Fracuskoj preti institucionalni haos jer će teško biti formirati Vladu, a mogućnost da krajnja desnica preuzme vlast i dalje postoji.

Izbori u Francuskoj osim trenutnog olakšanja nisu doneli nagoveštaj rešenja političke krize koja postoji. Naprotiv, prema rečima sagovornika N1 Francuskoj najverovatnije preti institucionalni haos, a pre toga, može se očekivati raspad leve koalicije koja je osvojila najveći broj poslaničkih mesta u Skupštini Francuske.

„Pominje se pet scenarija, ali suština je da je nemoguće u bilo kom od tih scenarija formirati bilo kakvu funkcionalnu vladu, zbog čega Francuskoj preti institucionalni haos”, kaže za N1 o postizbornim danima u ovoj evropskoj državi, Ivica Mladenović, glavni urednik izdanja na srpskom „L mond diplomatik“ (Le monde diplomatique) i naučni saradnik na Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Univerziteta u Beogradu.

Iako je posle rezultata drugog kruga izbora i poraza ekstremne desnice, deo stanovništva zahvatila euforija, politička kriza daleko je od razrešenja, a samu atmosferu Ivica Mladenović opisuje pre kao olakšanje i to trenutno, a da je ovo najgori scenario za predsednika Emanulea Makrona.

„Iako je jasno da Nacionalni zbor, iako je ostao najjača pojedinačno partija u Francuskoj, nema ne samo apsolutnu, nego ni relativnu većinu, koja bi naterala predsednika da nominuje premijera iz te partije i poveri im odgovornost da formiraju vladu, s druge strane, desio se najgori mogući ishod po samog predsednika, jer ni jedan od tri bloka nema većinu potrebnu za formiranje vlade, tako da smo ušli u dosad neviđenu situaciju institucionalne blokade, kakvu Peta republika, koja je instaurisana 1958. godine, nikada nije upoznala, i mislim da trenutno niko ne zna kako će se sve završiti“, navodi sagovornik portala N1.

Mladenović podseća da je ceo politički sistem “Pete Republike” postavljen tako da onaj ko pobedi na predsedničkim izborima dobija sve, dok su parlamentarni izbori, odnosno izbori za Nacionalnu skupštinu (kao donji dom Parlamenta; gornji je Senat, a izbori za Senat se održavaju tako što ne biraju senatore građani direktno, nego pravo glasa imaju samo lokalni poslanici), praktično samo formalnost.

Ovi izbori se, kaže Mladenović, održavaju mesec dana nakon predsedničkih i na njima izlaze uglavnom birači pobedničke opcije na predsedničkim. Kako navodi, samo tri puta se od 1958, kada je osnovana Peta Republika, desilo da predsednik i vlada nisu iz iste političke formacije.

„Makron u drugom mandatu od 2022. je prvi predsednik koji nije osvojio apsolutnu većinu, već samo relativnu. Ipak po Ustavu, predsednik ima pravo da odredi premijera i vladu po svom nahođenju, bez podrške Nacionalne skupštine. Tako da smo imali poslednje dve godine vladu koja nema podršku u skupštini, nije izabrana u skupštini, već je služila kao izvršni organ predsednika”, ističe Mladenović.

On kaže da po Ustavu vlada ni ne mora da bude izglasana u Nacionalnoj skupštini, ali Skupština može da joj izglasa nepoverenje, što je praktično bilo nemoguće, jer levica i desnica nisu prihvatale da glasaju zajedno.

Lažna slika poraza ekstremne desnice

To znači da je Makronova vlada vladala dekretima, ad hok koalicijama oko pojedinačnih zakona, bilo sa tradicionalnom desnicom (Republikanci), bilo sa reakcionarnom desnicom (Nacionalni zbor).

Shutterstock/Petr Kovalenkov

“Makronu je to malo dojadilo, a zbog podele na levici je procenio da je levi tabor u raspadu, tako da je raspustio Nacionalnu skupštinu nadajući se da će opet igrati na kartu “republikanskog tabora”, pri čemu bi levica opet morala zbog svoje podeljenosti da glasa za njega protiv Nacionalnog zbora i na taj način mu omogući apsolutnu većinu u Skupštini. Međutim, ta procena je bila loša, levica se ujedinila, tako da u referendumskoj atmosferi gde imamo većinski izborni sistem, s 577 izbornih jedinica za 577 poslanika i faktički 577 mini izbora, zbog potpune delegitimacije Makronove politike prethodnih godine, dilema više nije bila Makron ili Nacionalni zbor, nego Levi front protiv Zbora“, navodi naš sagovornik.

Rezultati su bili takvi da je u toj referendumskoj atmosferi više profitirao levi front nego Makron, mada tvrdi Mladenović – i Makron je mnogo bolje prošao nego što bi prošao da nije bilo “republikanskog fronta”, koji je podrazumevao da su u skoro svim izbornim jedinicama u kojima je Nacionalni zbor imao kandidata u drugom krugu, levica i Makronova formacija imale dogovor protiv kandidata reakcionarne desnice i na taj način su uglavnom uspeli da pobede, zbog specifičnosti većinskog izbornog sistema.

On tvrdi da nije bilo dogovora, a prema projekcijama, nacionalni zbor bi osvojio između 250 i 290 poslanika, odnosno apsolutnu većinu.

