Uklanjanjem buldožera, trake i znaka "aktivirana" je država u "Starom dvoru u Prizrenu", u okviru kojeg su pod trajnom zaštitom sravnjena tri spomenika. „Našao sam za shodno da Vas ovlastim i zamolim da prikupite dodatne podatke o krivičnom delu koje se stavlja na teret pomenutom osumnjičenom, radi rasvetljavanja krivičnog dela“, piše u Ovlašćenju Državnog tužilaštva za Kosovo.

Država je u punom kapacitetu aktivirana tek nakon potpunog rušenja tri objekta u sklopu spomeničkog kompleksa "Stari Saraj-Prizren". Trake su postavljene na kompleks nekadašnje fabrike lekova "Farmakos" i preko table se oglašava da su "radovi zabranjeni". Reč je o znaku koji je postavila Inspektorat za kulturnu baštinu u pratnji Kosovske policije. Međutim, policija je uzela u obzir naredbu Inspektorata, nakon što je dobila ovlašćenje od Državnog tužilaštva.

Početkom ovog meseca, prvi put na Kosovu, srušeni su spomenici koji se nalaze na stalnoj listi kulturnog nasleđa. Postoje tri zgrade koje je privatni investitor srušio po građevinskoj dozvoli opštine Prizren: bivša fabrika lekova, ono što je bilo poznato kao Stari zatvor i kuća iz kasnih 1920-ih. Ovi zajedno sa Internatom i Starom poštom, koji se nalaze na drugoj strani, formirali su monumentalni kompleks „Saraji i Vjeter – Prizren“.

Državni tužilac Špend Binaj izdao je „Ovlašćenje za određivanje mere bezbednosti“. Ovo se obratio Policijskoj stanici "Alfa" u Prizrenu. U ovom slučaju tužilac se zasniva na zahtevu MKRS od 5. juna za određivanje mere bezbednosti, pošto je Inspekcija za kulturnu baštinu primetila da nije ispoštovana njihova odluka od 30. maja da obustave radove.

„Našao sam za shodno da Vas ovlastim i zamolim da prikupite dodatne podatke o krivičnom delu koje se stavlja na teret navedenom osumnjičenom, radi rasvetljavanja krivičnog predmeta“, piše u Ovlašćenju. Osumnjičeni u ovom slučaju je Avzilatif Džemali. Četvrtog dana ovog meseca, kada je na licu mesta bila ekipa TIME-a, investitori nisu komentarisali.

KOHA saznaje da istražitelji traže dokumente i dokaze koji dokazuju da je preduzetnik počinio krivično djelo uništavanjem kulturnih dobara. Intervjuišu se i službenici za kulturnu baštinu.

Pored toga, državni tužilac je ovlastio policiju da „zajedno sa inspektorima MKRS-a u Prištini izađe na lice mesta i postavi trake i službene table u kompleksu 'Starog dvora u Prizrenu', dobra kulturnog nasleđa pod trajna zaštita“.
Inspektorat je ovu akciju preduzeo ranije, ali mu nije pomogla kosovska policija, kažu u Ministarstvu kulture. Sada je kompleks optočen trakama, kao i znakom da su radovi obustavljeni. Njihovo uklanjanje ili razvoj drugih aktivnosti predstavljalo bi novo kršenje. Taj deo je ujedno i drugo područje zaštićeno Zakonom o istorijskom centru Prizrena.

Ministar Čeku, koji je u martu ove godine potpisao odluku da „Kompleks Stari Saraji – Prizren“ uživa trajnu zaštitu, nije se javno izjasnio o ovom slučaju do 5. juna, kada je sve sravnjeno sa zemljom.

Petog dana ovog meseca nakon otvaranja ovogodišnjeg Sajma knjiga, na pitanje KOHA o ravnanju spomenika, ministar Čeku je rekao da se slučaj ne može opisati kao ništa drugo do zločin.

„Prvo moramo da mu damo ime koje ima. To je zločin. To je veoma veliki zločin. To je uništavanje imovine pod trajnom zaštitom zakona. To je akcija preduzeta sa punom svešću institucija Opštine, jer ono što su izdali je dozvola za rušenje, za spomenik pod trajnom zaštitom“, rekao je on.

Prema rečima ministra Čekua, opština je ranije bila svesna da je taj spomenik zaštićen i zbog toga je zatražila saglasnost organa za kulturno nasleđe. On je rekao da su nakon ove akcije nastavili tako što su izdali dozvolu privatnom subjektu da nastavi sa projektom koji je potpuno suprotan principima zaštite kulturnog nasleđa.

