Radio OMEGA-3

Go to content

Main menu:

Najnovije Vjesti

KLIKNI I SLUSAJ !!

15.12.2017      Kina: Nismo ključ rešenja krize

Zamenik kineskog ambasadora u UN Vu Haitao usprotivio se danas američkom insistiranju da Kina drži ključ rešenja krize oko severnokorejskog nuklearnog i raketnog programa.

Vu je na sednici Saveta bezbednosti UN rekao da "trenutnu situaciju na Korejskom poluostrvu nije izazvala samo jedna strana i da nije moguće da se jednoj strani nametne odgovornost za rešavanje problema".

"Zainteresovane strane treba da se približavaju jedna drugoj umesto da se bave retoričkim optužbama i prebacivanjem odgovornosti na druge", izjavio je Vu.

On je kritikovao unilateralne sankcije koje su Pjongjangu uvele SAD, EU, Japan i drugi, rekavši da one podrivaju jedinstvo u SB i da ih "treba odbaciti".

Vu je rekao da "nada za mir nije potpuno uništena" i pozvao sve strane da "imaju u vidu širu sliku održavanja mira i stabilnosti" i da napuste retoriku koja pojačava napetosti.

15.12.2017      U PONEDELJAK SASTANAK PREMIJERA ZAPADNOG BALKANA U BRISELU

Na poziv visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Federike Mogerini, premijeri Zapadnog Balkana sastaće se u ponedeljak u Briselu.

Ovo je treći po redu ovakav sastanak ove godine, podsećaju iz EU.
Kako je saopšteno, Mogerini će biti domaćin neformalnog sastanka na kojem će se razgovarati o trenutnoj situaciju na Zapadnom Balkanu i izgledima za 2018. - "godinu koja će ponuditi partnerima u regionu jedinstvenu priliku da napreduju na putu ka EU integracijama".
"EU je posvećena jačanju angažovanja EU sa regionom i osiguravajući da cela šestorka Zapadnog Balkana preduzmu neophodne korake kako bi njihov napredak prema EU bio nepovratan", dodaje se u saopštenju EU.
Sastanak u p
onedeljak biće prvi sastanak ovakvog tipa za kosovskog premijera Ramuša Haradinaja.

15.12.2017      EU će verovatno pokrenuti proceduru protiv Poljske

Evropska komisija verovatno će sledeće nedelje pokrenuti protiv Poljske proceduru bez presedana koja bi mogla tu zemlju da približi gubitku prava glasa u EU, rekao je visoki zvaničnik Unije.

Poljskoj će biti upućeno zvanično upozorenje zbog "ozbiljnog narušavanja" evropskih vrednosti novim zakonima koji temeljno preoblikuju pravosudni sistem te zemlje, prenosti AP.

Lideri Nemačke i Francuske, Angela Merkel i Emanuel Makron, rekli su da će podržati Evropsku komisiju ako se odluči za takav korak, iako se još nadaju da je moguće postići neki dogovor s poljskom vladom i izbegne taj potez.

Evropski komesar za budžet Ginter Etinger rekao je danas za jedan nemački radio da će on i njegove kolege "morati sledeće srede da odluče da li da načine taj korak".

"Verujem da ćemo biti spremni u sredu da iniciramo taj korak", rekao je Etinger.

Novi poljski premijer Mateuš Moravjecki pokušao je da ubedi lidere na samitu EU u Briselu da novi zakoni te zemlje ne krše demokratske vrednosti.

Procedura koju EU razmatra uključuje dva koraka. Prvi je upozorenje članici Unije da krši osnovne vrednosti, za šta je potrebna kvalifikovana većina zemalja članica. Drugi korak je ukidanje prava glasa državi u Evropskom savetu, ali to zahteva jednoglasnost, a mađarski premijer Viktor Orban obećao je da će sprečiti uvođenje kaznenih mera protiv Poljske.

Donji dom parlamenta Poljske usvojio je prošle nedelje dva nova zakona kojima je konzervativna vladajuća stranka Pravo i pravda stekla kontrolu nad Vrhovnim sudom Poljske i nad Državnim savetom za pravosuđe, telom koje postavlja sudije.

Kritičari veruju da ta dva zakona, s drugim ranije usvojenim, poništavaju nezavisnost pravosuđa i stavljaju ga pod političku kontrole vladajuće stranke.

Zakone tek treba da usvoji Senat, gornji dom parlamenta, što bi moglo da se desi sledećeg petka, posle čega njih treba da potpiše i predsednik Poljske Andžej Duda.

15.12.2017     VLADA KOSOVA ODRŽALA REDOVNU 19. SEDNICU

Vlada Kosova je održala redovnu 19. sednicu na kojoj je usvojeno osam Nacrta zakona kao i druge odluke u okviru delokruga njene pravne i ustavne nadležnosti.

Na otvaranju sednice, premijer Haradinaj je zatražio od ministara da redovno prisustvuju sednicama Skupštine Kosovo, posebno onda kada se raspravlja o pitanjima koja se tiču rada njihovih ministarstava kao i da smanje broj ne koordiniranih inostranih poseta.
Na zahtev premijera, Ministar finansija je informisao kabinet vlade o procesu implementacije Sporazuma o okviru Vlade Kosova i Austrije za finansiranje različitih projekata koji se implementiraju od strane opština na Kosovu. Ministar je informisao o nekoliko opština koje su se pokazale kao najefikasnije u izgradnji kapaciteta i korišćenju njihovih fondova kao i o nekoliko opština koje su imale poteškoća u ovom pravcu.
Vlada Kosova je usvojila odluku nakon razmatranja zahteva za
obezbeđivanje parcele za izgradnju kampusa Univerziteta "Kadri Zeka" u Gnjilanu, usvojila odluku o dodeli parcele u skladu sa Urbanističkim planom grada usvojenim od strane Skupštine opštine Gnjilane 2013. godine. Prema odluci, površina prostora je 7.30 ha.
Niz Nacrta zakona usvojenih na današnjoj sednici Vlade započet je usvajanjem Nacrta zakona o opremi pod pritiskom. Ovaj Nacrt zakona ima za cilj utvrđivanje osnovnih principa koji omogućavaju garantovanje bezbednosti tokom rada sa opremom i instrumentima pod pritiskom. Nacrt zakona utvrđuje osnovne bezbednosne uslove i principe koje privredni preduzetnici koji se bave proizvodnjom, upravljanjem ili korišćenjem kontejnera, opreme, treba da poštuju.
Nacrt zakona o računovodstvu, finansijskom izveštaju i reviziji je drugi nacrt zakona koji je usvojen na današnjoj sednici Vlade. Ovaj Nacrt reguliše računovodstveni sistem i finansijske izveštaje trgovinskih preduzeća. Takođe, reguliše kompetentnost i nadležnosti Kosovskog saveta za finansijske izveštaje, zahteve za reviziju, kvalifikacije profesionalnih računovođa, licenciranje revizora i domaćih revizorskih kompanija ali i stranih, kao i profesionalne računovodstvene organizacije.
Na ovoj sednici ucvojen je i Nacrt zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i procenu konformizma. Ovaj Nacrt zakona reguliše način utvrđivanja tehničkih zahteva proizvoda i usvajanje tehničkih pravila. Takođe reguliše procenu konformizma proizvoda sa utvrđenim tehničkim zahtevima, obaveze privrednih operatora proizvoda kao i vlasnike proizvoda u upotrebi. Isto tako, je regulisana i dostupnost stranih dokumenata o konformizmu. Nacrt zakona kreira zakonodavnu osnovu koja će moći da čini procenu sigurne i kvalitetne upotrebe proizvoda sa ciljem očuvanja zdravlja i života potrošača.
Nacr
t zakona o građevinskim proizvodima je takođe usvojen na današnjoj sednici Vlade Kosova. Ovaj nacrt zakona utvrđuje uslove za stavljanje na raspolaganje ili na tržište građevinskih proizvoda određivanjem pravila o tome kako da se deklariše performansa, priroda i podobnost građevinskih proizvoda u odnosu na njihove osnovne karakteristike ili podobnosti za upotrebu u građevinske radove. Način na koji se utvrđuje podobnost, izražava se kroz upotrebu oznaka utvrđenih ovim zakonom.
Usvojen je i Nacrt zakona o ra
tifikaciji sporazuma o osnivanju Regionalne škole za javnu upravu. Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Srbija i Kosovo su potpisnice ovog sporazuma. Ciljevi ove škole su: jačanje razmene iskustava; jačanje administrativnih kapaciteta u javnim upravama i razvoj ljudskih kapaciteta u javnim upravama zemalja potpisnica.
Usvojen je i Nacrt zakona o potrošačima. Ovaj Nacrt ima za cilj da reguliše tržišne uslove u odnosima biznisa sa potrošačima, prava potrošača, administrativnu i sudsku zaštitu interesa potrošača i institucionalni okvir za zaštitu potrošača na Kosovu. Ovaj Nacrt zakona rešava važna pitanja zaštite potrošača - pravo zaštite ekonomskih interesa potrošača, pravo zaštite od životnog rizika, zdravlja i imovine potrošača, pravo zakonske zaštite potrošača, pravo na žalbu, pravo na nadoknadu i odštetu, pravo na informisanje i edukaciju potrošača, pravo na korišćenje javnih usluga, pravo organizovanja u društva za zaštitu prava potrošača i pravo na predstavljanje interesa potrošača.
Poslednji Nacrt zakona usvojen je o hidrometeorološkoj delatnosti na Kosovu. Ovaj Nacrt ima za cilj da odredi način obavljanja hidrometeoroloških delatnosti, sistema  za rano upozoravanje, stručnost, proizvode i usluge koje pruža ova delatnost. Nacrt zakona utvrđuje način podrške informacijama, lokalnih i centralnih institucija i javnost, kao i međunarodnih i regionalnih institucija.
Na zahtev Vladine komisije za nestale osobe, dodeljena su sredstva u vrednosti od 30 hiljada evra, za rehabilitaciju članova porodica nestalih lica.
Vlada Kosova je usvojila zahtev Ministarstva bezbednosnih snaga Kosova o Inicijativi o sklapanju sporazuma sa Turskom o Vojno finansijskoj saradnji i protokolu implementacije.
Vlada je takođe usvojila odluku o dodeli finansijskih sredstava u vrednosti od 73 hiljade i 862 evra za pokrivanje troškova Evropskog prvenstva za regione.
Premijer je obavestio ministre i pozvao ih da prisustvuju sastanku Kabineta Vlade u sredu, gde će biti potpisan sporazum o izgradnji termoelektrane "Novo Kosovo".

15.12.2017     Tilerson: Severna Koreja mora da prestane da preti

Američki državni sekretar Reks Tilerson izjavio je danas da mora da se trajno prekine preteće ponašanje Severne Koreje pre nego što dođe do razgovora između Vašingtona i Pjongjanga.

"Severna Koreja mora da zasluži da se vrati za pregovarački sto. Kampanja pritiska mora i biće nastavljena sve dok se ne ostvari denuklearizacija", kazao je Tilerson na sednici Saveta bezbednosti UN, prenosi Rojters.

Dodao je da SAD neće prihvatiti nikakve preduslove za diplomatske razgovore sa Severnom Korejom. Tilerson je takođe kazao da su otvoreni kanali za komunikaciju sa Pjongjangom.

Istovremeno, on je zatražio od Rusije i Kine da povećaju pritisak na Severnu Koreju da poštuje rezolucije UN.

On je nakon sjednice Saveta bezbednosti UN novinarima rekao da će administracija američkog predsednika Donalda Trampa zajedno sa međunarodnom zajednicom nastaviti da vrši pritisak na Pjongjang.

Tilerson je podgrejao nadu ove sedmice da SAD i Severna Koreja mogu da pregovaraju o prevazilaženju blokade, izajviviši da su SAD "spremne za razgovore kad Severna Koreja zaželi".

Međutim, Bela kuća se distancirala od ovog Tilersonovog stava ističući da sada nije vreme za pregovore.

Ruski predsednik Vladimir Putin je tada pozitivno reagovao na izjave Tilersona, čestitajući na promeni tona, "razumnosti" i "veoma dobrom signalu". Na inicijativu predsednika SAD, njih dvojica su juče razgovarali o Severnoj Koreji.

Pjongjang je jasno predočio da nije mnogo zainteresovan za pregovore sve dok poseduje mogućnost da pogodi SAD raketom sa nuklearnom glavom, što, kako smatra većina eksperata, još nije potvrdio da je u stanju.

"Ne tražimo, kao što ni ne želimo, rat sa Severnom Korejom", rekao je Tilerson. Američka ambasadorka u UN Niki Hejli nije bila prisutna, a poznato je da nije u dobrim odnosima s državnim sekretarom, ocenjuje AP

Savet bezbednosti je u više navrata pojačao sankcije Pjongjangu koje je uveo 2006.

Kina je pozvala na “hitno okončanje retorike i poteza koji ne idu u prilog denuklearizacije” Korejskog poluostrva.

Ruski ambasador u UN Vasilj Nebencia upozorio je na opasnost od rata oko Severne Koreje.

"Jedan nepromišljen ili pogrešno shvaćen potez može dovesti do žalosnih posledica", kazao je Nebencia.

Iako to retko čini, severnokorejski ambasador u UN Dža Song Nam je prisustvovao sednici SB UN, a deo Tilersonovog govora je slušao zatvorenih očiju.

Na pitanje o dijalogu s Pjongjangom bez preduslova, Tramp je danas rekao da će se "videti šta će biti sa Severnom Korejom".

15.12.2017      CIK SPREMAN ZA PONOVLJENE IZBORE U OPŠTINI ISTOK

Centralna izborna komisija Kosova je izvršila sve pripreme za ponovljene izbore koji će biti održani u Istoku, na kojima će građani imati priliku da glasaju na 23 biračkih mesta, izjavila je predsednica CIK-a Valjdete Daka za Kosovapres, i dodala da je to samo nastavak posla što je do sada urađeno ove godine.

