Radio OMEGA-3

Go to content

Main menu:

Najnovije Vjesti

KLIKNI I SLUSAJ !!

20.06.2018     Dom lordova usvojio zakon o Brexitu

Dom lordova britanskog Parlamenta usvojio je zakon o Brexitu (Bregzit), koji je predložila premijerka Theresa May (Tereza Mej).

Gornji dom britanskog Parlamenta je bez glasanja usvojio prijedlog premijera i time okončao višemjesečnu debatu o zakonu kojim će se zvanično završiti članstvo Velike Britanije u Evropskoj uniji.

Poslanici Predstavničkog doma britanskog Parlamenta ranije su u srijedu bez glasanja usvojili prijedlog zakona Therese May o Brexitu.

Donji dom je prethodno odbacio prijedloge amandmana, koje su ponudili proevropski poslanici, kojim se omogućava veći parlamentarni uticaj na odluke koje se odnose na Brexit.

Zakon o Brexitu bit će potpisan u narednih nekoliko sedmica, nakon što dobije takozvani "kraljevski pristanak", koji predstavlja formalnost koja isključuje dalju debatu.

20.06.2018     Pitanje granice Kosova i Srbije na stolu u Briselu

Predsednik Kosova Hašim Tači saopštio je da će se u nedelju u Briselu održati prvi sastanaklt  konačne faze dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
Cilj Kosova u ovoj konačnoj fazi je postizanje pravno obavezujućeg sporazuma između
Kosova i Srbije, koji će omogućiti potpunu normalizaciju odnosa između dve zemlje i njihovog naroda, rekao je Tači na konferenciji za novinare u sredu u Prištini.
Ustvrdio je da će Kosovo na kraju ovog procesa biti član Ujedinjenih nacija, da će doći do recipročnog priznanja Kosova i Srbije i da će imati jasnu evropsku perspektivu i članstvo u NATO.
"Ubeđen sam da je došlo vreme da se sada, nakon razgovora koji traju već 20 godina, potpiše istorijski sporazum između Kosova i Srbije čime će se okončati jedna tragična epoha koja je trajala više od jednog veka", kazao je Tači.
Nakon postizanja sporazuma, kako je naveo, doći će i do ustavnih izmena i na Kosovu i u Srbiji, u Srbiji zbog preambule, a na Kosovu zbog recipročnog priznanja Srbije.
"Konačni sporazum podrazumeva dramatične promene u odnosima Kosova i Srbije. Govoriće se o granici Kosova i Srbije, a na kraju će se tražiti ustavne izmene i na Kosovu i u Srbiji. Kada dođe do obostranog priznanja mi moramo doneti zajedničku odluku", kazao je Tači.
Tači je dodao da Kosovo nema razloga da se plaši ni dijaloga ni njegovog epiloga. Naglasio je da predstoje teški razgovori jer se sada ulažu napori da se okonča proces sveobuhvatnim sporazumom.
"Postizanje sveobuhvatnog sp
orazuma sa Srbijom je neophodno za naše težnje da postanemo član UN, da ubrzamo proces integracije Kosova u EU i NATO i da osiguramo zasluženo mesto na međunarodnoj areni", naveo je kosovski predsednik i dodao da će Kosovo, kao i uvek do sada, imati snažnu podršku SAD-a, koje su duboko posvećene postizanju sporazuma, kao i članice EU.
Istakao je da kao predsednik Kosova ima ustavnu obavezu da predstavlja Kosovo u međunarodnoj "areni", odnosno da okonča ovaj proces. Ipak, pitanje dijaloga sa Srbijom i postizanje ovog sporazuma je od nacionalnog i državnog interesa, što podrazumeva i veliku odgovornost koja pripada svima, naveo je.
"Ne možemo se ni pod kojim okolnostima ponašati emotivno, nacionalistički ili populistički", kazao je Tači, dodajući da potreba za postizanje ovog sporazuma prevazilazi političke mandate.
Predsednik Tači naveo je da Kosovo ni pod kojim okolnostima ne može da odbije dijalog i pregovore, da sada niko ne može da predvidi njihov epilog, ali da je spreman da sam tretira sve ideje i predloge koji će biti predstavljeni na zajedničkim sastancima. Najavio je da će se razgovarati o demarkaciji sa Srbijom, odnosno o 400 kilometara teritorije na kojoj treba obeležiti graničnu liniju.
"Ja nisam zainteresovan za nove granice sa Srbijom, zainteresov
an sam za mir. U slučaju da se desi novi konflikt, onda će razmere štete biti ogromne za obe zemlje. Da, pitanje granice Kosova i Srbije biće na stolu. Ajde sada sa budemo svi za tim stolom gde će da se govori o pitanju granice", kazao je Tači, dodajući da granica između dve zemlje nije još određena osim što postoji linija razgraničenja u Ustavu iz 1974, Kumanovskom sporazumu i Deklaraciji o nezavisnosti.
"Nemamo šta da sanjamo da preuzmemo sever, jer je to deo Kosova. To je više mit Beograda, sada za sever, a ranije za celo Kosovo", kazao je, dodajući da Kosovo neće dopustiti da se ni milimetar njegove teritorije ugrozi.
Kosovo u mnogim težim situacijama pobeđivalo u pregovorima, kao što je Rambuje ili Beč, podsetio je, dok će sada za stolom sesti kao nezavisna i suverena država.
Istovremeno, dodao je Tači, tokom procesa pregovora o postizanju konačnog sporazuma, paralelno će se raditi i na sprovođenju dosadašnjih sporazuma sa Srbijom.
Komentarišući dešavanja u Srbiji, kazao je da se tamo govori o "nekom unutrašnjem dijalogu o Kosovu", koji se nikad nije vodio, ili pak o platformi o Kosovu čije se predstavljanje non stop odlaže zato što je niko neće podržati u svetu jer je jednostrana.
Vladajuće partije na Kosovu podržali su nastavak dijaloga, dodajući da je konsenzus poželjan ali da nije siguran da je moguć.
Šef poslaničkog kluba Demokratske partije Kosova Memlji Krasnići kazao je da Kosovo treba da razjasni način vođenja ali je naglasio i da je potrebno što šire učešće u dijalogu.
Opozicija, međutim, smatra da dijalog ne treba da nastavi predsednik Hašim Tači, navodeći da je on u Briselu postizao štetne sporazume po Kosovo. Dodali su da, šta god on bude dogovorio u Briselu, to neće biti obavezno za institucije Kosova.
"Mandat za dijalog sa Srbijom ne dobija se na konferencije za medije već u Skupštini Kosova. Skupština Kosova nema platformu kako bi se predsednik mandatirao za to. Na snazi je sada platforma iz 2011. koja ovlašćuje Vladu da vodi dijalog", kazao je Avdulah Hoti, šef poslaničkog kluba opozicionog Demokratskog saveza Kosova.
Predsednik Kosova na dijalog odlazi bez državne platforme o konačnoj fazi.
Naime, Vlada Kosova je 5. juna povukla iz skupštinskog dnevnog reda Nacrt
državne platforme za okončanje dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, koja predviđa da tu fazu predvodi Hašim Tači. Tome se protivi kosovska opozicija.
Platforma je povučena kako bi se omogućilo postizanje što šireg nacionalnog konsenzusa.

20.06.2018     Salvini: Španjolska bi trebalo primiti naredna četiri broda s migrantima

Talijanski ministar unutarnjih poslova Matteo Salvini predložio je u srijedu Španjolskoj da primi naredna četiri broda s migrantima spašenih kod libijske obale, jer kako je rekao, nije ranije održala obećanje o prijemu migranata.

Prema nacrtu preraspodjele migranata po zemljama Europske unije (EU), koji je za sada u zastoju, Španjolska je trebala primiti 3.265 osoba koje su podnijele zahtev za azil, ali je primila samo 235, tako da bi mogla primiti naredna četiri broda, rekao je Salvini novinarima nakon sastanka s austrijskim kolegom Herbertom Kicklom.

Salivini je rekao da se to odnosi i na Francusku koja je trebala primiti 9.816 migranata, ali je primila samo 649, i dodao da im "nedostaje" još 9.200 migranata.

Talijanski ministar je rekao da se mnogi u Europi "varaju ako misle da će Italija nastaviti biti izbjeglički kamp".

"Italija želi da pomogne Italijanima", dodao je on. Pitanje migranata bit će na dnevnom redu narednog samita lidera EU, posebno nakon slučaja s brodom Aquarius s 630 migranata.

Brod Aquarius danima je plovio u libijskim vodama dok nije dobio dozvolu od Španjolske da pristane u Valenciji. Francuska je ponudila da primi dio tih migranata.

20.06.2018     PARLAMENTARNA KOMISIJA ZA MEDIJE ODOBRILA NACRT ZAKONA O RTK

Članovi parlamentarnog odbora za medije Skupštine Kosova glasali su za Nacrt zakona o javnom servisu Kosova.

Komisije Skupštine Kosova su u zadnje vreme su raspravljale o Nacrtu zakona o RTK. Sve partije u Skupštini Kosova, osim Samoopredeljenja glasale su za ovaj Nacrt zakona.
Zakon o javnom servisu Kosova stupiće na snazi u 2019. Godini, kada se bude glasao u Skupštini Kosova.
Sa ovim Zakonom će se rešiti pitanje finansiranja RTK.
Ranije je i Sin
dikat radnika RTK zatražio od članova Parlamentarne komisije za medije da ubrzaju procedure o odobrenju Zakona o RTK.

20.06.2018      Trump potpisao uredbu kojom se ne razdvajaju obitelji imigranata

Američki predsjednik Donald Trump potpisao je izvršnu uredbu koja omogućava da se ne razdvajaju obitelji imigranata koji su ilegalno ušli u Sjedinjene Države.

Primjena odluka "o nultoj toleranciji" za ilegalne ulaske u SAD izazvala je brojne osude, kako u samim Sjedinjenim Državama, tako i širom svijeta.

Prehodno je na svom Twitter nalogu predsjednik Trump objavio da "radi na nečemu" vezanom za imigraciju, a nakon ranijeg sastanka s republikanskim kongresmenima.

Trump je ponovo krivicu svalio na demokrate i naveo da "oni neće dati potrebne glasove za dobar zakon o imigraciji". Trumpovi republikanci imaju većinu u oba doma Kongresa.

Republikanski lideri u Predstavničkom domu pokušavaju sastaviti zakon po kome bi djeca imigranti mogla neograničeno biti držana u pritvoru, ali zajedno s roditeljima.

20.06.2018     Tači sa ambasadorima Kvinte o dijalogu sa Srbijom

Predsednik Kosova Hašim Tači sastao se sa ambasadorima Kvinte kako bi se koordinisali oko dijaloga sa Srbijom.
Tači u utorak je dočekao ambasadora Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Francuske, Italije te zamenika ambasadora Nemačke i šeficu Kancelarije Evropske unije (EU).
Obavestio je ambasadore da je primio poziv visoke predstavnice EU Federike Mogerini za  novi sastanak u Briselu  24. juna.
Predstavnici država Kvinte su ponovo potvrdili podršku započinjanju poslednje faze dijaloga između Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa dve države.
"Kosovo je spremno za dijalog i za normalizovanje odnosa", rekao je predsednik Tači, ističući potrebu za što šire obuhvatanje političkih partija, civilnog društva i medija.

19.06.2018      Zaev: Gruevski prihvatio Severna i Gornja Makedonija, Grci odbili

Premijer Makedonije Zoran Zaev izjavio je u utorak uveče da je njegov prethodnik Nikola Gruevski bio prihvatio promenu imena države u Gornja i Severna Makedonija za opštu upotrebu, ali da je Grčka to tada odbila.

"Gruevski je prihvatio Severna i Gornja Makedonija u 2012. i u 2013, bez definisanja identiteta, odnosno bez toga da Grčka prihvati identitet i jezik. To je ostavljeno da lebdi. Grčka nije prihvatila to rešenje zato što je bila isprovocirana projektom Skoplje 2014", rekao je Zaev u emisiji Televizije "Kanal 5".

Makedonski premijer rekao je da se to može čuti u ilegalno prisluškivanim razgovorima koje je kao lider opozicije dostavio Specijalnom tužilaštvu za prisluškivane razgovore.

"Kada bi sud objavio razgovore o imenu, čulo bi se da ovo nije prvi put da bude prihvaćeno ime (Makedonije) sa geografskom odrednicom, za opštu upotrebu", rekao je on, prenose lokalni mediji.

Zaev je istakao da u utorak uveče prvi put spominje te prisluškivane razgovore koji, kako je rekao, svedoče o kalkulanstvu i lažnom patriotizmu Gruevskog i njegovih sledbenika.

Gruevski je nedavno na društvenim mrežama objavio stare izjave u kojima tvrdi da je svojevremeno odbio grčki predlog da Makedonija dobije prefiks Severna, dok funkcioneri stranke koju je vodio petnaestak godina dogovor Zaeva sa Grčkom ocenjuju kao kapitulantski.

Zaev je rekao da kada je objavljivao "političke bombe" 2015. godine, taj deo o pregovorima Gruevskog sa Grcima nije objavio da ne bi naneo štetu pregovaračkoj poziciji Makedonije.

