gradu Niklasdorf u centalnom dijelu Austrije poginula je jedna žena, a povrijeđeno 22ljudi ljudi, saopštile su ponedjeljak austrijska policija.

Jedan voz udario je u drugi oko 12.30 u blizini stanice u Niklasdorfu, koji se nalazi 60 kilometara sjeverno od Graca, saopštila je policija.

Organizacija Crveni krst je saopštila da je 17 ljudi odvedeno u lokalne bolnice zbog lakših povreda koje su zadobili u željezničkoj nesreći.

Austrijska novinska agencija APA prenela je da je jedan putnički voz bio EuroCity koji je bio na putu ka Sarbrikenu u Njemačkoj, a drugi bio regionalni voz.

12.02.2018      PLODNA SARADNJA KOSOVA I AJOVE

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj, prisustv
ovao je prijemu u organizaciji konzulata Kosova u Ajovi. Na prijemu je istaknuta značajna uloga države Ajove u izgradnji kapaciteta Kosovskih bezbednosnih snaga, kao i mogućnosti za poboljšanje odnosa između dve države.

Premijer Haradinaj je izjavio da gra
đani Kosova visoko cene doprinos Sjedinjenih Država i posebno države Ajova za pomoć i saradnju u jačanju državnosti Kosova.
Prisutan na prijemu je bio i ministar obrazovanja, Šućri Bitići, koji je predstavnicima nacionalne i akademske garde Ajove naglasio potrebu za saradnju sa kosovskim institucijama u svim oblastima od zajedničkog interesa.
Konzul Džavit Gaši je predstavio uspehe dosadašnje saradnje, ali i planove za budućnost.

12.02.2018     Turska: U ofanzivi u Siriji poginuo 31 turski vojnik

Od početka turske ofanzive na sjeveru Sirije poginuo je 31 turski vojnik dok ih je 143 ranjeno, saopštio je u ponedjeljak Generalštab turske vojske.

Od početka ofanzive nazvane "Maslinova grana" 20. januara, "31 vojnik je stradao a 143 je ranjeno", navodi se u saopštenju.

Turska je pokrenula ofanzivu u Afrinu na sjeveru Sirije, protiv kurdskih boraca, pripadnika Jedinice za zaštitu naroda (YPG), saveznika SAD. Ankara YPG smatra terorističkom grupom, povezanom s kurdskim pobunjenicima u Turskoj.

Kurdima planine jedini saveznici

Opoziciona Sirijska opservatorija za ljudska prava saopštila je da je pored turskih vojnika, u ofanzivi poginulo 135 sirijsko-arapskih boraca koje je Turska naoružala.

Turska vojska je navela da je "neutralisala 1.369 terorista" što je broj koji ne može da se provjeri iz nezavisnih izvora i mnogo je veći od podatka opservatorije koja je navela da je ubijeno više od 150 pripadnika YPG.

Opservatorija je dodala da je od 20. januara u Afrinu poginulo 74 civila pretežno u bombardovanju turske vojske koja je demantovala da gađa civile.

12.02.2018      HODŽA TRAŽI OD BUGARSKE SNAŽNU PODRŠKU ZA KOSOVO

Ministarka za evropske integr
acije, Durata Hodža, sastala se sa bugarskim ambasadorom na Kosovu, Nedialčom Dantčevom, ističući da od Bugarskog predsedavanja očekuje snažnu podrsku integraciji Balkana.

"Bugarsko predsedavanje EU naglasiće veću posvećenost procesu integracije, tako da od Bugarske očekuje da ojača podršku ovom procesu", dodala je Hodža.
"Moto Bugarske za vreme predsedavanja EU "Ujedinjeni smo jači", takođe predstavlja stav naše zemlje. Današnji sastanak sa ambasadorom bio je povod da diskutujemo o strategji proširenja EU za zapadni Balkan, angažovanju Kosova u procesu integracije kao i procenu dostignuća", rekla je Hodža.
Bugarska takođe ima za cilj članstvo svojih suseda na zapadnom Balkanu u EU, rekao je ambasador Nedialčo Dantčev.
"Zapadnom Balkanu je potrebna jasna evr
opska perspektiva i veza sa zemaljama članicama," rekao je Dantčev, dodajući da se svaka zemlja zapadnog Balkana pojedinačno mora da ispuni obaveze iz plana proširenja.

09.02.2018      Srbija dobila dokumentaciju o ubistvu Ivanovića

Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da je dobilo obdukcioni nalaz i zapisnik sa uviđaja ubistva Olivera Ivanovića.

Haley: Vjerujemo da će Kosovo samo riješiti ubistvo Olivera Ivanovića

Dokumentacija je, kako
je navedeno u saopštenju, stigla preko Kancelarije EULEKS-a u Beogradu i biće prosleđena Tužilaštvu za organizovani kriminal.

Lider Građanske inicijative "Srbija, demokratija, pravda" Oliver Ivanović ubijen je 16. januara, s pet metaka u grudi.

09.02.2018      SKUPŠTINA KOSOVA NASTAVILA REDOVNO ZASEDANJE

Skupština Kosova nastavila je redovno zasedanje, koje je juče prekinuto zbog nedostatka kvoruma. Uoči početka sednice parlamenta, Demokratski savez Kosova je na konferenciji za medije saopštio da neće prisustvovati sednici.  