Daka je rekla da su glasački listići već na Kosovu, kao i da je primopredaja osetljivog i neosetljivog izbornog materijala takođe pri kraju.
"CIK je samo nastavio tradiciju organizacije izbora. Tako da nije bilo prekida, posle drugog kruga izbora u drugim opštinama, ove nedelje imamo ponovljene izbore u opštini Istok. Sve pripreme su izvršene, glasački listići su stigli na Kosovo. Imenovani su članovi biračkih odbora i sve druge pripreme", rekla je ona.
"U Istoku ima 23 biračkih centara, sa ukupno 63 biračkih mesta. Očekujemo da u nedelju sve ide kako treba", dodala je Daka.

15.12.2017      Više od 50 mrtvih u vazdušnim napadima u Jemenu

Devet pripadnika vladinih snaga i 42 pobunjenika ubijeni su u Jemenu u poslednja 24 sata u bombardovanju arapske koalicije i u borbama na jugu i zapadu zemlje, naveli su danas izvori iz jemenskog zdravstva i policije.

Bezbednosni izvori su naveli da su avioni koalicije pod vođstvom Saudijske Arabije, koja podržava vladu u protiv pobunjenih Hutija, gađali pobunjeničke položaje u više sela na oko 70 kilometara od grada Hodeida na Crvenom moru, prenosi Frans pres.

Juče i danas je u udarima ubijeno 28 pobunjenika, dok je 17 ranjenih prebačeno u bolnice u Hodeidi, naveli su medicinski izvori.

U sredu je u koalicionom bombardovanju zatvora u Sani poginulo najmanje 30 ljudi, a u nedelju je 26 pobunjenika stradalo u napadu na njihov kamp za obuku.

Snage lojalne međunarodno priznatom predsedniku Abd Rabou Mansuru Hadiju su danas u potpunosti ovladale naftom bogatim područjem Bihan, pri čemu su izgubile devet boraca.

Arapska koalicija pod vođstvom Rijada od marta 2015. interveniše u jemenskom ratu da bi zaustavila napredovanje Hutija, koji su osvojili veliki deo zemlje kao i glavni grad Sanu.

UN su Jemen nazvale poprištem "najgore humanitarne krize u svetu".

Humanitarni koordinator UN za Jemen Džejmi Mekgoldrik je u ponedeljak rekao da je 8,4 miliona ljudi u Jemenu direktno ugroženo glađu.

15.12.2017     KFOR OBUČAVA KBS U ČITANJU KARATA

KFOR je danas održao "prvu obuk
u u čitanju karata" u Situacijskom centru Kosovskog bezbednosnog saveta.

Situacijski centar je institucija koja se nalazi u zgradi vlade operativna je 24/7 i koordiniše operativne aktivnosti širom Kosova.
Kao što je i navedeno u saopštenju KFOR-a, na zahte
v generalnog sekretara Saveta bezbednosti Špenda Terdeva, KFOR je zamenio stare sa obnovljenim kartama i pomagao u obuci u čitanje karata za osoblje situacijskog centra i osoblje KBS

12.12.2017      Rusija zatvara amabasadu u Jemenu

Rusija privremeno zatvara ambasadu u Jemenu i evakuiše svoje diplomate zbog bezbjednosne situacije u Sani, saopštili su ruski zvaničnici.

Portparolka Ministarstva vanjskih poslova Marija Zaharova rekla je da će ruski ambasador i zaposleni u ambasadi izvršavati svoje obaveze iz saudijske prestonice Rijada.

Zaharova je rekla da je odluka o zatvaranju ambasade u Sani, gradu pod kontrolom pobunjenika, donijeta zbog sigurnosne situacije zemlji bez daljeg obrazloženja.

Koalicija koju predvodi Saudijska Arabija od 26. marta 2015. bombarduje položaje šiitskih pobunjenika Huta koji kontrolišu glavni gard Sanui veliki dio sjevera zemlje.

U sukobima u Jemenu od marta 2015. poginulo 10.000 ljudi, raseljno tri miliona a zemlja gurnuta na ivicu gladi. Zdravstvena i sanitarna infrastruktura je skoro potpuno uništena.

Ujedinjene nacije kažu da se radi o trenutno najgoroj humanitarnoj situaciji na svijetu.

Politička situacija je nedavno dodatno eskalirala nakon što su Huti ubili njihovog glavnog saveznika, bivšeg jemenskog predsjednika Ali Abudulaha Saleha.

12.12.2017     Zoran Zaev u zvaničnoj poseti Kosovu

Premijer Makedonije Zoran Zaev stigao je u zvaničnu posetu Kosovu, što je prva poseta jednog makedonskog premijera toj zemlji.
Njega je ispred zgrade Vlade Kosova uz crveni tepih i gardu Bezbednosnih snaga Kosova
dočekao kosovski kolega Ramuš Haradinaj koji je izrazio uverenje da će ova poseta produbiti odnose dve zemlje i unaprediti sve teme, "bez obzira koliko su osetljive".
Zaev se nalazi u poseti Kosovu u vreme kada vlada nezadovoljstvo kod jednog broja stanovnika zbog presude makedonskog suda Kumanovskoj grupi.
Krajem novembra nekoliko stotina građana protestvovalo je u Prištini u znak podrške 19 državljana Kosova koji su osuđeni u Skoplju u tom predmetu.
Protest su organizovale porodice osuđenih Kosovara, a podržali su ga i veterani Oslobodilačke vojske Kosova, a sa protesta je upućena poruka Makedoniji da hitno oslobodi kosovske Albance, traže ponovno suđenje, a vlade u Prištini i Tirani pozvane su da pomognu u tome:
Vlada Kosova prethodno je izdvojila 219.000
evra za pomoć porodicama kosovskih državljana ubijenih i kažnjenih u slučaju "Divo Naselje" u Kumanovu.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da je potrebna međunarodna istraga u ovom slučaju.
Krivični sud u Skoplju 2. novembra je presudio da su 33 od ukupno 37 optuženih za terorizam i učešće u terorističkoj organizaciji u slučaju koji se dogodio u kumanovskom Divom Naselju, krivi za to delo, dok su četvorica oslobođeni optužbi.
Sedam optuženih  osuđeni su na kaznu doživotnog zatvora, drugih 13 su dobili po 40 godina zatvora, a ostali su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od 12 do 20 godina.

12.12.2017      Sud u Hagu sutra o Šešelju

Međunarodni sud u Hagu raspravljaće u sredu o žalbi tužilaca na prvostepenu oslobađajuću presudu lideru Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju.

Većinom glasova, Haški tribunal je, 31. marta prošle godine, oslobodio Šešelja krivice za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Tužilaštvo je žalbom zatražilo da oslobađajuća presuda bude poništena i da Šešelj bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osuđen na 28 godina zatvora.

Alternativno, tužioci su žalbom zatražili da Šešelju bude ponovo suđeno.

U odgovoru, Šešelj, koji se branio sam, zatražio je da žalba tužilaca bude odbačena, a oslobađajuća presuda potvrdjena.

Šešelj je ranije apelaciono veće suda izvestio da "nema nameru da učestvuje, ni na koji način, u procesu pred Haškim tribunalom" i da se "u Hag neće vraćati dobrovoljno" sa privremene slobode na koju se u jesen 2014. pušten zbog bolesti.

Lider radikala je, u odgovoru na žalbu, naglasio da "ne namerava da dolazi u Hag ni na izricanje pravosnažne presude", najavljeno za prvi deo 2018.

Za raspravu o žalbi Tužilaštva, sud u Hagu je Šešelju, stoga, postavio zastupnicu po službenoj dužnosti, američku pravnicu Kolin Roan (Collen Rohan), koja, međutim, neće imati pravo da se izjašnjava o suštini procesa, već samo da štiti proceduralna prava optuženog.

Nepravosnažnom presudom, Šešelj je oslobođen optužbi za progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi deportaciju i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti.

Prvostepenom presudom je utvrđeno da su u neke od zločina iz optužnice bili umešani dobrovoljci SRS, ali ne po Šešeljevom naređenju i odobrenju.

Žalbu tužilaca na oslobadjajuću presudu Šešelju razmatraće apelaciono veće kojim predsedava američki sudija Teodor Meron (Theodor), koji je i predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala.

U veću su još sudije Ben Emerson (Emmerson) iz Velike Britanije, Li Mutoga (Lee Muthoga) iz Kenije, Florans Arej (Florence Arrey) iz Kameruna i Ivo Rosa iz Portugala

Haški sud je, ranije, Šešelju ostavio mogućnost da u raspravi učestvuje iz Beograda, posredstvom video veze, ukoliko ne bude želeo da putuje u Hag.

U pritvoru Tribunala, Šešelj je bio od 24, februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je bila objavljena optužnica, do sredine novembra 2014. Posle jednog neuspešnog pokušaja i Šešeljevog štrajka gladju, suđenje je počelo novembra 2007, a dokazni postupak je završnim rečima bio okončan u martu 2012.

12.12.2017      FORMIRANA PARLAMENTARNA KOMISIJA ZA SPORAZUM O STABILIZACIJI

Predsedništvo Skupštine Kos
ova danas je formirala parlamentarnu komisiju za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Poslanik Samoopredeljenja je rekao da će na čelu ove komisije biti Demokratska partija Kosova.

Nakon sastanka, Konjufca je rekao da će PDK monopolizovati sve delegacije i rukovoditi njima dok opozicija neće učestvovati.
"Ako se ovo nastavi, da ne postoji zajednička podela u vođenju delegacija na međunarodnom nivou, opozicija će se žaliti i zatražiti da se spreče ovakva dešavanja. U demokratskim zemljama, zastupljenost je zajednička", rekao je Konjufca.
On je dodao da nisu razgovarali sa DSK-om o poverenju vladi.

12.12.2017      Dodik: Sud i Tužilaštvo BiH vještačke institucije

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik ponovio je u utorak da su Sud i Tužilaštvo BiH vještačke institucije, koje su stvorene da bi sudile Srbima i Republici Srpskoj.

Komentarišući najavu da bi Tužilaštvo BiH moglo da zatraži ukidanje oslobađajuće presude ratnom komandantu Armije BIH u Srebrenici, Naseru Oriću, Dodik je rekao da među Srbima postoji ogromno nepovjerenje prema državnom sudu i tužilaštvu.

"Svih prethodnih godina govorio sam o Sudu i Tužilaštvu BiH, pokušavajući da osporim njihovo ponašanje i nelegalno postupanje, o kojima najbolje govore javno iznijetii dokazi o zloupotrebama svjedoka i procedura", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci.

Prema njegovim riječima, na suđenju Oriću sudsko vijeće je bilo tako sastavljeno da je oslobađuća presuda bila neminovnost.

Dodik je naveo da je riječ o "kamufliranoj priči o dva Srbina - iz Sarajeva i Tuzle, te vojnom sudiji, koji je Srbe zatvarao po logorima u Sarajevu".

"Suditi nekome u Republici Srpskoj, a osloboditi Nasera Orića na istom tom sudu, govori o nemogućnosti povjerenja Srba u takav sud i činjenicu da ga treba ukinuti", rekao je Dodik.

Predsednik RS je još dodao da ne postoji ustavni osnov za formiranje Suda BiH i Tužilaštva BiH, već da su te institucije formirane na bazi "političkog nasilja koje su vršile Evropa i Amerika".

Dodik je naglasio da se često govori da je "Haški tribunal osnova, a Sud BiH nastavak", ocijenivši da "oni ne ostvaruju funkciju pravde i da su njima svi nezadovoljni i poniženi, prije svega žrtve".

12.12.2017       EVROATLANTSKE INTEGRACIJE ZAJEDNIČKA PLATFORMA

Predsednik Kosova, Hašim Tači dočekao je danas premijera Makedonije, Zorana Zaeva.

Tači je ovom prilikom makedonskom premijeru rekao da i Kosovo i Makedonija imaju iste težnje i ambicije o učlanjenju u NATO i EU.
"Sarađivaćemo i podržaćemo jedni druge u ostvarivanju ovih težnji. U bilateralnom pogledu imamo saradnju koja se povećava i cenimo podršku koju nam daje Makedonija na međunarodnoj sceni", rekao je Tači.
Predsednik države je istakao da ceni angažovanje Vlade Makedonije za akomodacijom svih zajednica u Makedoniji.
"Naše zemlje, kao susedne zemlje sa našim evroatlantskim duhom, posvećenošću i vizijom, opredeljene su za to da sarađujemo bliže i međusobno", dodao je predsednik.
On je takođe rekao da je sreća što između dve države nema nekog otvorenog problema.
"Kosovo poštuje teritorijalni integritet Makedonije i snažno podržava sprovođenje Ohridskog sporazuma", dodao je Tači.
S druge strane, premijer Makedonije, Zoran Zaev se zahvalio predsedniku Kosova na razumevanju, govoreći da to dokazuje zajedničku posvećenost jačanju međudržavne saradnje.
"Na sreću, Makedonija i Kosovo nemaju otvorenih problema, što znači da će se nastaviti međusobna podrška na našem putovanju prema evroatlantskim integracijama", rekao je premijer Zaev.
Tači je istakao da dve države imaju samo jednu platformu, a to su evroatlantske integracije.

12.12.2017     SAD, OSCE i EU zabrinuti zbog obrazovanja u BiH

Zvaničnici međunarodne zajednice u BiH saopštili su danas da su zabrinuti zbog stanja u kojem se nalazi obrazovanje u zemlji.

Šef Misije OSCE-a u BiH Bruce G. Berton, ambasadorica SAD Maureen Cormack i šef Delegacije EU u BiH Lars-Gunnar Wigemark zajednički su se obratili Konferenciji ministara obrazovanja u Bosni i Hercegovini.

