Priča oko referenduma još jedan je primer Vučićevog ponižavanja institucija - njega ne interesuje da li je to po Ustavu, jer on - Aleksandar Vučić - izašao je na Instagram i rekao nam da treba da održimo referendum o njemu, navode sagovornici N1.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je juče na Instagramu na raspisivanje savetodavnog referenduma o svojoj smeni. Predsednica Skupštine Ana Brnabić upravo je predstavila sto potpisa vladajućih poslanika i pozvala opoziciju da dostavi još 67 potpisa.

Iz opozicije reakcije su gotovo jednoglasne – „ne učestvujemo u ovom očajničkom potezu“.

Da li je u pitanju udica za opoziciju, spin za skretanje pažnje sa protesta ili iniciranje dodatnog političkog haosa? Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku kaže da nema šanse da se iko upeca na ovako jeftinu političku udicu.

Popović kaže da je ovo jedna u nizu „očekivanih, ali besmislenih stvari“, i „prilično nevešt potez da se sa duboke društvene i političke krize pažnja prebaci na predsednika“.

Dvotrećinska većina za ovo nije potrebna, objašnjava politikolog Aleksandar Ivković, već apsolutna većina – odnosno 126 – koju vladajuća koalicija već ima u Skupštini.

„Ovaj potez mi govori da oni sada žele da dva, tri dana pričaju na televiziji ‘eto, opozicija ne sme na referendum‘. Prema mom mišljenju, cilj je da se diskredituje istraživanje CRTA, koje je pokazalo dosta nepovoljne trendove za vlast. Tu se prvi put pojavilo da većina građana smatra da Srbija ide u lošem pravcu, te da kada bi se održao referendum o poverenju predsedniku, većina građana bi glasala protiv. Mislim da vlast uvek mora da, kada se pojavi neki indikator da neće još dugo biti vlast, poklope to, moraju da organizuju kontramiting, daju neko kontraistraživanje. Dobar deo ljudi njih podržava samo zato što su vlast, pa od njih nešto i očekuju. Čim pomisle da neće još dugo biti vlast, okrenuće se alternativama“, objašnjava Ivković.

Popović je saglasan – istraživači javnog mnjenja kažu da je veoma važno što prvi put većina građana kaže da Srbija ide u lošem pravcu.

„Vučiću ne trebaju dve trećine. Prosto, cela priča oko referenduma je u stvari još jedna demonstracija njegovog ponižavanja institucija. Njega ne interesuje kakav je to referendum, da li je po pravilima, da li je ustavan… Apsolutno nema veze! On je, kao Aleksandar Vučić, izašao i traži da se mi izjašnjavamo o njemu. Sledeći korak, čini mi se, biće da ga proglasimo za četvrtu ili jedinu granu vlasti u ovoj zemlji. On, kao Aleksandar Vučić, nas poziva da se izjašnjavamo o njemu i time stavimo na stranu ono što je važno, a na šta nas, na sreću, studenti podsećaju svih ovih meseci“, kaže Popović.

Sve je, naglašava, podsetnik da smo u ozbiljnoj institucionalnoj krizi.

Da li volite Vučića?

O istoj temi govorilo se letos, kad je predsednik ponudio referendum o tokom protestu o litijumu.

„I on je u prethodnim slučajevima, kad je nudio referendum, pričao da je to referendum o opozivu predsednika – koji ne postoji u našem Ustavu. To je postojalo u Ustavu koji je važio od 1990. do 2006. godine. Vučić je u novembru, kad je pala nastrešnica, prilikom prvog gostovanja na Hepiju, pomenuo savetodavni referendum. Zapravo se ispravio da je nemoguće održati referendum o opozivu predsednika. Na tom referendumu pitanje bi glasilo ‘da li ste za opoziv predsednika Republike’. Takav referendum ne može da se postavi sada. Narodna skupština može da pokrene postupak o razrešenju predsednika Republike, što je njena nadležnost. I naravno, Skupština bi verovatno takav referendum mogla da postavi. Ali, kao što je rečeno, to bi bio savetodavni referendum, ne i pravno-obavezujući“, objašnjava Ivković.

TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Stoga je, dodaje, predsednik ponudio da podnese ostavku svojevoljno.

„To bi onda kao bila njegova politička odluka. Opet, mislim da je malo verovatno da će referendum uopšte biti“, kazao je.

Na pitanje koja je onda razlika između savetodavog referenduma i bilo kakvog istraživanja javnog mnjenja, te da li bi onda pitanje građanima trebalo da bude „da li volite Vučića“, odgovara potvrdno.