„Inspektorat je bila prva akcija koju smo preduzeli kada je ova stvar počela i obavešteni smo da se dešava ovo uništavanje. Inspektorat je preduzeo sve radnje, izdao naloge za obustavu radova i obavestio policiju, Tužilaštvo i druge“, rekao je on.

Za ovo rušenje, investitor Avzilatif Džemali, vlasnik individualnog biznisa pod trgovačkim nazivom „Rimed“, iskoristio je rešenje za građevinsku dozvolu koju je izdala Opština Prizren 4. aprila 2024. godine. Krajem prošle godine on je je od Kosovskog instituta za zaštitu spomenika zatražio saglasnost za uređenje parcela koje se nalaze u drugom zaštićenom području u okviru istorijskog centra Prizrena. IKMM nije dao saglasnost.

Direktor za urbanizam i prostorno planiranje u opštini Prizren, Pranverim Beriša, potpisao je dozvolu koja daje investitoru pravo na izgradnju „kolektivnog objekta – sa mnogo funkcija“. Prema odluci koju ima KOHA, građevinskom dozvolom su predviđena dva podrumska sprata, prizemlje i još tri sprata.

Ministar Čeku je rekao da su u konsultaciji sa državnim tužilaštvom i da postoje detalji koje ne može da objavi.

„Bila je malo komplikovanija situacija nego sa samo jednom strankom. Ima nekih detalja koje sada ne mogu da otkrijem, ali verujem da bi se u budućem sudskom postupku mogla pojaviti zabrinutost zbog neaktivnosti institucija. Naša bitka je bila da prvo zaustavimo bagere koji su rušili spomenik. Ali, nažalost, posao je nastavljen“, rekao je Čeku. On je pomenuo i privremenu meru. Ministarstvo kulture i ministar Čeku u utorak nisu odgovorili na pitanja KOHAa.

Tek nakon uništenja reagovao je Kosovski savet za kulturnu baštinu. On je to osudio kao slučaj i zahtevao da se preduzmu mere.

Istorija inicijative za rušenje kompleksa je stara. Počev od 2019. godine, kada su objekti uživali samo privremenu zaštitu, što se tiče intervencije, prema Zakonu o kulturnom nasleđu, procedure ulaganja i sankcije za neovlašćene radnje su iste.

Tada je saglasnost dao Kosovski zavod za zaštitu spomenika. Ali MKRS, kao drugi nivo, mislio je drugačije.

U novembru te godine, najviša kulturna institucija u zemlji poništila je odluku Kosovskog zavoda za zaštitu spomenika, kojom je otvoren put za izgradnju objekta u zaštićenom području oko dobara kulturnog nasleđa, koja su Prva gradska pošta i Stara kasarna, inače internat. Iz tog razloga, Komisija je odlučila da razmatra žalbe na odluke Kosovskog zavoda za zaštitu spomenika u postupku izdavanja dozvola i saglasnosti na arhitektonsko kulturno nasleđe.

„Odlukom br. 67/2019 od 14.10.2019.godine Kosovskog zavoda za zaštitu spomenika“, piše u tački 3 odluke Komisije koju je vodila Vjolca Aliu, tadašnja direktorka Odeljenja za kulturno nasleđe u Ministarstvu kulture.
Sve što je investitor u tom trenutku mogao da uradi bila je žalba u roku od 30 dana Osnovnom sudu u Prištini. Izvori bliski investitoru rekli su za KOEHA da se zasniva na sudskoj odluci koja mu navodno daje pravo da gradi. Ali, od tada se stanje spomenika promenilo. Sa privremene liste prešao je na Listu kulturnog nasleđa pod trajnom zaštitom. Prema Zakonu o kulturnom nasleđu, za svaku intervenciju koja utiče na integritet ili vrednosti kulturnog nasleđa potrebna je pismena dozvola nadležne institucije. U ovom slučaju, nadležna institucija je Kosovski zavod za zaštitu spomenika.

„Svako fizičko ili pravno lice koje ošteti kulturnu baštinu, bez obzira na imovinsko-pravni odnos sa njim, kažnjava se ili sankcioniše na osnovu Privremenog krivičnog zakona Kosova, Zakona o prekršajima iu skladu sa članom 11. ovog zakona“, navodi se u saopštenju. definisano je tačkom 4.11 Zakona. Međutim, kazne se pominju i u članu 11. Na osnovu člana 354. Krivičnog zakonika, uništavanje zaštićenog spomenika zaprećeno je novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. A na osnovu Zakona o kulturnom nasleđu kazna ide i do 500 hiljada evra.