"Misija OSCE-a u BiH, Ambasada SAD-a u BiH i Delegacija EU dijele zabrinutost zbog stanja u obrazovanju u cijeloj Bosni i Hercegovini. Reforma obrazovanja može i mora biti prioritet na svim nivoima vlasti, te stoga pozivamo lidere i zajednice da naprave neophodne promjene kojima se omogućava kvalitetno obrazovanje i garantuje ostvarenje prava svih učenika", navodi se u zajedničkom saopštenju.

"Rascjepkana administracija, razdvojene institucije i etnički obojeni nastavni planovi i programi u obrazovnom sistemu u BiH otežavaju pomirenje, produbljuju bespotrebne podjele širom zemlje i u nekim situacijama krše međunarodne konvencije o ljudskim pravima. Slabosti postojećeg obrazovnog sistema, od zastarjelih nastavnih materijala, do obuke nastavnog osoblja, ograničavaju ekonomski razvoj i ugrožavaju dugoročnu stabilnost i sigurnost BiH", navedno je u apelu, uz konstataciju da se sve se to može promijeniti.

"Na današnjem globalnom tržištu raznolikost ima neprocjenjiv značaj, a upravo je ona historijski i centralni stub društva u BiH. Kulturološka, jezička i vjerska raznolikost u BiH nevjerovatna je prednost i zato je treba njegovati. U 21. vijeku, u BiH nema mjesta za diskriminaciju", poručeno je.

12.12.2017      STOLTENBERGU PRODUŽEN MANDAT, BIĆE NA ČELU NATO DO 2020.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ostaće na toj funkciji još dve godine pošto mu je danas produžen mandat.

NATO je saopštio da su se članice saglasile da bivši norveški premijer ostane generalni sekretar Alijanse do 30. septembra 2020.
U saopštenju se navodi da članice "čestitaju generalnom sekretaru i imaju puno poverenje u njegovu sposobnost da nastavi svoj predani rad na prilagođavanju NATO bezbednosnim izazovima 21. veka".
Prošle nedelje je Nemačka podržala novi mandat za Stoltenberga.
Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lejen je rekla da Stoltenberg ima "punu podršku Nemačke" i dodala da je on "uradio odličan posao u modernizovanju NATO i prilagođavanja njegovih struktura izmenjenoj bezbednosnoj situaciji".

11.12.2017      Pentagon sumnjičav prema povlačenju ruske vojske iz Sirije

Pentagon je sumničavo reagovao na današnju objavu povlačenja "značajnog dela" ruskih snaga iz Sirije.

"Ruske izjave o povlačenju trupa često ne odgovaraju stvarnom smanjenju vojnih efektiva, i ne utiču na američke prioritete u Siriji. Međunarodna koalicija nastavlja operacije u Siriji i podršku lokalnim snagama", rekao je portparol američkog ministarstva odbrane Edrijen Renkin-Galovej.

Ruski predsednik Vladimir Putin je danas tokom nenajavljene posete Siriji naredio povlačenje "značajnog dela" ruskih snaga iz te zemlje, nekoliko dana pošto je Moskva objavila "potpuno oslobođenje" Sirije od Islamske države. Tokom posete vazduhoplovnoj bazi Hmejmim, Putin je rekao da će ostati operativne ta baza, u kojoj su koncentrisane ruske snage, kao i pomorska baza Tartus.

Po rečima jednog američkog zvaničnika, SAD smatraju da će Rusija izvesti "čisto simbolično" povlačenje i vratiti kući nekoliko aviona. Izvesno je, kako kaže taj zvaničnik, da će Moskva zatim zahtevati da se i SAD potpuno povuku iz Sirije.

Vašington je prošle nedelje stavio do znanja da će SAD ostati u Siriji "koliko god bude potrebno" da bi se osiguralo da ta zemlja ne postane ponovo utočište Islamske države.

11.12.2017      HARADINAJ U BRISELU 18. DECEMBRA O LIBERALIZACIJI VIZA

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj izjavio za Klan Kosova da rade na pitanju liberalizacije viznog režima.

Odbijajući da pomene datum kada će se ovaj proces za građane Kosova desiti, premijer je dodao da će se 18. decembra u Briselu održati još jedan sastanak, gde očekuje razgovor na ovu temu.
Upitan za određeni rok za liberalizaciju viza, Haradinaj je odgovorio da rade u tom pravcu.
"Mi radimo u tom pravcu. Za sada ne mogu da vam kaže kažem datum".
Pr
emijer Haradinaj je ovo izjavio danas prilikom posete međunarodnoj školi "Maarif" u Prizrenu.

11.12.2017      Pet najvećih ekonomija EU upozorava SAD zbog poreske reforme

Pet najvećih ekonomija Evropske unije upozorilo je SAD da bi temeljna reforma američkog poreskog sistema mogla da bude u suprotnosti s međunarodnim obavezama te zemlje i da bi "mogla da ima veliki distorzivni uticaj na međunarodnu trgovinu".

Ministri finansija Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije i Španije napisali su u pismu ministru finansija SAD Stivenu Mnučinu da su "izuzetno zabrinuti" zbog tri američke inicijative u vezi s porezima, među kojima je i predlog zakona u Senatu protiv poreskih prevara.

Ministri članica EU naveli su u pismu, u koje je Asošiejted pres imao uvid, da je "važno da propisi američke vlade o poreskoj politici budu potpuno u skladu s međunarodnim obavezama koje su SAD preuzele".

Senat američkog Kongresa usvojio je 2. decembra predlog zakona ;o reformi poreskog sistema, a taj tekst treba da bude usaglašen sa verzijom koju je Predstavnički dom Kongresa usvojio 16. novembra.

Ako zakon stupi na snagu, to će biti najtemeljnija promena američkog poreskog sistema u poslednjih 30 godina.

11.12.2017      DELAVI: ŠTO PRE USVOJITI ZAKON O DISCIPLINSKOM TUŽIOCU

Američki ambasador na Kosovu Greg Delavi je rekao da je došlo vreme da Kosovo usvoji zakon za disciplinskog tužioca, jer će to pomoći da se u pravosudnom sistemu nalaze ljudi sa integritetom i da će to osnažiti borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

On je komentarisao na Forumu na visokom nivou, u organizaciji Ministarstva za evropske integracije.
"V
reme je da se usvoji zakon o disciplinskom tužiocu. Ovo će biti korak prema kontroli vlasti, transparentnosti i odgovornosti u pravosudnom sistemu Kosova. Ovaj zakon je prema njegovim rečima neophodan za borbu protiv korupcije i izgradnju poverenja u institucije pravosuđa i kosovske institucije, posle svega, ne može se razmišljati o rastu i ekonomskom razvoju bez toga, izjavio je američki diplomata.
Integracije na severu treba da budu odgovarajuće i funkcionalne. Mladi ljudi na Kosovu mogu da zauzmu mesto u kosovskoj ekonomiji.
"Sada treba da nastavimo sa našim radom i da integracija na severu bude odgovarajuća i funkcionalna. To podrazumeva da osoblje ima neophodnu obuku da se prevod dokumenata uradi ispravno i da imamo pravu integraciju u ovom sektoru. Moramo imati i druge projekte i moramo nastaviti sa reformama u sektoru obrazovanja, tako da mladi ljudi na Kosovu mogu da zauzmu mesto u kosovskoj ekonomiji. Prvo mora da se izvrši depoliticizacija u zapošljavanju svih uključenih i direktora za obrazovanje u opštinama", rekao je Delavi.

11.12.2017     Njujorški bombaš došao u SAD pre sedam godina

Zvaničnici njujorške policije su rekle da je 27-ogodišnjak koji je danas aktivirao improvizovanu bombu u njujorškom metrou u SAD došao pre sedam godina iz Bangladeša, sa vizom za ljude čiji rođaci su građani SAD ili stalno naseljeni u toj zemlji, prenosi Frans pres.

Navedeno je da je Akajed Ulah živeo u Bruklinu.

Prema zvaničnicima, on je policiji rekao da ga je na napad inspirisala “Islamska država” ali da nema kontakte s tom grupom. Na pitanja odgovara u bolnici jer se pretrpeo povrede stomaka i šaka prilikom detonacije.

U eksploziji je lakše povređeno još troje ljudi.

Ulah je napravu sastavio u svom stanu, a istražitelji razgovaraju sa njegovom porodicom i drugim svedocima.

Gradonačelnik Njujorka Bil de Blazio je okvalifikovao ovaj incident kao "pokušaj terorističkog napada".

Do ovog incidenta je došlo manje od dva meseca kada je imigrant iz Uzbekistana ubio osam ljudi sa kamionetom sa kojim je uleteo na trotoar.

"Islamska država" je preuzela odgovornost za napad.

U septembru 2016. jedan muškarac je ranio više od dvadeset ljudi kada je aktivirao ručno napravljenu bombu u njujorškom okrugu Čelzi.

11.12.2017      AIDA DRGUTI PODNELA OSTAVKU

Aida Drguti podnela je ostavku na položaj predsednice centra pokreta Samoopredeljenje u Vučitrnu i članice predsedništva pokreta Samoopredeljenje.

"Poštovani predsedniče Visar Imeri, poštovani aktivisti pokreta, za 12 godina zaredom izgradili smo ovaj pokret zajedno. Ja sam ubeđena da mora da prevaziđemo i nedavne probleme. To je moguće uz volju i doprinos svih. Naravno, radom i zajedničkim aktivnostima mi smo stvorili prava prijateljstva i zdrav odnos jedni sa drugima. Ovo je ispunjavalo i svakog od nas lično. Ali iznad svega, Pokret postoji zbog ciljeva koje smo postavili sebi. Zbog ovih ciljeva, svako od nas mora da prevaziđe sebe. Dakle, zato sam danas podnela ostavku na dužnost predsednice centra pokreta Samoopredeljenje u Vučitrnu i na članstvo u predsedništvu pokreta. Znam da je je moje izražavanje izazvalo reakcije i zabrinutost u pogledu prirode problema u pokretu. Ali moje izražavanje (neprihvatljivo) je suočeno sa sistematskom kampanjom za klevetu, linč i etiketiranje već godinu dana. Među nama postoje razlike. Ova naizgled lični inat, je u stvari, politička i ideološka razlika. To nije različitost u ciljevima izraženih u Programu ali posebno razlika u metodi. Razlika u metodu je politička razlika. Ne možete stići kroz različite načine i metode do istog cilja. Metod ili oplemenjuje ili koruptira cilj. Za mene su recimo nepremostivi problemi organizovani napadi, i instrumentalizacija ljudi. Nijedan veliki cilj ne opravdava instrumentalizaciju. Verujem, da je jedini način da se reše problemi Pokreta otvorena diskusija sa argumentima, umesto uvođenja straha. Ali, ja i dalje ne vidim spremnost da se reše problemi", napisala je Drguti na svom Fejsbuk profilu.

11.12.2017     Sud u Kijevu oslobodio Sakašvilija

Sud u Kijevu je danas oslobodio opozicionara Mihaila Sakašvilija, optuženog za podsticanje na državni udar.

Sud je odbacio zahtev tužilaštva da se bivši gruzijski predsednik stavi u kućni pritvor. On je uhapšen u subotu.

Sakašvili tvrdi da je ceo njegov slučaj organizovao predsednik Ukrajine Petro Porošenko.

Optužen je da je hteo "silom da preuzme vlast" tokom nedavnih antikorupcijskih protesta u Ukrajini koje su, prema tužilaštvu, finansirali ljudi bliski Viktoru Janukoviču, nekadašnjem predsedniku Ukrajine svrgnutom 2014.

I Gruzija traži svog nekadašnjeg lidera, i želi da mu sudi za "zloupotrebu moći".


11.12.2017      SITUACIJA NA KOSOVU STABILNA, ALI KRHKA

Komandant Kfora italijanski general-major Salvatore Kuoći ističe da je situacija na Kosovu trenutno stabilna, ali krkha.

On je, u izjavi bečkom dnevniku "Kronen cajtung", rekao da je, međutim, trenutno "veoma bezbedno".
"Mnogo zavisi od toga da li ljudi
ovde žele promene. Pre svega omladina to čini", naglasio je Kuoći.
Na konstataciju da sa Balkana ima mnogo boraca u Islamskoj državi i pitanja šta Kfor može učiniti po tom pitanju italijanski general rekao je da je tačno da Kosovo ima veliki broj "stranih boraca", odnosno povratnika iz rata u Siriji.
"Mi obučavamo i podržavamo lokalne bezbednosne snage i posmatramo situaciju", objasnio je on.
Povratnici, prema njegovim rečima su opasnost po "naše zapadno društvo", ali, kako je dodao, to nije samo problem na Kosovu. Italijanski general pohvalio je posebno učešće austrijskih vojnika u Kforu, rekavši da su oni prisutni "svugde".
"Oni su prisutni u trupama za manevre, logistici, izviđanjima, i mnogim drugim oblastima. I to je dobro tako, jer rade veoma efikasno i profesionalno, te su odlični ambasadori svoje zemlje", zaključio je Kuoći.

11.12.2017     Jak zemljotres u Iranu

Zemljotres magnitude 6,0 pogodio je danas zapadni deo Irana u blizini granice sa Irakom, javila je iranska državna televizija.

Za sada nema izveštaja o eventualnim žrtvama niti pričinjenoj materijalnoj šteti današnjeg potresa koji je pogodio oblast u blizini epicentra zemljotresa koji je u novembru odneo više od 600 života.

U novembru je zemljotres magnitude 7,3 pogodio zapadni Iran, kada je stotine ljudi poginulo, a više od 9.000 je povređeno.

U 2003. godini ;zemljotres magnitude 6,6 sravnio je sa zemljom istorijski južni grad Bam, kada je stradalo 26.000 ljudi.

11.12.2017     HARADINAJ UVEREN DA ĆE POSETA ZAEVA PRODUBITI ODNOSE

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj potvrdio je da će makedonski premijer Zoran Zaev boraviti na Kosovu sutra. Haradinaj je uveren da će ova poseta produbiti odnose izmeđe dve zemlje.