19.06.2018     Tači potvrdio dolazak u Brisel 24. juna

Predsednik Kosova Hašim Tači potvrdio je danas u Prištini njegovo učešće na predstojećoj rundi dijaloga u Briselu u nedelju. Kako je kazao, otvara se novo poglavlje koje će dovesti do konačnog sporazuma Kosova i Srbije. Najavio je i komunikaciju sa međunarodnim partnerima Kosova.
„Dobili smo poziv od gospođe Mogerini da, kao predsednik zemlje, nastavimo dijalog između Kosova i Srbije, kako bi razmotrili mogućnosti sprovođenja svih sporazuma postignutih do sada, ali i kako bi otvorili jedno novo poglavlje ili intezivirali nov proces dijaloga, onog konačnog, za postizanje konačnog sporazuma između Kosova i Srbije“, kazao je Tači novinarima na događaju Budi moj glas u Prištini.
Kako je dodao, ekipe dve strane će se narednih dana sastati, a uoči dijaloga u nedelju.
„Tokom predstojećih sati i dana održaćemo kontakte sa svim našim prijateljima i međunarodnim partnerima kako bi imali što bolju koordinaciju, ali i sa celim kosovskim spektrom kako bi bili što spremniji i kako bi odredili što širi konsenzus“, dodao je Tači.
Prethodno je EU potvrdila sastanak predsednika Srbije i Kosova u Briselu. Aleksandra Vučić također je potvrdio dolazak u Brisel.

19.06.2018     Fotoreporter RSE Midhat Poturović dobitnik regionalne nagrade

Fotoreporter Radija Slobodna Evropa (RSE) Midhat Poturović osvojio je prvu nagradu na regionalnom konkursu Novinske agencije Beta, za najbolje medijske fotografije. Poturović je nagradu dobio za rad "Šampion" o dečaku koji nema ruke i koji se bavi plivanjem i skijanjem.

Poturović je rekao je da je njegov cilj bio da se podigne svest o tome da i netipične osobe mogu da postignu mnogo i da društvo to treba da im omogući.

Fotoreporter RSE dečaka prati u njegovim uspesima više od dve godine, a najavio je da će to i nastaviti, jer je dečak počeo da vozi i bicikl.

Drugu, odnosno treću nagradu osvojili su Predrag Dedijer iz kompanije "Ringier Axel Springer" za rad "Odumiranje" te Stefan Stojanović iz portala "Mondo" za fotografiju "Football war".
Glavni i odgovorni urednik agencije Beta Dragan Janjić rekao je da Beta već 15 godina uspeva da održi taj regionalni konkurs, kao jedan od retkih koji se bave novinarskom fotografijom.

"Izuzetno nam je drago što smo uspeli da preživimo i što se javljaju naše kolege fotoreporteri iz regiona", rekao je Janić na otvaranju izložbe u beogradskom "Dorćol Placu".

Na 15. konkurs "Betina fotografija godine 2018." stiglo je 226 radova 55 medijskih profesionalaca iz Srbije i regiona.

Izložba "Betina fotografija godine" traje do 30. juna u "Dorćol Platzu".

19.06.2018     EU podržala stav da ZSO neće imati izvršna ovlašćenja

Evropska unija podrža
la je stav Kosova da Zajednica opština sa srpskom većinom neće imati izvršna ovlašćenja i neće biti treći nivo vlasti, stoji u saopštenju Vlade Kosova. Dodaje se da će Zajednica funkcionisati u okviru Ustava i zakona Kosova.
Delegacija Kosova u ponedeljak
je pred zvaničnicima i predstavnicima članica EU u Briselu predstavila rezultate procesa dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, gde je bilo reči i o nesprovođenju sporazuma o energetici, integrisanom upravljanju granica, o smetnjama koje sprečavaju otvaranje mosta u Mitrovici, o nepriznavanju diploma u Srbiji do ozbiljnih ometanja u slobodi kretanja.
Šef tehničkog tima za dijalog Avni Arifi kazao je na sastanku u Briselu  istakao da je Kosovo posvećeno tome da se svi sporazumi, bez razlike, sprovedu istovremeno.

19.06.2018     Trump brani politiku razdvajanja migrantskih porodica

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp (Trump) ponovo je u utorak branio kontroverznu politiku razdvajanja migrantskih porodica, navodeći da je to jedina moguća opcija koja mu je na raspolaganju da se efikasno bori protiv ilegalne imigracije.

"Ja ne želim da se deca razdvajaju od svojih roditelja", rekao je on i dodao: "Kada optužite roditelje za ilegalni ulazak u zemlju, ono što treba da se uradi je da se odvoje deca", prenosi AFP.

On je rekao da ima na raspolaganju samo dve opcije, da odvoji decu imigrante od svojih roditelja na granici ili da širom otvori granice, i zatražio od Kongresa da mu stvori treću opciju prema kojoj bi zvaničnici imali ovlašćenja da privedu decu i roditelje zajedno kao porodicu.

Kako piše AP, Trump je rekao da Kongres mora da mu da pravno ovlašćenje da privede i protera porodice koje ilegalno ulaze u Sjedinjene Države kao porodičnu celinu.

Njegova administracija navela je da nema izbora pri primeni nove politike nulte tolerancije za ilegalne imigrante nego da podeli porodice ukoliko su odrasli uhvaćeni kako ilegalno prelaze granicu, čime krše zakon.

Trump je pod sve većim pritiskom da izmeni imigracionu politiku koja je dovela do toga da je više od 2.300 dece migranata odvojeno od svojih roditelja poslednjih nedelja, navodi AP.

19.06.2018     DA LI SE KASNI SA SPROVOĐENJEM PREPORUKA IZ SSP-A?

Nastavljeno je zasedanje Skupštine Kosova. Na zahtev Demokratskog saveza Kosova održana je interpelacija ministarke
za evropske integracije Durate Hodže. Kao i mnogo puta do sada, veći deo sednice protekao je bez prevoda na srpski jezik.

"Kosovo stagnira sprovođenju preporuka iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", tvrde poslanici opozicionih partija. Tim povodom u skupštinu je pozvana minisarka za evropske integracije Durata Hodža koja je odgovarala na pitanja poslanika.
"Analizom Nacionalnog plana za implementaciju preporuka iz SSP-a, došli smo do zaključka da nema napretka u ispunjavanju obaveza. Treba imati na umu da su ove mere obavezne za sve državne institucije, ali primena SSP,-a kao i mnoga druga pitanja koja se odnose na dobrobit građana, pali su u senku drugih interesa koalicije i skandala na dnevnoj bazi", rekao je šef poslaničke grupe DSK Avdulah Hoti.
Ministarka Durata Hodža odbacuje tvrdnje poslanika opozicije i poručuje da Kosovo beleži uspeh u ispunjavanju preuzetih obaveza.
"SSP je stupio na snagu, to je ugovorna obaveza Kosova i EU s jedne strane, a sa druge strane predstavlja temelj našeg
članstva u Evropsku uniju. Mi smo veoma blizu dobijanja vizne liberalizacije za naše građane. Kosovo je sada deo programa EU na jednakom nivou sa svim zemljama Zapadnog Balkana. EU nam pruža pomocu vidu podrške vladavini prava, ekonomskom razvoju i povecživotnog standarda građana u iznosu od 645 miliona evra za period od 2014. do 2020. godine", rekla je Hodža.
Rasprava se kasnije pretvorila u politički obračun.
"Kasnite u sprovođenju reformi. Vlada sa korumpiranim zvaničnicima protiv kojih se podižu optužnice ne može sprovesti neophodne reforme i voditi zemlju na pravi put. Potpisujete međunarodne sporazume koje kasnije ne sprovodite", rekla je poslanica Samoopredeljenja Fitore Pacoli.
"Sprovođenje SSP-a nije stranački posao, već državni i zato je potrebna pomoć svih. Naše institucije rade dobar posao za Kosovo, možda nismo u potpunosti zadovoljni dinamikom sprovođenja obaveza, ali ovo su neophodne reforme za dobrobit građana", kazao je Eljmi Rečica, poslanik DOK.
Vlada će u naredne dve nedelje proslediti Skupštini izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Intezitet i obim sprovedenih preporuka u velikoj meri utiče na evropski put Kosova i proces vizne liberalizacije

19.06.2018     Merkel i Macron se složili o reformama u eurozoni

Njemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da se sa francuskim predsjednikom Emmanuelom Macronom složila da bi idući budžet eurozone trebao osnažiti investicije i ekonomsku usklađenost između 19 članica eurozone.

"Otvaramo novo poglavlje," rekla je Merkel nakon razgovora s Macronom o evropskim reformama.

Samit šefova vlada i država EU o reformama najavljen je za 28. i 29.jun.

19.06.2018     DOBRA VEST IZ MAKEDONIJE JE DOBRA VEST I ZA KOSOVO

Predsednik Kosova Hašim Tači je ocenio kako je svaka dobra vest iz Makedonije dobra vest i za Kosovo i da je sporazum između Grčke i Makedonije najznačajniji posle Ohridskog sporazuma.

Tokom susreta sa zamenikom premije
ra Makedonije, Bujarom Osmanijem, kosovski predsednik je pozdravio potpisivanje sproazuma između Grčke i Makedonije o imenu Makedonije, saopšteno je iz kabineta predsednika Kosova.
"Ovaj sporazum stvara bolju regionalnu klimu i otvara evro-atlantsku persp
ektivu državama Balkana", rekao je predsednik Tači.
Tači i Osmani su razgovarali i o trenutnim događajima u Makedoniji u kojima albanske političke snage imaju pozitivnu ulogu na unapređenju političkih i društvenih odnosa.

12.06.2018     Članice EU dijeliće više podataka o ekstremistima

Države članice Evropske unije saglasile su se o zahtjevu za dijeljenje više podataka o potencijalnim ekstremistima, kao i otisaka prstiju i drugih biometrijskih podataka, saopšteno je iz EU.

Zemlje EU će od sada morati da dodaju više podataka u Šengenski sistem informacija (SIS), kako bi policiji u drugim državama Unije olakšale praćenje osumnjičenih, uz upotrebu otisaka prstiju i dlanova ili fotografija lica.

Policija će takvim sistemom na vrijeme dobijati upozorenja o potencijalnim militantima i imati veću mogućnost da spriječi terorističke napade.

Komesar EU za bezbjednost Džulijan King izjavio je da Unija radi na stvaranju "jačeg i pametnijeg" SIS sistema, koji će čuvarima na granici i policiji omogućiti dobijanje informacija koje su im neophodne kako bi obavljali svoj posao i pomogli da Evropljani budu bezbjedni.

12.06.2018     Kosovo spremno za sporazum sa Srbijom

Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je danas da će dijalog sa Beogradombiti nastavljen "narednih dana ili nedelja" i ocenio da će biti težak..
"Dijalog neće biti lak, ali biće istorijski i bez alternative. Dijalog treba da se zaključi rezultatom 'win-win' (obostranog uspeha) i za Kosovo i za Srbiju, sa evropskim vrednostima i evropskim standardima", kazao je Tači na Međunarodnom ekonomskom forumu američkog kontinenta (IEFA) u kanadskom Montrealu.
Tači je ocenio da se volja građana za evropske integracije "ne može ostvariti bez normalizacije i pomirenja dve zemlje i dva naroda".
"Očekujem rukovodeću ulogu i novu dinamiku Evropske unije i snažnu podršku SAD, kako bi se ovaj proces zaključio uspešno, što je to pre moguće, na dobrobit svih", kazao je Tači, i istakao da je Kosovo "spremno za dijalog i sporazum sa Srbijom".
On je ocenio da Zapadni Balkan nikad nije imao bolju priliku nego sada da izgradi stabilan mir jer, kako je ocenio, sve države regiona međusobno sarađuju.

12.06.2018      Talačka kriza u Parizu

Nepoznati muškarac uzeo je dvije osobe kao taoce u poslovnom prostoru u Parizu, saopšteno je iz francuske policije.

U saopštenju se navodi da se čini da incident nije povezan sa terorizmom i da je policijska operacija u toku.

Snimci i fotografije koje su objavljene u medijima i na društvenim mrežama pokazuju mnoga vozila policije koja su opkolila zgradu u kojoj se nalazi otmičar s taocima. Na teren su izašli i francuski specijalci i spasilački timovi, te hitna pomoć.

12.06.2018      Kosovski spomenik vojnicima KFOR

"Budućnost Kosova je unutar euroatlantske porodice", izjavio je u utorak u Prištini zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a Džon Menza (John Manza) na 19. godišnjici od ulaska snaga NATO-a na Kosovo. Tim povodom, u organizaciji Vlade Kosova, u centru Prištine je otkriven spomenik posvećen stradalim vojnicima KFOR-a na Kosovu od 1999. godine.
"Ovaj spomenik će biti trajni simbol onoga što smo godinama postigli na Kosovu, kako smo postigli da prevaziđemo razlike iz prošlosti i izgradnje jakog i novog Kosova koje se kreće prema budućnosti, a ta budućnost je definitivno unutar euroatlantske porodice", kazao je Manza na događaju, dodajući da prenosi poruke generalnog sekretara NATO-a.
Kako je istakao, KFOR nastavlja da bu
de uspešan u održavanju mira i bezbednosti te slobode kretanja za sve građane, a to ne bi bilo moguće bez jake posvećenosti muškaraca i žena u uniformi, kao i civila koji su služili u ovim snagama.
Menza je dodao da je NATO odlučan da ostane na Kosovu onoliko koliko je potrebno te istakao da, dok se bezbednosna situacija stalno poboljšava, podrška NATO-a je sada fokusirana na iskazane potrebe.
"Sve ovo ne bi bilo moguće bez trajne podrške, volje i odlučnosti naroda Kosova. Svi Kosovari trebaju da budu ponosni na ono što je Kosovo postiglo i šta predstavlja danas", kazao je Manza.
Zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a je istakao da uspeh KFOR-a ne bi bio moguć ni bez odlučnosti i posvećenosti NATO-ovih saveznika i partnera koji su doprineli i nastavljaju da doprinose ovoj mirovnoj misiji.
Na Kosovu je od 1999. stradalo 160 vojnika KFOR-a.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je rekao da se na Dan mira Kosovo priseća pripadnika KFOR-a koji su žrtvovali svoj život služeći miru i bezbednosti na Kosovu.
"Vlada
i narod Kosova zahvaljuju NATO-u i državama koje su doprinele KFOR-u. Mi smo narod koji izražava zahvalnost, ne zaboravljamo prošlost i želimo da imamo sigurnu budućnost. Cilj Kosova je učlanjenje u NATO kako bi pomogli ne samo sebi i regionu, već svakom i bilo gde ko ima potrebe. Kosovo je spremno da doprinese miru i bezbednosti u svetu a ovaj spomenik je jedan simbol odlučnosti Kosova za svoju budućnost", poručio je Haradinaj.
Spomenik su otkrili premijer Haradinaj i zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a. Događaju su prisustvovali i porodice stradalih vojnika, John Manza te predstavnici KFOR-a, stranih ambasada, kao i zvaničnici Bezbednosnih snaga Kosova.
Predsednik Kosova Hašim Tači je povodom godišnjice ulaska snaga NATO-a kazao da je Kosovo na današnji dan, pre 19 godina, ušlo u istorijsku epohu oslobođenja i slobode.
"Udaljavanje srpskih vojnih snaga i ulazak snaga NATO-a te povratak raseljenog stanovništva tokom rata obeležili su prve korake ponovne izgradnje Kosova koje je dve godine pretrpeo
velika materijalna uništenja, zločine i masakre, genocid i etničko čišćenje", napisao je Tači na Fejsbuku.
On se zahvalio svim zemljama koje su doprinele i pomogle Kosovo tokom najtežih dana.
NATO je  bombardovao Srbiju 78 dana, okončavajući skoro dvogodišnji rat koji je doveo do oslobođenja Kosova. Oko 50.000 snaga NATO-a je ušlo na Kosovo u junu 1999. Danas ih je oko 4.500 pripadnika snaga.

