Koji su simptomi bolesti, ko je u većem riziku da oboli i kako se dijagnostikuje bolest karotidnih arterija?

Bolest karotidnih arterija podrazumeva stvaranje suženja najvećim delom sastavljenih od holesterola, koji formiraju naslage ili plakove. Kada dostignu kritičnu stenozu, smanjuju ili potpuno prekidaju priliv krvi u mozak,objašnjava za portal N1 dr Dragan Vasić

Ko je u većem riziku da oboli od karotidne bolesti?

„Faktori rizika za karotidnu bolest su nasledni faktor, životna dob, visoke vrednosti holesterola i krvnog pritiska, šećerna bolest, gojaznost, fizička neaktivnost. Najčešće se karotidna bolest razvija u isto vreme ili nekoliko godina nakon razvoja koronarne bolesti“, kaže dr Vasić.

Simptomi karotidne bolesti

Prema rečima dr Vasića ponekad se karotidna bolest razvija bez jasnih manifestacija. Međutim, često se javljaju znaci koji upozoravaju na opasnost od razvoja „šloga“.

„Najčešći znaci tranzitorne ishemije mozga su, iznenadni gubitak ili zamućenje vida na jednom ili na oba oka, slabost, oduzetost i/ili utrnulost jedne polovine lica, jedne ruke ili noge, nejasan ili otežan govor, gubitak koordinacije, vrtoglavica, nesvestice. Ovi simptomi predstavljaju urgentno stanje koje ukazuje na prestojeći „šlog“ ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće terapijske mere“, objašnjava doktor.

Šta je šlog?

„Šlog“ ili moždani udar nastaje onda kada je krvni sud koji snabdeva mozak bude potpuno zapušen ili dođe do njegovog „pucanja“.

„Prekid u snabdevanju krvlju onemogućava priliv kiseonika i drugih hranljivih materija. Smrt nervnih ćelija nastupa ukoliko ostanu bez kiseonika u periodu od samo tri ili četiri minuta“, ukazuje dr Vasić.

Moždani udar može da nastane i kod bolesti poremećaja ritma srčanog rada, „preskakanja srca“ ili aritmije, kod slabosti srčanog mišića, odnosno kardiomiopatija,“navodi sagovornik portala N1.

Postavljanje dijagnoze karotidne bolesti

Ukoliko se osoba nalazi u grupi sa povećanim rizikom za razvoj karotidne bolesti od posebne važnosti su redovni pregledi lekara opšte medicine, pregled stetoskopom arterija vrata. Zvuk koji ukazuje na poremećen protok krvi, „šum“ koji se čuje nad karotidnim arterijama, može da ukaže na postojanje karotidne bolesti.

Dopunske dijagnostičke procedure su, kolor dopler karotidnih arterija, kompjuterizovana tomografija (CT), magnetna rezonantna angiografija (MRA).

Lečenje

„Postoji više modaliteta lečenja karotidne bolesti, promena životnih navika, uticaj na neke od faktora rizika, medikamentozna terapija, hirurško lečenje.

Medikamentozna terapija obuhvata lekove koji sprečavaju slepljivanje trombocita, antiagregacione lekove, u nekim slučajevima i lekove koji sprečavaju formiranje krvnih ugrušaka-antikoagulantni lekovi. Od posebne važnosti su lekovi za holesterolemiju, statini. Terapijske vrednosti „lošeg holesterola“, LDL, treba da budu ispod 2,0 mmol/L.

„Ukoliko postoji značajno suženje karotidnih arterija neophodno je uklanjanje aterosklerotskih naslaga, plakova, hirurškim putem i na taj način uspostavljanje normalnog priliva krvi u mozak. Hirurške procedure podrazumevaju karotidnu endarterektomiju i plasiranje “mrežice“, stenta u karotidne arterije“, navodi dr Dragan Vasić.