"Sutra ću dočekati premijera Makedonije, Zorana Zaeva, koji će boraviti u zvaničnoj poseti Kosovu, kao znak dobre volje za dalji razvoj naših odnosa. Ja sam uveren da će ova poseta produbiti naše odnosa, unaprediti sve teme, bez obzira na to koliko su one osetljive", rekao je Haradinaj.
Haradinaj je dodao da građani treba da daju prostor za izgradnju odnosa. "Kao premijer zemlje, predstavljaću narod i Kosovo na konstruktivan način za izgradnju stabilnih odnosa, dok građani treba da nam daju prostor neophodan za produbljivanje ovih bilateralnih odnosa", zaključio je Haradinaj.

07.12.2017     NATO general: BiH ostvarila napredak u uknjižbi vojne imovine

Komandant NATO štaba u BiH general Robert A. Huston obratio se javnosti na novogodišnjem prijemu NATO-a i tom prilikom kazao da je BiH ostvarila značajan napredak u uknjižbi vojne imovine na državu.

On se zahvalio svojim partnerima u Ministarstvu odbrane i Oružanim snagama Bosne i Hercegovine, kao i svim međunarodnim partnerima koji ostaju opredijeljeni da podrže put BiH ka euroatlantskim integracijama i aktivaciju Akcijskog plana za članstvo.

"Bosna i Hercegovina je ostvarila značajan napredak u uknjižbi nepokretne vojne imovine kao vlasništva države. U ovom trenutku, prema podacima Ministarstva odbrane, uknjiženo je više od polovine vojnih lokacija. Drugo, provedba Pregleda odbrane dobro napreduje. Ministarstvo odbrane i Oružane snage blizu su završetka posla na sastavljanju detaljne strukture jedinica koja će stupiti na snagu po aktivaciji Akcijskog plana za članstvo. Pregled obuhvata personal, opremu i vozila. Oružane snage i Ministarstvo odbrane BiH Pregled provode na vrlo profesionalan način", rekao je Huston.

Kako kaže NATO komandant, Ministarstvo odbrane vrijedno radi na unapređenju postupka nabavki u odbrani, boljem upravljanju nabavkama i pratećoj odgovornosti, a paralelno s time i na ubrzanju isporuka zaliha za sve pripadnike oružanih snaga.

"Operativno, Bosna i Hercegovina nastavlja davati značajan doprinos međunarodnom miru i stabilnosti u operacijama NATO-a, Evropske unije i Ujedinjenih naroda u Afganistanu i Africi. Iako po veličini male, Oružane snage BiH imaju značajan pozitivan utjecaj u ovim međunarodnim operacijama. Oružane snage su, također, ostvarile i pozitivan pomak u kontekstu brige za građane i razvoja regionalnih rješenja za regionalna pitanja. Oružane snage i civilni organi se nastavljaju obučavati sa susjedima i partnerima u regiji", rekao je Huston.

Čelnik NATO-a je naveo i da je su godine učestvovali su na vježbama održanim u Bosni i Hercegovni, Njemačkoj, Rumuniji i Srbiji.

Kao vrhunac regionalne saradnje, BiH je ove godine bila domaćin vježbe Euroatlantskog centra za koordinaciju odgovora na katastrofe, poznatog i po kratici EADRCC. Tokom te vježbe BiH je ugostila više od 1.200 učesnika iz 34 zemlje. Bio je to sjajan uspjeh za Bosnu i Hercegovinu, za NATO i za partnerske zemlje učesnice.

07.12.2017    CIK SERTIFIKOVAO REZULTATE DRUGOG KRUGA IZBORA

Centralna izborna komisija je danas sertifikovala konačne rezultate drugog kruga izbora za gradonačelnike u 12 opština: Đakovica, Gnjilane, Dragaš, Kačanik, Kamenica, Južna Mitrovica, Obilić, Podujevo, Štimlje, Suva Reka, Vučitrn i Mališevo.

Takođe, CIK je sertifikovao konačne rezultate na izborima za predsednika Opštine Parteš.
CIK je saopštila i konačan rezultat izbora za predsednika Opštine Klokot.

07.12.2017      Ronaldu Zlatna lopta peti put

Na svečanoj ceremoniji u Parizu večeras je održana dodjela najprestižnije individualne fudbalske nagrade Zlatna lopta (Ballon d'Or). Dodjela nagrada organizirana je na Eiffelovom tornju, a za najboljeg je proglašen Cristiano Ronaldo.

Ovu nagradu dodjeljuje prestižni fudbalski magazin France Football, a među 30 nominovanih za najboljeg igrača svijeta.

Za 2017. godinu nagradu Zlatna lopta dobio je Cristiano Ronaldo i to je peti put da Portugalac osvoji nagradu za najboljeg fudbalera svijeta. Pet puta nagradu je dobio i Lionel Messi, a po tri Zlatne lopte u svojoj riznici trofeja imaju Michel Platini, Johan Cruyff i Marco van Basten.

"Naravno da sam sretan, to je nešto što priželjkujem svaki put. Osvojili smo prvenstvo i Ligu prvaka. Bio sam i najbolji strijelac Lige prvaka i to mi je pomoglo da osvojim ovaj trofej. Moja porodica je uvijek moj veliki oslonac i najveća podrška", rekao je Ronaldo nakon osvajanja pete Zlatne lopte.

Poredak prvih deset najboljig fudbalera svijeta izgleda ovako:

1Cristiano Ronaldo (Real Madrid) 2. Lionel Messi (Barcelona) 3. Neymar (Paris Saint-Germain) 4. Gianluigi Buffon (Juventus) 5. Luka Modrić (Real Madrid) 6. Sergio Ramos (Real Madrid) 7. Kylian Mbappé (Paris Saint-Germain) 8. N’Golo Kanté (Chelsea) 9. Robert Lewandowski (Bayern Munich) 10. Harry Kane (Tottenham).

Tridesetdvogodišnji napdač Real Madrids osvojio je više priznanja ove godine. U oktobru ga je FIFA priglasila za igrača godine, a u avgustu UEFA.

07.12.2017     GLASANJE O BUDŽETU U NEDELJU, KRITIKE NA HARADINAJEV PLAN

U Skupštini Kosova danas je nastavljena rasprava o budžetu za 2018. godinu. Iako je bilo kvoruma, za njega se ipak nije glasalo, pa je to odloženo za nedelju u 15 časova.

Nakon toga je usledila tačka na kojoj se razmatrao program vlade 2017. 2021. Obe tačke je obeležila rasprava poslanika vladajuće koalicije i opozicije.
Nacrt zakona o budžetu nije usvojen na predhodonom zasedanju, a i današnje je bilo neuspešno po tom pitanju. Ova tačka je protekla u raspravi o tome da li vladajuća koalicija ima ili nema glasove za usvajanje budžeta.
"Građanima moramo da objasnimo zašto se ne glasa. Kvorum postoji, samo nemamo uslove, recite zbog čega", istakao je Redžep Seljimi iz Samoopredljenja.
"Mislim da je sa političkog aspekta, usvajanje budžeta najbitnija odluka, a ako vlada nema dovoljno glasova za usvajanje njenog najvažnijeg projekta onda ona nema minimum za postojanje", poručio je Arben Gaši iz Demokratskog saveza Kosova.
"Vlada Ise Mustafe bila je neuspešna iako kažu da su imali glasove, iako je bilo eko
nomista u toj vladi, bili su neuspešni", odgovorila je poslanicima opozicije Teuta Hadžiu iz redova Alijanse za budućnost Kosova.
I iz poslaničkog kluba Srpska lista imali su šta da poruče.
"Želim da se u ime Srpske liste izvinim svim građanima Kosova što se odugovlači usvajanje budžeta", rekao je Saša Milosavljević šef poslaničkog kluba.
Predsednik Skupštine Kadri Veselji je na predlog parlamentarnih grupa odredio da se glasanje o budžetu odloži za nedelju u 15 časova.
Zatim se prešlo na raspavu o programu
vlade koji je predstavio premijer Ramuš Haradinaj. On je naglasio da je će prioriteti vlade biti vladavina zakona kao i jačanje privrede. Kaže da će Kosovo biti posvećeno nastavku dijaloga sa Srbijom u 2018. godini, ali u svom obraćanju nije pomenuo uspostavlanje Zajednice opština sa srpskom većinom.
"Mi ciljamo ka izgrandnji dobrosusedskih odnosa na osonovu vremenskih okvira i unutrašnjeg političkog konsenzusa. U okviru toga, mi smo zahtevavali potpuno prisustvo SAD u dijalogu i on treba imati vremenski rok, a kraj dijaloga je međusobno priznanje. Naš cilj je da dobijemo status kandidata EU pre 2019. godine. Za kratko vreme ćemo dobiti viznu liberalizaciju i ubrzati proces integracije. Mi ćemo transformisati KBS u Oružane snage", rekao je predsednik vlade.
Na vladim program oštre zamerke su imali poslanici opozicije.
"Mislim da je ovo jedina vlada u svetu u kojoj se prvo razmatrao budžet pa njen program. To nema ni u zemljama Pacifika na u Africi. Program je obiman, ali postoji samo terminologija, naglašav
a se samo šta treba uraditi, ali ne kako i na koji način", naveo je Gljauk Konjufca.
"Vladin program nije program velikih poslova, i degradiraće sve ono što smo radili predhodne tri godine. Prvi problem je sporazum o demarkaciji, obećali ste u programu da ćete to rešiti u tesnoj međudržavnoj saradnji sa Crnom Gorom. Sakrili ste se iza izveštaja gospodina Bulićija (predsednik komsije za utvrđivanje granice sa CG). U Mustafinoj vladi je uslov za borbu protiv korupcije bio ukinut a sada ga opet ima", rekao je Avdulah Hoti iz DSK.
Premijer je na stavove opozicionih poslanika odgovorio.
"Ja se sećam da sam program vlade doneo u skupštinu, dao sam ga vama nedelju dana nakon što sam stupio na dužnost", rekao je Haradinaj i dodao da je pitanje demarkacije nasleđena tema.
"Svojim dolaskom nisam učinio nikom ništa u inat ili za nečiju volju, nego sam znao da smo podeljeni kao društvo i znao sam da prvi sporazum nije dobar. Grešilo se, i ja verujem u to. Molim vas da prema Špetimu Bulićiju i njegovim saradnicima pokažete poštovanje jer oni nisu uličari, ovi ljudi su obavili zadatak u ime Kosova a šta ćemo mi učiniti to je nešto drugo", istakao je Haradinaj.
Iz poslaničkog kluba Demokratske partije Kosova poručuju da vladu očekuje ozbiljan posao.
"Mi smo analiziral
i program koji ukazuje na posvećenost u pravcu ostvarivanja građanskih interesa. Pogram ima tri stuba, vladavinu zakona, privredni razvoj, a što se tiče spoljne politike, moramo razvijati odnose sa svima preko profesionalne diplomatske službe. Dijalog sa Srbijom mora da ima epilog i moramo se složiti sa premijerom da nam je potrebno potpuno partnerstvo sa međunarodnim faktorima", rekao je Eljmi Rečica iz DPK.  

07.12.2017     Ostavka senatora Frankena, negira optužbe za seksualno uznemiravanje

Demokratski senator Al Franken saopštio je da će podnijeti ostavku nakon ga je više žena, ukupno 7, optužilo zbog seksualnog uznemiravanja.

Franken, bivši glumac i komičar (pisao je za kultni Saturday Night Live), bio je zvijezda u usponu među demokratama i spekulisalo se da bi mogao da se kandiduje za predsjednika na izborima 2020. godine, ali je njegova reputacija uzdrmana pošto ga je više žena optužilo za seksualno uznemiravanje od neprikladnog dodirivanja do nasilnih pokušaja da ih poljubi.

Demokrate su neko vrijeme ignorisale te navode,a on se izvinio i priznao grijehe, ali su u posljednja dva dana nove optužbe podstakle niz uticajnih članova Demokratske partije da traže njegovu ostavku.

Franken je rekao da će podnijeti ostavku, ali da neće odustati da govori o pitanjima koje smatra važnim. Franken je prethodno želio da ostane u Senatu i da sarađuje sa etičkom istragom tog doma.

"Neke od optužbi protiv mene prosto nisu istinite. Drugih se sjećam prilično drugačije", rekao je Franken i dodao da nije mogao i da sarađuje istragom i da ispunjava obaveze prema biračima.

Odlazak Frankena, demokratskog senatora iz Minesote otvara republikncima priliku da vrate mjesto koje su izgubili 2008. kada je Franken osvojio manadat.

Osim njega i demokrata John Conyers, koji ima najduži staž u Predstavničkom domu SAD pod optužbama je za sekualno zlostavljanje svojih saradnica u Kongresu, zbog čega je pod istragom u Etičkog komiteta.

Otkriveno je i da je Konyers ima nekoliko takozvanih "ugovora o povjerljivosti" (Non Disclosure Agreement) kao i da je američki Kongres za takve sporazume proteklih godina isplatio više od 50 miliona dolara.

On je podnio ostavku uoči izbora u Alabami za upražnjeno mjesto u Senatu, umjesto državnog tužioca Jeffa Sessionsa, na kojima učestvuje republikanac Roy Moor koji je višestruko optužen za neprikladne odnose sa više maloljetnica.

Republikanski establišment je do prije par dana uporno pozivao Moora da odustane od kandidature ali se on oglušio, da bi ga u posljednje dvije sedmice američki predsjednik Donald Trump dva puta podržao, nakon čega su mu skoro svi republiknci na Kapitol hilu dali podršku.

Demokratska stranka je za senatorsku funkciju u Alabami nominovala bivšeg tužioca Douga Jonesa koji je osudio pripadnike Kju Kluks klana, ali ga Trump kavlifikuje kao "slabog po pitanju kriminala" i liberalom koji želi da u zemlju uđu radikalni imiganti.

