Marke kafe Gold cup i Zlatno zrno, jestivo ulje Floil, sokovi Jaffa (na tržištu Srbije postoji i domaći brend identičnog imena s kojim ne treba mešati ovaj proizvod), marmelada Eurofood, energetski napitak Double Force, gazirana voda Izvorska, samo su neki od prehrambenih proizvoda sa Kosova koje je moguće kupiti u trgovinama u Srbiji.

Robom sa Kosova pretežno se snabdevaju manje trgovinske radnje u južnoj i jugoistočnoj Srbiji, ali se određeni artikli mogu naći i u marketima u Beogradu, Novom Sadu i drugim većim gradovima u centralnoj Srbiji. Tako se u prodavnicama trgovinskog lanca Aman može pazariti kafa koju proizvodi kompanija Devoli iz Peći, dok je u radnjama lanca Soulfood koji samo u Beogradu ima oko 60 prodavnica moguće kupiti izuzetno povoljne sokove robne marke Jaffa, čiji proizvođač je Jaffa plus iz Gnjilana.

Pad trgovine zbog politike

Prema zvaničnim podacima, robna razmena Srbije i Kosova bila je u prvih osam meseci ove godine 252,4 miliona evra i za 25 odsto je manja nego u istom periodu prethodne godine. Otprema (ili izvoz) iz centralnu Srbije na teritoriju Kosova vredeo je 223 miliona evra, dok je sa Kosova stigla roba u iznosu od 29,4 miliona.

Vrednost prehrambenih proizvoda koji su stigli u ovom periodu bila je 6,6 miliona evra, a najviše se dopremalo smrznuto voće, zatim jestivo ulje, gazirani i negazirani sokovi, vino i kafa. Smanjena trgovinska razmena u odnosu na ranije godine posledica je pojačanih političkih tenzija između Beograda i Prištine, ali i odluke kosovskih vlasti da u leto ove godine uvedu nove sankcije na robu koja stiže iz Srbije.

Forbes Srbija je imao uvid u spisak proizvoda koji stižu sa teritorije Kosova u centralnu Srbiju, pa i spisak firmi koje se bave prometom. U nameri da saznaju kako teče njihova poslovna saradnja, kad i kako su sklopili ove poslove, te sa kakvim se barijerama i problemima susreću, kontaktirali smo neke od tih firmi.

Primetno je, međutim, da oni nerado govore o poslovima koje su sklopili sa proizvođačima sa Kosova. Iako se najčešće pravdaju poslovnom tajnom ili pak odsustvom osobe koja bi mogla o tome da govori, pravi razlog za ovakvo ponašanje je zapravo strah od neprijatnosti kojima bi mogli da budu izloženi ukoliko se informacije o tome da imaju poslovne odnose sa kosovskim firmama pojave u javnosti. To nam je priznao vlasnik jedne vojvođanske firme koja se nalazi na spisku u koji je Forbes imao uvid.

Neprijatnosti i loš kvalitet

„Radio sam poslednjih godina sa jednom firmom sa Kosova, dopremali smo neku prehrambenu sirovinu od njih, nešto smo i slali dole, ali smo prekinuli saradnju pre dva meseca. Razloga ima više – politička dešavanja i neprijatnosti koje naši vozači doživljavaju zbog čega u poslednje vreme sve manje žele da voze robu na Kosovo, ali i loš kvalitet robe koju smo uzimali“, kaže S.B.

Ime firme i vlasnika poznato je redakciji, ali je on insistirao na anonimnosti, upravo iz straha da bi mogao imati problema ukoliko se sazna da je njegova firma imala poslovnu saradnju sa kompanijama sa Kosova. „Razumite da ne želim da ispadnem izdajnik u narodu, zato ne želim da govorim javno o ovome“, kaže sagovornik.

On, takođe, nije bio spreman da govori ni o tome kako je došlo do povezivanja sa kosovskim proizvođačem i sklapanja posla. „Povezao sam se preko nekih svojih kontakata sa tim proizvođačem i tako smo sklopili posao“, šturo odgovara.

Ko se bavi trgovinom

Među onima koji dopremaju prehrambene proizvode sa teritorije Kosova ima podružnica kosovskih firmi koje su u Preševu ili Bujanovcu osnovali zavisno preduzeće da bi na taj način olakšali trgovinu i platni promet, ali su podjednako zastupljena i domaća preduzeća.

I Srbija i Kosovo, doduše UNMIK/Kosovo potpisnici su Sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA i u skladu sa tim sporazumom više od deceniju i po odvija se trgovina između dve teritorije, sa povremenim prekidima, uglavnom uslovljenim političkim odlukama jedne ili druge vlasti.