Pred sam početak redovne sednice Skupštine Kosova, DSK je sazvao konferenciju za medije, na kojoj je saopšteno da je ovaj politički subjekat odlučio da bojkotuje današnju sednicu parlamenta.
"Za 4 meseca Haradinajeva vlada je nadma
šila sve rekorde u degradaciji institucija i države. Nikada ranije Kosovo nije bilo izolovanije, nego sto je sada, do te mere da je čak razmatrano i uvođenje sankcija našoj državi. Do sada nismo videli nijednu važnu posetu prijateljskih zemalja, niti je Kosovo posetila nijedna važna osoba, faktički naši međunarodni odnosi su na 'nultoj tački' 0. U 100 dana videli smo jednu megalomansku vladu, sa 21. ministrom, od kojih svaki ima po pet zamenika. U sastavu vlade imamo ministra koji je optuživan za torturu prema Albancima", poručio je Avdulah Hoti, poslanik DSK-a.
Avdulah Hoti je napomenuo da su pitanja kojima se bavila sadašnja vlada bez epiloga, a kako kaže, opozicija se u parlamentu suočava sa različitim nepravilnostima.
"Vojska potpuno zavisi od Srpske lis
te, zbog demarkacije, za koju se ispostavilo da je lažno pitanje, građani su već 3 godine izolovani. Dijalog sa Srbijom se razvija bez ikakve platforme o važnim temama. Obećanje o viznoj liberalizaciji ne vodi nikuda, naprotiv, ovoj vladi je dodat još jedan uslov koji nije bio postavljen prošloj vladi", poručio je Hoti.
Na sednici, kojoj je prisustvovao 71 poslanik, razmatrano je stanje životne sredine .
"Konstatujemo da je zagađenost vazduha pogoršana. Imamo Zakon o zaštiti životne sredine, pogotovo od zagađenja 2010. godine. Početkom 2018. godine raspravljali smo o alarmantnom stanju zagađenja vazduha, koje je opasno po ljudsko zdravlje”, rekao je Sami Kurteši iz Samoopredeljenja.
"Degradiranje životne sredine dovodi do teških posledica po zdravlje, privre
du, u svim oblastima šteta je ogromna i sa dugoročnim posledicama u sprovođenju i planiranju", poručuje Enver Hoti Nisma.
Što pre treba urediti rečna korita i postaviti kolektore koji će sprečavati izlivanje otpadnih voda u reke. Treba zabraniti ispuštanje industrujskih voda i seču šuma, poručeno je na sednici.

09.02.2018      UNHCR: U Jemenu 85.000 raseljenih od 1. decembra

Visoki komesarijat UN za izbjeglice (UNHCR) saopštio je u petak da je zbog obnovljenog nasilja u Jemenu od 1. decembra 85.000 ljudi napustilo svoje domove.

Većina, ili više od 70 odsto raseljenih, pobjeglo je zbog nasilja na zapadu Jemena, naveo je UNHCR koji je izrazio zabrinutost zbog raseljenih koji se nalaze nedaleko o mjesta sukoba.

"Mnogi raseljeni u provincijama Hodeida i Taez se nalaze kod prijatelja ili rodbine zbog kopnenih i vazdušnih napada, i snajperske vatre oko njih", rekla je portparolka UNHCR-a Sesil Puji na konferenciji za novinare u Ženevi.

U građanskom ratu u Jemenu od marta 2015. poginulo je skoro 9.000 ljudi, nekoliko desetina hiljada je ranjeno, a više od 2,5 miliona je u izbjeglištvu. Zdravstvena i sanitarna infrastruktura je skoro potpuno uništena.

Jemen je pogođen i teškom humatirnarnom krizom koje UN smatraju jednom od najgorih na svijetu.

UN su u januaru zatražile 2,45 milijardi eura za hitnu pomoć najugroženijima u toj zemlji, koja važi za jednu od najsiromašnijih na Bliskom istoku.

U građanskom ratu u Jemenu od marta 2015. poginulo je skoro 9.000 ljudi, nekoliko desetina hiljada je ranjeno, a više od 2,5 miliona je u izbeglištvu. Zdravstvena i sanitarna infrastruktura je skoro potpuno uništena.

09.02.2018       DEDA OČEKUJE RATIFIKACIJU SPORAZUMA KOSOVA S CRNOM GOROM

Jedan od poznavalaca prilika, uticajni poslanik Alternative Iljir Deda je izjavio da je optimista da će se u Skupštini Kosova ratifikovati sporazum o demarkaciji granice s Crnom Gorom.

Deda je sinoć izjavio za KTV da ga je zamenik premijera Fatmir Ljimaj obavestio o inicijativi da se postigne sporazum s Crnom Gorom i da, ukoliko budu utvrđene greške u sporazumu, može da se ponovo pregovara o demarkaciji.
"Na zahtev zamenika premijera Fatmira Ljimaja smo se danas službeno sreli. Informisao me je o svojoj inicijativi za razgovore sa Crnom Gorom, i ja sam za to da mu se da prostor za to. Rekao mi je da je Crna Gora spremna da pomogne Kosovu da usvoj
i demarkaciju. Ako sve bude išlo kako sam informisan, verujem da će svi u Skupštini glasati za sporazum o demarkaciji", kazao je Deda.
On je naglasio da demarkacija nikako ne sme da se obori u Skupštini.
"Ideja je da se usvoji uz garancije. Mnogo je mogućnosti da dve vlade daju garancije, da se obavežu, opredele ili bilo što drugo, samo da demarkacija ide dalje", kazao je Deda.
On je istkao da, ukoliko Kosovo želi da tokom ove godine dobije liberalizaciju viza za EU, demarkacija treba da bude ratifikovana t
okom februara, u suprotnom liberalizacije neće biti ni iduće, 2019. godine.
Govoreći o razgovorima o normalizaciji odnosa sa Srbijom, Deda je rekao da za to treba obezbediti  konsenzus svih političkih subjekata.
"Da bismo bili ozbiljni, i da Kosovo dobije
sedište u UN, i okončaju se problemi sa Srbijom, potrebno je da imamo konsenzus. Konsenzus je da se utvrdi strategija, jedna pregovaračka ekipa, da se utvrdi koja su najvažnija pitanja, koja su druga pitanja", rekao je on.


