„U Srbiji i dalje nema medija koji naplaćuje svoj orginalan onlajn sadržaj. Razlog tome je gubitak poverenja u medije od strane publike, pa se sadržaj u njima ne doživaljava kao vredan plaćanja“, rekao je u Kim podkastu docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu dr Marko Nedeljković. „Ako posmatramo šta je alternativa tome da zarađujemo od publike, drugi pravac je zarađivati od oglašavanja“, dodao je on.

„Tu dolazimo do najproblematičnijeg momenta. Od ukupnog budžeta za onlajn oglašavanje na globalnom nivou, a ovo je pojednako trend i u Srbiji i regionu, Fejsbuk i Gugl pojedinačno zarađuju više nego svi onlajn mediji u svetu zajedno. To je užasan podatak“, rekao je Nedeljković.

Učesnik u najnovijem Kim podkastu se slaže da su velike tehnološke kompanije danas ključni distributeri medijskog sadržaja.

„Najbolji dokaz za to su analitike i metrike koje koriste mediji, a koje pokazuju u najvećem broju medija, ne samo u Srbiji već i u svetu, da je najveći udeo saobraćaja koji dolazi na neki onlajn medij upravo sa društvenih mreža. Organska pretraga jeste scenario u kojem korisnik, odnosno čitalac, ako ga interesuje neka tema, ode na pretraživač i ukuca neke ključne termine i dobije ponudu sadržaja na tu temu. Ta organska pretraga u većini velikih medija u Srbiji čini do 30 odsto poseta, to je jako mali procenat, dok se do više od pola sadržaja dolazi preko društvenih mreža“, kazao je Nedeljković.

Algoritmi, distributeri i profit velikih

Nedeljković je podsetio da je marketing inicirao nastanak algoritama koji su se kasnije „prelili“ na pretraživače, a potom i na novinarstvo.

„Algoritmi su namenjeni ciljanom oglašavanju, a kada su se oni usavršili i kada se shvatilo da oni mogu da imaju ogroman uticaj na povećanje sadržaja na pretraživačima kao što je Gugl, onda su svi ti pretaživači počeli da koriste algoritme ne samo u domenu kupovine, već i plasiranja vesti. Pravac svih algoritama je da maksimalno poveća profit pretraživača, Fejsbuka, svih kompanija preko kojih ljudi dolaze do sadržaja, samim tim i novinarskog. To znači da, u krajnoj liniji, svi algoritmi funkcionišu sa glavnim ciljem da digitalnim platformama obezbede najveću moguću dobit“, dodao je on.

Prednosti i mane društvenih mreža

Objavljivanje sadržaja koji može da dopre do velikog broja ljudi, lako povezivanje sa prijateljima i poznanicima, kao i praćenje njihovih aktivnosti, jesu prednosti društvenih mreža, smatra Nedeljković, ali dodaje ima i negativnih efekata.

„Upravo zbog te mogućnosti da budemo u kontaktu sa velikim brojem ljudi imamo sve manje fizičkih kontakata sa nijma. Generalno, ta popularnost društvenih mreža je slojevita, ima mnogo prednosti, ali i mana koje idu uz to. Mogućnost olakšane komunikacije sa velikim brojem ljudi i zarade na društvenim mrežama, kao što rade influenseri, čine ih toliko popularnim, posebno među mladima“, rekao je on.

Nekavalitetni sadržaji više privlače publiku

Dr Nedeljković je naglasio da, nažalost, nekvalitetni sadržaji u medijima više privlače ljude.

„Ljudi, nažalost, mnogo više i mnogo bolje raguju na sadržaje koji nisu, iz uredničke perspektive, previše kvalitetni i vrlo često su to razni konflikti, nasilja, ono što dolazi iz domena estrade, informacije iz rijaliti programa. Ukoliko pratite samo analitiku, mnogo je veća šansa da forsirate takve teme, a ne ono što utiče na svakodnevni život građana“, kazao je on.

Pogledajte u Kim podkastu i šta je docent Marko Nedeljković rekao o tome kako mali lokalni medij može da prati globalne promene, mogu li se mediji koji proizvode kvalitetan politički i informativni sadržaj izboriti za zaradu u digitalnom svetu i kako se snaći na globalnom medijskom tržištu

https://www.youtube.com/watch?v=XOliWOxx4QE&embeds_euri=https%3A%2F%2Fwww.radiokim.net%2F&source_ve_path=MjM4NTE&feature=emb_title.