12.06.2018      U Hrvatskoj drugi dan za redom pad cijena goriva

U Hrvatskoj je pojeftinilo gorivo, drugu sedmicu zaredom.

Cijena benzina pala je za 12 lipa, a dizela 16 lipa, pokazuju podaci Ministarstva gospodarstva.

U odnosu na prošli utorak prosječna cijena benzinskih goriva niža je za 13 lipa te sada iznosi 10,45 kuna.

Tako je prosječni tank od 50 litara svim vozačima benzinaca koji toče Eurosuper 95 jeftiniji za 6,5 kuna.

Prosječna cijena dizela je pala s 10,02 na 9,93 kune. Sad je vozačima dizelaša prosječni tank goriva jeftiniji za 4,5 kune.

Cijena autoplina ostala je ista - iznosi 4,90 kuna.

12.06.2018     APOSTOLOVA VLADI KOSOVA: IZGUBILI STE GODINU DANA ZA REFORME

Šefica kancelarije Evropske unije u Prištini Natalija Apostolova ocenila je danas da je Kosovo izgubilo godinu dana u primeni Agende evropskih reformi (ERA).

Apostolova je na sednici Vlade Kosova na kojoj se razgovaralo o ostvarivanju ERA rekla kako je EU zabrinuta u vezi sa nekim zadacima koje Priština treba da ostvari, kako bi ta agenda bila ostvarena do kraja godine.
"Izgubili ste godinu dana. U cilju da se ta izgubljena god
ina nadoknadi, mi smo odlučili da dodamo još nekoliko meseci da se agenda ostvari do kraja ove godine", rekla je Apostolova, a prenose kosovski mediji.
Ona je pozvala Vladu Kosova da ne propusti tu mogućnost i ostvari agendu.
Premijer Kosova Ramuš Haradina
j je rekao da su neki od kriterijuma ERA već ispunjeni i da treba ostvarivati i druge tačke, pošto je to u interesu puta Kosova ka EU.

12.06.2018    Svjetskom prvaku u Rusiji 38 miliona dolara

Međunarodna nogometna federacija (FIFA) će svjetskog prvaka na ovogodišnjem Svjetskom prvenstvu (SP) u Rusiji nagraditi sa 38 miliona dolara.

Pobjednik finala, 15. jula na moskovskom stadionu Lužniki tako će dobiti tri miliona dolara više nego Njemačka nakon pobjede na posljednjem SP-u 2014. godine u Brazilu.

Ustvari, pobjednik će biti bogatiji za dodatnih 1,5 miliona dolara, koje će FIFA još uplatiti svakom timu koji se kvalifikovao za SP.

FIFA je za nagradni fond izdvojila 657 miliona dolara, što je za 181 milion više u odnosu na prošlo Svjetsko prvenstvo.

Najveći dio povećanja će ići na račun klubova, čiji će igrači nastupiti na SP. Prije četiri godine klubovima je podijeljno 70 miliona dolara, a za predstojeće SP - 209 milona, što je gotovo tri puta više od ranijeg iznosa.

Sve reprezentacije će dobiti po osam miliona dolara za nastup na SP-u.

Plasman u osminu finala vrijedan je 12 miliona dolara, u četvrtfinale 16, četvrto mjesto vrijedi 22 miliona, treće 24, učešće u finalu 28 i pobjeda 38 miliona dolara.

12.06.2018     PACOLI: SRBIJA NE ŠTEDI ZA POVLAČENJE PRIZNANJA KOSOVA

"Beograd ništa ne štedi, Imaju dovoljno sredstava, ojačali su diplomatiju, a sve u cilju povlačenja priznanja Kosova", rekao je ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli. Pred Komisijom za spoljne poslove šefu kosovske diplomatije postavljeno je pitanje kada će Kosovo aplicirati za članstvo u Savetu Evrope.

Ministar spoljn
ih poslova Kosova Bedžet Pacoli govorio je pred Komisijom za spoljne poslove, dijasporu i strateške investicije o procesu priznavanja nezavisnosti Kosova, postavljanju ambasadora i članstvu u Savetu Evrope. Na sastanku je predstavljen i izveštaj o radu ministarstva, a prvi čovek kosovske diplomatije rekao je da se puno vremena i energije troši na održavanje trenutnog broja država koje su priznale Kosovo.
"Beograd ništa ne štedi. Imaju dovoljno sredstva i ojačali su diplomatiju. Njima je glavni cilj povlačenje priznavanja Kosova. Proces priznavanja je težak, naročito za našu državu. Srbija ima veliki potencijal, daje razne ponude, pruža naoružanje, studentske stipendije, novac, sve ono čime mi ne raspolažemo", naveo je Pacoli.
Predsednica Komisije Vjosa Osman
i osvrnula se na imenovanje diplomatskih predstavnika Kosova. Ona je od ministra zatražila da odgovori kada će Kosovo imati podjednak broj političkih i, kako je rekla, karijernih diplomata.
"Kosovo je zemlja u razvoju, mi širimo našu diplomatsku mrežu. Ako se analizira koliko karijernih ambasadora imamo, daleko smo od cilja, mi nemamo ambasadore", rekao je Pacoli.
Sastanak se u jednom trenutku pretvorio u raspravu između ministra Pacolija i poslanika Socijaldemokratske partije Dukađina Goranija, koji je zahtevao uvid u strateški plan za učlanjenje Kosova u Savet Evrope.
"Ja samo pitam, gde je taj plan", naveo je Dukađin Gorani.
"Ovaj plan je kod nas i treba da ga uskladimo. U trenutku kada javnost i institucije Kosova odluče da apliciramo za Savet Evrope, predstavićemo taj dokument. Institucije treba da se usaglase, mi danas imamo preporuke Kvinte da ne apliciramo sada jer će rezultat biti negativan", odgovorio je Pacoli.
"U izveštaju treba da piše šta su države Kvinte predložile", naveo je Gorani.
"Ako nist
e informisani, onda Vas molim nemojte da govorite. Nisam došao ovde da slušam priče. Ako imate konstruktivno pitanje, onda ga postavite. Postoji puno razloga koje su navele zemalje Kvinte, finansijskih problema, Turska se povlači, Rusija uslovljava, Kosovo je tu trula jabuka", odgovorio je Pacoli.

11.06.2018      NATO vježba u Norveškoj sa 40. 000 trupa u oktobru i novembru

NATO planira da održi velike vojne manevre u okotobru i novembru ove godine u kojima će učetvovati impozantih 40.000 trupa.

Plan je da se svijetu pokaže da je zapadna vojna Alijansa "relevantna jednistvena i spremna da odbrani samu sebe" rekao je američki admiral James Foggo, kamandant Komande jedinstvenih snaga NATO-a, na press konferenciji u Briselu u ponedjeljak.

"U tome je poenta ove vježbe: trening da se odbranimo u osiguramo efekat odvraćanja, spremni da odgovorimo na svaku prijetnju iz bilo kojeg pravca u bilo koje vrijeme" dodao je admiral Foggo.

Svih 29 NATO saveznica, kao i Finska i Švedska učestvovaće u vježbi Trozubac trenutka18 (Trident juncture) najvećoj vježbi NATO-a posljednjih godina, koja će se u oktobru i novembru održati u Norveškoj.

Na vježbama na kojima će NATO snage odgovoriti na simulirano kršenje suvereniteta Norveške, uključivaće i 70 brodova i 130 aviona. Podrazumijavaće i vježbu komandnog mjesta uglavnom u Italiji, takođe je saopšteno.

Vježba će ojačati "našu zajedničku sposobnost da djelujemo u krizama, ako ikada dođe do toga" saopštio je vice damiral Olsen, vojni predstavnik Norveške u NATO vojnom komitetu, novinarima u Briselu.

NATO je saopštio da će sve države članice Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OEBS/OSCE) moći da pošalju posmatrače, uključujući i Rusija, kao i da je Alijansa obavijestila Moskvu o manevrima tokom sastanka NATO-Savjet Rusije, prošle sedmice.

Prema izvorima RSE, Rusija nije imala niti jednu primjedbu u vezi vježbe Trozubac trenutka18.

Admiral Faggo je na brifingu rekao da je NATO poavećen transparentnosti svojih vojnih aktivnosti. Takođe je ponovio kritike zbog nedostatka transparentnosti kod Mokve prilikom njihove vojne vježbe Zapad održane u Bjelorusiji u septembru 2017.

Vježba Zapad dovela je na hiljade vojnih trupa u blizini granica NATO članica na istoku, što je izazavlo strahovanja o namjema Moskve, posebno imajući u vidu njihovo miješanje u Ukrajinu i aneksiju poluostrva Krim 2014.

11.06.2018     Formiranje Vojske Kosova zakonom

Odbijanje Srpske liste da podrži transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova u Vojsku Kosova onemogućava tu transformaciju putem ustavnih promena.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da ovo pitanje trenutno nije moguće zato što su potrebne dve trećine glasova u Skupštini, uključujući i glasove srpskih poslanika.
“Uzimajući to u obzir, ne možemo da računamo da imamo glasove. U odredjenom trenutku bićemo primorani da Vojsci Kosova mandat damo zakonom”, kazao je on.
Haradinaj je to izjavio u ponedeljak na konferenciji za medije nakon sastanka Ministarskog saveta za evropske integracije.


11.06.2018      Španski premijer ponudio brodu sa migrantima pristajanje u Valensiji

Novi španski premijer Pedro Sanchez naredio je vlastima svoje zemlje da omoguće da brod sa 629 migranata pristane u istočnoj luci Valensija, nakon što su Malta i Italija onemogućile pristajenje broda na njihovoj obali.

U saopštenju koje je u ponedjeljak poslala kancelarija premijera Sancheza se kaže da je "naša obaveza da izbjegnemo humanitarnu katastrofu i ponudimo sigurnu luku na te ljude".

Prije toga su gradonačlenici Bareselone i Valensije, ponudili da brod Aquarius pristane u njihovim lukama.

Ada Colau, grdaonačelnica Barselone je poručila da kriza oko ovog broda "dovodi u pitanje jedinstvo EU" te da je "dužnost jedne demokratske valde da ne okrene glavu" od humanitarne krize.

Evropska komisija nešto ranije je aplovala na vlasti Italije i Malte da obezbijede pomoć za više od 600 migranata koji se nalaze na brodu na Mediteranu, a koje niti jedna od ove dvije zemlje ne želi da prihvati.

Italija je odbila da omogući pristajanje na njihovoj obali humanitanom brodu na kojem se nalazi više od 600 migranata i tražila od Malte da otvori svoja vrata za brodicu.

Malta je takođe saopštila da neće prihvatiti brod.

"Govorimo o ljudima ....prioritet i italijanske i malteške vlade treba da bude da osiguraju da ti ljudi dobiju njegu koja im je potrebna" rekao je portparol Komisije Margaritis Schinas na press konferenciji, prenosi Reuters.

"Mi pozivamo sve uključene da doprinosu brzom rješenju tako da ljudi na brodu Aquarius mogu biti bezbjedno iskrcani što je prije moguće" poručio je portparol EK.

Brod se od noćas nalazi između Malte i Sicilije, čekajući dozvolu da u nekoj luci iskrca putnike.

Nevladina organizacij čiji je brod, saopšila je da među migrantima ima 123 maloljetnika, 11-toro male djece kao i sedam trudnica.