Moore je pak osim zbog veza sa maloljetnicama u vrijeme dok je bio pomoćnik državnog tužioca u tridesetim godinama, sporan i tvog toga što je dva puta smjenjivan sa tužilačkih i sudskih funkcija zbog različitih prekršaja i zastupanja ekstremno desničarskih stavova. No Moore i dalje vodi u istraživanjima javnog mnjenja u konzervativnoj Alabami.

Nakon što je novinar Ronan Farrow sa The New Yorker-om otkrio priču o Harveyu Wienstenu, filmskom megamogulu, kojeg su desetine žena optužile za seksulano zlostavljanje i silovanje, u SAD i šire otvorena je priča o zloupotrebi moći jakih i uticajnih muškaraca za seksualno zlostavljanje, napade i uznemiravanje.

Žrtve su progovorile pa su sa javne scene nakon toga nestala imena mnogih filmskih zvijezda, reditelja, komičara, novinara, biznismena itd.

07.12.2017     TAČI: ODNOSI KOSOVA I CRNE GORE PRIJATELJSKI I SNAŽNI

Predsednik Kosova Hašim Tači, sastao se danas sa crnogorskim kolegom, Filipom Vujanovićem u Sofiji. Tom prilikom, Tači je izjavio da odnosi između Kosova i Crne Gore ostaju prijateljski i snažni.

Tači boravi u Bugarskoj gde učestvuje na sastanku lidera Zapadnog Balkana, kao i na konferenciji Svetske banke.
Tokom boravka predsednik Tači će održati bilateralni sastanak sa bugarskim predsednikom Rumenom Radevom.

07.12.2017    Direktor FBI odbacio Trampove napade na tu službu

Direktor američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) Kristofer Rej odbacio je oštre napade predsednika Donalda Trampa na tu službu, navodeći da "nema finije institucije od FBI-aja", prenosi Beta.

Rej je danas svedočio pred pravosudnim odborom Predstavničkog doma Kongresa SAD dok su se demokrate i republikanci prepirali oko značaja Trampovih napada da federalnu policiju.

Tramp je pre nekoliko dana u nizu tvitova napao FBI tvrdeći da je to pristrasna institucija čija je reputacija "u dronjcima - najgora u istoriji" i pozvao Reja da "očisti kuću".

Demokrate su tražile od Reja da oštro odgovori, dok su republikanci sledili Trampa u navodima da brinu o političkoj pristrasnosti istrage specijalnog tužioca Roberta Mulera o mogućim vezama Trampovog predizbornog štaba s Rusijom. Republikanci su insistirali na otkriću da je jedan agent FBI-aja uklonjen iz Mulerovog tima zbog teksta s kritikama Trampa, preneo je Asošijetid pres.

"Tamo nema manjka mišljenja, ali mogu vam reći da su FBI, kako ga ja vidim, desetine hiljada agenta i analitičara i radnika koji se ubijaju od posla da Amerikanci budu bezbedni", rekao je Rej koji je na čelu te službe četiri meseca.

07.12.2017     KONTIGENT KBS-A U HUMANITARNOJ OPERACIJI U ALBANIJI

Vlada Kosova odobrila je zahtev Ministarstva kosovskih bezbednosnih snaga o slanju kontige
nta KBS-a u humanitarnu operaciju u Albaniju, a usled poplava koje su pogodile ovu zemlju. Mediji prenose da će kontigent KBS-a tačno u podne krenuti put Albanije.

Kako je saopšteno iz kosovske vlade, ova odluka je doneta nakon što je ministarstvu KBS-a s
tigao zvaničan zahtev od ambasade Albanije na Kosovu, u kojem se traži logistička podrška, posebno u obezbeđivanju pontonskih mostova.
"Vlada je odobrila odluku da pošalje humanitarni kontigent KBS-a u Albaniju. Finansijska podrška humanitarne operacije bi
će obezbeđena iz budžeta Kosova," dodaje se u saopštenju, bez detalja koliko će ona i da iznosi.
Prethodno je pomoć sa Kosova poslata iz opštine Gnjilane, u vidu stočne hrane, a prištinski mediji prenose da su i druge opštine slale hranu i odeću.

06.12.2017      Bramerc: Mnoge žrtve još čekaju pravdu

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc (Serge Brammertz) rekao je danas pred Savetom bezbednosti UN da je "teško ne složiti se" sa onima koji tvrde da Tribunal, koji se zatvara krajem ove godine, "nije postigao pomirenje u bivšoj Jugoslaviji", prenosi Beta.

"Kao što smo videli u prošle dve nedelje, zločini su ostavili rane koje još nisu zaceljene. Osuđene ratne zločine mnogi i dalje vide kao heroje, dok su žrtve i preživeli ignorisani i odbacivani. Mučne činjenice i dalje se otvoreno negiraju ili odbacuju ukazivanjem na zločine drugih", kazao je Bramerc u svom poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti UN.

Postavljajući pitanje "zašto pomirenje ostaje značajan izazov i danas", glavni tužilac je kazao da je "realnost da i dalje ne postoji istinska volja u regionu da se prihvate ogromna zlodela iz prošlosti i da se krene napred", dodajući: "Nažalost, najviše među političkim liderima".

Bramerc je ocenio da "previše ljudi sluša ratne zločince koji se kriju iza tvrdnji o kolektivnoj odgovornosti".

"Nasuprot tome, mi smo uvek insistirali na principu individualne krivične odgovornosti. Činjenica je da zločine nisu počinili nacije, ni narodi, već pojedinci i, najviše, visoki politički i vojni lideri. Biću kristalno jasan: Nijedna zajednica ne snosi odgovornost za ono što su ti ljudi uradili. Njihova krivica je njihova i samo njihova", rekao je Bramerc.

On je podvukao i da "ostaje još mogo toga da se uradi", jer "mnoge žrtve još čekaju pravdu".

"Zemljama regiona je potrebna podrška, kao i do sada. One neće biti u stanju da ostvare pravdu i pomirenje same", rekao je Bramerc.

Glavni tužilac je rekao da Haški tribunal "ostavlja bogato i složeno nasleđe", jer su "mnoge žrtve i preživeli u izvesnoj meri videli zadovoljenje pravde za ogromna zla koja su propatili".

"Verujemo da su naši rezultati verodostojni", ocenio je Bramerc, navodeći da je Tribunal "značajno doprineo održavanju međunarodnog mira i bezbednosti".

06.12.2017     'NE' korupciji podrazumeva 'DA' napretku za narod Kosova'

„U subotu, 9. decembra, obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv korupcije, uz to naglašavajući kako izjavljujući NE korupciji podrazumeva DA napretku za narod Kosova", navodi se u izjavi Kancelarije EU/Specijalne predstavnice EU, EULEX-a i šefova EU misija povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.
Kako se dalje navodi, "Kosovski narod ima pravo da očekuje nezavisno i kvalitetno pravosuđe i institucije vladavine prava. Ima pravo da očekuje da će se te institucije efikasno boriti protiv korupcije.
Opšte rasprostranjena korupcija sprečava ljude od dobijanja najboljih mogućih građanskih usluga, zdravstvenih usluga, obrazovanja. Minira vladavinu prava i kosovsku privredu. Kako institucije tako i građani ne smeju da tolerišu korupciju. Potrebna je pomoć medija kako bi se uticalo na pozitivne promene u ponašanju prema korupciji".
"Politička volja za sprečavanje korupcije treba da bude realna", ističe se i dodaje kako se moraju preduzeti koraci za nezavisnu reviziju političkih stranaka, minimizovala korupcija u javnim nabavkama, revidirali zakoni o sukobu interesa i javnim službenicima optuženim ili osuđenim za teška ili dela koja se povezuju sa korupcijom.
"Kosovske institucije moraju biti o
premljene modernim alatima za zaplenu imovine korumpiranih službenika. Optužene treba suspendovati, a osuđene razrešiti sa položaja. Moraju se zaštiti uzbunjivači i svedoci. Moraju se izdvojiti zadovoljavajući finansijski i ljudski resursi za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, posebno u predmetima korupcije visokog nivoa. EU je predana u ulaganju značajnih sredstava za podržavanje ovih napora.
Snažan istorijat u predmetima borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala je važan za proces proširenja, dok ga EU veoma striktno nadgleda. To je jedan od preostalih uslova za viznu liberalizaciju.
Borba protiv korupcije se mora odvijati na svim nivoima i od strane svih. Kako smo ujedinjeni u osuđivanju korupcije, toliko moramo biti ujedinjeni u postupanju protiv iste. Dugujemo sadašnjim i budućim generacijama“, ističe se u saopštenju.

06.12.2017     Presuda Šešelju u prvom delu 2018, Karadžiću do kraja 2019.

Haški sud očekuje da će pravosnažnu presudu lideru Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju izreći "u prvom delu 2018. godine", rekao je danas pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku predsednik tog suda Teodor Meron (Theodor), prenosi Beta.

Rasprava o žalbi tužilaštva na prvostepenu oslobađajuću presudu Šešelju, koju je u martu prošle godine izrekao Haški tribunal, biće održana 13. decembra, naeo je Meron.

Šešelj je prvostepenom presudom Tribunala bio oslobođen krivice za ratne zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

Meron je najavio i da će pravosnažna presuda bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, kako očekuje, biti izrečena do kraja 2019.

Rasprava o žalbama koje su odbrana i tužilaštvo uložili na prvostepenu presudu kojom je Tribunal osudio Karadžića na 40 godina zatvora, biće "u drugoj četvrtini 2018", rekao je sudija Meron.

Tribunal je u martu prošle godine proglasio Karadžića krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce 1992-95.

Meron je predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, pred kojim se vode žalbeni postupci u predmetima protiv Šešelja i Karadžića.

06.12.2017      Albanski pasoši za kosovske političare

Nemogućnost ratifikacije Sporazuma o demarkaciji između Kosova i Crne Gore u Skupštini i dalje drži građane Kosova izolovanim. Zvaničan stav EU je da Kosovo ne može da dobije viznu liberalizaciju sve dok ne ratifikuje Sporazum o demarkaciji i ne postigne opipljive rezultate u borbi protiv korupcije.
Tema demarkacije traje od 2015. godine, kada je postignut Sporazum o tom pitanju. J
edan deo poslanika tvrdi da je Kosovo tim Sporazumom izgubilo 8.000 hektara, dok drugi smatraju da je Sporazum urađen pravilno i da treba da se ratifikuje. Sporazumu su podršku pružile Sjedinjene Države i EU.
Dok se ovo pitanje ne reši, građani Kosova i dalje će čekati mesecima za termin u evropskim ambasadama u Prištini, a onda i po suncu i po snegu u red kako bi predali dokumenta za vizu. Pod 'dokumentima' osim ličnih, spadaju i dokazi o posedovanju dovoljnih finansijskih sredstava, dokaz da ih na Kosovu veže siguran posao ili slično.
Međutim, mnogi državni rukovodioci, poslanici, ali i ljudi sa visokih funkcija ne moraju u red za vize, jer su se obezbedili albanskim državljanstvom i pasošem za koji ne važi vizni režim sa Evropskom unijom. Među njima su i oni koji se protive ratifikaciji Sporazuma o demarkaciji.
Putem dekreta predsednika Albanije, državljanstvo je pruženo mnogim kosovskim političarima.
U aprilu ove godine albansko državljanstvo dobili su premijer Kosova Ramuš Haradinaj i njegova supruga  Anita, a potom i potpredsednik Vlade Kosova Fatmir Ljimaj.
Nedavno je kosovski predsednik Hašim Tači zatražio od albanskog kolege Iljira Mete, da se građanima Kosova omogući da ubrzanom procedurom apliciraju za albansko državljanstvo, s ozbirom da je ukidanje viznog režima Kosovu neizvesno.
"Pošto su skoro svi zvaničnici kosovskih institucija, njihove porodice, poslanici, ministri, opštinski zvaničnici, ljudi iz civilnog društva i medija obezbedili albansko državljanstvo, mislim da nije kasno da se i običnom građaninu to omogući", kazao je tada Tači.
Meta je na to odgovorio kako "nije rešenje da se dobije albansko državljanstvo", nego da se prevaziđe problem izolacije Kosova.
Trenutna pravila Albanije su takva da ukoliko državljanin Kosova želi da dobije albansko državljanstvo treba da uputi zahtev predsedniku Republike Albanije, uz obrazloženje zbog čega traži državljanstvo. Uz to prilaže i izvod iz matične knjige rođenih, dozvolu o boraavk u Albaniji i dokaz da je živeo na albanskoj adresi najmanje tri godine. Po potrebi, traži se i potvrda o dokazivanju albanskog porekla. Albansko državljanstvo dobija se dekretom predsednika te zemlje. Sigurno je da su male šanse da su kosovski političari koji su dobili albansko državljanstvo živeli na albanskoj adresi najmanje tri godine.

06.12.2017     Zaev očekuje pristupne pregovore sa EU od prve polovine 2018.

Makedonija očekuje da će EU "pokazati viziju" i obezbediti odluku za otpočinjanje pristupnih pregovora s Makedonijom u prvoj polovini 2018, izjavio je danas premijer Zoran Zaev na sastanku sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku Federikom Mogerini u Briselu.

Saopšteno je da je Zaev istakao da je njegova vlade posvećena izgradnji Makedonije kao "moderne evropske zemlje koja deli evropske vrednosti, s funkcionalnom demokratijom baziranom na vladavini prava i na zajedničkim osnovnim vrednostima", prenosi Beta.

"Imamo argumente da dokažemo da je Republika Makedonija najbolja ‘uspešna priča’ u 2017. godini i da može mnogo da doprinese dobrosusedskim odnosima, regionalnoj saradnji i sigurnosti u regionu Zapadnog Balkana i Evropi", rekao je Zaev Federiki Mogerini.

