Unos dovoljne količine vlakana jedna je od najzdravijih promena koje možete da uvedete u svoju ishranu.

Uprkos savetima o ishrani, istraživanja pokazuju da velika većina Amerikanaca ne unosi dovoljno vlakana. Samo četiri odsto muškaraca i 11 odsto žena unosi preporučene količine.

Ispostavlja se da nam je jedan od načina da rešimo taj problem sve vreme bio pred očima.

U novoj studiji objavljenoj u časopisu International Journal of Food Sciences and Nutrition, istraživači su otkrili da delovi voća i povrća koje ljudi rutinski bacaju kao otpad često sadrže više vlakana od delova koje zapravo jedu, prenosi Science alert.

Kada bismo promenili tu naviku i prestali da bacamo ove vredne delove voća i povrća bogate vlaknima, mogli bismo da poboljšamo zdravlje, smanjimo bacanje hrane i pritom uštedimo novac.

„Ne radi se o prisiljavanju ljudi da jedu hranu koja im nije ukusna, već o prepoznavanju nutritivne vrednosti delova hrane koje smo navikli da bacamo“, kaže nutricionistkinja Rejčel Gibson sa Kraljevskog koledža u Londonu.

Delovi voća i povrća koje bacamo često sadrže više vlakana

U studiji su Gibson i njene kolege analizirali 12 vrsta voća i povrća, ispitujući koliko vlakana sadrže jestivi delovi biljaka koji se obično bacaju tokom pripreme hrane, poput kore, semenki i stabljika.

Istraživanje je obuhvatilo cveklu, papriku, brokoli, muskatnu bundevu, karfiol, koren celera, kovrdžavi kelj, komorač, kivi, praziluk, ananas i lubenicu.

Od ovih 12 namirnica, istraživači su otkrili da kod svih osim dve, brokolija i komorača, delovi koji se bacaju sadrže više vlakana po jedinici težine od delova koji se obično jedu, a ponekad je ta razlika veoma velika.

„Razlike u sadržaju vlakana između delova hrane koje jedemo i onih koje većina ljudi baca bile su zapanjujuće“, kaže Gibson.

Kako navodi, "delovi koje smo analizirali, od korena do vrha biljke, činili su između 25 i 48 odsto ukupne težine namirnica. To znači da ljudi bacaju značajan deo voća i povrća koje kupuju".

Među analiziranim namirnicama, tri sa najvećim relativnim razlikama bile su ananas, lubenica i muskatna bundeva.

Kora i sredina ananasa zajedno sadrže približno 453 odsto više vlakana po jedinici težine nego njegovo meso. Kora lubenice sadrži 425 odsto više vlakana od crvenog dela, dok kora, semenke i unutrašnji delovi muskatne bundeve sadrže 362 odsto više vlakana od njenog mesa.

Nasuprot tome, kod namirnica poput brokolija i komorača, delovi koje obično jedemo sadrže više vlakana po jedinici težine od onih koje bacamo. Na primer, stabljike brokolija sadrže 28 odsto manje vlakana od cvetova.

Nije svaki deo voća i povrća pogodan za jelo

Naravno, samo zato što su neki od ovih delova biljaka jestivi ne znači da ih je nužno lako ili prijatno jesti.

Kora i sredina ananasa, koje su se u istraživanju izdvojile po najvećoj razlici u sadržaju vlakana, tehnički mogu biti jestive, ali kora može da sadrži prirodna toksična jedinjenja. Zato cilj istraživanja nije da podstakne ljude da jedu sve delove voća i povrća, već da ukaže na raznovrsne izvore vlakana koje trenutno bacamo.

„Važno je naglasiti da cilj nije podsticanje ljudi da pojedu 100 grama kore i semenki muskatne bundeve kako bi povećali unos vlakana“, kaže fiziolog Balaž Bajka sa Kraljevskog koledža u Londonu, koji se bavi digestivnim traktom.

On dodaje da umesto toga, boljim korišćenjem često zanemarenih delova voća i povrća u svakodnevnim obrocima imamo priliku da povećamo unos dijetetskih vlakana na jednostavan i održiv način.

Zašto ljudi izbegavaju da jedu koru voća i povrća?

U okviru istraživanja, tim je organizovao fokus grupe u kojima su učesnicima postavljana pitanja o hrani, vlaknima, bacanju hrane i njenoj pripremi.

Razgovori su pokazali da, iako su neki ljudi svesni da kora i drugi delovi voća i povrća sadrže vlakna, i dalje postoje određene nedoumice i zabrinutost u vezi sa njihovim konzumiranjem.

Istraživači smatraju da bi isticanje nutritivnih prednosti korišćenja većeg dela voća i povrća moglo da pomogne u edukaciji potrošača i prevazilaženju negativnih predrasuda.

„Znam da u kori ima mnogo vlakana i hranljivih materija. Ali, jednostavno, postoji nešto u vezi sa jedenjem kore što mi ne prija“, rekao je jedan od učesnika.