11.06.2018     Sahranjen Fadilj Vokri, na Kosovu dan žalosti

Predsednik Fudbalskog saveza Kosova i legendarni igrač Partizana Fadilj Vokri sahranjen je u nedelju na gradskom groblju u naselju Dragodan u Prištini.
Sahrani su prisustvovali bivši funkcioner crno-belih Žarko Zečević, zatim nekadašnji potpredsednik kluba i sadašnji ministar u Vladi Srbije Branko Ružić, kao i Zoran Laković, direktor Nacionalnih asocijacija UEFA, prenose beogradski mediji. Od proslavljenog napadača crno-belih se oprostio i Zvonimir Boban, savetnik u UEFA.
Na Kosovu je u nedelju Dan žalosti povodom smrti predsednika Fudbalskog saveza Kosova Fadilja Vokrija.
Vokri je preminuo u subot
u ujutru od srčanog udara u 57. godini života.
Od 2008. vodio je Fudbalski savez Kosova a koji je danas punopravan član UEAFA i FIFA-e. Bio je igrač FK Priština, zatim Partizana te i jugoslovenske reprezentacije. Nosio je zastavu na Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu 1984. godine, a 1987 je proglašen najboljim fudbalerom Jugoslavije.
Njegova smrt potresla je ne samo Kosovo i region, već i šire.
Predsednik FIFA-e Gianni Infantinos, kazao je da je Vokri bio pionir u više načina.
"Postigao je veliku medjuna
rodnu karijeru, igrao je u različitim klubovima i ligama u vreme kada to nije bilo često kao što je danas. Uspostavio je temelje za priznanje Kosova kao člana FIFA-e”, kazao je on.
"To zahteva neverovatnu energiju, veru i jako uverenje. Imao je sve, bio je
takav čovek: primer entuzijazma i odlučnosti i veliki lider sa kojim sam ponosan što sam ga poznavao i radio sa njima”, dodao je.
Predsednik Kosova Hašim Tači kazao je da je Vokri bio “najsjajnija zvezda našeg sporta i šire”.
"Doživotno legenda. Doživotno smo zahvalni tvom delu i ponašanju", napisao je predsednik Skupštine KadriVeselji na svom Fejsbuk nalogu.
“On je bio nadahnuće mnogim generacijama sportista na Kosovu i fudbalska ikona, ne samo na Kosovu, još iz 80-tih godina, krunišući sveučlanjenjem Kosova u UEFA i FIFA", napisao je premijer Ramuš Haradinaj na svom Fejsbuk nalogu.
Povodom njegove smrti oglasio se i FK Partizan u kojem je Vokri igrao od 1986. do 1989. gde je u 107 utakmica postigao 47 golova.
“Navijači Partizana su ga bez rezerve zavoleli, jer je bio vrhunski fudbaler, beskompromisan borac na terenu, a i svojim ljudskim kvalitetima je ostavio dubok trag u Partizanu", piše u saopštenju Partizana.
Na socijalnim mrežama brojne su reakcije ostalih političara, poznatih ljudi i običnih gradjana koji se od njega opraštaju na različitim jezicima.
Komentari navijača Partizana i ljubitelja fudbala uopšte su brojni na socijalnim mrežama stranice RSE i na drugim stranicama.
Iz opštine Priština rekli su da će budući gradski stadion nositi njegovo ime.

11.06.2018     SAD uvele nove sankcije Rusima zbog 'zlonamjernih' sajber aktivnosti

SAD su uvele nove sankcije za tri Rusa i pet ruskih eniteta za koje je američko ministarstvo finasija navelo da su bili uključeni u "značjane zlonamjerene sajber aktivnosti".

Ministarstvo finansija (Treasury Department) objavilo je imena targetiranih sankcijama u ponedjeljak. Ovo je posljednji u nizu napora Vašingtona da iskoriste finasijske restrikcije da bi kaznili Ruse zbog hakiranja, kršenja ljudskih prava i učešća u sukobima na istoku Ukrajine, kao i drugih aktivnosti.

Tri kompanije koje su imenovane su "direktno doprinijele povećanju ruskih sajber i podvodnih sposobnosti kroz njihov rad sa FBS-om (Federalna služba bezbjednosti) i time ugrozili sigurnost SAD i naših saveznika" saopštio je ministar finasija Steven Mnuchin.

"Jedan od ovih entitata je pod kontrolom i osiguravao materijal i tehnološku podršku od FSB-a, dok su druga dva obezbjeđivala materijal za FSB i tehnološku podršku za njih" takođe se navodi.

Od kada je objavještajna zajednica SAD objavila zaključak, u januaru 2017., da je Moskva bila uključena u propagandu i hakiranje tokom predsjedničkih izbora 2016., vlasti SAD su pojačale napore da kazne sajber kompanije koje su navodno radile sa ruskim službama sigurnosti.

I FSB i vojna obavještajna služba poznata kao GRU, kao i njihovi visoki oficiri takođe su pod sankcijama SAD.

U današnjem saopštenju se konkretno imenuje kompanija iz Sankt Petersburga pod imenom Digital Security, koja se optužuje da učešće u naporima "da povećaju ruske sposobnosti za sajber napade". Imenovane su i dvije njihove podružnice.

Jedna je Divetechnoservice koja je navodno osiguravala podvodne kapacitete. Rusija se naime optužuje za praćanje i presretanje podvodne komunikacije, a i SAD i NATO su ranije naveli da su pojačane aktivnosti ruskih podmornica u blizini glavnog podvodnog komunikacionog kabla.

Treća imanovana kompanija se zove Kvant Scientific Research Insitut, koji je formirala i finasira ruska država i koji od uspostavljanja 2008. vodi bivši agent FSB. Kako je istraga Meduza fonda utvrdila 2016., Institut je platio jednoj italijanskoj kompaniji poznatoj kao Hacking Team skoro 500.000 dolara između 2012. i 2014. da bi kupili softver koji može neprekidno pratiti mobilne telefone i kompjutere.

Niti jedna od ove tri kompanije nije odgovorila na poziv RSE za komentar.

Desetine ruskih kompanije i pojednica na udaru su sankcija od 2012. Nekoliko ruskih kompanija je obuhvaćeno i istragom specijalnog istražitelja Roberta Muellera, koji istražuje odnose između saradnika američkog predsjednika Donalda Trumpa i ruskih zvaničnika.

Najpoznatija kompanija među njima je takođe iz Sankt Petersburga pod imenom Internet Research Agency koju posjeduje i vodi biznisemen povezan sa Kremljom, a koja se kolokvijalno još naziva i "ruska fabrika trolova".

11.06.2018     SVAKA NEZAKONITO STEČENA IMOVINA ĆE BITI ODUZETA

Ministar pravde Abeljard Tahiri je predstavio nacrt zakona za proširene nadležnosti za konfiskovanje imovine stečene putem krivičnog dela i saopštio da će sutra ovaj nacrt zakona biti podnet vladi.

Tahiri je rekao da je Nacrt zakona važan u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
On je rekao da će svaka nezakonito stečena imovina biti oduzeta.
"Ovaj nacrt zakona je jedan od najvažnijih u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Nacrt zakona
prenosi važnu poruku za sve one koji su se godinama bogatili kroz krivična dela. Ubeđen sam da ovim nacrtom zakona preduzimamo poslednji korak protiv onih koji su se obogatili kroz krivična dela", prenosi Kosovapress.
On je rekao da je uveren da će preporuka Evropske komisije za liberalizaciju viza biti pozitivna, jer, kako je istakao, Kosovo je uspelo da ostvari uslov za konfiskovanje imovine.
"Verujem da je komisija zadovoljna procenom izveštaja. Mi smo kao Vlada, kao institucije, uspeli da ispunimo ovaj
izuzetno važan uslov. Očekujem pozitivnu preporuku, jer je u poslednjih šest meseci urađen veliki posao", rekao je on.

11.06.2018     Cipras i Zaev razgovarali o rešenju spora Grčke i Makedonije

Premijeri Aleksis Cipras i Zoran Zaev su u ponedejljak popodne razgovarali telefonom o rešenju spora Grčke i Makedonije oko imena, objavili su atinski mediji.

Razgovor je, po izvorima iz Vlade Grčke, trajao jedan sat i protekao u "veoma dobroj atmosferi", prenosi na svom sajtu list "Katimerini".

Izvori kažu da će Cipras i Zaev ponovo razgovarati sutra ujutro.

Premijer Makedonije je pred današnji razgovor rekao da će "uskoro" biti rešen spor Grčke s Makedonijom o njenom imenu, odnosno, kako je naglasio, pre samita EU 28. i 29. juna.

Želja Skoplja, izjavio je Zaev, jeste da rešenja bude i ranije, pre sastanka Saveta Evrope 25. i 26. juna, i naglasio da se "odbrojavaju dani".

U Grčkoj je preneto iz Skoplja da je Zaev istakao da rešenje treba da bude "kvalitetno, dostojanstveno i da se očuva identitet" Makedonije, jer će "samo takvo rešenje prihvatiti građani (Makedonje) koji će biti pozvani da ga odobre na referendumu".

"Mi smo u poslednjim minutima napora da međusobno približimo stavove, i kad se to desi objavićemo zajedno dobru vest za stanovnike dve zemlje", rekao je Zaev.

On je rekao da će sporazum postići predsednici dve vlade i ministri inostranih poslova, a kada ga bude, biće obavešteni i predsednici dve zemlje, lideri opozicije i javnost.

11.06.2018     CILJ VLADE-ČLANSTVO U EVROPSKOJ UNIJI

Građanima Kosova krajem godine vize više neće biti potrebne, uveravaju zvaničnici u Prištini, a premijer Ramuš Haradinaj zahteva pojačan rad na sprovođenju reformi navedenih u evropskoj agendi.

Nakon zasedanja Ministarskog saveta za evropske integracije kosovski premijer je pozvao predstavnike svih institucija da intezivnije, bez odlaganja, pristupe sp
rovođenju zadataka u procesu evrointergacija.
"Na pragu smo važnih odluka, kao što je liberalizacija. Potrebno je intenzivirati napore za ispunjavanje zahteva koji proizlaze iz evropske ERA agende. Strateški cilj vlade je ispunjavanje kriterijuma za dobija
nje statusa kandidata za članstvo u Evrpskoj uniji. Brza realizacija i efikasno izvršavanje obaveza koje proizilaze iz našeg ugovora sa Evropskom unijom, SSP, tačnije ERA, biće osnova za članstvo i ukidanje viznog režima za građane Kosova".
Da su predstavn
ici institucija spremni da pokažu svoju posvećenost procesu evrointegracija, potvrdila je ministarka Durata Hodža.
"Želim da istaknem neka od ključnih dostignuća institucija u ovom procesu. Sprovodimo aktivnosti u vezi sa reformoma javne uprave i zakona pa u junu i julu očekujemo usvajanje paketa zakona o reformi javne administracije. Zatim će uslediti usvajanje Zakona o krivičnom postupku, Zakona o zaštiti informatora,kao i Zakona o konfiskovanju imovine. Ta dva zakona  sutra će se naći na sednici vlade, što je veliko dostignuće", rekla je ministarka za evrointegracije Durata Hodža.
Hodža je naglasila da je veoma važno da Evropska agencija za reformu sprovede plan do kraja septembra ove godine, a konkretni predlozi uskoro će biti upućeni Skupštini i Vladi na usvajanje.

11.06.2018     Bijela kuća: Pregovori se kreću brže od očekivanog

Američki predsjednik Donald Trump namjerava da ode ranije nego što je očekivao sa summita u Singapuru, jer se, kako je saopštila Bijela kuća pregovori sa Sjevernom Korejom kreću "brže nego što je očekivano", uoči sutrašnjeg istorijskog summita predsjednika SAD Donalda Trumpa sa sjevernokorejskim vođom Kim Džong Unom.

Bijela kuća je navela da je bilo predviđeno da Tramp napusti Singapur u srijedu ujutro, nakon što utorak provede sa Kimom u Singapuru. On je međutim naveo da je druga opcija napuštanje Singapura u utorak veče u 8 sati, skoro 15 sati ranije nego što je prvobitno planirano.

"Razgovori između SAD i Sjeverne Koreje su u toku i kreću se mnogo brže nego što je očekivano" navela je Bijela kuća u saopštenju.

Kako navodi AP, nije još uvijek najjasnije o kakvom konkretnom napretku je riječ, ako je ikakvom, u preliminarnim razgovorima između zvaničnika SAD i Sjeverne Koreje.

Zapravo, kako navodi AP, samo par sati prije ovog saopštenja Bijele kuće državni sekretar Mike Pompeo je pokušao da umanji očekivanja od sastanka, za koji je Trump prije toga predvidio da potencijalno mogu donijeti brzi dogovor na licu mjesta koji će okončati Korejski rat.

Istovremno svjetski mediji uživo prate šetnju Kim Džong Una po Singapuru. Iz vazduha se vidi kolona njegovih automobila kao u ogromno obezbjeđenje koje ga u stopu prati.

Prije povrataka kući, kako je navela Bijela kuća Trump planira da se obrati novinarima u Singapuru.

11.06.2018     ZABRINJAVAJUĆA STATISTIKA NA PUTEVIMA KOSOVA

Na Kosovu je povećan broj saobraćajnih nesreća. Prošle godine je od januara do maja u saobraćajnim nesrećama živote izgubilo 39 osoba, dok su u istom periodu 2018. godini poginule 42 osobe. Prema podacima Policije Kosova u više od 85% slučajeva uzrok je ljudski faktor.

Prema izveštaju Kosovske policije prethodna dva dana dogodile su se dve teške saobraćajne nesreće, u kojima je 6 osoba izgubilo život. Zbog toga Kosovska policija apeluje na sve vozače da se pridržavaju propisa, da brzinu prilagode uslovima na putu, da poštuju ograničenja i tokom vožnje koriste sigurnosni pojas, da ne upravljaju vozilom pod dejstvom alkohola i da nikako umorni ne kreću na put.
"Dva teške saobraćajne nesreće nedavno su se dogodile u blizini Uroševca, 8. juna, kao i u okolini Peći -10 juna. U ovim nesrećama 6 osoba je izgubilo život. Policija Kosova apeluje na sve učesnike u saobraćaju, posebno na vozače motornih vozila, da voze pažljivije, da odmorni kreću na put jer njihova mala nepažnja i gubitak koncentracije mogu da ugroze ne samo njihov život, već i živote ostalih učesnika u saobraćaju. U cilju sprečavanja saobraćajnih nesreća na putevima Kosova biće prisutan veći broj patrolnih jedinica koje će kontrolisati drumski saobraćaj", navodi se u saopštenju Kosovske policije dostavljeno
Prema statističkim podacima Kosovske policije, u maju 2017. godine bilo je 12 saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, dok je u istom periodu ove godine bilo 9 saobraćajnih nesreća sa fatalnim ishodom. Samo u maju ove godine zabeleženo je 1.175 saobraćajnih nezgoda, dok je izrečeno 36 617 kazni, što je za 9, 12 % više u odnosu na prethodnu godinu.