Njegov kolega je saglasan i ističe – Vučić uvek može da da ostavku.

„Referendum nema nikakvu pravnu težinu, pritom je potpuno besmisleno da uopšte pričamo o svemu ovome, ali moramo da nekako da ukažemo ukoliko smo u nenormalnoj situaciji svi zajedno. Inače, procedura postoji. Prošle godine je bio pokušaj da se podnese inicijativa za razrešenje predsednika u Skupštini Srbije. Potpisali su predstavnici opozicije, osim DSS-a i Nestorovića, tako da nije bilo dovoljno potpisa. Ali postoji regularna procedura za opoziv predsednika, ako neko misli da predsednik krši Ustav. Dakle, niko ne brani i ako tih 100 poslanika SNS misli da Aleksandar Vučić krši Ustav, nek pokrene postupak za razrešenje Aleksandra Vučića. A, plus, Aleksandar Vučić uvek može da da ostavku“, ističe Popović.

Vučić uvek u prvom planu

On dodaje da je Vučićevo ime jedino što drži vlast, te stoga svaku krizu prebacuje na sebe.

„On pokušava da stavi sebe u prvi plan i time je i svojevrstan kišobran celokupnoj strukturi, koja je manje-više zauzela institucije ove zemlje“, kaže on.

Ivković se nadovezuje – zato se i nova kampanja koju pokreću zove „Vučiću verujem“.

Nova.rs/Goran Srdanov

„Vlast je uvek u nekoj vrsti kampanje. Kada su bili protesti ‘1 od 5 miliona’, imali su kontrakampanju ‘Budućnost Srbije’, koja nije bila predizborna kampanja. Kada su bili protesti ‘Srbija protiv nasilja’, imali su kampanju ‘Srbija nade’, koja je kratko trajala i završila se onim mitingom ispred Skupštine po kiši, koji nije bio baš uspešan. Mislim da sada ponovo pokreću neku vrstu kampanje, koja ima za cilj da očuva njihovo glasačko telo. Da li će se ona završiti izborima ove godine ili neće, to će opet zavisiti od istraživanja javnog mnjenja i njihove procene“, ocenio je.

Odogovor opozicije

Upitan kakav odgovor opozicije treba da bude, Popović procenjuje da su dobar odgovor već dali time što su rekli da neće potpisati zahtev za referendum.

„Opozicija ne sme da ratuje na tom polju. Ne treba se baviti ljudima koji čitaju tabloide, tim jezgom SNS-a. Ipak, postoji i meki trbuh SNS-a, do kog ipak dospevaju neke informacije i koji će sutra možda da odlučuje o promeni režima (kao što je bilo i kada je meki trbuh SPS-a odlučio da pređe na stranu DOS-a). To jeste ciljna grupa kojoj se opozicija treba obraćati. Međutim, pitanje referenduma nije nešto čemu treba posvetiti pažnju, već vraćati fokus na to da smo u ozbiljnoj društvenoj krizi“, kaže Popović.

Dodaje da kriza neće prestati, da je ovo proces koji traje i da je potrebno strpljenje i podrška svim borbama koje imaju kapacitet.

„Čak i da sve ovo sada stane, već je toliko postignuto. Već se toliko ljudi sa aktiviralo koji do sada nisu bili aktivni, stvorena je društvena energija koja do sada nije postojala, da će to, na srednje ili duže staze, dati dobre rezultate. Optimista sam, čak i da sve stane u ponedeljak,mislim da je ovo društvo, u otporu vlastodršcima koji su oteli državu, dalo odličan temelj da se u budućnosti grade nekakva nova društva“, kazao je.

Ivković kaže da će potrajati i duboka polarizacija društva.

„Polarizacija će ostati dokle god je ove vlasti, jer njoj to odgovara. Kad god izbije neka kriza, vlasti odgovara da polarizuje svoje glasačko telo protiv onih koji protestuju. Zato smo imali one slike, na primer, rušenja gradske kuće u Novom Sadu. Polarizacija će ostati dok to vlasti odgovara. A mislim da joj neće odgovarati kada se onaj meki trbuh SNS-a koji smo pominjali, i možda neki abstinenti, umore od ovakvo načina funkcionisanja društva. Zdrav mi razum govori da to ne može da traje večno i da će prosto u jednom trenutku deo i glasača vlasti požejeti promenu. I onda će se oni možda krenuti da se okreću nekim drugim političkim akterima“, zaključio je on.