Predstavnici biznisa na Kosovu naveli su da su mnoga preduzeća, u strahu od masovnog egzodusa nakon liberalizacije viza, počela da zapošljavaju radnike iz stranih zemalja.

Prema njihovim rečima, najviše ovih radnika dolazi iz azijskih zemalja i Turske. Oni su tražili da kosovski preduzetnici podignu standarde za radnice i da Vlada subvencioniše privatni sektor, kako radnici ne odlaze sa povećanjem plata.

Predsednik Kosovske alijanse biznisa Agim Šahini rekao je da je do sada 500 stranih radnika došlo na Kosovo iz Turske i Bangladeša zbog nedostatka lokalne radne snage.

Šahini je rekao da je liberalizacijom viza, koja se očekuje 1. januara 2024. godine, zemlja u opasnosti da napusti veliki broj radnika.

„Liberalizacija viza na Kosovu će sa sobom od januara 2024. povući veliki broj radnika ali i drugih ljudi koji nisu na poslu, najveća briga je tržište rada gde u proseku još uvek imamo preko 50 hiljada ljudi sa radnim vizama. Ali posle 1. januara imaćemo više ljudi zainteresovanih za bolji život. Ali u ovom slučaju, sigurno kosovski preduzetnici neće sedeti skrštenih ruku, oni će doneti rešenje i prave rešenje da pronađu radnu snagu, radnu snagu iz različitih zemalja sveta, a posebno iz azijskih zemalja. U ovom slučaju imamo značajan broj radnika koji su došli iz Turske, iz Bangladeša i prema našoj evidenciji u kratkom periodu oko 500 stranih radnika je ušlo na tržište rada i radi na Kosovu u nedostatku radne snage. Kosovara“, rekao je on.

Predsednik AKB je rekao da lokalni preduzetnici treba da podignu standarde i uslove rada za radnike kako bi sprečili odlazak radnika iz zemlje.

A prema njegovim rečima, Vlada bi trebalo više da subvencioniše privatni sektor kako bi oni podigli plate radnicima.

„Kao AKB, pozvali smo kosovske preduzetnike da podignu najviše standarde za sadašnje radnike, da podignu plate, uslove rada, da po svaku cenu zadržimo sadašnje aktivne radnike koji su na poslu. Drugo, pozvali smo institucije Kosova da više subvencionišu privatni sektor, posebno u pogledu plata, kako bi povećali plate jer je razlika između plata u privatnom i javnom sektoru velika, a to ih čini neravnopravnim u platama. .radnici iste profesije. To bi pomoglo radnicima, ali bi i smanjilo interesovanje ljudi za bekstvo sa Kosova“, rekao je on za EO.

Predsednik Ugostiteljsko-turističke komore Hisen Sogojeva rekao je da se nedostatak radnica oseća u svim sektorima, ali da, prema njegovim rečima, situacija još nije u toj fazi da zabrinjava.

„Ovaj nedostatak radnika se oseća ne samo u hotelijerstvu i turizmu već i u drugim delatnostima, ali ipak mogu slobodno da kažem da još uvek nemamo visok nivo koji me je toliko zabrinuo jer čak i za vreme dijaspore koju smo imali na Kosovu i zašto se osetila potreba za još radnika, međutim, svi hotelijerski subjekti u različitim oblicima su pronađeni i nemamo nikakvih briga u vezi sa tim“, rekao je on.

Sogojeva je rekla da mnoge kompanije, u strahu da bi mnogi radnici mogli da odu nakon vizne liberalizacije, potpisuju ugovore o dovođenju radnika iz inostranstva.

Prema njegovim rečima, ovi radnici dolaze iz azijskih zemalja, Turske, ali i iz nekoliko drugih zemalja.

„Sama činjenica da se očekuje da ćemo u januaru imati liberalizaciju viza i da ćete dobiti priliku da odete znači da na neki način svaka kompanija razmišlja o tome šta će se desiti 2. januara sledeće godine ako dođe do većeg migracije stanovništva i posebno ovih mladih ljudi. Imamo informacije sa celog Kosova, ali neke kompanije su potpisale ugovore o ponašanju, posebno za one deficitarne profesije koje su i danas prisutne. Obično imamo informacije iz azijskih zemalja, ali imamo i iz Turske, posebno kuvari dolaze sve veći, ima nekih sa višim standardima koji dobijaju i iz Italije, ali ovo je već počelo kao trend i ovo je takođe počelo kao rezultat onoga što se očekuje da ćemo posle januara imati tok odlaska. Svako preduzeće ima različite oblike delovanja, na primer postoje slučajevi da neka preduzeća razmišljaju o prelasku na samouslužni sistem. Znači da se sami uslužuju, to im omogućava da 3-4 radnika zamene jednim radnikom“, rekao je on.

On je pozvao da vlada finansijskim sredstvima priskoči u pomoć privrednicima da povećaju plate radnicima, kako ne bi napuštali zemlju.

„Prva stvar je da se tim preduzećima pomogne da rade kako bi imali stabilnost u sopstvenom poslu, onog trenutka kada je stabilno, on smatra da treba povećati i plate radnicama. U momentu kada imamo povećanje zarada radnika, uveren sam da ni mladi ljudi nemaju razloga da idu za 1.700 evra da rade negde drugde ako ovde dobijaju dobru platu kada se zna da ima i drugih troškova poput kirije “, rekao je.