01.06.2018      Nakon polaganja zakletve Vlade, Salvini o merama protiv imigracije

Lider italijanske desničarske Lige Mateo Salvini rekao je danas da će se kao ministar unutrašnjih poslova potruditi da prva stvar bude da oživi mere države protiv imigracije.

Salvini želi da se smanji broj migranata koji dolaze u zemlju, da se poveća broj proteranih i da se smanje fondovi koje Italija odvaja na migrante.

On je to rekao novinarima pošto je koaliciona vlada Lige i populističkog Pokreta pet zvezdica podnela zakletvu kao prva populistička vlada u Zapadnoj Evropi.

Salvinijeva Lige već dugo ima čvrst stav protiv ilegalne migracije i traži od Evropske unije da više učini kako bi se smanjio teret Italije.

Dolazak migranata u Italiju smanjen je prošle godine dok je na vlada Demokratska partija s levog centra potpisala sporne dogovore s Libijom da se pojačaju morske patrole i spreče migranti da kreću preko Sredozemnog mora.

Danas popodne su novi italijanski premijer Đuzepe Konte i njegova populistička vlada položili danas zakletvu pred predsednikom zemlje Serđom Matarelom.

Vlada je mešavina ministara iz dve antisistemske i desničarske partije koji su obećali program u kome će biti Italija na prvom mestu, što je zabrinulo EU.

Prvo je zakletvu položio Konte a za njim dvojica vicepremijera Luiđi Di Majo, šef antisistemskog Pokreta pet zvezdica i Mateo Salvini, šef krajnje desničarske Lige, a zatim i ostali članovi vlade, prenosi Beta.

Posle polaganja zakletve nova vlada treba da ode u sedište vlade gde će biti primopredaja vlasti između odlazećeg premijera Paola Djentilonija i Kontea.

Vlada još treba da dobije poverenje oba doma parlamenta, a glasanje će verovatno biti početkom iduće nedelje.

Evrospkeptični političari u Evropi pozdravili su novu italijansku vladu sastavljenu od Pokreta pet zvezdica i desničarske Lige. Milanska berza je skočila pošto je sporazumom postignutim u poslednjem trenutku sprečeno održavanje prevremenih izbora.

Ceremonija zakletve predstavlja vrhunac nedelje pune političkih obrta i finansijskih previranja, u kojima su berze širom sveta pale a kamatne stope na italijanske obveznice porasle zbog pretnji o održavanju novih izbora, u trećoj po veličini evropskoj privredi.

01.06.2018     Kosovske želje o albanskim vezama

Skupština Kosova je ove nedelje usvojila dve rezolucije u korist, kako su rekli inicijatori, građana Kosova i Albanije. Jedna se tiče ukidanja roaminga, a druga uklanjanja granične kontrole na prelazima Kosova i Albanije. Najavljen je i predlog o carinskoj uniji dve zemlje.
Za Srbiju to su velikoalbanske pretenzije, dok su kosovski analitičari nešto skeptičniji kada je reč o bilo kakvim rezolucijama u Skupštini Kosova.
Usvajanjem rezolucije, Skupština Kosova je izrazila p
olitičku volju da se ukine roaming sa Albanijom i obavezala Vladu Kosova da u okviru ekonomske integracije sa Albanijom pokrene proceduru o postizanju sporazuma o ukidanju roaming tarifa koje su veoma visoke između Kosova i Albanije.
Kako su inicijatori re
zolucije rekli, inače poslanička grupa Partije socijaldemokrata koja se nedavno odvojila od pokreta Samoopredeljenje, nadležne telekomunikacione institucije u Albaniji su predvidele i ukidanje roaming tarifa sa zemljama u regionu u 2018.
Istakli su da su t
arife roaminga između Kosova i Albanije veoma visoke, a njihovo ukidanje samo će povećati komunikaciju između ljudi i tako nadoknaditi moguće gubitke privatnih mobilnih kompanija. Rezoluciju su podržale sve partije.
Tako nešto u zemljama EU postoji još od
prošle godine, poručili su.
Skupština Kosova je na predlog iste poslaničke grupe usvojila rezoluciju i o uklanjanju granične kontrole na tri granična prelaza između Kosova i Albanije.
Kako je rekao poslanik Dardan Molićaj, otvaranje granica će otkloniti poteškoće i administrativno ometanje sa kojima se suočavaju građani dve zemlje, i znatno im uštediti vreme. Od Vlade Kosova je zatraženo da pokrene procedure o uspostavljanju jednog takvog međunarodnog sporazuma.
Reakcije na to već su stigle iz Srbije.
Minis
tar spoljnih poslova Ivica Dačić je na konferenciji za novinare u tom ministarstvu tako nešto oslovio velikoalbanskim težnjama.
Predsednik Skupštine Kadri Veselji kazao je u petak da je ovo politička volja Skupštine koju će sada da razmotri Vlada.
"Nismo p
rekršili neki standard EU i nećemo odmah da krenemo sa sprovođenjem toga. Integracija granica se prvo desila unutar EU. I mi kao Albanci imamo pravo da mislimo da ćemo se međusobno integrisati unutar okvira EU kao nezavisne i suverene države", kazao je Veselji na konferenciji za novinare.
Analitičari na Kosovu su nešto skeptičniji o pitanju rezolucija.
Škeljzen Maljići smatra da je preterana reakcija srpskog šefa diplomatije o velikoalbanskim pretenzijama te dodaje da se sve države mogu međusobno dogovarati o određenim merama.
"Roaming se ukida u celoj Evropi tako da to nije nešto što bi trebalo da zabrinjava. To je samo u korist potrošača. Ali, što se tiče druge mere o ukidanju kontrole na granici, mislim da je to samo lepa želja jer je EU nekoliko puta tražila da se ta kontrola samo pojača. Da se pojednostave kontrole, to bi možda i moglo da se desi", reči su kaže Maljićija.
Ipak, Maljići dodaje da skupštinske rezolucije nisu obavezujuće te da je i ranije bilo brojnih rezolucija koje su ostale samo na papiru.
Politolog Ramuš Tahiri navodi da ovakve rezolucije, iako nisu obavezujuće, daju određeni duh i smisao političkih kretanja. Kako je dodao, ovo je izraz određene partijske volje bez određenog značaja.
"Verovatno je da političke partije na Kosovu žele da budu u žiži javnosti a verovatno i da animiraju međunarodnu i unutrašnju javnost o ovim procesima. Ustvari, ne radi se o nikakvim velikoalbanskim ili maloalbanskim pretenzijama, zato što, kao prvo, Kosovo je pravno-politički građanska država, a, s druge strane, Kosovo ima određene obaveze naspram Evropske unije i kriterijume koje mora da ispoštuje a tiču se upravljanja granične linije i graničnih prelaza. Bilo kakvi odnosi Kosova sa drugim zemljama uspostavljaju se na osnovu rezolucija Skupštine, a do sada nijedna nije imala određeni značaj", ocenjuje Tahiri.
Međutim, Kosovo i Albanija redovno održavaju sednice dveju vlada. Do sada su održane četiri takve sednice na njima se potpisuju sporazumi  u korist dve zemlje.

01.06.2018      Mirovni pregovori o Ukrajini biće obnovljeni 11. juna

Izaslanici Njemačke, Francuske, Ukrajine i Rusije sastaće se u Berlinu 11. juna u pokušaju oživljavnja pregovora o miru na istoku Ukrajine, saopštio je njemački ministar vanjskih poslova Heiko Maas u petak.

"Proteklih sedmica smo razgovarali sa ministarstvima vanjskih poslova Ukrajine, Francuske i Rusije sa ciljem organizovanja novog sastanka," rekao je Maas tokom posjete lučkom gradu Marijupolju, na istoku Ukrajine, sa svojim domaćinom Pavlom Klimkinom.

Maas je rekao da mu je drago što će se šefovi diplomatija četri zemlje sastati skupa "da razmatraju budući razvoj situacije u Ukrajini i proces iz Minska", navodi se u saopštenju objavljenom u Berlinu.

U februaru 2015. u Minsku je postignut sporazum između Ukrajine i Rusije, pod pokroviteljstvom Berlina i Pariza, kojim su okončani sukobi na istoku Ukrajine, ali sve odredbe nikada do kraja nijesu provedene. Od tada se dvije strane neprekidno poslužuju za kršenje nekoliko primirija.

Maasova izjava stiže kao posljedica napora da se okonča četvorogodišnji sukob na istoku Ukrajine između vladinih snaga i proruskih separatista ubijeno više od 10.300 ljudi od aprila 2014.

01.06.2018      VESELJI: U POREĐENJU SA DRUGIM ZEMLJAMA MI SMO ŠVEDSKA

Predsednik Demokratske partije Kosova Kadri Veselji smatra da je Kosovo ispunilo sve kriterijume za liberalizaciju viznog režima.

Na konferenciji za novinare Veselji je
rekao da Kosovo nema šta da radi više u pravcu liberalizacije, pošto je sada Švedska u poređenju sa drugim zemljama.
Predsednik Skupštine Kosova pomenuo je i druge zemlje Balkana, kao i Ukrajinu, Gruziju koje po njegovim rečima nisu radile kao što je Kosovo u tom pravcu.
"Nemamo ništa više šta da uradimo kao država, mi smo ispunili sve zadatke. U poređenju sa zemljama Balkana i drugim zemljama mi smo Švedska. Pogledajte kako stvari stoje u Gruziji, Ukrajini.. Da li smo mogli da uradimo više? Mora da se desi proces liberalizacije viznog režima", rekao je Veselji.
"Nepravedno je da nas ostave u izolaciji. Ja ne znam šta možemo da uradimo više", dodao je Veselji.
On je dalje govorio o dijalogu sa Srbijom, za koji je rekao da treba da se završi što pre.
"Kosovo
će biti lider razvoja velikih procesa. Balkan će imati koristi od toga i Kosovo će voditi u tom pogledu. Mi treba da završimo dijalog sa Srbijom, i druge alternative nema. Priznanje Kosova od Srbije će se neminovno desiti", rekao je on, upitan da li će DPK podržati platformu dijaloga, koja će biti prosleđena skupštini u ponedeljak.

01.06.2018     Uhvaćeni lavovi i tigrovi i jaguar iz zoo vrta u Njemačkoj

Dva lava, dva tigra i jaguar koji su pobjegli iz zoološkog vrta u Lunebahu u zapadnoj Njemačkoj uhvaćeni su, saopštila je policija.

Životinje su pronađene u unutrašnjosti zoo vrta nakon potrage koja je ukljičivala i dron, rekao je lokalni zvaničnik njemačkim medijima .

Lokalne vlasti su prethodno bile savjetovale građane da ostanu kod kuće i telefoniraju policiji ako ih primijete.

Iz zoološkog vrta je pobjegao i medvjed, ali je upucan i umro je, rekao je jedan zvaničnik AFP-u.

Njemački mediji su naveli da su životinje pobjegle nakon oluje koja je trajala protekle noći, što je izazavalo poplavu i štete na ogradama kojima su bili opasani.

Zoološki vrt u vlasništvu porodice Wallpott, prostire se na površini od 30 hektara i dom je skoro 400 životanja od 60 različitih vrsta, uključujući i Sibirske tigrove i lavove.

Otvoren je 1965. sa samo psima, magarcima i divljim veprovima, a danas ga godišnje posjećuje 70.000 ljudi

Današnji bijeg životinja stiže dvije godine nakon što su lavovi provalili iz svojih kaveza u zoološkom vrtu u Lajpcigu na istoku Njemačke. Tada je jedan ubijen a drugi uhvaćen.

01.06.2018      KRASNIĆI: IZBORI NISU POTREBNI, ALI DPK SPREMNA

Poslanik vladajuće Demokratske partije Kosova (DPK) Memlji Krasnići, smatra da Kosovu sada nisu potrebni vanredni parlamentarni izbori, ali da je njegova stranka spremna za slučaj da do toga dođe.

On je ocenio da Kosovu nisu potrebni izbori već stabilnost i održivost institucija.
"Kosovu trenutno nisu potrebni prevremeni parlamentarni izbori, već stabilnost i održivost institucija", rekao je Krasnići.
Prema njegovim rečima, uprkos spremnosti DPK-a, nijedan politički entitet u zemlji ne želi izbore na Kosovu, jer postoje određena pitanja od nacionalnog značaja koja treba definisati u naredne dve-tri godine.

31.05.2018      Tramp: Možda više od jednog sastanka sa Kimom

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će možda biti potrebno više od jednog sastanka kako bi se potpisao sporazum o denuklearizaciji Severne Koreje.

On je za Rojters na putu ka Teksasu rekao da želi da Pjongjang što pre ukine svoj program nuklearnog oružja, pod bilo kojim sporazumom.

Tramp je izjavio da se i dalje nada da će se 12. juna u Singapuru sastati sa liderom Severne Koreje Kim Džong Unom.

Američki predsednik je dodao da će ga severnokorejski izaslanik Kim Jong Čol najverovatnije posetiti u Beloj kući u Vašingtonu, nakon što završi sastanke sa državnim sekretarom SAD Majkom Pompeom u Njujorku.

Rojters navodi da severnokorejski zvaničnik nosi pismo koje je Kim poslao Trampu.