09.02.2018      Pens preskočio večeru gde su bili predstavnici Severne Koreje

Potpredsednik Sjedinjenih Država Majk Pens preskočio je večeru na kojoj je trebalo da deli sto sa ceremonijalnim čelnikom Severne Koreje Kim Džong-namom.

Pens je na kratko sreo Kima, ali su pokušali da izbegnu direktno suočavanje, javlja agencije Jonhap.

Kasnije se južnokorejski predsednik Moon Jae-in rukovao sa sestrom severnokorejskog lidera Kim Jong-una, Kim Jo-Jong, na ceremoniji otvaranja Zimske olimpijade.

Igre se održavaju usred napetosti zbog nuklearnog programa Severne Koreje.

09.02.2018      TAČI PRISUSTVOVAO OTVARANJU ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA

Predsednik Kosova Hašim Tači prisustvovao je danas otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Pjongčangu u Južnoj Koreji, na poziv predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Tomasa Baha, saopštio je Tačijev kabinet.

Tači će posetiti olimpijsko selo i olimpijski tim Kosova, kako bi pružio podršku kosovskom predstaviku na Olimpijadi Aljbinu Tahiriju, koji će se takmičiti u pet disciplina.
Predsednik Kosova razgovaraće i sa visokim predstavnicima država učesnica na Olimpijadi, navodi se u saopštenju.
Olimpijskim igrama u Pjongčangu prisustvovaće više od 20 državnika, kao i mnogobrojni drugi predstavnici iz čitavog sveta.

09.02.2018      Zemljotres magnitude 5,8 pogodio zapadnu obalu Meksika

Zemljotres magnitude 5,8 pogodio je zapadnu obalu Meksika, a za sada nema izveštaja o povredama ili materijalnoj šteti, prenosi Beta.

Epicentar zemljotresa bio je oko 30 kilometara od pacifičke obale Meksika, u blizini granice saveznih država Halisko i Kolima, saopštio je američki geološki institut.

Zemljotres se dogodio jutros oko 8.05 po lokalnom vremenu (oko 15.05 po srednjoevropskom).

Civilna odbrana države Jalisko saopštila je da prve inspekcije nisu otkrile povrede ili štetu usled zemljotresa.

09.02.2018      FALSIKOVANO 19.000 EVRA, UHAPŠENO TROJE

Kosovska policija saopštila je danas da je lišila slobode trojicu Alba
naca, od kojih jedan ima državljanstvo Makedonije, zbog posedovanja falsifikovanih novčanica.

U saopštenju Kosovske policije navodi se da su osumnjičeni uhapšeni na jednoj benzinskoj stanici u opštini Klokot i da je od njih oduzeto 19.200 evra za koje se sumnja da su falsifikovani.
Tokom policijske akcije koja je usledila nakon višemesečne istrage kod osumnjičenih je pronađen i zaplenjen pištolj i šest metaka.

08.02.2018      Indija kaznila Gugl zbog manipulacije rezultatima pretage

Indijska agencija za borbu protiv kartela saopštila je danas da je kompanija Gugl (Google) zloupotrebila poziciju dominantnog internet pretraživača u toj zemlji kreiranjem pristrasnog pretraživanja koje favorizuje servise te kompanije i njoj partnerskih firmi, prenosi AP.

Komisija za zaštitu konkurencije u Indiji kaznila je Gugl sa 1,36 milijardi rupija (oko 17,25 miliona evra) i upozorila tu kompaniju da se uzdrži od nefer ponašanja.

Gugl je pod istragom te vladine agencije od 2012. godine kada su se dva sajta žalila zbog Guglovih praksi.

Prema njihovim tvrdnjama, Gugl je manipulisao rezultatima pretrage kako bi promovisao svoje i servise partnerskih kompanija.

