Britanski kralj Čarls III u petak obeležava svoju prvu godišnjicu na prestolu i može da bude zadovoljan - prenos vladavine sa njegove pokojne majke Elizabete II prošao je lakše nego što se očekivalo.

Godišnjica će biti obeležena privatno, s obzirom da je to i datum kraljičine smrti.

Čarls III, prestolonaslednik koji je najduže čekao na krunu u britanskoj istoriji, glatko je ušao u svoju novu ulogu.

Ali uprkos najavljenim reformama, on tek treba da izvrši korenite promene u monarhiji, podstičući percepciju da se samo brine o prestolu pre nego što njegov najstariji sin i naslednik princ Vilijam preuzme vlast.

„Mislim da je tranzicija bila mnogo lakša nego što se očekivalo“, rekla je za AFP Pauline Maclaran, profesorka na Univerzitetu u Londonu.

Čarls je zvanično krunisan zajedno sa suprugom Kamilom 6. maja u Vestminsterskoj palati u Londonu pred članovima kraljevske porodice i svetskim liderima.

Raskošna ceremonija odražavala je vekovima stare obrede, ali je bila kraća i manje detaljna od krunisanja njegove majke 1953. godine. Njen cilj je bio da predstavi moderniju monarhiju.

„Mislim da možda možemo očekivati male promene, ali on zaista utire put Vilijamu koji bi mogao biti taj koji će zaista modernizovati monarhiju“, rekao je Maclaran.

Čarls teško da će dostići svoju majku po popularnosti, ali ona je znatno porasla otkako je preuzeo dužnost.

Anketa IouGov-a pokazala je da 55 odsto Britanaca ima pozitivno mišljenje o novom kralju, u poređenju sa 44 odsto pre godinu dana.

Njegovu prvu božićnu poruku, tradicionalno obraćanje Britaniji i Komonveltu, gledalo je rekordnih 10,6 miliona gledalaca u Velikoj Britaniji.

Više humanosti

U prvoj godini svoje vladavine, Čarls je putovao u Britaniju nekoliko puta i generalno je delovao otvorenije i pristupačnije od Elizabete II.

„Čak su i fotografije koje je objavila palata, zvanične fotografije, mnogo opuštenije“, rekao je Džonatan Spangler, profesor istorije na Univerzitetu u Mančesteru.

„To pokazuje više humanosti“, rekao je Spangler.

Prema Pauline Maclaran, Čarls se pokazao kao „skroman i pristupačan“ u vreme kada se Britanija bori sa najgorom krizom troškova života u jednoj generaciji.

„Iako Čarls nije napravio nijednu veću grešku, u njegovoj vladavini do sada nije bilo velikih odluka“, kaže Ana Vajtlok, istoričar monarhije.

„Ostaju velika pitanja: kako će odgovoriti na pozive Kruni da se izvini za svoje kolonijalno nasleđe? Ili o oslobađanju od poreza?“ dodala je ona.

U međuvremenu, republikanski pokret je iskoristio priliku da obnovi debatu o ustavnoj budućnosti britanske kraljevske porodice, koja je dugo bila zatvorena iz poštovanja javnosti prema ostareloj i nemoćnoj kraljici.

Na svojim putovanjima Čarls je često bio dočekivan transparentima i antimonarhijskim parolama, a čak je i gađan jajima.

Državne posete

Kralj, koji je i šef države 14 zemalja Komonvelta, uključujući Kanadu, Australiju i Novi Zeland, bio je u samo jednoj stranoj državnoj poseti Nemačkoj.

Pre toga je trebalo da otputuje u Francusku, ali je poseta odložena jer su zemlju potresli ljutiti protesti protiv mirovne reforme.

Međutim, ugostio je mnoge lidere, uključujući američkog predsednika Džoa Bajdena, predsednika Južne Afrike Sirila Ramafozu i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Elizabeta II bila je posvećena Komonveltu, ali Čarlsov „naglasak je globalan“, rekao je Spangler.

Kod kuće, Čarls je morao da se nosi sa sramotnim detaljima objavljenim u memoarima njegovog mlađeg sina Harija.

On i njegova supruga Amerikanka Megan Markl takođe su snimili dokumentarac za Netfliks o napuštanju kraljevske porodice.

„Čarls je to veoma dobro podneo. Nije je krivio niti odgovarao. Uglavnom se držao kraljičine mantre ‘nikad ne objašnjavaj, nikad se ne žali’“, rekao je Maklaran.

Iskreno, monarhija je imala daleko više štetnih skandala od ovoga“, zaključila je ona.