Nedavno istraživanje je pokazalo da redovna umerena do snažna fizička aktivnost tokom nedelje ima sličan efekat na kardiovaskularno zdravlje kao umerena do snažna fizička aktivnost koncentrisana tokom jednog do dva dana - obično tokom vikenda, izveštava Medical Njuz Tudej.

I „vikend vežbači“ i oni koji su redovno vežbali tokom nedelje imali su manji rizik od srčanog udara, atrijalne fibrilacije, srčane insuficijencije i moždanog udara, pokazali su rezultati studije objavljene u JAMA Trusted Source.

Fizička aktivnost je nesumnjivo korisna za kardiovaskularni sistem, ali s obzirom na današnji ubrzani način života, pojedincima je često teško da se redovno bave nekom aktivnošću tokom radne nedelje.

Istraživači su podsetili da je preporuka za fizičku aktivnost oko 150 minuta umerene do snažne fizičke aktivnosti nedeljno.

Želeli su da saznaju da li postoji razlika u zdravstvenom stanju dve grupe vežbača – ljudi koji su umerenu do intenzivnu fizičku aktivnost sažimali u dva dana u nedelji (tzv. vikend vežbači) i onih koji su svoju fizičku aktivnost ravnomernije rasporedili po sedmica.

Radi preciznijeg poređenja, istraživanjem je obuhvaćena i grupa vežbača čija je fizička aktivnost bila manja od 150 minuta nedeljno. Ova grupa nije dostigla preporučeni nedeljni prag vežbanja i stoga se smatrala neaktivnom.

U istraživanju je učestvovalo skoro 90.000 ljudi prosečne starosti od 63 godine.

Svi učesnici su nedelju dana nosili akcelerometre na zglobovima kako bi zabeležili nivo fizičke aktivnosti.

Na osnovu nivoa njihove aktivnosti, istraživači su klasifikovali učesnike kao vikend-vežbače, one koji redovno vežbaju tokom nedelje ili neaktivne.

Grupu vikend vežbača činilo je oko 42 odsto ispitanika, njih 24 odsto je bilo u grupi koja redovno vežba, a 33,7 odsto njih ocenjeno je kao neaktivno. Prilikom analize podataka, naučnici su uzeli u obzir faktore kao što su starost, nivo obrazovanja i pušenje.

Nakon šestogodišnjeg praćenja učesnika studije, otkriveno je da je rizik od razvoja srčanog udara, u poređenju sa fizički neaktivnim osobama, bio 35 odsto manji kod svakodnevno aktivnih ljudi, a 27 odsto manji kod onih koji vežbaju vikendom.

Rizik od razvoja atrijalne fibrilacije i srčane insuficijencije u obe grupe bio je isti – 20 do 27 odsto manji.

Slični rezultati su pronađeni kod ljudi koji su vežbali u proseku oko 230 minuta nedeljno.

Autor studije dr Shaan Khurshid iz Demoulas centra za srčane aritmije u Opštoj bolnici u Masačusetsu objasnio je za Medical Nevs Todai da rezultati sugerišu da su „i obrazac aktivnosti tokom vikenda i konzistentniji obrazac aktivnosti tokom dana povezani sa sličnim smanjenjem rizika od srčani udar, srčana bolest zatajenja, atrijalna fibrilacija i moždani udar u poređenju sa neaktivnim osobama. Čini se da je ukupna aktivnost, a ne vrijeme, važna za poboljšanje kardiovaskularnog zdravlja.“

Dr Džon Bahadorani, interventni kardiolog sa Instituta za kardiovaskularno zdravlje Medicinskog centra Saddleback u Laguna Hilsu u Kaliforniji, koji nije bio uključen u studiju, rekao je za MNT ključne prednosti vežbanja i fizičke aktivnosti.

„Vežbanje je od suštinskog značaja za zdravlje kardiovaskularnog sistema jer pozitivno utiče na srce i krvne sudove. Redovna fizička aktivnost jača srčani mišić, snižava krvni pritisak, smanjuje loš holesterol (LDL) i povećava dobar holesterol (HDL). Istovremeno, pomaže u održavanju zdrave težine, poboljšava cirkulaciju krvi i sposobnost tela da efikasno koristi kiseonik.“