Zaev je istakao da Makedonija za Grčku, sa kojim ima višedecenijski spor oko imena koji joj blokira evrointegraciju, ima jednu poruku: "Mi smo spremni da rešimo ovo pitanje. Tražimo pomoć kako da nađemo odgovarajuće rešenje koje će imati podršku u obe zemlje".

Federika Mogerini je u razgovoru sa Zaevom istakla da je vidan napredak Makedonije u samo jednoj godini što je dobar znak za napredak u njenoj evrointegraciji.

Na sastanku Mogerini i Zaeva u Briselu "zajednički je konstatovana neophodnost saradnje vlasti i opozicije u važnim strateškim pitanjima za Makedoniju" i da "kanali za tu komunikaciju treba stalno da budu otvoreni".

06.12.2017     TAČI U BUGARSKOJ SA LEDIRIMA ZAPADNOG BALKANA

Predsednik Kosova, Hašim Tači, otputovao je u Bugarsku gde će učestvovati na međunarodnoj konferenciji "Jače regionalne integracije na Balkanu", koju organizuje Svetska banka i gde će prisustvovati i sastanku lidera Zapadnog Balkana koji će se takođe održati u Bugarskoj.

Na ovom sastanku razgovaraće se o regionalnoj saradnji i dinamici procesa integracije zemalja zapadnog Balkana u EU.
Lideri zapadnog Balkana će sa visokim predstavnicima EU razgovarati o završetku putne mreže i unapređivanju infrastrukture graničnih prelaza, kao i drugim temama od zajedničkog interesa.
Tokom boravka predsednik Tači će održati bilateralni sastanak sa bugarskim predsednikom Rumenom Radevom, sa kojim će razgovarati i o mogućnostima produbljivanju saradnje između Kosova i Bugarske.

06.12.2017     Mogerini Abasu: Status Jerusalima treba odrediti pregovorima

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Federika Mogerini rekla je danas palestinskom predsedniku Mahmudu Abasu da je EU na čvrstom stavu da pitanje Jerusalima treba rešiti kroz pregovore Izraelaca i Palestinaca, prenosi Beta.

Mogerini je uoči objavljivanja odluke predsednika SAD Donalda Trampa o Jerusalimu u telefonskom razgovoru s Abasom rekla da je EU posvećena nastavku mirovnog procesa ka rešenju dve države kao jedinoj perspektivi koja može garantovati mir i sigurnost i za Palestince i Izraelce, saopštila je EU.

06.12.2017      POSLANICI NISU USPELI DA IZGLASAJU BUDŽET ZA 2018. GODINU

Posle više od 24 sata diskusije, poslanici Skupštine Kosova nisu mogli da izglasaju budžet za 2018. godinu, zbog toga što nije bilo dovoljno kvoruma za glasanje istog.

Od 88 poslanika u Skupštini, samo 60 njih je učestvovalo na glasanju, dok su glas za budžet dali 58 poslanika, jedan protiv i jedan uzdržan.
Ovaj nacrt Zakona se vraća nazad na glasanje.
Predsednik Skupštine Kosova, Kadri Veselji, rekao je da će ovu tačku staviti ponovo na glasanje tokom sednice, ali se plenarna sednica završila nekoliko trenutaka pre ove tačke.
Poslanici Skupštine s
u u međuvremenu, usvojili nacrt Zakona o carinskim merama za zaštitu prava intelektualne svojine.
Ovaj zakon je dobio 80 glasova za, nijedan protiv i nijedan uzdržan. Ministar finansija Bedri Hamza, predstavljajući nacrt Zakona, rekao je da ovaj zakon služi prioritetima Vlade Kosova i ministarstvu finansija kako bi se stvorilo povoljno okruženje za poslovanje na Kosovu.
Predsedavajući komisije za budžet i finansije Ljumir Abdidžiku je naglasio da nacrt Zakona ne predstavlja dodatni budžet za budžet Kosova. On je rekao da je njegova komisija dala preporuku da se usvoji taj nacrt Zakona u prvom čitanju. Ovaj zakon su podržale sve parlamentare grupe.

05.12.2017     Tramp razgovarao sa Netanjahuom i Abasom o Jerusalimu

Američki predsednik Donald Tramp razgovarao je telefonom sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, paletinskim predsednikom Mahudom Abasom i saudijskim kraljom Abdulahom, saopštila je Bela kuća, prenosi Rojters.

Tramp je obavestio je palestinskog lidera Mahmuda Abasa da namerava da premesti ambasadu SAD u Jerusalim, javlja Rojters pozivajući se na izjavu Abasovog portparola. U izjavi se ne navodi da li je Tramp precizirao kada bi se to zaista i dogodilo.

„Peredsednik Abas primio je telefonski poziv predsednika SAD Donalda Trampa koji ga je tom prilikom obavestio o svojoj nameri da premesti američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim“, rekao je portparol Abu Rdainah.

„Predsednik Abas je upozorio na opasne posledice koje bi takva odluka mogla da izazove po mirovni proces i mir, stabilnost i bezbednost u tom regionu ali i svetu“, dodaje se u saopštenju Abasovog portparola.

Namera SAD da presele svoju ambasadu u Jerusalim ili priznaju taj grad kao prestonicu Izraela, izvala je nove tenzije na Bliskom istoku.

Palestinci planiraju da u istočnom delu Jerusalima proglase glavni grad nezavisne Palestine i prete da će prekinuti kontakte s američkom administricijom, dok lideri Hamasa pozivaju na narodni otpor da se spreči zavera, kako su je nazvali.

05.12.2017     Upitni glasovi za demarkaciju

Predsednik Skupštine Kadri Veselji izjavio je u utorak nakon zasedanja predsedništva da Kosovo mora rešiti  pitanje granice sa Crnom Gorom  što pre.
Sednica Skupštine po tom pitanju još nije zakazana, mada, na osnovu dosadašnjih stavova političkih partija, sporazum nema dovoljnu podršku za ratifikaciju odnosno dvotrećinsku većinu.
"Što se više kasni sa tim sporazumom to se više šteti naša zemlja i pers
pektiva građana ka evroatlantskim integracijama. Moramo što pre da označimo naše granice jer je to pitanje suvereniteta. Što se pre odrede granice to više ojačava naš međunarodni subjektivitet. Pitanje granice sa Crnom Gorom treba da se reši i da potom odmah pređemo na Srbiju", izjavio je Veselji.
Vlada Kosova je u ponedeljak usvojila izveštaj nove Državne komisije Kosova za obeležavanje granice o demarkaciji sa Crnom Gorom i zajedno ga sa Sporazumom o demarkaciji iz 2015. prosledila Skupštini na razmatranje.
Izveštaj komisije koju je formirao premijer Ramuš Haradinaj pri dolasku na dužnost, konstatuje da granična linija u sporazumu o državnoj granici između Kosova i Crne Gore iz avgusta 2015. nije u skladu sa administrativnom graničnom linijom bivše socijalističke autonomne pokrajine Kosova.
Pred poslanicima naćiće se Sporazum o demarkaciji između Kosova i Crne Gore iz 2015. godine, kao i novi izveštaj Komisije za obeležavanje granice koji konstatuje da je tim sporazumom Kosovo izgubilo teritoriju.
Za ratifi
kaciju Sporazuma potrebna je dvotrećinska većina odnosno 80 od 120 glasova poslanika u Skupštini Kosova.
Vladajuća Demokratska partija Kosova saopštila je da će da podrži ratifikaciju Sporazuma čime bi se, kako su rekli, okončala izolacija Kosova i omogućila vizna liberalizacija sa EU.
Njihov koalicioni partner, Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova koja broji devet poslanika, protivi se takvom sporazumu, kao i vladajuća Inicijativa sa šest poslanika.
Protiv tog sporazuma je i opozicioni pokret Samoopre
deljenje koji u Skupštini ima 32 poslanika. Iz ovog pokreta, koji je u prošlom mandatu i suzavcem sprečavao da to pitanje dođe u Skupštinu Kosova, rekli su u utorak da će razmotriti sve detalje što se tiče ponovnog suprotstavljanja ovom sporazumu.
"Mi smo
za to da se trenutni sporazum povuče i da se trenutni izveštaj nove komisije dobro razmotri i pretvori u nacrt zakona ukoliko se zaista utvrdilo da je Kosovo izgubilo teritoriju", kazala je Aljbuljena Hadžiu, članica predsedništva Skupštine iz pokreta Samoopredeljenje.
Opozicioni Demokratski savez Kosova sa 27 poslanika podržava Sporazum, ali ne i novi izveštaj komisije.
Predsednik Kosova Hašim Tači pozdravio je odluku Vlade Kosova da Sporazum o obeležavanju granične linije Kosova i Crne Gore prosledi Skupštini, te je izrazio uverenje da će poslanici biti ujedinjeni prilikom ratifikacije tog međudržavnog sporazuma.
S druge strane, premijer Kosova Ramuš Haradinaj kazao je da je komisija potvrdila tvrdnje da je Kosovo dosadašnjom verzijom Sporazuma oštećeno po pitanju teritorijalne celovitosti.

05.12.2017    Izetbegović: U Beogradu o modelu razgraničenja i trasi auto-puta Sarajevo-Beograd

Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je očekuje da se tokom zvanične posete članova Predsedništva BiH Beogradu dogovori model međudržavnog razgraničenja, kao i da se dogovori trasa auto-puta Sarajevo Beograd, prenosi Beta.

"Pre svega, jako je važno komunicirati, sretati se, dakle, pokušavati da ubrzamo sve bitne pozitivne procese. Zaustaviti negativne", rekao je Izetbegović za regionalnu N1 televiziju uoči posete tročlanog Predsedništva BiH Beogradu.

U Beograd sa stavom da stava nema

Komentarišući pismo predsedavajućeg Predsedništva BiH zemljama NATO-a u kojem je kao najveći problem BiH naveo islamske radikaliste, zbog čega je zatražio što skoriju aktivacuju Akcionog plana za prijem BiH u NATO, Izetbegović je kazao da to pismo nije usaglašeno u Predsedništvu BiH.

"Da je usaglašeno u njemu ne bi bilo onakvih bespotrebnih kvalifikacija i predimenzioniranja jednog problema koji se smanjuje", kazao je on.

Izetbegović je rekao da misli na odlaske bosanskohercegovačkih državljana na strana ratišta, navodeći podatak da u poslednjih 18 meseci nije zabeležen nijedan povratak državljana BiH sa sirijskog ratišta.

"Prema tome, ono je bespotrebno. Ono može samo obeshrabriti one u NATO-u koji bi da ubrzaju put BiH ka NATO integracijama", rekao je bošnjački član Predsedništva BiH.

05.12.2017      TAHIRI INICIRAO ZAKONSKE IZMENE ZBOG TRANZICIJE EULEX-A

Ministar pravosuđa, Abeljard Tahiri, ponudio je podršku Posebnoj komori Vrhovnog suda na koju direktno utiče odlazak EULEX-a, najavljen za jun iduće godine.

Osim što je posetio ovu instituciju na jedan dan, ministar Tahiri je u posebnoj objavi na Fejsbuku istakao da radi na pripremama zajedno sa Sudskim savetom, kako tranzicija EULEX-a ne bi ostavila prazninu, s obzirom na to da je od 20 sudija ove komore, 7 EULEX-ovih.
"Radimo na izradi potrebnih priprema sa Sudskim savetom kako tranzicija EULEX-a, a samim tim i odlazak međunarodnih sudija - ne bi ostavila praznine u funkcionisanju ovog suda. Naprotiv, mi smo zainteresovani za povećanje efikasnosti i performansi Specijalne komore," napisao je Tahiri.

05.12.2017     Skoplje: Pritvor za trojicu poslanika VMRO DPMNE

Trojici poslanika opozicione VMRO DPMNE je određen 30-dnevni pritvor, a drugo troje parlamentaraca iz opozicione koalicije su upuceni u kućni pritvor, objavio je Krivicni sud.

Prethodno su oni bili na saslušanju kod sudije o nasilju u Sobranju Makedonije 27. aprila ove godine. Nakon toga, oni su odvedeni policijskim kolima.

Poslanici, kojima je pre nekoliko dana oduzet poslanički imunitet, deo su grupe od 36 lica koje Osnovno javno tuzilastvo goni zbog “terorističkog ugrožavanja ustavnog poretka i bezbednosti”, u vezi sa događajima od 27 aprila, kada je velika grupa ljudi usla u zgradi Sobranja. Većina njih je dobilo 30 dana pritvora, a za nekolicinom se još traga.

Nakon hapšenja osumnjičenih prošle nedelje, pristalice VMRO DPMNE svakog dana protestuju pred sudom i ministarstvom pravde.

Oni poručuju da aktuelna vlast sprovodi politički progon i vodi antidržavnu politiku. Iz ove partije su najavili da će do kraja godine blokirati nekoliko raskrsnica u Skoplju svakoga dana u periodu od 15 do 17 sati.

05.12.2017       HARADINAJ IMENOVAO NOVE ZAMENIKE MINISTARA

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je postavio četvoro novih zamenika ministara.

Prema odluci, Hamza Balje je imenovan za zamenika ministra u Ministarstvu za ekonomski razvoj.
Naim
Ćeljaj je imenovan za zamenika ministra pravde, Musa Cena, Zamenik Ministra u Ministarstvu za regionalni razvoj, i Fehmi Mujota, Zamenik Ministra u Ministarstvu za infrastrukturu.

05.12.2017     Advokat: Praljak možda odavno planirao samoubistvo

Nika Pinter, pravna zastušnica bivšeg komandanta HVO-a Slobodana Praljka, izjavila je danas da je general možda, kada se uzmu u obzir njegovi raniji postupci, planirao samoubistvo davno pre nego što je proglašen krivim.

Pinterova je rekla agenciji AP da je Praljak zatražio od svoje porodice da ne prisustvuje ročištu u sredu, 29. novembra, i da je ostavio "pismo datirano na 2012. ili ranije, u kojem pominje kako njegova sahrana treba da izgleda".