Dodatno, susrete privrednika iz Srbije sa onima sa Kosova ugovarala je u nekoliko navrata i Privredna komora Srbije, upravo da idejom da podstakne međusobnu trgovinsku razmenu u kojoj Srbija ostvaruje veliki suficit.

Poslednje sankcije na uvoz robe sa teritorije Srbije Vlada Aljbina Kurtija uvela je juna ove godine, ali su one julskom odlukom ublažene i odnose se samo na finalne proizvode, dok je uvoz sirovina, mašina, đubriva i poluproizvoda omogućen.

Deklarisanje robe je najveći problem

Aleksandar Radovanović iz Privredne komore Srbije kaže da Forbes Srbija da privrednici iz Srbije i sa Kosova imaju raznih problema kada je reč o trgovinskoj razmeni i privrednoj saradnji, bez obzira na to što podaci govore da vrednost te trgovine, ako se izuzmu period sankcija koje je Priština uvodila sporadično, permanentno raste.

„U pitanju su problemi koji proističu iz političkih odnosa i odražavaju se na privredu. Potreba za trgovinom i robnom razmenom postoji, ali svaki dogovoreni posao u svakom trenutku može da se prekine, usled napete političke situacije pa se privrednici, obeshrabreni ovim, posle nekog vremena jednostavno umore i ta saradnja se onda smanjuje. Znamo koliko je teško povratiti jednom izgubljeno tržište na koje, u međuvremenu, uđu neki drugi proizvodi, a kada na to dodate i sve druge barijere koje postoje u ovom slučaju onda je zaista teško održati i produbiti poslovne veze i odnose“, kaže Radovanović navodeći da je logičan izbor domaćih preduzeća koja trguju sa kosovskim da izbegavaju medije.

„Oni već imaju dovoljno problema zbog te trgovine, mislim na česte tenzije i administrativne i necarinske barijere da im je previše da još i trpe u svojoj zemlji pritisak javnosti ako se sazna da trguju sa nekim sa Kosova“, dodaje Radovanović uz objašnjenje da za ostvarivanje većeg obima trgovine domaćoj privredi najveći problem predstavlja deklarisanje proizvoda.

On podseća da ne postoje carinske barijere, da roba koja stiže sa Kosova uglavnom ima carinski pečat i dokumenta koja su u skladu sa našim propisima, ali da se problem javlja zbog onoga što piše na deklaracijama samih proizvoda.

Naime, Srbija ne dozvoljava da roba koja se doprema sa Kosova ima na deklaraciji oznaku koja upućuje na kosovsku nezavisnost, pa je svako obeležavanje sem Kosovo*, Kosovo/UNMIK, Kosovo 1244, nedozvoljeno.

Nadležnost nad sprovođenjem ove odluke ima Tržišna inspekcija Ministarstva trgovine, koja je u obavezi sa naloži povlačenje iz prodavnica proizvoda na čijim deklaracijama stoji samo Kosovo ili Republika Kosovo.

S druge strane, među kosovskim proizvođačima ima onih koji poštuju ovu odluku, pa primera radi, na pakovanjima pomenute kafe Gold cup stoji samo da je proizvođač Devoli corporation iz Peći, ali i onih koji se oglušuju na ove propise, a jedan od primera su Jaffa sokovi na kojima piše da je zemlja uvoza Kosovo.

Mesta na tržištu ima za sve

Radovanović potvrđuje da na tržištu ima proizvoda koji se deklarisani suprotno odlukama vlasti u Srbiji.

„Po našim pravilima zabranjeno je bilo kakvo isticanje kosovske nezavisnosti na deklaracijama, pa je tako zabranjeno i da na proizvodima koji se uvoze iz trećih zemalja piše da je jedna od zemalja gde se oni izvoze Kosovo, ali takvih proizvoda ima na našem tržištu i u našim prodavnicama. Realnost je da Tržišna inspekcija nema ni mogućnosti ni kapaciteta da to sve kontroliše i povlači sa tržišta, a i to samo pravi bespotrebnu štetu privredi. Zato smo mi iz PKS i insistirali da se pokuša postići dogovor o deklaracijama na proizvodima kako bi se na taj način olakšala trgovina i podstakli domaći privrednici i trgovci da prodaju robu sa Kosova. Ako je ta roba konkurentna na tržištu, bezbedna i propisanog kvaliteta, zašto onda ne bi bila dostupna potrošačima kao i svaka druga, a na njima je na kraju izbor šta će da kupuju“, kaže Radovanović.

Cene proizvoda sa Kosova koji se mogu kupiti u Srbiji uglavnom su povoljnije od većine konkurencije na našem tržištu zbog čega se kupcima nenaviknutim da čitaju deklaracije o poreklu i proizvođaču probudi znatiželja da vide otkuda ti brendovi dolaze i ko ih proizvodi.