31.05.2018      BESKORISNO RAZGOVARATI AKO ENERGITIKA NIJE PRVA TAČKA

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj rekao je da je situacija u vezi sa energetskim tržištem na Severu Kosova "nepodnošljiva" i da Kosovo treba da potvrdi vladavinu u energetskom sektoru na svojoj teritoriji.

"Srpska strana nije sprovela energetski sporazum. Jasno je da su dobili 30 miliona evra od ovoga. Ovu situaciju ne možemo tolerisati na neodređeno", rekao je Haradinaj danas u Skupštini Kosova, odgovarajući na pitanja poslanika koji su zatražili razjašnjenje o odluci vlade da dodeli sredstva KOSTT-u (Operatoru prenosa, sistema i tržišta Kosova) kako bi pokrili gubitke nastale zbog neplaćenih računa za električnu energiju na severu.
Haradinaj je takođe govorio o dijalogu sa Srbijom, rekavši da je tehnički deo zaustavljen, jer Kosovo insistira na primeni energetskog sporazuma, dok Srbija želi pre svega uspostavljanje Asocijacije opština sa većinskim srpskim stanovništvom.
"Prošlo je neko vreme od kako tehnički dijalog ne teče, upravo zbog ove situacije; smatrali smo da je beskorisno sedeti za stolovima gde energetika nije tačka broj jedan. Ne odbacujemo druge teme, ali ovo treba da bude na vrhu liste", rekao je Haradinaj.
Sa druge strane, rekao je da srpska strana i EU žele da preurede agendu i da na vrh stave pitanje Asocijacije.
"Razmenili smo neku ne tako prijatnu korespondenciju sa posrednicima u dijalogu, ali čekamo na budući razvoj situacije i mislim da parlament ima sva prava da kaže da nema logike u rešavanju pitanja sa tako pogrešnim redom", rekao je Haradinaj

31.05.2018     Skok inflacije u evrozoni zbog neizvesnosti

Veliki skok cena energenata doveo je do znatnog rasta inflacije širom evrozone i omogućio Evropskoj centralnoj banci (ECB) da razmotri okončanje programa podsticaja.

Međutim, ECB će narednih meseci verovatno biti opreznija, usled niza neizvesnosti u Evropi - ekonomija evrozone prolazi kroz težak period, EU je na pragu trgovinskog rata sa SAD, dok Italiju i Španiju potresa politička nestabilnost.
Statistička agencija Evropske unije Eurostat saopštila je danas da je u maju zabeležen rast godišnje stope inflacije od 1,9 odsto, dok je u aprilu porasla 1,2 odsto. To je od aprila prošle godine najveći rast stope inflacije koja je gotovo dostigla cilj ECB od dva odsto.

Do znatno većeg rasta od očekivanog u najvećoj meri je došlo zbog oštrog skoka cena nafte. Cene energenata su ove godine porasle do maja 6,1 odsto, što je više nego duplo u odnosu na aprilskih 2,6 odsto.

Iako se godinama trudila da dovede inflaciju do željenih dva odsto, ECB je sada u čudnoj situaciji. Rast ekonomija evrozone je usporen u prva tri meseca ove godine, a okončanje programa podsticaja moglo bi dodatno da ga oslabi.

Prisutna je i zabrinutost da bi ponovo mogla da eksplodira kriza oko duga evrozone zbog političke nestabilnosti u Italiji, gde bi antievropske stranke na izglednim novim izborima mogle da postignu još bolji rezultat nego u martu.

Ako se izuzme roba s nestabilnim cenama - energenti, hrana, alkohol i duvan, inflacija je porasla sa 0,7 do 1,1 odsto. To povećanje bi moglo da ukaže da manja nezaposlenost polako vodi ka povećanju plata.

Eurostat je naveo i da je stopa nezaposlenosti u 19 članica evrozone nastavila pad u aprilu i pala sa 8,6 na 8,5 odsto, što je njen najniži nivo od decembra 2008. godine.

31.05.2018     ŠTA BEOGRAD I PRIŠTINA OČEKUJU OD DIJALOGA

Nastavak dijaloga planiran je u drugoj polovini juna, poručio je nedavno predsednik Kosova Hašim Tači. Predstavnici Srba i Albanaca podeljenog su mišljenja kada je reč o njegovom nastavku.

Nast
avak dijaloga planiran je u drugoj polovini juna, poručio je nedavno predsednik Kosova Hašim Tači. Predstavnici Srba i Albanaca podeljenog su mišljenja kada je reč o njegovom nastavku.
Gostujući nedavno u jutarnjem programu RTK2, savetnik predsednika Kosova Ardian Arifaj istakao je da dijalog ulazi u finalnu fazu, ali da se još uvek konkretno ne zna o čemu će u nastavku biti reči. Veoma je važno za obe strane, uključujući i Evropsku uniju, da dijalog nema alternativu, da mora biti nastavljen kako bi se postigla potpuna normalizacija odnosa između Kosova i Srbije, poručio je Arifaj.
"Svrha finalne faze je da se postigne dogovor o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, za pomirenje Kosova i Srbije i za dobrosusedske odnose između Kosova i Srbije i na kraju - obostrano priznanje Kosova i Srbije. To su ciljevi finalne faze dijaloga. Mora biti pravno obavezujućeg dogovora, jer evropski put obe strane zavisi od inplementacije tog dogovora", rekao je Arifaj.
Potpredsednik Srpskog nacionalnog foruma Momčilo Trajković smatra da su ciljevi koje je Međunarodna zajednica postavila Kosovu i Srbiji prepoznatljivi i da će morati da potpišu pravno obavezujući sporazum. Trajković smatra da obavezujući sporazum ne predstavlja kraj procesa, već da će se tek tad otvoriti novi problemi.
"Nažalost, tu Kosovo dobija, a Srbija gubi, jer se na taj način Srbija odriče dela svoje teritorije i na taj način ona konačno priznaje nezavisnu državu Kosovo. Da li će to baš tako ići, da li će politički proces u Srbiji dozvoliti da Vučić na takav način dođe do ostvarivanja svoje politike, to je već drugo pitanje, ja smatram da će tu biti mnogo problema i ne verujem da će Vučić biti taj koji će taj proces završiti ili ga okrenuti na drugu stranu. Očigledno da se radi o velikom pritisku, o obećanjima koje je dao da bi došo do vlasti, a sada je došlo vreme da plati ono što je uzeo“, kaže Trajković.
Da treba izvršiti reviziju postignutih sporazuma koji još uvek nisu primenjeni, ističe analitičar Imer Muškoljaj, dodajući da posebnu pažnju treba posveti suštini dijaloga.
"Svi pričaju o nastavku dijaloga, ja mislim da bi trebao da bude neki drugi model, ali pre toga treba da se uradi neka revizija svih postignutih sporazuma do sada. Nažalost imamo toliko postignutih sporazuma, a praktično na terenu nisu svi primenjeni, tako da je to veliki problem. Ne možemo da pričamo da postignemo neki drugi sporazum ako prvo ne rešimo taj veliki problem. Mislim da se Srbiji žuri da nastavi dijalog i da okonča taj dijalog formalno, al' to ipak ne znači da će sve biti okončano, tako da niko nije dao Prištini i Kosovu garanciju da okončanje dijaloga, treba da bude naznaka za priznavanje Kosova od strane Srbije, to se neće desiti, bar ne kad se potpiše taj istorijski sporazum", rekao je Muškoljaj.
Predsednik Srbije Alek
sandar Vučić izjavio je nedavno da se još uvek ne zna da li će u junu biti nastavljen dijalog Beograda i Prištine, i naglasio da je srpska strana spremna za razgovor i kompromisno rešenje.
Na današnjoj konferenciji za novinare direktor Kancelarije Vlade Sr
bije za KiM Marko Đurić rekao je da nema najava o nastavku dijaloga, kao i da je Beograd spreman da razgovara, kako je rekao, "na ozbiljan način".

31.05.2018      SAD uvode carine EU, Kanadi i Meksiku na aluminijum i čelik

Američka administracija je saopštila u četvrtak da će uvesti carine na uvoz čelika i aluminijuma iz Evrope, Meksika i Kanade nakon što, kako je istakla, nije dobila ustupke od svojih saveznika, prenosi AP.

Ministar trgovine Vilbur Ros rekao je novinarima da carine od 25 odsto na čelik i deset odsto na aluminijum iz uvoza stupaju na snagu u ponoć, nakon što je u nekoliko navrata izuzela pomenute zemlje od ove mere u nastojanju da kupi vreme za pregovore.

"Nadamo se nastavku pregovora sa Kanadom, Meksikom i Evropskom komisijom zato što postoje ostala pitanja koja takođe treba rešiti", rekao je Ros.

On nije precizirao šta bi EU, Kanada i Meksiko mogli da urade da bi carine bile ukinute

Postignut je “izvestan napredak” u pregovorima sa Evropom ali ne dovoljan da bi i dalje bila izuzeta od carina, kazao je Ros na konferenciji u Parizu.

“I dalje smo voljni da nastavimo razgovore”.

Tramp je u martu objavio uvođenje tarifa na uvoz čelika i aluminijuma, ali su EU, Kanada, Meksiko i drugi američki saveznici biti izuzeti od te mere.

Prethodno je nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila da će Evropska unija odgovoriti "odlučno i jedinstveno".

Merkel je na konferenciji sa portugalskim kolegom Antoniom Koštom rekla da su se članice EU saglasile da "uzvrate inteligentno, odlučno i jedinstveno" i dodala da američke sankcije "nisu u skladu s pravilima Svetske trgovinske organizacije".

Evropski zvaničnici razmatraju protiv mere kao što su uvoz soka od pomorandže, buter od kikirikija i drugih proizvoda iz SAD. Uvođenje carina će svakako otežati pregovore SAD sa Meksikom i Kanadom o Sporazumu o slobodnoj trgovini u severnoj Americi (NAFTA).

Evropski zvaničnici da će uvođenje taksi negativno uticati na ekonomski rast sa obe strane Atlantika.

Šef nemačke diplomatije Hajko Mas se prilikom sastanka sa kineskim kolegom Vang Jiem izjasnio protiv protekcionističkih mera u međunarodnoj trgovini.

"Nemamo nikakvog interesa da pravimo korake unazad u trgovinskoj politici. Da budem jasan, protekcionizam i zatvaranje ne treba da nadvladaju slobodnu trgovinu", rekao je Mas.


31.05.2018     PRIVEDENI MUŠKARCI SA KS ZBOG MARIHUANE U TORBAMA

D.A. (1982) iz okoline Gnjilana i D.P. (1992) iz Kamenice p
rivedeni su na prelazu Končulj nakon što je u automobilu u kojem su se nalazili pronađeno oko četiri kilograma marihuana. Iz MUP-a Srbije navode da su "presekli još jedan lanac trgovine opojnom drogom".

U saopštenju se navodi i da je u koferu u vlasništvu
D.A. ponađeno 3 kg i 136 grama marihuane, a u rancu D.P. 816 grama.
Protiv muškaraca podneta je krivična prijava i određeno im je 48-časovno zadržavanje. Biće privedeni i nadležnom tužilaštvu.

24.05.2018      IAEA: Iran i dalje primenjuje nuklearni sporazum

Iran se drži glavnih ograničenja nuklearnih aktivnosti, koja su uvedena potpisivanjem sporazuma o nuklearnom programu te zemlje, uprkos tome što su se SAD povukle iz tog dokumenta, saopšteno je iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

U prvom izveštaju Agencije od kada je predsednik SAD Donald Tramp 8. maja saopštio da se Vašington povlači iz sporazuma, navodi se da se Teheran ponašao u skladu sa ograničenjima za nivo obogaćivanja uranijuma, kao i za zalihe tog i drugih proizvoda.
Istovremeno, IAEA je kritikovala Iran da sporo reaguje u slučajevima takozvanih "inspekcija dodatnog pristupa" u okviru Dodatnog protokola, koji Teheran sprovodi u okviru sporazuma.

IAEA je ohrabrila Iran da ide iznad očekivanja postavljena sporazumom kako bi se pojačalo poverenje. Agencija je kao primer navela da bi Iran mogao da pozove članove IAEA na lokacije koje ranije nisu posećene.

Sporazum je postignut u julu 2015. između Irana i šest velikih sila - SAD, Rusije, Kine, Velike Britanije, Francuske i Nemačke.
Evropa i ostale potpisnice pokušavaju da zadrže sporazum sa Iranom uprkos američkom povlačenju.

24.05.2018      Tači traži dodatnu proveru Labana za sudiju Ustavnog suda

Predsednik Kosova Hašim Tači za sada neće imenovati Radomira Labana za sudiju Ustavnog suda "zbog otvorenih sumnji o njegovoj prošlosti", potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz ureda predsedništva. Predsednik će zatražiti dodatnu proveru njegove prošlosti.
“Predsednik Kosova neće ga imenovati dok nadležni bezbednosni i pravosudni organi ne sprovedu potpunu proveru”, kaže se u odgovoru.
Labana inače traže srpski pravosudni organi za izdržavanje šestogodišnje kazne jer je jedan od ukupno 21 osuđenog u slučaju carinske mafije koji se vodio pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal u Beogradu. Presuda je iz 2012. godine.
Misija EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) potvrdila je za R
adio Slobodna Evropa da je Osnovni sud u Kraljevu putem pisma tražio pomoć od ove misije kako bi se sprovela konačna presuda. Međutim, EULEX nema ovlašćenja da procesuira takve zahteve pod aktuelnim mandatom.
"Ta činjenica je već bila prenesena u pismu Osnovnom sudu", dodaje se.
Skupština Kosova izabrala je Radomira Labana, rođenog u Đakovici 1972., za sudiju Ustavnog suda u petak, a na predlog posebne parlamentarne komisije koja je bila zadužena za izbor kandidata. U komisiji je bio na trećem mestu od ukupno 10 kandidata.
Njegov izbor podržala je i Srpska lista. Poslanik Slavko Simić je tada rekao da Laban ima "veliko pravno iskustvo, sa profesionalnom reputacijom javnog i ustavnog prava" i kandidat je koji ima "visoko moralne kvalitete i integritet".
Posla
nik Srpske liste Igor Simić u četvrtak nije želeo da komentariše zašto je ova lista podržala nekog ko je begunac od srpskih vlasti.
Savet za zaštitu ljudskih prava na Kosovu pozvao je predsednika zemlje da ne imenuje Labana za sudiju Ustavnog suda zbog njegove sumnjive prošlosti.

