Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smti u svetu i odnose više života nego sve druge bolesti zajedno.

Jedan od glavnih faktora rizika je povišen nivo LDL holesterola, poznatog i kao „loš“ holesterol.

„Postoji više parametara lipidnog statusa u organizmu. Da bi lakše mogli da prate te ljude evropsko Udruženje kardiologa je izvuklo jedan parametar, to je takozvani LDL holesterol na osnovu kog mi kvantifikujemo stepen lipidnog statusa kod individue. Onda postoje neke preporučene vrednosti, pre svega vrednosti pacijenta koji je imao infarkt ili neki koronarni događaj mora da ispuni. Suština je u tome da svako od nas posle 40. godine mora da zna kolike su mu vrednosti lipida, odnosno LDL holesterola“, kaže za N1 kardiolog prof. dr Dragan Simić sa klinike za kardiologiju UKCS.

On dalje dodaje da „ukoliko je LDL visok, vas ništa ne boli, ali u vašim krvnim sudivima je proces stvaranja plakova brži i vi imate nešto što se zove subklinička ateroskleroza, što dalje znači suženje krvnih sudova i do 50 odsto“.

„Ako je veći LDL veća je šansa za aterosklerozu i pacijent je u većem problemu. Zbog toga kažemo da da je LDL vrlo važan parametar. Postoji puno lekova kojima mi to regulišemo, ali na prvom mestu je ishrana, a zatim i fizička aktivnost. Ako o tome vodite računa, postoji mogućnost da holesterol držite pod kontrolom i bez tih lekova, ali ako to ne činite, onda ste u povećanom riziku i morate da uzimate lekove“, objašnjava profesor.

On ukazuje na osobe koje imaju genetske predispozicije, jer one već imaju problem, jedan enzimski defekt, i produkcija holesterola u organizmu je veća. Oni čak ne moraji ni da budu gojazni, a mogu da imaju visok holesterol.

Loš holesterol je vezan za neadekvatnu ishranu, navodi prof. Simić i dodaje da bi trebalo jesti više voća i povrća, i to barenog povrća, a manje ugljenih hidrata i masnog mesa, svinjskog mesa, bez puno brze hrane. Takođe kaže da bi ribu trebalo jesti bar jednom do dva puta nedeljno i da obroci u toku dana treba da budu manji, a češči. Problematični su i slatkiši, jer se glukoza deponuje kao mast.