08.02.2018      Han: Sporazum Beograda i Prištine još je prazan papir

“Pravno obavezujući sporazum Beogrda i Prištine trenutno je prazan papir čiji sadržaj će odrediti te dve strane”, izjavio je u Beogradu Johanes Han, komesar Evropske unije za proširenje. On je na konferenciji "Strategija za Zapadni Balkan - Otvaranje puta ka pristupanju EU" rekao da sporazum o normalizaciji odnosa, čije usvajanje EU zahteva pre članstva Srbije, zavisi od ishoda dijaloga.
„To je sada parče belog papira... Ne bih da prejudiciram, važno je da dve strane nađu rešenje koje vodi pravno obavezujućem dokumentu koji zahtevamo. Ima puno mogućnosti ali je prerano da govorimo o određenom mogućem rešenju“, rekao je Johanes Han na pitanje da li taj sporazum znači da bez priznanja Kosova nema članstva Srbije u Evropskoj uniji.
On je naveo da EU da nova strategija proširenja za Zapadni Balkan nije "blanko ček" i da je za članstvo potrebno ispuniti sve uslove, posebno kada se radi o vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom. Han je rekao da strategija daje jasnu evropsku perspektivu Kosovu.
“Trebalo bi je videti i kao motiv Kosovu da sa Srbijom radi na pravno obavezujućem dokumentu i normalizaciji odnosa. Strategija Kosovu daje vrlo jasan put za evrointegracije, i u njegovom interesu je da se pronađe pozitivno rešenje, i nadam se da će ovo biti i podrstrek da se ubrzaju pregovori dve strane“, naveo je Han.
Na pitanje novinara o slobodi medija u Srbiji, koji su ga podsetili na njegovu izjavu iz 2015. godine da su mu potrebni dokazi da bi o to
me govorio, Johanes Han je rekao da Evropska unija radi na tome i da će stanje pokazati sledeći evropski izveštaj o Srbiji.
„Razumem da je tada to bila vrlo provokativna izjava, ali odnosila se upravo na ono što sam želeo da kažem. Nema razloga da promenim
mišljenje, jer uvek reagujem samo ako imam dokaze za nešto. Vrlo sam posvećen vladavini prava, a ona naravno uključuje slobodu izražavanja i nezavisnost medija i sudstva. Ima odredjenih manjkavosti i propusta koje bi trebalo rešavati, ali vrlo često nije sve povezano sa političkom situacijom nego i sa ekonomskom situacijom u kojoj se nalaze mediji“, rekao je Johanes Han.
O slobodi medija Evropski komesar za proširenje u Beogradu je razgovarao sa predstavnicima opozicionih političkih partija. Kako su saopštile opozicione stranke, teme razgovora sa Johanesom Hanom bile su i ubistvo lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, strategija Evropske unije za Zapadni Balkan, vladavina prava i uslovi koje Srbija mora da ispuni da bi postala članica Evropske unije.

08.02.2018      Ruski mediji: Gasprom će graditi Turski tok u EU po pravilima EK

Gasovod Turski tok će na teritoriji Evropske unije biti građen strogo u skladu sa pravilima Evropske komisije, izjavio je danas zamenik predsednika Upravnog odbora Gasproma Aleksandar Medvedev, prenosi Beta, pozivajući se na ruske medije.

U susretu sa investitorima u toj kompaniji, Medvedev je kazao da će kopneni deo gasovoda na drugom kraku raditi transportni operateri gasa evropskih država.

Kako prenosi RIA, rukovodstvo Gasproma je odbilo da kometariše trasu gasovoda. "Što se tiče perspektiva i pravaca isporuka, po prvom kraku gas će se isporučivati u Tursku, a po drugom u zemlje Južne i Jugoistočne Evrope. Detaljnije u ovom trenutku nećemo komentarisati", rekao je načelnik Uprave za dugoročne programe razvoja Gasproma Kiril Polous.

Moskovski dnevnik Komersant navodi da, kada je reč o drugom kraku, Gasprom ćuti, i da nije ništa jasno - ni pravci ni rokovi.

"Stvara se utisak da projekta i nema, a Gasprom se stara da ne skreće pažnju na to da je izgradnja gasovoda drugog kraka u Tursku već u toku", piše dnevnik.

Komersant navodi da će rukovodstvo Gasproma 13. februara odobriti dokapitalizaciju komapnije South Stream Serbia, zajedničkog preduzeća sa Srbijagasom, koja je od početka osnovana za izgradnju lokalnog dela Južnog toka.

"Po rečima sagovornika Komersanta, sredstva će biti iskorišćena na 'mapu puta' za širenje strukture za transport gasa, koji je Gasprom potpisao sa Srbijom u junu 2017. godine. Za sada je reč o projektovanju i dobijanju dozvola", navodi list.

Komersant navodi, pozivajući se na neimenovane izvore u Gaspromu, da odluka o dokapitalizaciji srpske strukture ne označava da je za drugi krak Turskog toka "izabran upravo balkanski pravac", umesto isporuka kroz Grčku i dalje u Južnu Italiju.

Ipak, navodi list, trasa kroz Balkan ostaje na prvom mestu, između ostalog, i zbog izvršenih priprema za Južni tok, kao i zato što će to omogućiti rešavanje pitanja isporuka gasa svim balkanskim klijentima, bez ukrajinskog tranzita.

08.02.2018      Ambasade pozdravljaju napore o neukidanju Specijalizovanih veća

U zajedničkom saopštenju ambasade Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i Sjedinjenih Država na Kosovu pozdravljaju nedavne izjave kosovskih političkih lidera koji se obavezuju da napuste napore za ukidanje Specijalizovanih veća.
"Očekujemo da ckosovski lideri održati reč i da će sve kosovske institucije poštovati ovu posvecSamo podržavajucvladavinu prava i osiguravanjem pravde za sve žrtve, Kosovo može potvrditi svoju zrelost kao država i spremnost da se u potpunosti integriše u Evropu i međunarodnu zajednicu", navodi se.
Podržavanjem specijalizovanih veća će omogucnastavak podrške najbližih prijatelja i saveznika Kosova dok slavimo mnoga dostignucu deceniji od nezavisnnosti, navodi se u zajedničkom saopštenju koje je prosledila ambasada Sjedinjenih Država na Kosovu.

