Krvni pritisak je sila kojom krv pritiska zidove arterija dok srce pumpa krv kroz vaše telo. Merenje krvnog pritiska može pokazati koliko je vaše srce opterećeno i važan je deo opšte zdravstvene procene.

Vaš krvni pritisak se menja i varira tokom dana u zavisnosti od mnogih faktora, kao što su nivo aktivnosti, emocionalno stanje i san, piše HRI.org.

Visok krvni pritisak može biti neprimetan, zbog čega je važno redovno proveravati krvni pritisak.

Najčešći način merenja krvnog pritiska je putem naduvane manžetne koja se stavlja oko nadlaktice i povezana je sa uređajem za merenje pritiska. Krvni pritisak može da vam izmeri lekar ili medicinska sestra, a dostupni su i kućni aparati za merenje pritiska.

Ako vaš krvni pritisak ostane visok tokom dužeg vremenskog perioda, može dovesti do srčanih problema i kardiovaskularnih bolesti, kao što su srčani udar, moždani udar, srčana insuficijencija ili bolest bubrega, piše Danas.

Šta znače brojevi krvnog pritiska

Krvni pritisak se meri kao dva broja, jedan preko drugog, kao što je 120/80. Oba se mere u jedinicama milimetara žive (mm Hg).

Sistolički pritisak: Gornji broj, nazvan sistolički pritisak, je pritisak svaki put kada se srce kontrahuje (stegne).

Dijastolički pritisak: Donji broj, ili dijastolički pritisak, je pritisak u arterijama dok se srce opušta pre sledećeg otkucaja.

Normalan krvni pritisak varira od osobe do osobe. Vaš lekar će vam savetovati šta je zdravo za vas, na osnovu vaše medicinske istorije.

Za većinu ljudi, sledeće je vodič:

Krvni pritisak         Sistolički (gornji broj) mm Hg         Dijastolički (donji broj) mm Hg

Nizak                            Manje od 90                                         Manje od 60

Optimalan                    Manje od 120                                        Manje od 80

Normalan                         120-129                                                  80-84

Normalan do visok          130-139                                                   85-89

Visok                            Više od 140                                            Više od 90

Oko 120/80 mm Hg se često smatra tipičnim očitavanjem krvnog pritiska.

Prosečan krvni pritisak za decu i tinejdžere:

Godine                     Sistolički (gornji broj) mm Hg         Dijastolički (donji broj) mm Hg

Novorođenčad                     60-90                                              20-60

Bebe                                      87-105                                             53-66

Mala deca                              95-105                                            53-66

Predškolci                              95-110                                             56-70

Školska deca                         97-112                                             57-71

Adolescenti                            112-118                                            66-80

Prosečan krvni pritisak kod odraslih po godinama i polu:

Godine                                   Žene                                             Muškarci

18-39 godina                      110/68 mm Hg                             119/70 mm Hg

40-59 godina                     122/74 mm Hg                            124/77 mm Hg

60+ godina                         139/68 mm Hg                            133/69 mm Hg

Visok krvni pritisak obično nema nikakve simptome. Možete da imate visok krvni pritisak i da se osećate sasvim dobro. Jedini način da saznate da li je vaš pritisak visok je da ga redovno proveravate kod lekara ili ga pratite pomoću kućnog aparata za merenje pritiska.

Nizak krvni pritisak može da bude problem ako negativno utiče na vaše telo ili na način na koji se osećate. Na primer, može da izazove vrtoglavicu ili nesvesticu.

Ako ste zabrinuti u vezi sa vašim krvnim pritiskom, razgovarajte sa svojim lekarom.