“Ovaj poraz donekle daje lažnu sliku efektivne snage političkih blokova i Nacionalni zbor je u pravu što osporava legitimitet čitavog izbornog procesa. Zbog većinskog izbornog sistema levi front je u dugom krugu osvojio svega nešto više od sedam miliona glasova i 193 poslanika, a Nacionalni zbor je osvojio preko 11 miliona glasova i 143 poslanika”, dodaje.

Najgori scenario za Makrona

Govoreći o budućoj vladi, Mladenović smatra da su ovi izbori dali najgori mogući scenario za Makrona:

“Makronu je više bilo u interesu da Nacionalni zbor dobije apsolutnu većinu, kada je već postalo jasno da Makronova formacija nema nikakvu šansu za većinu, da prihvati kohabitaciju s njima, dâ im premijersko mesto, pošto sistem Pete Republike predviđa da isključivo predsednik odlučuje ko će biti premijer, a onda ih do 2027. opstruiše sa predsedničkog mesta i na taj način potpuno delegitimizuje kao stranku sposobnu da vlada”.

Makron u narednih godinu dana nema pravo da raspusti Skupštinu i raspiše nove izbore što, prema Mladenoviću, vodi ka neizvesnosti i institucionalnom haosu, dok je druga opcija njegova ostavka.

“Mislim da će on izabrati prvu opciju, a u tom slučaju ne postoji, ja mislim, jedna osoba u Francuskoj – trenutno, koja može sa sigurnošću da predvidi šta će se dalje dešavati i kakve ćemo sve političke kombinatorike gledati. U svakom slučaju, čitav sistem Pete Republike, koji je izgrađen s idejom da osigurava apsolutnu političku stabilnost države, je delegitimizovan, haos je nikad veći u novijoj istoriji i pitanje je da li će ga aktuelni ustav preživeti, ili će doći do nekog šireg dogovora o ustavnim promenama i uvođenja, delimičnog ili potpunog, proporcionalnog sistema, koji bi bio prilagođeniji logici parlamentarne liberalne demokratije“, navodi Mladenović.

Kako dodaje, da je Levi front osvojio više od 289 poslanika, odnosno apsolutnu većinu, bilo bi prostora i za neku nadu jer jer ovaj zajednički program pod najjačim uticajem najjače leve formacije, Nepokorne Francuske i dosta radikalan u odnosu na postojeći odnos klasnih i političkih snaga u Francuskoj i na globalnom planu.

“Problem u toj opciji jeste što je levi front ili Novi narodni front (aluzija na Narodni front iz 1936, kada su se ujedinili socijalisti, komunisti i levi liberali i uveli reforme tipa – plaćeni godišnji odmori, obavezno školovanje do 14. godine, radna nedelja od 40h…), osvojio svega 191 poslanika ili vrlo, vrlo tanku relativnu većinu, koja im ne omogućava da formiraju vladu, već je potrebno tražiti većinu sa drugim formacijama desnih liberala i konzervativaca, što je mač sa dve oštrice”, ocenjuje naš sagovornik.

Koliko će trajati leva koalicija

Mladenović podseća da je Levi front, ad hok politička izborna koalicija koja ujedinjuje veoma različite političke formacije, od Nepokorne Francuske, kao radikalnije leve opcije, preko komunista koji su neki oblik umerene oportunističke levice, do zelenih i socijalista, koji su učestvovali u Olandovim neoliberalnim vladama.

Tanjug/AP Photo/Thomas Padilla

Melanšon koji je 2022. na predsedničkim izborima uspeo da osvoji 22% uglavnom je tada nametnuo svoju političku agendu koaliciji, ta agenda je i danas aktuelna u programu Novog narodnog fronta, iako malo razvodnjena, ali je odnos snaga u koaliciji danas promenjen: prema rezultatima Nepokorna Francuska ima samo sedam poslanika više od socijalista, a 2022. je imala 50-ak više.

“Dakle, ovaj bolji rezultat 2024. je pre svega zahvaljujući socijalistima, koji su ojačali. Melanšon i Nepokorna Francuska su danas najdemonizovaniji politički pokret u Francuskoj, zbog podrške Gazi ih optužuju za antisemitizam, zbog borbe protiv islamofobije ih optužuju da su “islamolevičari””, dodaje naš sagovornik.

Mladenović tvrdi da u Francuskoj postoji velika histerija protiv „Nepokorne Francuske“, a da su socijalisti, komunisti i zeleni prihvatili da uđu u tu koaliciju samo zbog izborne kombinatorike. On očekuje da će se koalicija rasturiti u narednih nekoliko dana/nedelja, a da već postoje neke naznake toga.

Tanjug/AP Photo/Thomas Padilla, File

“Jedan od pet mogućih scenarija je da socijalisti, zeleni i komunisti uđu u neku vrstu tehničke vlade sa Makronom pod izgovorom sprečavanja institucionalnog haosa i “odbrane Republike”. Mislim da levicu tek čeka haos, prvo s raspadom koalicije, onda tek ako ovi delovi levice uđu u kolaboraciju s Makronom”, navodi Mladenović.

Dolaze najvažniji izbori u istoriji

Međutim, u pitanju bi bila manjinska vlada, dok je učešće tradicionalne konzervativne desnice malo verovatno.

„Svi razmišljaju o predsedničkim izborima 2027. koji će biti najvažniji izbori u novijoj istoriji Francuske. U tom slučaju vrlo je verovatno da će reakcionarna desnica profitirati na tome i da ćemo 2027. imati Marin Le Pen za predsednicu i Bardelu za premijera, odnosno apsolutnu vlast Nacionalnog zbora“, zakljućuje Mladenović.