08.02.2018      Dieng: Nikad nećemo zaboraviti Srebrenicu

Specijalni savjetnik generalnog sekretara Ujedinjenih naroda za prevenciju genocida Adam Dieng i ministrica za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine Semiha Borovac položili su cvijeće na spomen obilježje u Memorijalnom centru Potočari i odali poštu žrtvama genocida.

„Ovdje sam da odam dužno poštovanje brojnim ljudima koji izgubili živote kao žrtve najtežeg zločina od svih zločina – genocida. Uvijek moramo zapamtiti šta se ovdje desilo. Još uvijek veliki broj ne zna za sudbinu svojih članova porodice. Nastavlja se potraga za nestalim, za pravdom, kao što se nastavlja i privođenje pravdi svih počinilaca zločina. Sjećanje na žrtve je važno za porodice, to je njihovo pravo, ali je to važno i za proces zacjeljenja“, istakao je Adam Dieng.

Žrtvama je neophodna institucionalna podrška, dodao je.

„Preživjeli zaslužuju zahvalnost, našu pažnju. Vidim na licima majki da nisu izgubile osjećaj za pravdu i zato smo dužni da se borimo u njihovo ime. Pravda im neće moći vratiti njihove najmilije, niti izbrisati prošlost, ali može dati mjesta pravednosti", naglasio je specijalni savjetnik generalnog sekretara Ujedinjenih naroda za prevenciju genocida.

On je dodao da se pomirenje ne može nametnuti izvana. Prave promjene mogu doći samo iznutra kroz nastojanje da se ide naprijed.

„Razočaran sam kad čujem da neki ljudi opovrgavaju ono što se desilo ovdje. Negiranje genocida je izravna barijera pomirenju. Kao što se zna, Međunarodni sud u Hagu je kroz presude potvrdio da se u Srebrenici desio genocid. Zbog toga je neprihvatljivo za svaku osobu glorificiranje ratnih zločinaca u ovoj regiji. Osuđeni ratni zločinci nisu heroji. Žrtve, svjedoci i preživjeli su pravi heroji. U ovom trenutku, na ovom mjestu ponavljam da moramo odati počast žrtvama i dati im pravdu kroz naše napore koje činimo. Nikad, nikad, nikad nećemo zaboraviti Srebrenicu“, poručio je Adam Dieng.

'Čekam ga 22 godine'

„Sjećanje na žrtve, ubijene, ponižene i obespravljene je obaveza svih onih koji iskreno vjeruju i rade u cilju da se takvo zvjerstvo više nikada ne desi. Međutim, ono što se dogodilo u Srebrenici neki pokušavaju negirati. Važno je praviti otklon prema onima koji to čine, da se od njih distanciramo jer negiranje genocida je posljednja faza genocida. Veoma je bitno da mi otvoreno, ali veoma iskreno vodimo dijaloge i prihvatimo sve žrtve bez obzira iz kojeg nacionalnog su korpusa, da mijenjamo uvjerenja, da smo spremni da se suočimo sa istinom kako bi napravili put ka pomirenju i ponovnoj izgradnji međusobnog povjerenja. To je naša budućnost i budućnost naše djece“, rekla je Semiha Borovac, ministrica za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine.

Nakon obilaska Memorijalnog centra, gosti su razgovarali sa majkama Srebrenice koje su dale nekoliko prijedloga kojima bi se ubrzao put ka pravdi i pronalasku još oko hiljadu Srebreničana, nestalih jula 1995. godine.

08.02.2018       ODLOŽENA INTERPELACIJA PREMIJERA O POVEĆANJU PLATA

Zbog odustva kosovskog premijera Ramuša Haradinaja za narednu sednicu odložena je
interpelacija u Skupštini Kosova povodom povećanja plata iz budžeta. Odložena je i skupštinska raprava na zahtev poslanika Kujtima Šalje, a u vezi sa izveštajem o sto dana rada Vlade. Na plenarnoj sednici bilo je reči i o klizištu u selu Nebregošte, ali i izgradnji hidroelektrane na Bistrici.  

Na sednici koja je u toku poslanica Demokratskog saveza Kosova Vjosa Osmani komentarisala je Strategiju Evropske unije za proširenje zemalja Zapadnog Balkana. Osmani je kazala da je najbolja vest u toj Strategiji to
što će se spečiti da jedna država Zapadnog Balkana blokira drugu na putu ka članstvu.
“Tokom proteklih nekoliko meseci kosovsko rukovodstvo je nažalost dovelo u pitanje stratešku orijentaciju koju Kosovo ima već nekoliko decenija. Oni se neprestano suočavaju sa EU i SAD-om ignorišući saradnju i preduzimajući štetne inicijative. Lideri koji su danas na vlasti dali su razloge zemljama EU da misle da Kosovo ne zaslužuje njihovu podršku”, kazala je Osmani.
Poslanik Samooredeljenja Redžep Seljimi pozvao je na smenu svih odgovornih za poslednja dešavanja u Policijskom inspektoratu.
Na današnjoj sednici reči je bilo i o izgradnji hidroelektrane na Bistrici, ali i o klizištu u selu Nebregošte u opštini Prizren.
"Ovog puta sam ovde da podelim moju brigu kao poslanik
a i svih Bošnjaka oko aktivnosti u cilju izgradnje hidrocentrale. Izgradnja ovakvih hidrocentrala na malim rekama poput Bistrice, koja prolazi kroz Župu, može da donese više štete nego koristi. Župa je tako locirana da su pored reke sve kuće, imamo škole i groblja u blizini i to će naneti veliku štetu jer je Župa planirana da bude turističko mesto”, kazala je Duda Balje, ispred poslaničke grupe 6+.
"Veliko klizište u selu Nebregošte ugrožava sigurnost naših meštana. Opština i nadležna odeljenja izašli su nam u susret, ali njihovi bužeti su mali. Zbog toga nam je potrebna podrška Vlade i Ministrastva infrastrukture", istakla je poslanica Nove demokratske stranke Emilija Redžepi.
Poslanici su postavljali i pitanja prisutnim članovima Vlade. Jedno od njih došlo je od poslanika Samoopredeljenja Sami Kurtešija povodom zahteva porodice preminulog aktiviste ovog pokreta Astrita Deharija da se u slučaju njegove smrti obavi međunarodna istraga.
Sednici kosovske skupštine samo na kratko su prisustvovali srpski poslanic
i, zbog čega u većem njenom delu nema prevoda na srpski jezik.