"Danas mogu da izvedem nekakvu kombinaciju zaključaka o tome da je on imao plan u svojoj glavi i da je želeo da zaštiti svoju porodicu od toga da vidi tako nešto. Ali, to je samo moj zaključak. Za to nemam nikakve čvrste dokaze", rekla je Pinterova.

Praljak je popio otrov u sudnici Haškog tribunala i potom umro, nakon što mu je Žalbeno veće potvrdilo kaznu od 20 godina zatvora za ratne zločine tokom rata u BiH.

05.12.2017     KFOR NE NAPUŠTA KOSOVO ZBOG SITUACIJE NA TERENU

Generalni sekretar NATO Jens
Stoltenberg izjavio je u Briselu da NATO ne razmatra povlačenje Kfora sa Kosova zbog postojeće situacije na terenu.

"Kfor igra važnu ulogu za bezbednost i stabilnost na Kosovu i NATO misija tamo znači da bi bilo kakvo smanjenje trupa bilo utemeljeno na postojećem stanju na terenu", rekao je čelnik NATO na pitanje novinara kako gleda na izjave nekih zvaničnika u Prištini da je prisustvo Kfora smetnja za formiranje vojske Kosova.
"Mi ćemo to pratiti i to nije na programu sada, mi stalno pratimo prilike na terenu, tako da je sada naglašena potreba da Kfor i dalje treba da bude na Kosovu", naveo je generalni sekretar Atlantskog saveza, na konferenciji za štampu uoči susreta šefova diplomatija NATO.
Kad su u pitanju Kosovske bezbednosne snage, Stoltenberg je rek
ao da je "u više navrata već predočio da bilo kakva promena mandata Kosovskih bezbednosnih snaga mora biti sprovedena u saglasnosti s ustavom" Kosova i mora biti "učinjena na temelju odredbi u tom ustavu".

01.12.2017     Bivši Trampov savetnik priznao da je lagao FBI o ruskim kontaktima

Majkl Flin, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trampa, priznao je danas na sudu krivicu po optužbi da je dao lažnu izjavu agentima Federalnog istražnog biroa (FBI) o svom razgovoru s ruskim ambasadorom u decembru 2016. godine.

U saopštenju preko advokatske kancelarije koja ga zastupa, Flin je istakao da je doneo takvu odluku “u najboljem interesu moje porodice i naše zemlje”.

On je dodao da je bilo “bolno trpeti lažne optužbe za ‘izdaju’ i druge neprijateljske postupke” u poslednjih nekoliko meseci ali je priznao da su “potezi koje sam danas priznao u sudu bili pogrešni”, prenosi Rojters.

Tužioci su rekli da se Flin sastao sa višim zvaničnikom Trampovog tranzicionog tima koji je u decembru 2016. bio u odmaralištu Mar-a-lago kako bi razgovarao sa ruskim ambasadorom.

ABC News navodi izvor blizak Flinu prema kome je bivši savetnik za nacionalnu bezbednost spreman da svedoči da mu je Tramp naložio da kontaktira ruske zvaničnike, prvobitno da se dogovori zajednička borba protiv “Islamske države” u Siriji.

Za sada nije jasno da kada je Tramp tražio od Flina da kontaktira ruske predstavnike te da li je bilo nezakonito tražiti takav sastanak, prenosi britanska agencija.

Bela kuća je saopštila da je priznanjem Flin okrivio samo sebe.

“Ništa u njegovom priznanju krivice ili optužbnici ne inkriminiše nikoga drugog osim gospodina Flina”, kazao je Taj Kob, advokat Bele kuće.

“Lažne izjave su na tragu lažnih izjava koje je dao zvaničnicima Bele kuće što je rezultiralo njegovom ostavkom u februaru”, istakao je Kob dodajući da priznanje krivice “otvara put za brz i razuman završetak” Mulerove istrage.

Zvanična Moskva negira stav američkih obaveštajnih agencija da se mešala u predsedničke izbore u nastojanju da pomogne Trampu da pobedi. Tramp odbacuje navode o dosluhu njegove kampanje sa Rusijom, nazivajući Mulorevu istragu kao “lov na veštice”.

Američki predsednik je odbio tokom susreta u Beloj kući sa libijskim premijerom da odgovori na pitanje novinara o Flinovom priznavanju krivice.

Flin je četvrta optužena osoba u istrazi specijalnog savetnika Roberta Mulera o ruskom mešaju u američke izbore 2016. godine. On je prvi priznao krivicu.

Majkl Flin je pod istragom zbog niza optužbi, između ostalog, da je lobirao u ime Turske, ali činjenica da je optužen po jednoj tački za iznošenje lažne izjave sugeriše da sarađuje s Mulerovom istragom u zamenu za blažu kaznu, navodi agencija Asošijetid pres.

Federalni sudija rekao je da Flin sarađuje s Vladom u Mulerovoj istrazi, dodajući da će Vlada odlučiti koliko efikasno Flin sarađuje u okviru dogovora o priznanju krivice.

Flin nije govorio u sudnici, osim što je rekao da se izjašnjava krivim.

On je 13. februara podneo ostavku posle medijskih izveštaja da je pre Trampove inauguracije s ruskim ambasadorom razgovarao o američkim sankcijama Rusiji.

Za ove optužbe predviđena je kazna zatvara do pet godina.

Smenjeni direktor FBI-aja Džejms Komi proletos je na saslušanju pred obaveštajnim odborom Senata rekao da je bilo "veoma zabrinjavajuće" kada mu je Tramp u februaru tražio da obustavi istragu o Flinu, pokrenutu zbog njegovih neprikladnih kontakata s Rusijom.

Flinova odluka da sarađuje sa specijalnim savetnikom je značajan iskorak u istrazi koja opterećuje Trampovu adminsitraciju koja je stupila na dužnost u januaru.

Mulerov tim je prošlog meseca objavio optužnice protiv tri zvaničnika Trampovog izbornog štaba, bivšeg šefa štaba Pola Manaforta i njegovog poslovnog saradnika Rika Gejtsa, kao i protiv spoljnopolitičkog savetnika Džordža Papadopulosa.

01.12.2017     Vlada Kosova pokriva troškove optuženih pred Specijalnim sudom

Vlada Kosova donela je odluku da pokrije troškove za pravnu zaštitu građana koji mogu biti predmet gonjenja pred Specijalizovanim većima (Specijalnim sudom za ratne zločine u Hagu).
To je inicirao ministar pravde Abeljard Tahiri, koji je na sednici vlade predložio komisiju koja će se baviti odbranom. On je dodao da će se odbrana fokusirati na dva aspekta savetovanje i odbranu pred sudom. Tahiri je istakao da Vlada visoko ceni saradnju sa specijalizovim većima, da je usvojila zakonske izmene kako bi se rasvetili navodi iz izveštaja Saveta Evrope 2011.
„Uzimajući u ozbir da tako nešto može da šteti slobodi čoveka, odnosno pravima građana Kosova,da na proces može da utiče propaganda druge države, i da sve to može da utiče na očuvanje reda i zakona, moraju se poduzeti koraci za odbranu građana kako bi ta suđenja bila pravedna i nepristrasna i da se ne odrazi na reputaciju Republike Kosova“.
Vlada Kosova je krajem prošle godine takođe usvojila program o pravnoj zaštiti i finansijskoj podršci potencijalno optuženih osoba pred Specijalizovanim komorama u iznosu od milion i po evra.

01.12.2017     Mekonel: Dovoljno glasova u Senatu za poresku reformu

Lider republikanske većine u američkom Senatu Mič Mekonel je izjavio da njegova stranka ima u gornjem domu Kongresa dovoljno glasova za usvajanje zakona o reformi poreskog sistema, pošto je prevazišla razlike tokom 11-časovnog sastanka.

Pojedini republikanski senatori su bili zabrinuti kako će se predložene promene odraziti na budžetski deficit, zdravstvenu zaštitu i oporezivanju imovine, prenosi Rojters.

Mekonel je najavio da će zakon biti usvojen u petak.

Republikanci imaju 52 senatora naspram 48 iz redova Demokratske stranke, a za usvajanje zakona potrebno je 50 glasova, pošto bi u tom slučaju odlučio glas potpredsednika SAD Majka Pensa koji je po funkciji predsednik Senata. On ima pravo glasa jedino u slučaju nerešenog ishoda pri glasanju.

Da se stvar razvija povoljno po republikance postalo je jasno ranije danas kada je senator Ron Džonson objavio da će glasati za usvajanje zakona.

On je naveo da su lideri stranke postigli dogovor o većim poreskim olakšicama za milione kompanija, što je on zahtevao nedeljama. Još četiri republikanska senator su imala reserve.

Džonson je, komentarišući razgovore s republikanskim liderima, rekao da je "tražio i dobio uveravanja da će biti za stolom" kada članovi Predstavničkog doma, koji su usvojili nešto drugačiju verziju, i Senata i senatori budu pisali kompromisnu verziju zakona.

Senatori Demokratske stranke kritikuju predložene poreske promene ističući da će je to poklon bogatima i korporacijama.

Predsednik SAD Donald Tramp, koji još iščekuju prvi veći uspeh u Kongresu, pohvalio je republikance kritikujući istovremeno demokrate zbog, kako je naveo, podrivanje pomenutog zakona.

Ukoliko ovaj akt bude usvojen, to će biti najveća promena u poreskom sistemu u SAD još od 1980-ih i doživljava se kao ključni potez za republikance u nastojanju da očuvaju kontrolu u Kongresu na izborima sledeće godine.

U četvrtak je dvostranački zajednički Komitet za oporezivanje objavio izveštaj da će nakon usvajanja ovog zakona budžetski deficit SAD biti povećan za hiljadu milijardi dolara u narednih 10 godina, čak i u slučaju ekonomskog rasta koji se predviđa.

01.12.2017     Vlada Kosova u ponedeljak o izveštaju o demarkaciji sa Crnom Gorom

Državna komisija Kosova za obeležavanje granice sledeće nedelje će Vladi Kosova predstaviti novi izveštaj u vezi demarkacije sa Crnom Gorom, rečeno je danas na sednici vlade.
Premijer Ramuš Haradinaj je kazao da je predsedavajući komisije, Špejtim Bulići, potvrdio da je završen sav rad u vezi demarkacije. Nakon što se nalazi predstave Vladi početkom nedelje, uz izveštaj će Skupštini prosledini i nacrt Zakona o ratifikaciji sporazuma o demarkaciji na razmatranje i eventualno ratifikovanje.
“Što se nas, kao Vlade, tiče, nakon prihvatanja ovog materijala, nema šta drugo da uradimo osim da ga prosledimo Skupštini”, izjavio je Haradinaj, dodajući da je moguće da će komisija izveštaj predstaviti Vladi u ponedeljak.
Premijer Kosova, Ramuš Haradinaj, je po dolasku na premijersku stolicu formirao novu komisiju kojoj je dodeljena obaveza da razmotri proces demarkacije sa Crnom Gorom.
Haradinaj je zatražio da njihov izveštaj o demarkaciji bude zasnovan na origina
lnim, validnim i verifikovanim činjenicama.
Iz komisije su prethodno izjavili da je, na osnovu dosadašnjeg istraživanja, uočeno nekoliko nepravilnosti u radu bivše komisije, a koja se između ostalog bavila i demarkacijom sa Crnom Gorom.
Poslanici opozicije
do sada su kritikovali način na koji je urađena demarkacija, navodeći da je Kosovo izgubilo 8.000 hektara svoje površine. Među kritičarima je u prošlom mandatu bio i Ramuš Haradinaj.

01.12.2017     Tusk: Ključ ishoda ‘Bregzita’ drži Irska

EU će odbaciti zahtev Britanije za razgovore o budućim trgovinskim odnosima nakon "Bregzita" ako Irska ne bude zadovoljna ponudom Londona o rešenju za granicu sa Sjevernom Irskom, rekao je danas predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.

"Pre nego iznesem predloge smernica o tranziciji i budućim odnosima liderima EU, ja ću konsultovati irskog premijera Lea Varadkara o tome da li je ponuda Londona dovoljna za irsku Vladu", rekao je Tusk.

On je dodao da ključ budućnosti Britanije leži u Dablinu, bar što se tiče nastavka pregovora o "Bregzitu".

"Ako britanska ponuda bude neprihvatljiva za Irsku, onda će biti neprihvatljiva i za EU. Vidim da neki britanski političari to teško shvataju", rekao je Tusk.

Osim ovog pitanja, u prvoj fazi pregovora još nema konsenzusa Londona i Brisela i o položaju evropskih državljana u Velikoj Britaniji posle Bregzita i Britanaca u EU, te o ceni koju Britanija treba plati.

Dogovor o ovim pitanjima je uslov da bi se prešlo u drugu fazu pregovora o budućim trgovinskim vezama Velike Britanije i EU.

Predviđeno je da Britanija napusti evropski blok u martu 2019.

01.12.2017     PREDSTAVLJEN IZVEŠTAJ VLADINE KOMISIJE ZA NESTALA LICA

Komisija Vlade Kosova za nestala lica održala je sastanak na kojem je predstavila svoj rad u 2017. godini.

