Iako nisu o tome govorili na konferenciji, nadam se da je iza zatvorenih vrata Makron sa Vučićem otvorio osetljive teme o stanju demokratije u Srbiji, jer Evropska unija ne želi još jednog Viktora Orbana, jedan joj je dovoljno veliki problem, ocenio je Žak Rupnik, direktor istraživanja u pariškom Centru za međunarodne studije i istraživanja (CERI) na Univerzitetu Sciences-Po.

Uz komentar da Makron uvek ide u međunarodne posete kada ima nacionalni problem, Rupnik ocenjuje da put u Beograd nije improvizovan da se poklopi sa francuskom političkom krizom.

„Međutim, to je za francuskog predsednika dobrodošlo odvraćanje pažnje od već veoma komplikovane domaće situacije čijem je stvaranju i sam doprineo kada  je raspustio parlament, iako to nije bilo potrebno. U svakom slučaju, to je problem francuske politike da pronađe novu vladinu koaliciju, ali odlazak u Srbiju pokazuje da predsednik tako reći ima isplanirane i druge stvari, druge prioritete“, rekao je on.

Međutim, napominje da u francuskom sistemu predsednik zapravo jeste zadužen za spoljnu politiku.

„To je njegov domen. Prodaja ‘rafala’ je glavna tema u medijima jer to jeste nhešto novo. Za Srbiju je novo da kupuje francuske ili zapadne avione. I to je važno za Francusku, kako ekonomski, tako i bilateralno. I naravno, iza toga stoji čitava politička dimenzija, jer kada predsednik i spoljnopolitički savetnici govore da im je bitno da se izbegne neka vrsta kvazi-ekskluzivne zavisnosti Srbije od Rusije u pogledu njene vojne opreme. I u tom smislu, ovo se vidi kao dobrodošao potez u pravcu koji Srbiji daje na neki način više slobode, približava je zapadu Evrope“, rekao je on.

Postoji debata o tome šta će Srbiji avioni, navodi.

„Da li postoje bezbednosni rizici, da li bi se neka tehnologija mogla proslediti nepoželjnim stranama? Mislim da je ovo sekundarno. Siguran sam da su sve garancije preduzete. Ne, ovde je važan politički, simbolički trenutak, kako bilateralno i u evropskom kontekstu. Veliko je pitanje kako ponovo angažovati Francusku u regionu Balkana. Srbija je očigledno najvažnija zemlja u regionu, ali politički, po mnogo čemu, u teškoj situaciji jer ima spoljnu politiku koja vrlo često gleda na istok, Rusiju ili Kinu za partnerstvo. A za Evropu je ovo sada ključni trenutak zbog rata u Ukrajini, napetosti, rastuće tenzije, podela zbog Rusije. I naravno, stoga je važno da se ponovo angažujemo na Balkanu, jer ako postoji geopolitička praznina na Balkanu, ako bi Evropljani zanemarili Balkan, pa, drugi bi mogli iskoristiti to. Ne samo Rusija, Kina, bliskoistočne sile takođe“, smatra on.

Emanuel Makron je sinoć pomenuo podršku koju Srbija daje Ukrajini u municiji i oružju, iako je to predsednik Vučić ranije porekao a sinoć nije spomenuo.

Međutim i ranije su evropski i američki zvaničnici rekli da Srbija šalje oružje i municiju Ukrajini.

Upitan da li EU ne insistira na tome da Srbija uvede sankcije Rusiji, jer Beograd na neki način podržava Ukrajinu, Rupnik odgovara da podrška Beograda Ukrajini tek treba da se pokaže.

„Zaista postoje ove informacije koje nisu potvrđene, da Srbija preko treće strane obezbeđuje municiju Ukrajini i to je deo srpskog balansiranja. Mislim, to je ono što je predsednik Vučić uvek pokušavao da uradi. On je naklonjen Rusiji, kaže da je to veliki partner, predsednik Putin ga odlikuje u Moskvi, itd. Ali istovremeno kaže da su Evropa, evropska perspektiva, evropske integracije i dalje cilj Srbije. Dakle, uvek postoji dualnost. I sada u ovom ratu Srbija ne podržava agresiju Rusije u Ukrajini, ali se uzdržala od pridruživanja evropskim sankcijama. I kaže, ‘pa, zašto bismo se pridružili evropskim sankcijama ako nismo članice Evropske unije. To ima nekog smisla, bar sa srpske tačke gledišta. Evropljani bi, naravno, želeli da čuju mnogo jasnije srpsko odvajanje od ruskog angažovanja u Ukrajini. Ukrajina, ali svakako ono što ste rekli o municiji koja je dostavljena Ukrajini je gest u tom pravcu. Srbija kaže ‘uradićemo sve da zadrživo ovo balansiranje'“, rekao je on.

Na pitanje zašto EU žmuri na to što se Srbija ne približava Uniji, što vladavina prava opada, a odnos vlade prema medijima je lošiji od evropskih standarda, Rupnik smatra da EU to ne radi baš u potpunosti.

„Zbog svih geopolitičkih stvari koje sam spomenuo, postoje prioriteti. Prioriteti su sada da se osigura da je Srbija na našoj strani, ali i da Francuska bude angažovana na Balkanu. I Francuska nije jedina, Olaf Šolc je bio u julu na Balkanu i potpisao dogovor koji se tiče litijuma. Mislim da je ovo veoma riskantna igra, jer se šalje poruka da se može približiti Evropskoj uniji, a da se ne unaprede njene vrednosti. Ideja da možete da se približite EU iz geopolitičkih razloga, dok žmurite na ono što se dešava u toj zemlji, to je pristup koji ne podržava veći deo Evropske unije. Ali je pristup koji promovišu neke članovi EU. Sada je presedništvo EU u rukama VIktora Orbana. On je na neki način uzor Aleksandru Vučiću. Ako presedništvo ima Orban, ne očekujte da će se pitanje demokratije postaviti. I morate se osloniti na druge članove EU da to spreče. Da jednostavno kažem – ne želite novog Orbana u Evropi. Jedan je dovoljno veliki problem. Hoćete da svi razumeju da približavanje EU ima ozbiljne zahteve po pitanjima demokratije. Naravno, o ovome se nije razgovaralo tokom konferencije juče, ali se nadam da su tokom razgovora Makrona i Vučića iza zatvorenih vrata postavljena tako osetljiva pitanja, uključujući i ona o odnosu sa Kosovom“, zaključio je on.