08.02.2018     Evropski parlament osudio tursku ofanzivu u Siriji

Poslanici Evropskog parlamenta osudili su tursku vojnu akciju protiv Kurda na severu Sirije, kao i hapšenje više stotina ljudi koji su kritikovali tu operaciju.

Kurdima planine jedini saveznici

U rezoluciji koja je usvojena danas poslanici su apelovali na Tursku da ukine vanredno stanje uvedeno nakon neuspelog vojnog udara 2016. godine, jer se koristi za "gušenje legitimne i miroljubive opozicije".

Prema rezoluciji, potrebno je usloviti obezbeđivanje novca koji se daje Turskoj za pripremu za članstvo u EU, a Ankara u zamenu treba da poboljša situaciju u vezi sa ljudskim pravima i demokratijom, javio je AP.

Turska je počela pregovore o članstvu u EU 2005. godine, ali su oni praktično obustavljeni.

08.02.2018      JOŠ UVEK NEMA DATUMA ZA POSETU CRONOGORSKOG PREMIJERA

Poseta crnogorskog premijera Duška Markovića ove nedelje otkazana je zbog vremenskih neprilika. Zvaničnici vlade kažu da će do posete doći sledeće nedelje, ali da još uvek nije određen datum, prenosi "Indeksonline.

Iako na dnevnom redu nije predviđeno pitanje demarkacije, Marković je izrazio spremnost da o tome razgovara sa kosovskim zvaničnicima.
Premijer Haradinaj je naveo da je demarkacija
granice tema u Skupštini i da nema prostora za pregovore između premijera.
"Cilj ove posete je da se prodube odnosi između dve zemlje, to je glavni cilj", rekao je Haradinaj.

07.02.2018      Nemačka: Šulc odlazi sa čela socijaldemokrata

Lider nemačkih socijal-demokrata Martin Šulc najavio je večeras da će se uskoro povući s mesta predsednika partije, pošto je postignut dogovor o vladi s konzervativcima Angele Merkel.

Nekadašnji predsednik Evropskog parlamenta bi trebalo da postane ministar spoljnih poslova i ocenio je da u toj poziciji ne bi mogao da doprinese "procesu obnavljanja" partije, prenosi Beta.

Kao najizgledniji kandidat da ga nasledi pominje se Andrea Nals (47), šefica poslaničke grupe SPD. Nekadašnja ministarka za rad, koja je odbacila mogućnost da bude deo vlade, bila bi prva žena na čelu najstarije nemačke partije.

"Partija mora da se podmladi i više uključi žene. Posle 150 godina, ova partija se okreće ženi", rekao je Šulc.

On je naveo da želi da se organizuje vanredni kongres SPD koji bi odlučio o izboru Nals nakon što se članovi partije izjasne o predloženom sporazumu s konzervativcima.

Glasanje će biti održano od 20. februara a rezultati će biti saopšteni 4. marta. Pravo glasa ima 460.000 članova SPD.

Bez njihovog pristanka vlada neće biti formirana.

07.02.2018      2018. može dati novi impuls dijalogu Beograda i Prištine

Šef Unmika Zahir Tanin pozdravio je danas na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku  usvajanje Strategije EU
za proširenje na Zapadni Balkan, rekavši da to omogućava put pomirenja, i ocenio da dijalog Beograda i Prištine "može biti pozitivno zaključen".

Tanin je rekao da je Strategija EU o Zapadnom Balkanu izazvala različita reagovanja u Prištini, ali je istaknuta važnost evropske perspektive Kosova u EU, i ocenio da to omogućava politički put društvenih reformi, pomirenja i rešenja sporova, prenosi Beta.

Šef Misije UN na Kosovu je na predstavljanju novog tromesečnog izveštaja generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o Kosovu ukazao i na značaj dijaloga i normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ali je ocenio da je u poslednjih godinu dana "ostvaren mali napredak" u formalnim i neformalnim kontaktima dve strane.

"Godina 2018. može dati novi impuls dijalogu. Dijalog može biti pozitivno zaključen", rekao je Tanin, istakavši značaj sprovođenja dogovora, među kojima je i formiranje Zajednice srpskih opština.