Komisija Vlade Kosova za nestala lica održala je sastanak kojim je predsedavao predsednik Komisije za nestala lica Prenk Đetaj. Pored članova komisije sastanku su prisustovali i predstavnici lokalnih i međunarodnih institucija uključenih u rasvetljavanje sudbine nestalih.
"Tražim veću saradnju i transparentnost sa Institutom sudske medicine, kako bi redovno bili obavešteni o svim aktivnostima koje se sprovode. Pronađena odeća i predmeti su adekvatno sačuvani, a porodice nestalih moći će aktivno da učestvuju u ovom procesu. Radićemo na svim lokacijama, istraživaćemo svaku sumnjivu teritoriju", ističe predsednik Vladine Komisije za nestala lica, Prenk Đetaj.
U skladu sa dnevnim redom, šef Vladine Komisije za nestala lica Kuštrim Gara, predstavio je izveštaj o aktivnostima ove komisije u 2017. godini.
"Imamo 18 lokacija na kojima se radilo u 2017. godini. Nađeni su posmrti ostaci 21 lica. Ove godine imamo pomaka u odnosu na prošlu godinu, jer smo istraživali na više lokacija. Identifikovali smo više posmrtnih ostataka, što je pozitivno. Prema podacima koje imamo, od 10. februara do 9. oktobra ove godine registrovano je 992 dosijea, dok je ukupno registrovano 3.328 slučajeva. U okviru aktivnosti vredi naglasiti podršku Britanske ambasade u profesionalnoj pripremi. U poslednja dva meseca ključna je aktivnost koja se sprovodi u pravilnom tretmanu odecili ličnih stvari nestalih osoba. Početkom maja poslat je ekspert sa Kipra. Nakon preporuke ovog stručnjaka nastavilo se sa radom na očuvanju pronađenih stvari. Ustanovili smo da je nađena odecoštecukupno je evidentirano 378 komada odevnih i ličnih predmeta nestalih osoba", rekao je Kuštrim Gara, šef Vladine Komisije za nestala lica.
Predstavnik Udruženja porodica u Vladinoj Komisiji za nestala lica Bajram Ćerkinaj zahtevao je dodatno angažovanje svih lokalnih i međunarodnih intitucija u rasvetljavanju sudbine nestalih lica.
"Ova god
ina je nešto bolja u odnosu na prošlu, ali ipak nedovoljno. Dobijene su lokacije iz Beograda, upisano je 12 lokacija. Ni do danas nisu zapšočeta iskopavanja na ovim lokacijama. Čini mi se da se ne pridaje dovoljna važnost ovoj temi, ima dosta propusta. Članovi porodica nestalih su nezadovoljni, moramo puno da radimo kako bi došli do zadovoljavajućih rezultata", rekao je Ćerkinaj.
"Rad institucja je veoma spor. Članovi porodica nestalih su umorni od čekanja. Kao članovi komisije moramo dati odgovore porodicama nestalih", kaže članica Vladine Komisije za nestala lica, Sevdije Frangu.
Ovom prilikom je i predsednik Vladine Komisije za nestala lica još jednom naglasio da je neophodna  saradnja lokalnih i međunarodnih institucija kako bi narednih godina bilo više uspeha u pronalaženju i identifikovanju posmrtnih ostataka nestalih osoba.

01.12.2017     Holandsko tužilaštvo: Počela obdukcija tela Slobodana Praljka

Obdukcija tela Slobodana Praljka počela je danas, dva dana nakon što se otrovao u sudnici Haškog tribunala, saopštilo je holandsko tužilaštvo.

"Obdukcija tela Slobodana Praljka je počela jutros", izjavio je Frans presu portparol tužilaštva Vinsent Venman i dodao da su dva hrvatska stručnjaka u svojstvu posmatrača prisutna i to na zahtev Tribunala.

Autopsija se sprovodi u holandskom Institutu za sudsku medicinu u Rijsviku u blizini Haga. Taj institut se smatra za jedan od najvažnijih instituta u toj oblasti u svetu.

"Nadamo se da ćemo moći uskoro da saopštimo rezultate", rekao je Venman.

Tužiteljka Haškog tribunala Marilin Vikenšer izjavila je da će biti urađena i toksikološka analiza tela.

Bivši komandant snaga bosanskih Hrvata, general Praljak (72) popio je 29. novembra otrov u sudnici Haškog tribunala, neposredno pošto ga je sud pravosnažno osudio na 20 godina zatvora zbog progona Muslimana, 1993-94. godine.

Nedugo zatim, Praljak je preminuo u jednoj haškoj bolnici.

Krivičnu istragu o Praljkovom samoubistvu sprovode holandske vlasti.

01.12.2017     PACOLI: DEMARKACIJA I DIJALOG SA SRBIJOM SU NAŠE GLAVNE TEME

Usvajanje sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom i početak dijaloga Kosovo-Srbija ostaju ključna pitanja za Kosovo, izjavio je ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli tokom posete Sjedinjenim Državama.

On je u SAD imao sastanak u američkom Stejt departmentu sa pomoćnikom američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Ves Mičelom, i zamenikom pomoćnika državnog sekretara Hojt Jiem.
Tema sastanka je bila odnos između dve zemlje, uključujući prioritetna pitanja, političke događaje u regionu, kao i potrebu da se poveća američko angažovanje u ovom delu.
"Imao sam veoma pozitivan sastanak sa pomoćnikom državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Ves Mičelom i zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara, Hojt Jiem.  Potvrdili smo odlične odnose između dve zemlje i dva naroda u svim oblastima. SAD će nastaviti da podržava Kosovo i još više će se angažovati na Kosovu i u regionu. Mi ćemo u potpunosti uskladiti svaki korak i akcije. Naše strateško partnerstvo i savez je nepokolebljivo i večno", rekao je Pacoli.
Pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Ves Mičel, stupio je na svoju novu funkciju u oktobru ove godine, i odgovoran je za diplomatske odnose sa 50 Evropskih i Evroazijskih zemalja, uključujući i NATO, EU i OEBS.

01.12.2017    Ukinut imunitet šestorma poslanika zbog nasilja u Sobranju


Makedonski parlament ukinuo je danas imunitet šestoro poslanika koalicije opozicionog VMRO DPMNE koji su bili umešani u upad demonstranata u parlament i nasilje nad poslanicima palamentarne većine 27. aprila.

Tih šestoro opozicionih poslanika Tužilaštvo za organizovani kriminal Makedonije, kako je saopštilo, "goni za krivično delo terorističko ugrožavanje ustavnog poretka" i traži da im sud odredi pritvor.

Šef Poslaničke grupe vladajućeg SDSM Tomislav Tuntev je rekao pre glasanja da "poslanici biraju izmedju dve opcije – da u Makedeoniji počne da vlada pravo ili da se i dalje sprovodi selektivna pravda" (kao u vreme prethodne vlasti VMRO DPMNE).

Krivični sud u Skoplju zatražio je u utorak da bude skinut imunitet poslanika koalicije najveće opozicione stranke Krsta Mukovskog, Saša Vasilevskog, Ljupča Dimovskog, Žakline Peševski, Johana Tarčulovskog i Ljubena Arnaudova, da bi mogao da razmatra zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal za odredjivanje pritvora.

Tih šestoro poslanika koalicije koju predvodi stranka Nikole Gruevskog je, po tužilaštvu, pod istragom zbog nasilja u Sobranju Makedonije 27. aprila, kada su demonstranti "Za zajedničku Makedoniju", pristalice VMRO DPMNE, upale u parlament i fizički napale poslanike nove većine koju su formirale suparničke stranke SDSM, DUI i Alijansa za Albance.

Zajedno sa šest poslanika VMRO DPMNE za "terorističko ugrožanje ustavnog poretka" 27. aprila, osumnjičeno je još 30 osoba, medju kojima su i vodje protesta "Za zajedničku Makedoniju", policajci i funkcioneri policije.

Tužilaštvo za organizovani kriminal ih sve goni za krivično delo "terorističko ugrožavanje ustavnog poretka", za koje je kazna najmanje 10 godina zatvora.

Do sada je za nasilje u Sobranju Makedonije pritvor odredjen za 16 osumnjičenih, a tri učesnika dogadjaja oko i u parlamentu su dobila kućni pritvor, dok je još nekoliko nedostupno.

U nasilju kada su demonstranti, pristalice tada vladajuće VMRO DPMNE, 27. aprila upali u Sobranje pošto je parlamentarna većina posle višednevnog ometanja izabrala poslanika DUI Talata Džaferija za predsednika parlamenta, povredjeno je više od 100 osoba, medju kojima vodeći ljudi tadašnjih opozicionih stranaka SDSM, DUI i Alijansa za Albance.

01.12.2017     TAČI SA RAHMANOM RAMOM O KOSOVSKIM BEZBEDNOSNIM SNAGAMA

Predsednik Kosova, Hašim Tači, sastao se danas sa komandantom Kosovskih bezbednosnih snaga, general-pukovnikom Rahmanom Ramom.

Nakon uspešne posete zamenik pomoćnika američkog sekretara za odbranu Sjedinjenih Država, Laure Kuper, i državnog ministra za oružane snage Velike Britanije, Marka Lankastera, sa kojima je predsednik Tači govorio o Bezbednosnim snagama Kosova, danas ga je general Rahman Rama informisao o napretku u vezi sa transformacijom Kosovskih bezbednosnih snaga u oružane snage Kosova.
Tači je ocenio da su Kosovske bezbednosne snage primer multietničke zastupljenosti.
"KBS je uspela da postane profesionalna snaga po standardima NATO-a, i primer za ravnopravnost polova i etničke zastupljenosti. Njena transformacija u oružane snage Kosova je u korist građana svih zajednica i iznad svega u korist naše zajedničke države", rekao je Tači.
General-pukovnik Rahman Rama je naglasio da su bezbednosne snage spremne da preuzmu dodatne odgovornosti.
Na sastanku Tačija sa komandantom KBS su ocenjene poruke zamenika pomoćnika američkog sekretara za odbranu Sjedinjenih Država, Laure Kuper, i ministra za oružane snage Velike Britanije, Marka Lankastera, koji su izrazili spremnost za stvaranje održive platforme, naglašavajući da je ključ uspeha za transformaciju bezbednosnih snaga u oružane snage saradnja i partnerstvo sa NATO-om.

30.11.2017    Merkel i Erdogan razgovarali o bilateralnim pitanjima

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan razgovarao je danas telefonom sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, prvi put od letošnjeg izbijanja tenzija između te dve zemlje, rekli su danas turski zvaničnici.

Merkel je u razgovoru obećala da će raditi na tome da se što pre pošalju sredstva Evropske unije namenjena za pomoć sirijskim izbeglicama u Turskoj, rekli su zvaničnici iz Erdoganove kancelarije.

Merkel i Erdogan su takođe razgovarali o tome koliko je važno da sarađuju u borbi protiv terorističkih grupa, uključujući kurdskih pobunjenika i dogovorili su se da češće razgovaraju kada bude formirana nova nemačka vlada.

Dvoje zvaničnika dogovorili su se da daju "novi podstrek bilateralnim kontaktima na visokom nivou", kada bude formirana nova nemačka vlada, javila je turska novinska agencija Anadolija.

Ovaj telefonski razgovor usledio je dan pošto je Erdogan telefonom razgovarao sa svojim nemačkim kolegom Frankom Valterom Štajnmajerom, prenela je Anadolija.

Više pitanja izazvalo je tenzije između dve zemlje, među kojima hapšenje nekoliko nemačkih državljana osumnjičenih za optužbe vezane za terorizam u turskoj posle propalog puča 2016. godine. Turska je takođe optužila Berlin da je Nemačka utočište za kurdske pobunjenike.

30.11.2017    Puna normalizacija ne znači priznanje Kosova

Evropska unija (EU) mora da razjasni srpskoj javnosti da na putu Srbije ka članstvu u EU zahtev za "punom normalizacijom" odnosa s Prištinom "nije nužno priznavanje Kosova… mada se to u jednom trenutku u budućnosti može dogoditi", navodi se u analizi Generalnog direktorata za međunarodna pitanja Evropskog parlamenta (EP).
U Preporukama EU i EP u tom dokumentu se podvlači da "javnost u Srbiji slabo razume šta tačno EU traži kad je u pitanju Kosovo, uključujući razgraničenje poimanja 'pune normalizacije' od 'priznavanja' ", uz opasku da je "Kosovo najspornije pitanje" u odnosima i pregovorima EU sa Srbijom o članstvu.
Zato, kako se kaže, "EU mora uložiti napor da pospeši komunikaciju i naglasi da su pregovori
Srbije o članstvu usredsređeni na 'punu normalizaciju' odnosa dve strane (Beograda i Prištine), a ne obavezno na priznavanje (mada se to u jednom trenutku može dogoditi u budućnosti)".
Jer, navodi se u analizi, "mada je to i dalje za mnoge Srbe gorka pilu
la koja treba da se proguta, može biti dovoljan politički smokvin list da se ublaže brige oko nezavisnosti Kosova".
Generalni direktorat za međunarodna pitanja EP predočava da EU slabo uspeva da javnost u Srbiji i drugim zemljama regiona na putu ka Uniji obavesti kakvu im sve podršku Unija pruža i šta tačno od njih očekuje.
U dokumentu, u kojem se navodi da su različiti odnosi i interesi Srbije kad je reč o vezama s EU, SAD, Kinom i Rusijom, naglašava se da je bitno da "Evropska unija obezbedi da se okolnosti do kojih je došlo 2013. u Ukrajini, ne ponove u Srbiji 2018".
"A to zahteva", kako se ističe, "da pristup Srbije Uniji bude uobličen drugačije od načina na koji ostale zemlje idu ka EU".
Autori analize stavljaju do znanja da je u Srbiji "svaki korak koj
i se smatra pretnjom teritorijalnoj celovitosti ili suverenitetu Srbije, a to posebno uključuje gubitak Kosova, viđen kao opasnost po opstanak nacije".
U posebnim Preporukama za EP se navodi da Parlament EU "mora u saradnji s Evropskom komisijom pomoći u razvijanju strategije obraćanja kad je u pitanju ono što se od Srbije na putu ka članstvu očekuje vezano za Kosovo".
To treba da budu saradnja s civilnim društvom, informativne kampanje, delovanje parlamentarnih radnih grupa EP-Srbija s ciljem, dodaje se, "
da se što bolje upozna javnost u Srbiji, a posebno da se dopre do unutrašnjeg dijaloga o Kosovu tako što će se predočiti činjenice kad je reč o obavezama Srbije u pogledu Kosova sa stanovišta EU".

 
Back to content | Back to main menu