Instutucije nemaju rešenja, a međunarodna zajednica šalje signale da se moraju pooštriti zakonske kazne za počinioce nasilja nad ženama jer je mali postotak onih koji završe iza rešetaka. Svake godine povećava se broj žena na Kosovu koje su žrtve nasilja u porodici.

Da sve bude još gore, težak izazov za žene ostaje u tome što nasilnici veoma često ne dobijaju zaslužene kazne.

Prema najnovijem izveštaju OEBS-a, čiji istraživači su pratili više od 140 sudskih ročišta u 2023. godini, samo 22 posto slučajeva okončano je zatvorskom kaznom za nasilnike.

“Vrlo mali broj ovih predmeta je poštovao proceduralne rokove u skladu sa zakonom. Ovo izaziva veliku zabrinutost u pogledu bezbednosti žrtava. Drugo, uočeno je da su sudovi često izricali alternativne uslovne kazne i novčane kazne, što je odstupanje od smernica za odmeravanje kazni Osnovnog suda“, rekao je Majkl Devenport, šef OEBS-a na Kosovu.

Visoki zvaničnici kosovske vlade kritikuju institucije poput policije i pravosuđa, koji prema njima, tolerišu nasilnike.

Alarm za institucije

Ministarka pravde u kosovskoj vladi Aljbuljena Hadžiu rekla je da su nalazi OEBS-ovog izveštaja “alarm za pravosudne i druge institucije”, kao i za građane.

“U 2019. godini uspeli smo da nasilje u porodici registrujemo kao zasebno krivično delo u Krivičnom zakonu Kosova i kazna za ovo krivično delo je do tri godine zatvora. Dakle, pored novčane, imamo i zatvorsku kaznu. Međutim, na osnovu ovog izveštaja, ali i na osnovu predmeta koje smo nadgledali, što su pominjale i organizacije civilnog drustva koje su pratile ove predmete, još nemamo nijedan slučaj gde je najveća kazna propisana za nasilje u porodici”, navela je Hadžiu.

Iz kosovskog Pravnog instituta smatraju da nisu problem samo niske kazne, već i neadekvatno kažnjavanje, koje ohrabruje počinioce nasilja da ponove ovakva dela.

“Ako pogledamo neke kazne, možemo zaključiti da se često radi o smešnim kaznama, s obzirom na stepen opasnosti koje ova dela imaju. Kazne nikako ne mogu poslužiti kao preventivna mera za činjenje ovakvih krivičnih dela. Čak u određenim slučajevima možemo uslovno reći da služe kao motivacija, jer se više neće plašiti zakona”, rekao je Gzim Šalja, istraživač u Pravnom institutu.

Kao posledica neefikasnosti sudskih postupaka, raste i broj ubistava žena.

Od 2010. do 2023. godine na Kosovu je ubijeno 55 žena od njihovih partnera ili rođaka, što otprilike znači jedno ubistvo na svaka tri meseca.