Rekao je da je ubistvo lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića izazvalo zabrinutost za stabilnost i na Kosovu, i širom regiona, i da su svi predstavnici međunarodne zajednice ujedinjeni u osudi tog čina.

"Značajno je što su Beograd i Priština reagovali odgovorno i dele informacije u vezi s ubistvom", rekao je šef Unmika.

Tanin je pozvao političare da prevaziđu razlike i da rade za dobrobit naroda, rekavši da "ostaju mnogi izazovi u vladavini prava", i da je potrebno unaprediti svakodnevni život, rešiti problem nezaposlenosti, korupcije i organizovanog kriminala.

07.02.2018      SAD: Uhapšeno 36 osoba zbog cajber kriminala

Američko Ministarstvo pravosuđa najavilo je optužnice protiv 36 osoba u globalnoj shemi prijevare cajber r identitetom, što je uzrokovalo više od 530 milijuna dolara gubitaka potrošačima, poslovnim subjektima i financijskim institucijama.

U saopćenju objavljenom danas, Ministarstvo pravosuđa naglašava da su federalne i međunarodne vlasti uhapsile 33 optuženih iz Sjedinjenih Država i 23 iz Australije, Velike Britanije, Francuske, Italije, Kosova i Srbije.

Oni su optuženi za navodnu angažiranost u " poduzeću koje se bavi prodajom i širenjem ukradenih identiteta, debitnih i kreditnih kartica, osobnih podataka, financijskih i bankarskih podataka, računalnih programa i drugih vrsti krijumčarenja ", navodi se u saopćenju.

"Današnja optužnica i hapšenja predstavljaju jedno od najvećih koje je ikada poduzelo Ministarstvo pravosuđa", izjavio je pomoćnik ministra ohn Cronan.

On je dodao kako je grupa namjeravala izazvati gubitke u iznosu od više od 2,2 milijarde dolara.

07.02.2018      Tači nezadovoljan Strategijom o proširenju EU

Kosovski predsjednik Hašim Tači nezadovoljan je Strategijom o proširenju EU jer se, kako kaže, Kosovo suočilo sa nepravdom zbog toga što EU nema jedinstven stav prema kosovskoj nezavisnosti.
Hašim Tači, koji se nalazi u poseti SAD, na svom Fejsbuk profilu je napisao da iz političkih razloga Strategija "nije pokazala izglede za članstvo svim zemljama u regionu".
Kosovo, pr
ema Tačijevim rečima, zaostaje.
"Stragija proširenja EU zemljama Zapadnog Balkana, koju je predstavila Evropksa komisijanije uspela da pojasni članstvo Kosova, pa se Kosovo suočilo sa nepravdom. Mi ćemo uraditi ono što EU od nas traži, unapredijemo svoj položaj", naveo je Tači.
Tači smatra da je "nepravedan pristup prema Kosovu" posedica tog što pet država članica EU nije priznalo kosovsku nezavisnost, odnosno nemogućnost EU da ima jedinstven stav prema Kosovu.
"Kosovo neće pasti u očaj", naveo je Tači.


07.02.2018      Afganistanska vlada pojačava mjere sigurnosti u Kabulu

Afganistanska vlada odobrila je novi sigurnosni plan za Kabul nakon niza napada militanata na glavni grad.

Glasnogovornik Ministarstva unutrašnjih poslova Nasrat Rahimi rekao je da će plan biti implementiran u slijedeća dva tjedna.

Rahimi je izjavio da će više od 100 ulica koje vode prema središtu Kabula biti pod strogim nadzorom.

Plan sadrži 52 mjere i bit će proveden u tri faze.

Prozapadna vlada je pod sve većim pritiskom javnosti nakon niza napada u kojima je poginulo više od 130 ljudi za što su odgovornost preuzeli talibani i ekstremisti Islamske države.

07.02.2018     INTEGRACIJA KOSOVA U EVROPSKU UNIJU NEMA ALTERNATIVE

Ministarka za evropske integracije Durata Hodža je na konferenciji za medije izjavila  da integracija Kosova u Evropsku uniju nema alternativu. Hodža je istakla da je Evropska unija otvorila vrata  kroz
koja Kosovo mora proći.

Ministarka za evropske integracije Durata Hodža rekla je na konferenciji za novinare dan nakon što je Evropska unija objavila Strategiju za proširenje Zapadnog Balkana da sve kosovske institucije moraju biti jedinstvene na ovom put
u. Međutim, Hodža navodi da Kosovo ne može biti zadovoljno implementacijom Sporazuma o stabilizavciji pridruživanju, jer su uspeli da realizuju samo 30 odsto sporazuma.
"Očekivali smo više konkretnih koraka, međutim naša integracija u Evropsku uniju nema alternativu. Evropska unija nam objašnjava kada Kosovo mora ispuniti obaveze koje proizlaze iz SSP-a. Kosovo se ne može uporediti sa susednim državama, jer je Kosovo poslednja zemlja koja je dobila nezavisnost. Potrebno je još puno rada kako bismo dostigli cilj. Želim da naglasim da zaostajemo u reformama u državnoj upravi, pravosuđu, obrazovanju i ekonomiji. Takođe, ne možemo biti ponosni ni implementacijom sporazuma o stabilizavciji pridruživanju, jer smo uspeli da realizujemo samo 30 odsto sporazuma. Možemo više učiniti, postoje izazovi, ali to ne znači da u sledecfazi ne možemo dostići ukoliko ubrzamo tempo", istakla je Durata Hodža, ministarka za evropske integracije.
Ministarka za evropske integracije smatra značajnom odluku Evropske unije da u Strategiju za Zapadni Balkan uvrsti i Kosovo, odvojeno od Srbije.
"Pozitivno je da Evropska unija želi da Srbija sa njom postigne obavezujuc
sporazum o okončanju političje blokade Kosova, a to je priznanje države, bez obzira na nepriznavanja od strane nekih članica. Okončanjem ove blokade pridružićemo se međunarodnim institucijama. Zadaci koje moramo ostvariti su u skladu sa SSP-om i moramo ih sprovesti", rekla je Hodža.
Tokom ove konferencije, ministarka za evropske integracije je takođe pomenula pitanje demarkacije sa Crnom Gorom, gde je prema njenim rečima, potreban politički konsenzus kako bi ovaj sporazum što pre bio ratifikovan. Sporazum o razgraničenju sa Crnom Gorom je jedini preostali uslov za dobijanje vizne liberalizacije.
Durata Hodža napominje da
od političke volje i opredeljenja zavisi pridruživanje Kosova Evropskoj uniji, zajedno sa prvom grupom država u predviđenom roku.

