Japanska buba ubrzano se širi Evropom. Izrazito je proždrljiva, a posebno voli rane sorte jabuka, breskvi, nektarina, šljiva, malina i dunja, kažu stručnjaci iz Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu (HAPIH). U Srbiji još nije zabeležena i važi za karantinsku invanzivnu vrstu.

Japanska buba je invazivni tvrdokrilac poreklom iz japana, latinskog naziva Popilia japonica, dok je u Hrvatskoj nazivaju - japanski pivac. Ovaj insekt se ubrzano širi Evropom, a krajem 2025. uginula jedinka pronađena je u zamci postavljenoj u zagrebačkom parku Maksimir. Zato hrvatski stručnjaci ove godine sprovode pojačani nadzor na širem području grada i okoline parka.

Reč je o štetočini koja je početkom 20. veka stigla u Severnu Ameriku, gde se zbog nedostatka prirodnih neprijatelja i izrazite prilagodljivosti značajno proširila. Ovu bubu nazivaju i "insekt autostoper" jer u nova područja uglavnom stiže transportom robe, ali i zbog intenzivnog putovanja ljudi.

Tako je u Severnoj Americi japanska buba otkrivena na jugu Nju Džersija 1916 godine, a u Kanadu se uselila uz pomoć turista i automobilom koji je stigao u Jarmut. U Novu Škotsku stigao je trajektom iz Mejna 1939. godine.

Japanska buba je u Evropi prvi put viđena 2014. godine u Italiji, a danas je prisutna i u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Sloveniji, gde je zabeležena 2024.

Odrasli primerak japanske bube je mali tvrdokrilac dugačak između osam i jedanaest milimetara, prepoznatljiv po sjajnom metalik zelenom telu i bakarnim krilima. Uz bočne strane ima šest lako uočljivih belih čuperaka, što je jedno od njegovih glavnih obeležja. Hrani se lišćem, koje posle ovog insekta izgleda kao "zelena čipka".

"Problem predstavlja njegova izrazita proždrljivost i širok spektar biljaka kojima se hrani. Odrasle jedinke napadaju listove, cvetove i plodove brojnih vrsta drveća, žbunja, poljoprivrednih kultura i samoniklog bilja. Na lišću ostavljaju nepravilne rupe, a kod jačih napada uništavaju gotovo celu lisnu ploču, ostavljajući samo središnje žile. Posebno preferiraju ranozrele sorte jabuka, breskvi, nektarina, šljiva, malina i dunja", kažu dr. Maja Pintar i dr. Mladen Šimala iz HAPIH, ističući da ovaj insekt na meniju ima više od 300 različitih biljaka.

Larve vole golf terene i travnjake

Osim poljoprivrede, na meti japanskih buba posebno su golf tereni. Larve žive u tlu i hrane se korenjem trava, zbog čega travnjaci prvo žute, a onda i propadaju. Podložniji su suši i eroziji, a sanacija košta milione evra. Dodatnu štetu prave ptice i druge životinje koje prekopavaju terene tražeći larve. "Golf tereni, ali i parkovi posebno su na meti, pogotovo leti jer se navodnjavaju. Zato toliko treba paziti na Maksimir", rekao je Koren.

Biolog Toni Koren rekao je da širenju ovog tvrdokrilca pomaže to što na ovim prostorima nema prirodnih neprijatelja.

"Njih će pojesti naše ptice i pauci, ali to nije dovoljno. Glavni problem je što s njima nisu došli i njihovi parazitoidi koji će im ograničiti populaciju. Zato invazivne vrste toliko buknu", rekao je biolog i istraživač Toni Koren.

S obzirom na to da dugo hara Italijom, Koren pretpostavlja da bi prva na udaru, preko Slovenije, mogla biti Istra, a potom i ostali delovi RH. Sreća je, kaže, što su Alpi i sušniji krški krajolik dobra barijera, pa se to ne odvija lako.