"Krajnje je vreme da se Srbija suoči sa nasleđem prošlosti, da zaštiti slobodu medija i slobodu okupljanja i da ispuni svoje obaveze po pitanju ženskih prava i rodne ravnopravnosti“, izjavila je 17. marta Dunja Mijatović, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava, po završetku posete Srbiji.

Mijatović je bila u poseti Srbiji od 13. do 17. marta.

Ona navodi da Srbija stagnira u rešavanju slučajeva nestalih u regionu i da je potrebna nova povećenost političkih lidera ovom pitanju, što uključuje i "otvaranje policijskih i vojnih arhiva u kojima se mogu čuvati važne informacije o nestalim licima".

"Porodice i rođaci nestalih trpe ogroman bol i neizvesnost i imaju pravo na adekvatnu reparaciju i pomoć, ali pre svega da znaju istinu o svojim najmilijima", navodi se u saopštenju komesarke.

Ona je ukazala i na pozitivne korake koje su srpske vlasti preduzele u rešavanju problema nekažnjivosti za teška kršenja ljudskih prava počinjenih tokom sukoba 1990-ih, uključujući novu strategiju za ratne zločine i jačanje kapaciteta Tužilaštva za ratne zločine.

Ipak, kako se navodi u saopštenju, još jedna prepreka u borbi protiv nekažnjivosti je što Srbija ne sprovodi ekstradicije osuđenih ratnih zločinaca i osumnjičenih za ratne zločine drugim zemljama u region.

Inače, jedan od najvećih problema u odnosima Srbije i Hrvatske je pitanje nestalih u ratu. Nestala lica su i jedna od tema u okviru dijaloga Kosova i Srbije, koji se od 2011. godine vodi u Briselu posredstvom Evropske unije.

Ona smatra da, dajući osuđenim ratnim zločincima prostor u Srbiji da promovišu svoje stavove i negiraju zločine za koje su osuđeni, vlasti ne ispunjavaju svoju dužnost da obezbede odgovornost, pravo žrtava na istinu i spreče širenje netolerantnog govora i govora mržnje.

"Tolerancija vlasti prema muralima u čast ratnim zločincima je još jedna nesrećna ilustracija ovoga. Organizacije civilnog društva mapirali su više od 300 takvih murala širom Srbije i nedavno su pozvale nadležne da ih uklone", navodi se u saopštenju.

Ona je pozdravila "posvećenost vlasti obezbeđivanju poštovanja slobode izražavanja i okupljanja, kao i čvrst pravni i institucionalni okvir u ovoj oblasti", ali napominje da je pitanje bezbednosti novinara i aktivista ljudskih prava i dalje aktuelno.

Usvajanje Strategije za stvaranje podsticajnog ambijenta za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji do 2022. godine je korak u dobrom pravcu, navodi se u saopštenju.

"Branioci ljudskih prava, kao što su Žene u crnom, koje sam posetila u Beogradu, igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o ljudskim pravima, čak i kada se suočavaju sa pretnjama i nasiljem. Oni, kao i mnoge druge hrabre i posvećene organizacije civilnog društva i aktivisti u Srbiji, moraju dobiti priznanje, zaštitu i podršku”, navodi Mijatović.

Komesarka pozdravlja "jačanje zakonskog okvira za unapređenje rodne ravnopravnosti i zabeležen napredak u učešću žena u političkom životu u Srbiji".

Međutim, kako se navodi, zabrinuta je zbog mizoginog i diskriminatorskog diskursa koji koriste pojedini političari i javne ličnosti, a promovišu pojedini mediji, koji podriva vladine politike i akcije u cilju postizanja rodne ravnopravnosti.

Kada je reč o nasilju nad ženama i nasilju u porodici, komesarka smatra da je za žaljenje što je 10 godina nakon što je Srbija ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja, ova vesta nasilja i dalje rasprostranjena.

Komesarka je, kako se navodi, uočila potrebu za koordinisanim institucionalnim odgovorom kako bi se žene efikasno zaštitile od nasilja i pružila trenutna i dugoročna podrška žrtvama.

U saopštenju se navodi da se mali broj slučajeva nasilja procesuira u odnosu na ukupan broj prijavljenih slučajeva i da se dosuđuju neadekvatne, uglavnom uslovne osude, što, kako se navodi, poziva na "promišljanje i bolji pristup procesuiranju i suđenju predmeta, kao i na jačanje stručnih kapaciteta pravnih stručnjaka u ovoj oblasti".