07.02.2018      Zaev: Sve za rešenje spora s Grčkom, ali ne po svaku cenu

Vlada Makedonije će uraditi sve za rešenje spora s Grčkom oko naziva Makedonije, ali ne po svaku cenu, izjavio je danas premijer Makedonije Zoran Zaev, prenosi Beta.

"Rešenje spora mora da garantuje identitet i dostojanstvo obeju strana. Uradićemo sve da nađemo rešenje ovog gorućeg 25-godišnjeg problema, ali ne po svaku cenu", rekao je Zaev novinarima.

Premijer je ponovio stav Vlade da je prihvatljivo da se nazivu Makedonije doda geografska odrednica.

"To se zasniva na unutrašnjoj debati koju smo imali u Makedoniji. Dostojanstvo i identitet su važni, i uveren sam da Makedonija konsensusom može da nađe rešenje tog pitanja u interesu budućnosti integracije u NATO i EU", rekao je on.

Na pitanje da li rešenje spora obuhvata i promenu Ustava Makedonije, Zaev je rekao da ne vidi tu potrebu.

"To su stavovi Grčke, a Makedonija ima drugačije stavove. Makedonija je promenila Ustav 1993. i to je bio veliki korak. Sada radimo na tome da dokažemo da Makedonija nema nikavih aspiracija, iredentističkih pobuda", rekao je on.

Zaev je istakao da je veoma važno da Makedonija u tome uspe, i da mu je drago što ima prijateljske odnose s Grčkom.

"Svakako postoje radikalne strukture i ovde, i u Grčkoj, ali treba da uradimo sve da se nađe rešenje", rekao je premijer.

Zaev je dodao da je njegov sastanak s premijerom Grčke Aleksisom Ciprasom krajem januara u Davosu bio "informativnog karaktera", da je on čuo grčke stavove, a Cipras makedonske.

Zaev je istakao da ipak ostaje da se pregovarački proces nastavi uz posredovanje specijalnog izaslanika UN, američkog diplomate Metjua Nimica.

Po rečima Zaeva, nastaviće se sastanci pregovaračkih timova, jer, kako je rekao, "nema mnogo vremena i treba brzo da se deluje".

Zaev je najavio da se pregovori nastavljaju sledeće sedmice susretom ministara spoljnih poslova sa Nimicom.

Povodom najave šefa grčke diplomatije Nikosa Kocijasa da Grčka priprema nacrt sporazuma s Makedonijom, Zaev je rekao da je Makedonija spremna da sve što postoji iskoristi kao mogućnost za rešenje, i da spor Atina-Skoplje treba da se zaključi međunarodnim sporazumom.

07.02.2018      Pozivni broj Kosova +383 dostupan na Viberu

Pozivni broj za Kosovo +383, koji bi tek trebalo da stupi na snagu sredinom godine kao rezultat Birselskog dogovora, dostupan je na Viberu (Vajber), prenose kosovski mediji.
Telefonski kod Kosova (+383) već je počeo da funkcioniše u aplikacijama za mobline telefone, prenosi Telegrafi.com i dodaje da je na taj način napravljeno konačno priznanje nacionalnog pozivnog broja za Kosovo.
Telegrafi navodi da od sada svi građani Kosova koji koriste pozivne brojeve drugih zemalja koje na Kosovu funkcionišu poput Srbije (+381), Slovenije (+386) i Monaka (+377) mogu da koriste (+383).
Umesto
pozivnih brojeva za mreže IPKO, Vala i Z-mobile od sada može da se koristi državni pozvni broj +383 potvrdio je i predsedavajući Borda Regulatornog tela za elektronske i poštanske komunikacije Kosova (ARKEP) Krešnik Gaši.
On je naveo da proces implementac
ije državnog pozivnog broja +383 za Kosovo ide u pozitivnom smeru i biće završena u predviđenom roku - do kraja juna.
O tome je početkom nedelje na fejsbuk profilu pratioce obavestila i ministarka koja je bila zadužena za dijalog sa Srbijom Edita Tahiri.
Pozvini broj +383 dodeljen je Kosovu decembra 2016. Beograd i Priština su 25. avgusta 2015, nakon više rundi razgovora postigli definitivni sporazum o telekomunikacijama.

 
Back to content | Back to main menu