Bolesti koje se prenose sa životinja mogle bi do 2050. ubiti 12 puta više ljudi

Datum: 08.11.2023
Podeli Tvituj

Određene bolesti koje se prenose sa životinja na ljude mogle bi da ubiju 12 puta više ljudi 2050. godine nego 2020. godine, smatraju naučnici.

Stručnjaci američke biotehnološke kompanije Ginkgo Biovorks pozvali su na „hitnu akciju“ kako bi se smanjio rizik po globalno javno zdravlje. Epidemije izazvane zoonozama mogle bi u budućnosti postati sve češće zbog klimatskih promena i krčenja šuma, upozorili su oni.

Analiza je sagledala istorijske trendove za četiri specifična virusna patogena. To su bili filovirusi, koji uključuju virus ebole i virus Marburg, SARS Koronavirus 1, virus Nipah i virus mačupo, koji izaziva bolivijsku hemoragijsku groznicu.

Studija nije uključila kovid-19, koji je izazvao globalnu pandemiju 2020. godine i za koji se veruje da potiče od slepih miševa.

Naučnici su pregledali više od 3.150 epidemija između 1963. i 2019. godine, identifikujući 75 transmisija sa životinje na čoveka u 24 zemlje.

Baza podataka pokriva epidemije koje je prijavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), epidemije koje su se javile od 1963. godine i ubile 50 ili više ljudi i istorijski značajne događaje, uključujući pandemije gripa 1918. i 1957. godine.

Događaji su izazvali 17.232 smrti, od kojih je 15.771 uzrokovano filovirusima i uglavnom su se dogodili u Africi.

Naučnici su rekli da su se epidemije povećale za skoro pet odsto svake godine između 1963. i 2019. godine, a smrtnost je porasla za devet odsto.

„Ako se ove godišnje stope rasta nastave, očekujemo da će analizirani patogeni izazvati četiri puta više prenosa i 12 puta više smrtnih slučajeva u 2050. nego u 2020.“, dodaju oni.

Takođe su sugerisali da su brojke verovatno potcenjene zbog strogih kriterijuma za uključivanje patogena u analizu i isključivanje kovid-19.

Rekli su da procena dokaza sugerišu da nedavne epidemije prelivanja zoonoza „nisu aberacija ili slučajnost“, već da prate „trend od više decenija u kojem su izbijanja prelivanja postala sve veća i učestalija“.

Tim je dodao da je „potrebna hitna akcija za rešavanje velikog i rastućeg rizika po globalno zdravlje“ na osnovu istorijskih trendova.

Nalazi studije objavljeni su u časopisu BMJ Global Health.

Izvor:
Podeli vest:
Podeli Tvituj

Vesti iz iste kategorije