24.05.2018     Britanska vlada: Tranzicija sa EU gotova do decembra 2020.

Velika Britanija će okončati period tranzicije sa EU nakon "Bregzita" u decembru 2020. godine, izjavila je portparolka britanske premijerke Tereze Mej.

Ona je demantovala izveštaje medija o tome da Vlada želi novu tranziciju, koja bi trajala do 2023. godine.

Portparolka Mejove je ponovila stav Britanije da će se period tranzicije završiti do decembra 2020. godine, nakon što je "Tajms" javio da će Mejova da predloži novi period tranzicije u kojem bi bila obuhvaćena pitanja carina i trgovine i koji bi trajao od 2021. do 2023. godine, kako bi se izbegla potreba za infrastrukturom ili proverama na irskoj granici.

U Severnoj Irskoj će biti jedina britanska granica sa EU nakon "Bregzita". Obe strane su saopštile da su posvećene tome da granicu sa Republikom Irskom održe otvorenom, ali se pronalaženje praktičnog rešenja za sada pokazalo kao nedostižno.

Premijer Irske Leo Varadkar, koji ima jaku podršku drugih država EU, izjavio je da se Dablin neće saglasiti sa rešenjem koje je vremenski ograničeno.

"Neće moći 2023. godine. Irska Vlada neče biti u mogućnosti da se saglasi sa situacijom gđe bismo morali da odgodimo tako važnu odluku", izjavio je Varadkar za irsku radio-stanicu "Njuztok".

EU i Dablin insistiraju na tome da sporazum o "Bregzitu" mora da bude podržan drugim sporazumom, u slučaju da budući sporazum o trgovini ne ukloni potrebu za kontrolama na granici. London se sa ovim saglasio prošlog mjeseca, ali ne i sa sredstvima kojim EU želi to da postigne.

Portparolka Mejove je izjavila da Vlada želi da bude spremna uz nove dogovore vezane za carinu do kraja perioda tranzicije, uprkos parlamentarnom izvještaju u kojem se navodi da bu Britanija mogla da ostane u okviru carinske unije.

24.05.2018      DOGOVOREN SADRŽAJ PISAMA O ZAVRŠETKU MISIJE EULEKS NA KOSOVU

Predsednik Kosova Hašim Tači i šefica misije Euleksa Aleksandra Papadopulo saglasili su se da je dogovoren finalni sadržaj pisama o završetku misije Euleksa, koja prestaje 14. juna ove godine.

Razmenom pisama između predsednika Kosova Hašima Tačija i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini treba da se okonča misija i sadašnja ovlašćenja Euleksa na Kosovu.
Tači je na današnjem sastanku zahvalio ambasadorki Aleksandri Papadopulo za saradnju sa misijom Euleksa i svim institucijama EU.
Misija Euleksa na Kosovu je počela delovanje neposredno pred proglašenje nezavisnosti Kosova i na početku je imala izvršna ovlašćenja koja su vremenom preneta na kosovske institucije.
Očekuje se da će određeni broj pripadnika misije i dalje ostati na Kosovu i imati samo savetodavnu ulogu.
Razmena pisama treba da se, kao međunarodni sporazum, ratifikuje u Skupštini Kosova.

24.05.2018       Hariri izabran za novog premijera Libanona

Predsjednik Libanona Michel Aoun (Mišel Aun) imenovao je Saada Haririja (Sad) za novog premijera i zatražio od njega da oformi novu Vladu, navodi se u priopćenju ureda libanonskog predsjednika.

Imenovanje Haririja je podržalo 111 od ukupno 128 članova novog parlamenta Libanona tijekom konzultacija sa Aounom.

Parlamentarni izbori u Libanonu održani su 6. svibnja.

24.05.2018      VLASNIK MEDIKUSA KRIV ZA ILEGALNE TRANSPLANTACIJE

Osnovni sud u Prištini objavio je danas presudu kojom je osnivač klinike "Medikus" iz Prištine Lutfi Derviši proglašen krivim za optužbe trgovine ljudskim organima i organizovani kriminal, prenosi RTK.

Derviši je prethodno osuđen za iste optužbe, ali je suđenje poništeno i krenulo ispočetka.
U presudi se navodi da je tužilaštvo uspelo da dokaže da je Derviši znao za nezakonitu praksu na klinici i da je u njoj učestvovao.
"Dokazano je da je Ljutfi Derviši, kao vlasnik klinike 'Medikus' i ličnim učešćem na nekoliko operacija, znao da klinika 'Medikus' nema dozvolu za vršenje transplantacija, i znajući da su transplantacije zabranjene, regrutovao najmanje sedam osoba, štitio ih i operisao ih u klinici 'Medikus' sa ciljem da iskoristi njihove bubrege i transplantira ih u tela primaoca", navedeno je u obrazloženju presude, preneo je RTS.

24.05.2018     Putin smenio šefa ruske svemirske agencije

Ruski predsednik Vladimir Putin smenio je danas šefa strateške ruske svemirske agencije Roskosmos, koja je poslednjih godina imala niz neupeha i na tu dužnost imenovao bivšeg zamenika premijera Dmitrija Rogozina, saopštio je Kremlj.

Do prošle nedelje zamenik premijera zadužen za nadgledanje tog vojno-industrijskog kompleksa, Rogozin je poznat po žestokim kritikama na račun Zapada i sam je na spisku sankcija SAD, koje su jedan od glavnih partnera Rusije u svemirskom sektoru.

Rogozin će zameniti Igora Komarova, na funkciji od 2015. godine.

"Uradiću sve što je u mojoj mogućnosti da opravdam vaše poverenje", rekao je Rogozin, a prenela je ruska televizija.

Ruska svemirska industrija doživela je niz neuspeha proteklih godina, među kojima su gubitak svemirskog teretnog broda "Progres" i neuspelo lansiranje rakete "Proton" s telekomunikacionim satelitima.

Rusija ostaje vodeća u toj oblasti jer jedina poseduje rakete sposobne da lete do Međunarodne svemirske stanice, koja je projekat 16 zemalja, a najveći deo finansija daju Rusija i SAD.

To je jedna od retkih oblasti bilateralne saradnje koja nije ugrožena jakim tenzijama između Rusije i SAD.

24.05.2018     OTAC PRETUKAO DETE NA SMRT

Četrnaestogodišnje dete preminulo je kasno sinoć u Karačevu, u opštini Kamenica.

Centar porodične medicine je obavestio Policiju Kosova u Kamenici da je 24. maja, u 00:40, porodica donela beživotno telo deteta L.B., rođeno 2004. u selo Donje Karačevo.
Prema istrazi na licu mesta, koju su sprovele jedinice Policije Kosova i tužilac, sumnja se da je dete preminulo nakon što ga je otac G.B., Albanac sa Kosova (1958), pretukao tvrdim predmetom, navodno, drvenim štapom.
"U vezi sa ovim slučajem, u regionalnoj policiji u Gnjilanu saslušan je osumnjičeni, otac, u prisustvu advokata i na osnovu prvih informacija, sumnja se da se slučaj dogodio oko 19:00, 23. maja, u kući osumnjičenog. Osumnjičeni je odlučio da žrtvu odvede lekaru nakon što joj se stanje pogoršalo. Međutim, u trenutku kada su osumnjičeni i ostali članovi porodice doveli dete u Centar porodične medicine u Kamenici oko 00:40, bilo je prekasno i dežurni lekar je samo mogao da konstatuje smrt deteta. Prema istrazi, sumnja se da je motiv ovog teškog incidenta novac koji je žrtva uzela i potrošila bez znanja roditelja", navodi se u saopštenju policije.
Regionalni istražitelji su preduzeli s
ve potrebne mere kako bi u potpunosti rasvetlili slučaj. Beživotno telo deteta poslato je na obdukciju, dok je osumnjičenom određen pritvor od 48 sati.

23.05.2018     Sirija odbacila američki zahtjev za povlačenje iranskih snaga

Sirijske vlasti su odbacile zahtjev Sjedinjenih Država za povlačenje iranskih snaga i pripadnika libanskog šiitskog pokreta Hezbolah sa njenog tla.

Zamjenik šefa sirijske diplomatije Fajsal Mikdad izjavio je da to pitanje "nije na dnevom redu pošto se odnosi na suverenitet Sirije".

Američki državni sekretar Majk Pompeo saopštio je ove nedjelje spisak zahtjeva za postizanje novog nuklearnog sporazuma sa Iranom u kojem se navodi povlačenje iranskih snaga iz Sirije.

Iran zajedno sa Rusijom pruža podršku snagama sirijskog predsjednika Bašara el Asada.

Mikdad je rekao da Sirija "visoko cijeni" vojnu podršku Rusije kao i "savjete" Irana i Hezbolaha i dodao da niko ne smije da dovodi u pitanje povlačenje iranskih snaga iz Sirije.

"Oni koji traže tako nešto, a to sigurno nisu naši ruski prijatelji, planiraju mogućnost intervencije na svim područjima Sirije, uključujući podršku teroristima u zemlji i regionu", rekao je sirijski zvaničnik.

23.05.2018      OD 14. JUNA EULEKS SAMO SAVETODAVNO NA KOSOVU

Misija Evropske unije, Euleks, koja je deset godina na Kosovu bila zadužena za policiju i pravosu
đe, od 14. juna imaće samo savetodavnu ulogu, a tačan format i broj službenika buduće misije još nije poznat, rekla je za Dojče vele portparol Euleksa Donika Gaši.

"To zavisi od skrining-procedure zemalja-
članica EU. U kosovskom pravosudnom sistemu nakon 14. juna više neće biti sudija i tužilaca Euleksa, ali se očekuje da će misija zadržati neke kontrolne funkcije, pre svega kada je reč o sudskim predmetima koji su već u postupku", kaže Donika Gaši.
Prema re
čima ministra pravde Abelarda Tahirija, Euleks ulazi u prelaznu fazu, što podrazumeva prenos svih predmeta na sudove ili tužioce Kosova.
"To zna
či da će svi procesi Euleksa biti prebačeni na pravosudne institucije Kosova", rekao je Tahiri.
DW konstatuje da se misija Euleksa našla se na meti kritika zbog korupcije, zbog
čega je Evropska unija formirala posebnu Istražnu komisiju.
Ministar Tahiri, me
đutim, ocenjuje da su, "uprkos optužbama za korupciju, ljudi u toj misiji bili angažovani na jačanju vladavine prava na Kosovu".
Kosovski mediji prenose da
će posle 14. juna deo osoblja misije Euleksa nastaviće da koordinira rad vlasti i Specijalnog suda za ratne zločine u Hagu, ali niko iz misije EU te navode za sada nije potvrdio.
Odavno je poznato da ljudi iz pravosudnog sistema na Kosovu smatraju da je promena misije Euleksa neophodna, jer su njeni rezultati za proteklih deset godina bili slabi.
Betim Musliju, izvršni direktor Kosovskog instituta za pravosu
đe (KLI), organizacije koja sistematski prati tretman sudskih predmeta s fokusom na postupke u slučajevima korupcije i organizovanog kriminala, procenjuje za DW da je misija Euleksa "bila veliki promašaj", pre svega zato što "tokom deset godina nije uspela da stvori lokalne istražitelje, tužioce i sudije, spremne da odigraju hrabru ulogu u poštovanju vladavine prava".
Tako
đe, ukazuje Musliu, "narušen je i kredibilitet Euleksa zbog bilo sumnje da je bilo korupcije među visokim zvaničnicima misije".
On podse
ća da je KDI još u avgustu 2017. predložio osnivanje (kosovskog) Specijalnog tužilaštva i Specijalnog suda za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, i za to zatražio podršku Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Nemačke.
"U tom smislu, smatramo da misija Euleksa više nije neophodna", zaklju
čuje Musliu.
Nakon okon
čanja rata pa do proglašenja kosovske nezavisnosti, pravosudni sistem na Kosovu bio je pod upravom administracije Ujedinjenih nacija. Nakon 2008. mnoge nadležnosti preneti su na kosovske institucije, ali su osetljive teme, kao što je korupcija na najvišem nivou i ratni zločini, ostale u nadležnosti novoosnovane misije Euleks, piše DW.

23.05.2018       Arapska liga prekinula veze s Gvatemalom zbog preseljenja ambasade u Jerusalem

Arapska liga je najavila da neće više sarađivati ni na kom nivou sa Gvatemalom zbog odluke te zemlje da premjesti svoju ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalem.

Ta organizacija sa sjedištem u Kairu je saopštila da je izašla iz sporazuma o razumijevanju potpisanom 2013. godine i da je prekinula odnose s tom južnoameričkom zemljom.

Gvatemala je premjestila ambasadu u Jerusalem 16. maja, dva dana nakon što su Sjedinjene Države to isto učinile.

Ta zemlja je prva otvorila ambasadu u Jerusalimu još 1956., ali ju je 24 godine kasnije premjestila u Tel Aviv nakon što je izraelski parlament – Kneset proglasio Jerusalem vječnim i nedjeljivim glavnim gradom, suprotno rezoluciji Ujedinjenih nacija.

Palestinci planiraju u istočnom dijelu Jerusalema sjedište svoje buduće nezavisne države. Ove nedjelje je i Pargavaj preselio svoju ambasadu u taj grad.

23.05.2018      ŠIROKA MOBILIZACIJA ZA ČLANSTVO KOSOVA U INTERPOLU

Zamenik ministra unutrašnjih poslova Kosova Izmi Zeka kaže da je
članstvo u Interpolu jedan od prioriteta vlade i da su lobistički napori doveli do toga da se Kosovo nađe na agendi za glasanje na sledećoj sednici Skupštine Intepola krajem godine.

Zeka je u intervjuu za list "Epoka" rekao da je uspostavljena "me
đuinstitucionalna radna grupa za široku mobilizaciju, naročito od strane ministarstva spoljnih i unutrašnjih poslova, preneo je Unmik u svom pres klipingu.
Ta grupa, po njegovim re
čima, zadužena je da koordinira procesom i usklađuje strategije lobiranja.

23.05.2018      Skupina G7 odbacila rezultate predsjedničkih izbora u Venezueli

Lideri Skupine sedam industrijski najrazvijenih zemalja (G7) odbacili su rezultate predsjedničkih izbora u Venezueli, pozivajući vladu Nicolasa Madure na povratak ustavne demokracije koja omogućava održavanje slobodnih i pravednih izbora.

"Osuđujemo predsjedničke izbore u Venezueli i rezultate, jer ne predstavljaju demokratsku volju građana", naveli su lideri G7 koju čine Sjedinjene Države, Francuska, Njemačka, Velika Britanija, Italija, Japan i Kanada.

Lideri te skupine su na sastanku u Ottawi ocijenili da je vlada Venezuele propustila priliku promijeniti svoju politiku već je nastavila autoritarnu kontrolu zbog čega se krše ljudska i druga prava u toj latinoameričkoj zemlji.

Maduro je ponovo izabran sa oko 68 posto glasova na prijevremenim predsjedničkim izborima, koje je bojkotirala oporba smatrajući ih nezakonitim.

Duboka politička i ekonomska kriza mjesecima potresa Venezuelu, kojoj su Sjedinjene Države uvele sankcije.

23.05.2018    AUTONOMIJA ZSO ODNOSI SE NA TREPČU I GAZIVODE

Teme o dva najvec
a kosovska resursa uključena su u diskusiju Upravnog tima u okviru izrade nacrta Statuta Udruženja opština sa vecinskim srpskim stanovništvom. "Trepča" koja funkcioniše odvojeno i jezero Gazivode predmet su razmatranja na sastanku Upravljačkog tima, koji je na dnevnom redu imao ekonomski razvoj. Učestvovali su direktor "Gazivode" Srđan Vulovic i direktor "Trepče" na severu, Jovan Dimkic, piše danas Koha Ditore.

Deo Trep
če i Gazivoda, koje Kosovo smatra strateškim resursima, geografski se nalaze na severu zemlje, koji je naseljen srpskom vecinom. Kako izveštavaju mediji na severu, na sastanku je zatraženo da se ne postavljaju prepreke u funkcionisanju ekonomskog razvoja", a kao važan preduslov za opstanak srpskog naroda na Kosovu".
Koha je danas pitala Haradinajev kabinet da li znaju o
čemu je razgovarano na sastanku u ponedeljak, ali nije dobila odgovor. Pojašnjenja nisu stigla ni od Ministarstva za lokalnu upravu i samoupravu, koje nadgleda proces izrade statuta. Ali šef odeljenja, Ivan Todosijevic, koji dolazi iz redova Srpske liste, ima drugačiji stav od premijera Haradinaja kada je u pitanju Asocijacija. U izjavi koju je dao srpskim medijima, on je zatražio adaptacija Udruženja kosovskih zakona prema Asocijaciji, uz upozorenje da su vodiči za izradu statuta sporazumi u Briselu, ali ne i presuda Ustavnog suda, koji je utvrdio kršenje u sedam poglavlja od sporazuma postignutog avgusta 2015.

23.05.2018      SAD upozorio osoblje u Kini: Čuvajte se neobičnih zvukova

Radnik američkog konzulata na jugu Kine prijavio je da je doživeo neprirodne osećaje zvuka i pritiska, saopštio je danas Stejt department, podsetivši na slična iskustva američkih diplomata na Kubi posle kojih su imali zdravstvenih problema.

Stejt department je poručio američkim državljanima u Kini da za sada nije poznato šta je izazvalo te simptome u gradu Gvangžu gde se nalazi konzulat.

"Radnik američke vlade u Kini nedavno je prijavio suptilne i nejasne, ali abnormalne senzacije zvuka i pritiska. Američka vlada ozbiljno pristupa tim navodima i obavestila je svoje zvanično osoblje u Kini o tom događaju", navodi se u obaveštenju.

Stejt department navodi da ne zna za slične situacije u Kini, ni kod pripadnika diplomatske zajednice ni kod drugih.

Američki državni sekretar Majk Pompeo danas će se u Vašingtonu sastati sa šefom kineske diplomatije Vang Jijem. Iako bi oni trebalo da se fokusiraju na dogovoreni samit SAD i Severne Koreje, pitanje incidenta u Gvangžuu verovatno će biti pokrenuto.

Uprkos godišnjoj trgovinskoj razmeni od stotina milijardi dolara, SAD i Kina su strateški rivali u Aziji, a do tenzija u odnosima Vašingtona i Pekinga često dolazi zbog američkih optužbi da se Kina nepošteno ponaša u trgovini, zbog pitanja ljudskih prava, kao i prodaje oružja Tajvanu, američkom partneru koji Kina smatra svojom teritorijom.

Američke diplomate na Kubi i članovi njihovih porodica prijavili su prošle godine da su imali niz zdravstvenih problema, uglavnom muku i povraćanje, pošto su čuli neobičan zvuk. Simptomi su se kod većine pojavili sredinom maja 2017. godine.

Ti još neobjašnjeni incidenti doveli su do pogoršanja američko-kubanskih odnosa.

23.05.2018     ČIJI JE PROJEKAT IZGRADNJE KUĆA ZA NEVEĆINSKE ZAJEDNICE?

Na poziv Odbora za zajednice i povratak, ministar za rad i socijalnu zaštitu Skender Re
čica predstavio je trenutnu situaciju oko realizacije projekta pomoći nevećinskim zajednicama, u iznosu od 1.8 miliona evra koji sprovodi ministarstvo na čijem je čelu. Sastanak je obeležila međusobna rasprava bošnjačkog, romskog, egipatskog i aškalijskog predstavnika.

Projekat pomo
ći nevećinskim zajednicama odnosi se na izgradnju kuća socijalno ugroženim kategorijama. Sredstva je izdvojila Vlada Kosova, dok će projekat realizovati Ministarstvo za rad i socijalnu zaštitu.
"Molim poslanike neve
ćinksih zajednica da se dogovore o načinu sprovođenja ovog projekta. Ukoliko se ne dogovore, predložiću vladinom kabinetu da sredstva u iznosu od 1.8 miliona evra vrati u budžet. Ne želim da oštetim nijednu zajednicu, ali ja sam dobio različite predloge za preraspodelu ovih sredstava", rekao je ministar za rad i socijalnu zaštitu Skender Rečica.
Poslanik egipatske zajednice Veton Beriša izrazio je zabrinutost zbog izostavljanja Egip
ćana i Goranaca iz projekta izgradnje kuća.
"Jasno se vidi da su egip
ćanska i goranska zajednica isključene iz ovog fonda. Ovo je sada postalo političko pitanje. Zakonom su propisana ista prava za sve zajednice, zbog čega zahtevamo uključivanje i naših zajednica u ovaj projekat. Ne mogu samo poslanici grupe 6+ upravljati ovim projektom, jer ne zastupaju sve zajednice", dodao je Beriša.
Ubrzo su se za re
č javili i poslanici grupe 6+.
"Kada smo se dogovarali oko sporovo
đenja projekta, poslanik Veton Beriša je odbio da potpiše zahtev za dodelu ovih sredstava. Distancirao se od svih zahteva i sada ometa ovaj projekat", rekao je Danuš Ademi, poslanik grupe 6 +.
"Skupština Kosova je usvojila naš amandman koji se odnosi na izdvajanje novca za stambeno zbrinjavanje pripadnika neve
ćinskih zajednica. Grupa 6+ je to izdejstvovala", kazao je Aljbert Kinoli, poslanik grupe 6 +.
Poslanica ispred bošnja
čke zajednice Emilija Redžepi rekla je da se u skupštini nije glasalo o predlogu grupe 6+, već o takozvanom kodu za pomoć nevećinskim zajednicama.
"Ovi iz 6+ grupe, koji su bili grlati ovih dana, nisu ovde danas jer se zna ko je predstavnik bošnja
čkog naroda u Parlamentu Kosova. I pored toga što mi je Danuš dobar prijatelj, ovaj sastanak vaše grupe liči na ono lud, zbunjen, normalan. Mi u skupštini nismo izglasali predlog grupe 6+ i gospodin Rečica to zna, izglasali smo Kod o manjinskim zajednicama za 2018.godinu", rekla je poslanica Redžepi.
Predsednik odbora Igor Simi
ć postavio je pitanje ministru Rečici u vezi dokumenata potrebnih za dobijanje socijalne pomoći.
"Na osnovu kog propisa, zakona, odluke, se gra
đanima srpske nacionalnosti na severu, kada predaju zahtev za neku socijalnu pomoć on njih traži da predaju i kopiju srpskih ličnih dokumenata, jer deluje neverovatno da ukoliko to važi samo za građane srpske nacionalnosti na severu, onda je to diskriminacija", rekao je Simić.
Ministar Re
čica je obećao da će ispitati slučaj i pozvao poslanika Simića da dođe u ministarstvo i priloži dokaze, što je Simić i prihvatio. Rasprava poslanika nećevinskih zajednica se iz sale preselila i u skupštinski hodnik.

21.05.2018      Najmanje 11 ljudi umrlo od trovanja gljivama u Iranu

Više od 800 ljudi otrovalo se širom zapadnog Irana nakon što su pojeli toksične divlje gljive, javili su lokalni mediji.

Ministarstvo zdravlja saopćilo je da je od posljedica trovanja do sada umrlo 11 ljudi.

Više od 200 je hospitaliziranih, dodali su zvaničnici, ističući da nema djelotvornog liječenja kod trovanja gljivama.

Agencija Tasnim javila je da divlje toksične gljive rastu u planinskim dijelovima Irana posebno nakon kišnih razdoblja.

21.05.2018     ODBOR ZA ZAKONODAVSTVO USVOJIO NACRT KRIVIČNOG ZAKONIKA

Sa šest glasova za, jednim protiv i jednim uzdržanim parlamentarni odbor za zakonodavstvo usvojio je nacrt Krivičnog zakonika koji je ispred ministarstva pravosuđa predstavio ministar Abeljard Tahiri.

Izmena Krivičnog zakonika je jedan od uslova koji je Evropska Unija (EU) postavila kao uslov za liberalizaciju viza za Kosovo a koji se ondosi na borbu protiv organizovanog kriminala i korupcuje.
Prvi čovek ministarstva pravde je rekao da je ovaj nacrt Krivičnog zakonika u skladu sa standardima i zakonodavstvom EU i da postoje tri osnovna načela za stvaranje ovog Krivičnog zakona. On je naglasio da će uz pomoć novog zakonika institucije biti efikasnije u borbi protiv kriminala i korupcije što je uslov EU za dobijanje bezviznog režima.
,,Prvo načelo, jasna definicija vladavine zakona i borba protiv korupcije. Drugo, maksimalna fleksibilnost u radu nezavisnih organa u primeni zakona. Treće, zaštita i promovisanje prava naroda. Ovaj Krivični zakonik odnosi se na liberalizaciju viza, i pojedini izmenjeni članovi su direktni zahtev EU", rekao je ministar Tahiri.
Prema rečima ministra, izmena Zakonika kao i rad na izmeni i dopuni Zakona o krivičnom postupku predstavljaju značajan korak u razvoju pravosudnog sistema, a između ostalog, biće povećane kazne za krivična dela korupcije.
,,U dela koje ulaze u okvir organizovanog kriminala i korupcije pregledano je 19 tačaka. Ove tačke pokrivaju niz aktivnosti od krijumčarenja do prevara, proizvodnja štetnih proizvoda, zloupotreba službenog položaja, uzimanje ili davanje mita, naveo je ministar.
Poslanica Samoopredeljenja Albuljena Hadžiu veruje da će Kosovo i dalje biti suočeno sa kriminalom i korupcijom i nakon usvajanja novog zakonika.
,,Jer ako Kosovo nema Zakon protiv
mafije, i ne konfiskuje nelegalno stečenu imovinu nećemo moći konkretno da delujemo i nećemo izgledati kao država koja se borbi protiv organizovanog kriminala” navela je poslanica.
Poslanik Samoopredeljenja Sami Kurteši imao je zamerke na pravopis u zakon
iku dok je član odbora iz redova Srpske liste Igor Simić zatražio da se nacrt Krivičnog zakonika vrati Ministarstvu pravde na doradu jer prevod na srpski jezik ima veliki broj jezičkih i pravnih grešaka.
,,To daje sudijama i tužiocima i strankama preveliku
slobodu kada se odlučuje o nekim stvarima. Da li znate da smo pre vašeg ministrovanja imali izmešten sud iz Mitrovice u Vučitrnu gde se dešavalo da se sudski procesi vode, a gde stranka srpske nacionalnosti nema obezbeđen prevod. Da ljudi čeka kraj suđenja i ako im stave lisice onda znaju da su krivi, ako ne, onda misle da su slobodni, istakao je Igor Simić.

 
Back to content | Back to main menu